Tema: Vapaj dece koju ne vidimo

[naca]

Vapaj dece koju ne vidimo
B. Stjelja - Z. Rakić, 13.12.2008

NE bi baš sva deca u Srbiji svoj svet opisala kao šaren, veseo, lepršav... U ovom trenutku je oko 300.000 dečaka i devojčica siromašno, oko 5.000 fizikališe za novac ili hranu, 2.000 ih umesto u porodicama živi u domovima, najmanje 5.000 ih je neregistrovano, bez ijednog papira, zdravstvene ili đačke knjižice, a stotine ih je napušteno ili oduzeto od roditelja koji su zaboravili šta je to ljubav...
Na to su upravo podsetili psiholozi Vesna Ognjenović i Budimir Nešić, koji su zapise socijalnih radnika sakupljali tri decenije i objavili ih u knjizi "Pozdravi nekog".

- Kada sam bio mali, moj život je bedan bio. A kad sam poraso i bednoća je porasla - ljuti se dečak od 16 godina na oca koji ga je napustio kada je imao samo tri meseca. Ožiljke na njegovoj duši sročio je u ove dve rečenice. Pored njegovog imena stoje i sećanja devojčice iz prihvatilišta: "Čudno. Ljudi na svakom koraku. A ja sama".

- U našim susretima postoje tihi glasovi koji se jedva naziru i bivaju zagušeni onima koji su najbučniji, koje svi čuju - priča Vesna Ognjenović. - Izjave ove dece su glasovi sa margine i oni nam mnogo toga poručuju.
Ovi su psiholozi beležili dečje bisere pomućene nemaštinom, tučom roditelja, gladovanjem, odbacivanjem...

I Ivan Ivić, dečiji psiholog, kaže:
- Nezaposlenost, razvod roditelja ili odlazak u inostranstvo su razlozi zbog kojih najčešće dolazi do raslojavanja porodica - objašnjava Ivić.
Jedan šesnaestogodišnjak je psiholozima rekao: "Moj otac nema nikakvo ponašanje. Kad se uveče vratim kući, on se pretvori u fizički izgled. Odmah znam šta me čeka. Dobijao sam od njega batine dok se obojica ne onesvestimo".
U dnevniku vaspitača ostalo je zapisano i da je devetogodišnjak rekao da ga je majka poslala u dom jer imaju puno pčela kod kuće, pa zato njega ne može da čuva, jer nema vremena. Kada ga je posetila u domu zapretila je da će ga voditi kući ako ne bude dobar!

Koliko je država učinila za svoj podmladak?
- Praktično nema dokumenta koji nismo ratifikovali i za sve postoji nacionalna strategija - smatra Živorad Gajić, direktor republičkog Zavoda za socijalnu zaštitu. - Naravno, uvek se postavlja pitanje kako se ona primenjuje u praksi.
Da se nešto ipak radi, Gajić argumentuje statistikom.
- Činjenica je da je u poslednjih pet godina drastično smanjen broj siromašnih, da se reformiše socijalna zaštita. U ovom trenutku je, na primer, za razliku od samo godinu-dve unazad, teško naći i jednu opštinu u Srbiji koja nema dnevni boravak za stare i decu sa poremaćajima u razvoju.
Rasim Ljajić, ministar rada i socijalne politike, dao je sebi zadatak da u narednih pet godina zatvori ili reformiše sve domove za decu. U Srbiji postoji 14 ustanova za smeštaj dece bez roditeljskog staranja i pet ustanova za smeštaj dece sa smetnjama u razvoju, ali je samo jedna od njih namenjena isključivo smeštaju dece. U ostale četiri boravi i staro i mlado.
- U njima je 900 dece bez roditeljskog staranja i 1.200 dece sa smetnjama u razvoju - sabira Ljajić.
Ministar smatra da je deci mesto u porodici, ako ne prirodnoj, onda bar hraniteljskoj.
Najakutniji dečji problem u Srbiji isti je kao i u svetu odraslih. Oko 300.000 mališana živi na samom rubu egzistencije. Većina nema adekvatnu zdravstvenu ni socijalnu zaštitu, preskoči vrtiće i nespremna upiše prvi razred. Posledice su, prema analizama stručnjaka, socijalna izolacija i nakon punoletstva.
Živorad Gajić, iz Zavoda za socijalnu zaštitu, strahuje da teško vreme tek dolazi. Svetska kriza već dotiče i našu zemlju...
- Za razliku od onih porodica koje su navikle na višegodišnju nemaštinu, deca roditelja koja su sada proglašena za viškove osetiće drastičniji pad. Ovi su klinci su navikli na neki standard, koji će se sada naglo urušiti.

OSTAVLJENI
STOTINE roditelja u Srbiji je diglo ruke od svojih mališana i prepustilo ih brizi rodbine, dalo u domove ili ih, pak, sasvim zaboravilo.
Godišnje se zbog zloupotrebe roditeljskih prava pokrene najmanje 300 sudskih postupaka kako bi se nesavesne majke i očevi udaljili od sopstvene dece. Ova mera primenjuje se u izuzetnim slučajevima, kada za to postoje debeli razlozi. Zlostavljanje, zanemarivanje, tlačenje samo su neki od njih.
Izvor Vecernje novosti