У једином центру за стоматолошку заштиту хендикепиране деце до сада лечено 450 пацијената из Србије, Црне Горе и Републике Српске
У једином специјалистичком центру за стоматолошку заштиту тешко хендикепиране деце, који већ три године ради при Клиници Стоматолошког факултета за дечју и превентивну стоматологију, четири професора и један асистент на смену волонтерски обаве по две до три интервенције над малим пацијентима у тоталној анестезији.
До сада је око 450 малишана из Србије, Републике Српске и Црне Горе добило помоћ у овој институцији, јединој такве врсте на простору некадашње СФРЈ.
Нико од ових стручњака и хуманиста који су ангажовани у овој специфичној ординацији није одбио да ради у своје слободно време, па се дешавало да чак прекину годишњи одмор да би обавили раније заказану интервенцију.
Професор др Марко Вуловић, годину дана пред пензију, равноправно са својим млађим колегама обавља свој хумани посао. У тиму су, поред њега, и професори др Мирјана Ивановић, директор Клинике за дечју и превентивну стоматологију, др Зоран Вулићевић, шеф Катедре за дечју стоматологију, др Дејан Марковић и асистент др Јелена Мандић.
Пре оснивања овог центра четврт века су стручњаци са Стоматолошког факултета на Клиници за оралну хирургију успевали да само једном недељно збрину по једног пацијента, сходно могућностима те болнице.
Имајући у виду чињеницу да у Србији на решавање стоматолошких проблема чека око 18.000 деце и младих, на иницијативу претходног декана професора др Војислава Лековића, одлуком Деканског колегијума Стоматолошког факултета, адаптиран је сутерен на Клиници за дечју и превентивну стоматологију. Многе радове, од чишћења, израде ормарића и плакара и сличног, обавили су својеручно професори, асистенти и други запослени на Клиници и на Факултету.
– Највећи део опреме набављен је захваљујући донаторима, при чему је Телеком Србије први прискочио у помоћ. И многи други су притекли колико су могли, међу њима познати кошаркаши Предраг Даниловић, Милан Гуровић, „Кока Кола”, немачки Црвени крст који је даривао половни апарат за анестезију – каже др Зоран Вулићевић, шеф координационог тима за прикупљање донација.
Највећи проблем, према речима декана Стоматолошког факултета професора др Драгослава Стаменковића, јесте што тај факултет као наставно-научна база истовремено пружа и медицинске услуге, односно ради са грађанством, при чему је искључиво на буџету Министарства просвете, али не и Министарства здравља.
То значи да Центар не може из касе Министарства здравља да добије новац за набавку опреме, већ је принуђен да се обраћа донаторима и људима добре воље из земље и света, објашњава декан.
Према процени, у Србији око седам одсто становника има различите степене хендикепираности, од чега је четвртина са тешким оштећењима. Међу њима половина су деца која, због свог физичког и менталног стања, не могу да воде рачуна о здрављу уста и зуба, због чега веома рано наступају болне компликације. При томе је стоматолошко збрињавање – прву помоћ, пломбирање и вађење зуба – код хендикепираних пацијената изузетно тешко обавити у класичним стоматолошким амбулантама, већ искључиво под општом анестезијом, која захтева одговарајући простор, опрему и кадар.
„Рад с тешко хендикепираном децом је веома сложен, јер уобичајена комуникација и разговор најчешће нису могући. Сем тога, стање здравља и хигијене њихових уста и зуба је, по правилу, веома лоше, тако да у једној сеанси треба обавити све потребне интервенције, што се често своди на вађење и по 10 зуба одједном”, објашњава др Вулићевић.
Велики проблем су и неодговорни родитељи и старатељи који не схватају да је на листи чекања сваког месеца по педесетак пацијената, као и да свака интервенција захтева усклађивање слободног времена професора и анестезиолога, као и пратећег особља.
Дешава се, неретко, да се пацијент не појави у већ припремљеној сали, а да родитељ или старатељ није благовремено обавестио о томе Центар како би неко други искористио унапред заказани термин.
Центру за стоматолошку заштиту тешко хендикепиране деце је хитно потребан нови апарат за увођење у општу анестезију, или средства за његову набавку. Вредност тог неопходног апарата је 40.000 евра, па др Вулићевић апелује на људе добре воље, фирме и организације из земље и иностранства да помогну.
Весна Арсенић