Tema: Nasilje nad invalidima

[naca]

Ovo je strašno.kakav centar za socijalni rad,bruka.samo znaju da traže veća primanja.Niko više ne radi svoj posao kako treba 

U Domu u Kulinama iz novina su saznali za sudbinu njihove nekadašnje štićenice.

Oni tvrde ne mogu da pronađu njen dosije jer je jedina socijlana radnica koja je vodila ovaj slučaj nedavno umrla.

Ipak dokumenta koja imaju ukazuju da se otac posle 2000. zainteresovao za njen povratak i samovoljno odveo kući.

Glupost,gde je arhiva,pa nije ta jedina socijalna radnica sakrila predmet

U Centru za socijalni rad kažu da je devojčica vraćena u primarnu porodicu i da je otac dobio starateljtstvo jer je procenjeno da je to najmanje loše po dete.

Vanja Govorko iz Centra za socijalni rad kaže da radnici ove ustanove redovno obilazili Anđelinu porodicu, i da nije bilo indicija za se dešava seksulano zlostavljanje.

Loša procena socijalnog radnika.Hoće li biti sankcija za socijalne radnike koji su pogrešili,ili će se kao što nažalost uvek biva sve zataškati.

[naca]

Odgovornost zbog zlostavljanja
21. novembar 2008. Izvor: B92

Beograd -- U slučaju zlostavljanja maloletne A.M, Centar za socijalni rad Savski venac napravio je propuste, utvrdila je državna komisija.

Samo dan nakon što je B92 objavio priču o slučaju zlostavljanja maloletne A.M. koju je iz Doma u Kulini samoinicijatitvno odveo otac, da bi se kasnije ispostavilo da ju je seksualno zlostavljao, napravljen je izveštaj nadležne komisije u kome se navodi da je Gradski centar za socijalni rad Savski venac učinio nekoliko propusta.

Ministarstvo rada i socijalne politike naložilo je da se ispita rad svih koji su bili angažovani na tom slučaju, rukovodilaca odeljenja Savski venac, kao i da se pokrenu sudski postupci protiv roditelja maloletne A.M.

Komisija Ministarstva utvrdila je da je devojčicu A.M. otac izveo iz Doma u Kulinama 2001. godine bez saglasnosti Gradskog centra za socijalni rad, što je bilo protivno njenim interesima.

Ta saglasnost tek je naknadno obezbeđena.

Navodi se da Centar za socijalni rad, kao organ starateljstva, nakon toga nije postupao u skladu sa zakonskim ovlašćenjima jer su izostale neophodne mere i intervencije u proceni ukupnih potreba njene porodice.

Centar za socijalni rad Savski venac, prema nalazima komisije, nije imao redovne kontakte sa porodicom deteta u periodu od 2005. do 2008. godine, što je bilo neophodno.

Podsetimo policija je 15-godišnju devojčicu pronašla u žbunju na uglu ulice Pere Velimirovića i Borske u Beogradu prošle nedelje.

Vidno uplašena i promrzla A.M. je hitno zbrinuta u prihvatilištu Zavoda za vaspitanje dece i omladine.

Otac je uhapšen i protiv njega je pokrenuta istraga. Protiv roditelja maloletne A.M. biće pokrenut krivični i postupak lišavanja roditeljskog prava.

 
Interni postupak procene propusta

Portparolka Gradskog centra za socijalni rad Vanja Govorko kaže za B92 da je u toku interni postupak procene propusta.

"Mi očekujemo nalog ministarstva, po kome ćemo postupiti od početka sledeće nedelje i naravno radimo na hitnom i adekvatnom zbrinjavanju maloletne A.M.", rekla je ona.

Centri za socijalni rad dužni su da nastave brigu o deci koja su iz institucija vraćena u porodicu ili kod hranitelja.

Komisija Ministarstva rada i socijalne politike utvrdila je niko iz Centra za socijalni rad Savski venac nije posećivao porodicu male A.M, poslednje tri godine.

Vanja Govorko tvrdi da nije uspela da kontaktira nikoga od stručnjaka koji su radili na ovom slučaju.

"Nisam uspela ni sa kim da razgovaram jer ljudi koji su radili na tom slučaju više ne rade. Direktorka centra centra za socijalni rad Savski venac nije želela da daje izjave", kazala je ona.

Izvor B92

[naca]

Smenjena zbog sudbine Anđele

Načelnica Centra za socijalni rad opštine Savski venac nije pratila slučaj devojčice ometene u razvoju koju je otac zlostavljao

Rukovodilac Centra za socijalni rad beogradske opštine Savski venac smenjena je prekjuče zbog slučaja maloletne Anđele M. ometene u razvoju, za koju se sumnja da ju je otac silovao, a za čiji je praćenje bila zadužena ova socijalna ustanova. U pisanim odgovorima Gradskog centra za socijalni rad Beograda, dostavljenom na zahtev „Politike”, navodi se da je direktorka smenila rukovodioca čije ime nije navedeno u dopisu, a koji je odeljenjem upravljao od 1. februara 2006. zbog „njene neobaveštenosti o predmetnom slučaju tokom perioda rukovođenja i nesaradnje u vezi sa slučajem A. M.”. „Prema kasnijem saznanju rukovodioca, predmet nije bio ni u pasivnoj ni u aktivnoj evidenciji što je nedopustivo”, piše u saopštenju.

– Što se tiče utvrđivanja pojedinačne odgovornosti radnika koji su bili zaduženi za praćenje slučaja, ona se još utvrđuje uzimajući u obzir dugotrajnost vremenskog opsega od 2001. godine do danas. Naime, mnogi socijalni radnici koji su vodili slučaj pre sedam godina, više ne rade u ovom Centru za socijalni rad – objašnjava Jasminka Veselinović, direktorka Gradskog centra za socijalni rad.

Petnaestogodišnja Anđela, koja je bila zaštitno lice kampanje za uređenje i obnovu Doma za decu i omladinu ometene u razvoju „Kulina”, pre petnaestak dana pobegla je od kuće i nadležnima u socijalnoj ustanovi gde ju je odvela policija ispričala da ju je otac seksualno zlostavljao. Policija je pokrenula istragu protiv Slobodana M., a njegova kćerka smeštena je u Prihvatilište za urgentno zbrinjavanje zlostavljane dece, gde se i sada nalazi. Ministarstvo rada i socijalne politike, zbog ovog slučaja, obavilo je hitan nadzor nad radom Centra za socijalni rad Savski venac koji je bio dužan da prati maloletnu devojčicu posle njenog izvođenja iz Doma za decu i omladinu ometenu u razvoju 2001. godine. Tada je Gradskom centru naloženo da razmotri odgovornost zaposlenih koji su radili na ovom slučaju i rukovodioca ustanove.

– Stručni radnici odeljenja Savski venac poslali su nam iscrpan izveštaj o preduzetim hitnim i neophodnim merama. Oni će pred nadležnim sudom pokrenuti postupak za lišavanje roditeljskog prava oca maloletne devojke, a za majku delimično lišavanje roditeljskog prava. Pred nadležnim tužilaštvom biće podneta krivična prijava protiv oca zbog osnovane sumnje za zlostavljanje kćerke – kaže Veselinovićeva.

Ona dodaje da je u toku traženje odgovarajuće hraniteljske porodice za ovu petnaestogodišnjakinju, kao i hitna izrada zajedničkog plana usluga u saradnji sa Prihvatilištem za urgentno zbrinjavanje zlostavljane dece, a biće pokrenut i postupak za priznavanje prava na dodatak i negu za pomoć drugog lica, pa će Anđela dobiti neophodna novčana sredstva za zadovoljenje svojih potreba.

Petnaestogodišnjakinju su otac i majka izveli su iz Doma za ometene u razvoju u Kulini bez znanja zaposlenih koji su brinuli o njoj. Sumnja se da je razlog bila popularnost koju je stekla zahvaljujući medijskoj kampanji, budući da je ovaj Dom u poslednjih 25 godina napustilo svega 14 štićenika. Otac je dobio starateljstvo nad njom 2001. godine, dok devojčica nije pobegla iz udžerice u beogradskom naselju Senjak gde su živeli.

J. Beoković
[objavljeno: 29/11/2008]

Izvor Politika

[naca]

NEVIDLJIVE ŽRTVE NASILJA
Knjiga „Žene sa invaliditetom: nevidljive žrtve nasilja: studije slučajeva”, autorki Olivere Ilkić i Lepojke Čarević-Mitanovski, predstavljena je 17. decembra u Medija centru u Beogradu. Knjiga je prva takve vrste u Srbiji, a u njoj su zabeležena lična iskustva žena koje su doživele traume. Na promociji se moglo čuti da za izvršeno nasilje ne sme postojati izvinjenje, već zakonske posledice za one koji su ga počinili.


Međutim, kako je istakla Violeta Kočić-Mitaček, advokatica organizacije Iz kruga, koja je izdavač knjige, krivični zakon i dalje ima diskriminatorske norme kad je reč o osobama sa invaliditetom. Tako se obljuba nad osobom sa invaliditetom sankcioniše manjom kaznom nego silovanje osobe bez invaliditeta.

Prema rečima Lepojke Čarević-Mitanovski, stereotip je da žene sa invaliditetom ne mogu biti žrtve nasilja, koje se često i ne prepoznaje kao takvo. No, to nije i jedini problem. Veoma je prisutna i diskriminacija (primer nacionalnog avio-prevoznika Jata koji traži od putnika sa invaliditetom da potpišu da putuju na svoju odgovornost i koji ne poštuje preporuke ombudsmana da izmeni diskriminatorske odredbe, prim.aut), te izolacija.

Ljiljana Bogavac iz Incest trauma centra navela je podatke iz Nemačke prema kojima su žene sa invaliditetom četiri puta, a deca sa invaliditetom šest puta više od onih bez invaliditeta izloženi nasilju. Kada je reč o seksualnom nasilju, statistika je još gora. Žene sa nekim vidom invaliditeta bile su šest puta više njemu izložene, a deca devet puta. Nema razloga da ti procenti kod nas nisu veći, smatra ona.

Dr Zorica Mršević, zamenica republičkog ombudsmana za rodnu ravnopravnost i prava osoba sa invaliditetom, smatra da nasilje nije kratkotrajni incident i da ostavlja posledice ne samo na žrtvu već na društvo u celini. Ako nasilje prolazi bez reakcija, onda ono dobija pravo građanstva, ističe ona i poziva sve da šalju pritužbe u kancelariju zaštitnika građana.

Nasilje nad ženama je zločin

„Za nasilje nije odgovorna žrtva, već počinitelj, a obaveza je svakoga od nas da ne zatvaramo oči pred činjenicama i reagujemo na svaki mogući način u situaciji kada smo svedoci ugrožavanja nečijeg prava na život bez nasilja”, kaže se u predgovoru knjige koja, pored studija slučajeva nasilja i diskriminacije, donosi i odredbe porodičnog i krivičnog zakonika, Međunarodne konvencije o ljudskim pravima, Zakona o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom, Konvencije UN o pravima osoba sa invaliditetom...

Autorke navode da su žene koje su bile izložene nasilju često uverene da je njihov invaliditet jedini razlog za sve što im se dešava.

Ženama sa invaliditetom osporava se pravo na ljubav, seksualnost, brak, materinstvo i lično potvrđivanje. Time, kako se navodi, „one postaju društveno nevidljive i kao takve, vrlo često su žrtve psihičkog, fizičkog, seksualnog, ekonomskog i institucionalnog nasilja”. Devojčice sa invaliditetom, nastavljaju autorke, ne uče se rodnim ulogama jer se smatra da ih ne mogu ispuniti zbog svog invaliditeta. Tu je veoma važna uloga majke u održavanju njihovog samopouzdanja.

Što je stepen invalidnosti veći, manje su mogućnosti da se žene sa invaliditetom suprotstave nasilju. Na osnovu višegodišnjeg iskustva sa radom SOS telefona za žrtve nasilja organizacije Iz kruga došlo se do podataka da je najzastupljenije verbalno, pa ekonomsko, fizičko nasilje, prinudna izolacija i seksualno nasilje. Najranjivije su osobe koje imaju intelektualni invaliditet, cerebralnu paralizu, zatim mišićnu distrofiju i neuromišićne bolesti, osobe sa kombinovanim invaliditetom.

Najizloženije nasilju su osobe koje zavise od tuđe pomoći u obavljanju osnovnih životnih potreba. Često im se uskraćuje pomoć u samozbrinjavanju, izložene su samoizgladnjivanju, pretnji da će ostati same.

Za modrice ili ozbiljnije povrede koje dobiju opravdanje se nalazi u „padovima”. Autorke smatraju da „ova činjenica može biti otežavajuća u procesu dokazivanja pretrpljenog nasilja”.

Nasilje sprovode uglavnom članovi najuže familije, bez obzira na nivo obrazovanja i socijalne prilike u kojima žive. Poseban slučaj predstavlja prezaštićenost osoba sa invaliditetom unutar svojih porodica, što može negativno da utiče na eventualnu odluku o započinjanju samostalnog života.

Nasilnici prete i na sudu

Olivera Ilkić osvrnula se na slučaj žene koja je, pre i nakon što joj je dijagnostifikovana jedna vrsta neuromišićnog oboljenja koja u kratkom roku rezultira smrtnim ishodom, trpela drastične vidove psihičkog i fizičkog nasilja od strane supruga.

Danima se dešavalo da ju je izgladnjivao, tukao, zaključavao u stanu bez telefona, vređao je govoreći da je nesposobna. Usledile su i pretnje ubistvom i napad sekirom.

Više od godinu dana nakon utvrđivanja invaliditeta muž je napušta i ostavlja bez sredstava za život. Od Centra za socijalni rad ne uspeva da dobije pomoć – njegovi zaposlenici su joj govorili da je njen suprug „situiran i da ona ne ispunjava uslove za socijalnu pomoć”.

Umesto razumevanja za njen loš finansijski položaj, kada se dešavalo da nema novca za kopiranje dokumentacije, usledili su podsmesi. Često su joj pomagale komšije, ali ne i članovi porodice, koji su često tvrdili da imaju svojih problema. Prolaznici bi je sažaljevali, bacali joj novac pod noge.

Pre dve godine podnela je tužbu za razvod braka i zatražila pravo na alimentaciju. Obratila se i konsultantkinji organizacije Iz kruga, sa kojom je jednom nedeljno, a nekad i češće, razgovarala o svom zdravstvenom i emocionalnom stanju. Konsultantkinja je povezuje sa advokatom koji je besplatno zastupa u brakorazvodnoj parnici.

Na davanju iskaza u gradu u koji se preselio njen suprug doživljava pretnju „da živa neće dočekati njegov novac”. Zbog straha za bezbednost povlači tužbu, ali dobija razvod braka.
Lidija Franović


Izvor : Elektronske novine

[Asja]

Sve više nasilja nad osobama s invaliditetom
I žene u kolicima na meti siledžija
Autor: A. S.

Registrovani broj slučajeva nasilja nad ženama sa invaliditetom ne odgovara stvarnom stanju, pošto većina njih nije ni svesna da je izložena zlostavljanju, rečeno je juče na predstavljaju zbornika „Žene sa invaliditetom - nevidljive žrtve nasilja” u Plavoj sali Skupštine grada.
...........

Lepojka Čarević Mirtanovski, jedna od autorki zbornika, navodi da su osobe sa invaliditetom često žrtve fizičkog, mentalnog i seksualnog nasilja, da država pokazuje nema adaekvatan mehanizam zaštite, a da su kazne za nasilnike blage.
- Postoji nasilje i u bolnicama, centrima za socijalni rad, ustanovama kolektivnog smeštaja... Porodično nasilje je najgore, jer žrtve često ne prepoznaju stanje nasilja kome su svakodnevno izložene. I zakon je blag, pa je tako otac za seksualno zlostavljanje slepog deteta dobio šest meseci zatvora - kaže ona.

Ceo tekst : blic