Tema: So

[Tia]

Peco na temi MS i posao, radno mjesto si napisao ovo:

Meni su u rastvor za infuziju, pored kortikosterioda rastvarali i Ranisan. Po preporuci lekara uzimao sam i kalijum (ionako koristim kalijumovu so). Problema sa spavanjem nisam imao.

a mene zanima sta je to kalijumova so?

[Maka]

So koja ima manji procenat NaCl od obicne soli. Zdravija je, pogotovu za srcane bolesnike. Ja koristim nju i morsku.

[Peca_Le]

  Ima je u svakoj prodavnici zdrave hrane. Hemijski: KCl (kalijumova so), NaCl (natrijumova so).

[Tia]

Znaci postoji kalijumova i natrijumova so! Natrijumova je verovatno ona kuhinjska? Potrazicu obavezno kalijumovu so, pogotovo sto je dobra za srcane bolesnike! Nisam ni znala da postoji !
HVALA!

[Maka]

Znaci postoji kalijumova i natrijumova so! Natrijumova je verovatno ona kuhinjska? Potrazicu obavezno kalijumovu so, pogotovo sto je dobra za srcane bolesnike! Nisam ni znala da postoji !
HVALA!

I u ovoj soli ima NaCl, samo manje nego u obicnoj i on je zamenjen solika kalijuma. Ima ga i u Rodicu i sl. Moja cela okolina je sada koristi.

[Maca]

Kalijeva so je dobra za mnogo bolesti. I ja ju koristim. U jela ju je treba staviti nakon kuvanja, jer gubi na efikasnosti nad 60 st.C. Pripremim si i napitak s limun ili drugim voćem i pijem ga kroz dan.

[Tia]

A sad malo o soli.

So (začin)

So je dio naše svakodnevne ishrane
So je začin i jedan od rijetkih minerala u čovjekovoj ishrani. Slanost je jedan od osnovnih ukusa.
Dobija se iz morske vode ili iz rudnika soli. Bijele je ili sive boje. Osnovni sastojak soli je natrijum-hlorid (NaCl).

So je jako rastvorljiva u vodi, ali ima nisku maksimalnu koncentraciju. Prisutna je u svim stajaćim vodama, sa najvišom koncetracijom u morima, zatim u okeanima i niskom koncetracijom u jezerima.

So koristi za čuvanje hrane. Presoljena hrana može dugo da stoji a da se ne pokvari (primjer kiseljenje kupusa).

Osim za jelo so se danas koristi i za čišćenje puteva od snijega. So lošeg kvaliteta se sipa po putu gdje ga snijeg apsorbuje. Ovaj proces stvara toplotu koja topi snijeg.


Istorija soli

Otkriće soli odigralo je veliku ulogu u razvoju civilizacije. Upotreba soli je otklonila problem dosputnosti hrane u zavisnosti od godišnjeg doba i omogućila transport hrane na veće udaljenosti. Pošto je u to vrijeme so bila slabo dostupna postala je izuzetno vrijedna roba. Sve do početka 20. vijeka so je bila uzrok mnogih ratova i osvajanja.

Trgovina solju je često bila predmet oporezivanja, a pretpostavlja se da je ovo počelo već 2000 godina prije nove ere u Kini. Rimljani su izuzetno cijenili so i dio vojničkih plata je isplaćivan solju. Riječ salarium koja na latinskom znači so je korijen riječi plata u mnogim evropskim jezicima (engl. salary).

So je bila posebno skupa u srednjem vijeku na zapadu pustinje Sahare. U Carstvu Mali tokom 12. vijeka so je bila toliko cijenjena da je na pustinjskom jugu ovog carstva vrijedila koliko i zlato iste težine.

Podjela soli

Soli se dijele na prirodne, rafinisane i jodizovane. Svaki zaseban tip soli ima jedinstven sadržaj minerala što im daje jedinstven ukus.

Prirodna so

-Kamena so (nekada i mineralna so) je so koja se dobija iz rudnika soli. Ovi "rudnici" su podzemne lokacije na kojima se nalazi nataložena so i nalaze se u regionima gdje je ranije bilo more ili izuzetno slano jezero. Kamena so je sive boje.
-Morska so se dobija iz morske vode. So se izdvaja iz morske vode u solanama tako što se u proljeće morska voda pusti u posebno dizajnirane bazene. Tokom proljeća i ljeta ta voda ispari i na dnu ostaje morska so. U jesen se ta so kupi u procesu koji se zove berba soli.
Morska so se smatra najukusnijom i najzdravijom vrstom soli. Jako je zdrava jer je bogata mineralima i jodom koji su neophodni ljudskom organizmu.
Najukusnijom od svih soli se smatra Fleur de sel (fr. Fleur de sel). Ova so je dosta skupa zato što nastaje tako što se, prije berbe soli, rukom skida samo površinski sloj morske soli koja se nataložila u solani. Ovo je isplativo samo u solanama sa najvišim kvalitetom soli pa se upotreba Fleur de sel smatra izuzetnim luksuzom. Ukus ove soli je jedinstven za svaki region u kojem se pravi. Francuzi su prvi počeli sa proizvodnjom ovakve soli i i danas njihov Fleur de sel drži reputaciju najbolje soli na svijetu.



Rafinisana so
-Rafinisana so je danas najčešće korišćena so i sadrži uglavnom natrijum-hlorid. Najčešće nastaje izdvajanjem natrijum-hlorida iz kamene soli koja nije dovoljno čista da bi bila jestiva. Tokom ovog procesa se odkloni sav neželjeni sadržaj pa rafinisana so ustvari jedna od najčistijih, ali ima i najmanje minerala koji takođe bivaju uklonjeni prilikom pravljenja ove vrste soli. Pretežno je bijele boje.
Iako je najčešće oslovljamo sa "kuhinjska so" ova so je češće upotrebljivana i značajnija je za industriju. Koristi se u proizvodnji i obradi papira, kao dodatak bojama koje se koriste za bojenje tkanine i platna i u proizvodnji sapuna i deterdženata.

Jodizovana so
-Jodizovana so je so, najčešće rafinisana, kojoj je dodan jod. Neki je smatraju najzdravijom solju jer sadrži više joda nego bilo koja druga vrsta soli.


Izvor:Wikipedia

[Tia]

Čarobna morska so


Morska so je veoma preporučljiva kao dodatak jelima, umesto uobičajene kuhinjske soli. Jelo će vam biti podjednako slano kao i kad biste upotrebile običnu kuhinjsku so, a morska so je zdravija, jer sadrži i neke preko potrebne minerale koje kuhinjska so ne sadrži - jod (utiče na pravilno funkcionisanje štitne žlezde), brom (neophodan je nervima) i kalijum (pomaže u koncentraciji i mentalnom radu). Natrijum sadrže i kuhinjska i morska so. Na sve to, morska so je često i jeftinija od kuhinjske, a može se naći u bolje snabdevenim prodavnicama, kao i u makrobiotičkim prodavnicama i bio-dućanima.

Kod morske soli zgodno je i to što njena upotrebljivost nije ograničena samo na hranu i kuhinju; može se jako lepo upotrebiti i kao sredstvo za ulepšavanje i relaksaciju (i to prilično jeftino, a veoma efikasno sredstvo). Evo nekoliko predloga.

Mnoge žene izbegavaju kupanje u slanoj vodi, jer slana voda isušuje kožu. Međutim, to važi samo za površinske slojeve - u dubljim slojevima kože morska so vezuje vodu, pa koža postaje vlažna i elastična. Hladna slana voda će vas odmoriti i osvežiti (dve pune supene kašike sipajte u kadu punu vode), a ako ne volite hladnu vodu, može i topla - optimalna temperatura vode je između 38 i 40 stepeni. Ovakva topla kupka će vas smiriti i odmoriti, oslobodiće vaš organizam od štetnih materija i nahraniti ga mineralima, plus će vam ojačati imunološki sistem i poboljšati cirkulaciju. Vreme provedeno u kadi ne bi trebalo da bude duže od 15 minuta, a nakon kupke korisno je umotati se u peškir ili bademantil i odmarati se još sat vremena, ili, još bolje, slanu toplu kupku priuštite sebi pre spavanja.

Radile ste i ruke su vam umorne? Morska so će vam i tu pomoći. Priuštite svojim rukama petominutnu kupku u mlakoj vodi u koju ste dodali supenu kašiku morske soli. Nakon kupke, ruke obavezno namažite kremom - biće vam zahvalne na ovakvom tretmanu.

Morska so ne pomaže samo oporavku ruku, već i umornim stopalima. Ne morate noge da potapate u kupku; dovoljno je da u vruću vodu stavite dve šake soli, a kad voda postane mlaka, u nju umočite čarape. Navucite čarape, a preko njih još jedne, suve. Ostavite da tako deluje nekoliko minuta, a potom operite noge. Iznenadićete se koliko će vam se odmornije stopala osećati.

Još jedna korisna upotreba morske soli - prilikom bolova. U pamučnu kesicu sipajte so koju ste prethodno ugrejali u rerni. Ovu toplu kesicu stavite na bolno ili otečeno mesto. Otok će splasnuti, a bol će se smanjiti.

Izvor:Krstarica

[Tia]

DOSIJE SO

Kako utiče na zdravlje?

Višak natrijuma povećava krvni pritisak, ali je važan njegov odnos s kalijumom, kalcijumom i magnezijumom

Kuhinjska so, natrijum-hlorid, često se optužuje kao jedan od glavnih krivaca za povišen krvni pritisak. Stoga se ne preporučuje preterano soljenje (kakvo je u našim krajevima uobičajeno, čak i pre probanja jela iz tanjira), jedenje pomfrita i sličnih namirnica… ide čak dotle da se kaže da slanik treba skloniti sa stola.
Ima li u toj priči istine?

Travama protiv soli

Ako vaši ukućani često posežu za slanikom, a vi želite da ih odviknete od toga, počnite da u jela dodajete razne začinske trave, beli luk i limun, kako bi im se čulo ukusa promenilo jer je to put za smanjenje dosoljavanja. Trebalo bi da tri nedelje budu dovoljne za tu promenu.

Uloga natrijuma

Natrijum čini oko 40 odsto kuhinjske soli. Ovaj element, u malim količinama, igra ključnu ulogu u prenošenju nervnih impulsa, kontrakciji mišića i očuvanju ravnoteže telesnih tečnosti.
Previše soli, kao što smo već napomenuli, dovodi do porasta krvnog pritiska jer so vezuje vodu i povećava zapreminu krvi. Osim toga, previše soli škodi i ženama, jer doprinosi osteoporozi, kojoj su one naročito naklonjene u klimakterijumu. Velike količine soli, naime, dovode do pojačanog rada bubrega i izbacivanja vode iz organizma, a time se, pored ostalog, izbacuje i kalcijum.
Utvrđeno je i da so povećava rizik od pojave astme i raka želuca.

Ako se zna da i naš, kao i organizam svih živih bića, poteklih iz “prvobitne supe”, to jest slane morske vode, sadrži so, onda je blizu pameti razmišljanje da ona ipak ne može biti toliko štetna koliko se optužuje. Problem je, zapravo, u nedostatku, ili neuravnoteženom odnosu ostalih minerala s natrijumom, jer je regulisanje nivoa krvnog pritiska povezano i s kalcijumom, kalijumom i magnezijumom.
Da bi se izbegao povišen krvni pritisak (sa svim posledicama koje nosi po kardiovaskularni sistem), važno je, zapravo, promeniti navike u ishrani. Pre svega, treba jesti mnogo voća i povrća, a malo mleka i mesa, a bitno je i ostaviti pušenje i smanjiti telesnu težinu.
Odgovarajući unos kalijuma najbrže će se obezbediti pijenjem dve šoljice instant kafe dnevno, ili jedenjem banana, paradajza, citrusa i lubenica, kao i kuvanog krompira, a za magnezijum treba jesti koštuničavo voće (orahe, lešnike, bademe). Kalcijuma, naravno, ima u mleku, ali se preporučuje obrano, i mlečnim proizvodima. Uz to ipak treba voditi računa da se ne pretera s unetom kuhinjskom solju – ne treba zaboraviti da nje ima u svem povrću, mada ga ne osećamo kao slano! Naravno, ima je i u svim industrijskim prerađevinama: od mesnih, do supa iz kesice, kao i u masnim sirevima, konzervisanom povrću…

M. Rajkov

Izvor: http://www.dnevnik.co.yu/arhiva/07-11-2003/Strane/lekar.htm

[naca]

  Za razliku od natrijumove soli  koja se mora vaditi iz mora i kopati iz zemlje na određenim lokalitetima, kalijumova so (potasium) nalazi se svuda u obradivom zemljištu i biljke ga odatle uzimaju i kao i sve ostale minerale i prerađuju u koloidan oblik.



ZAŠTO JE VAŽAN KALIJUM?

     Kalijum je prisutan u svim ćelijama i od suštinske je važnosti za rad nervnog sistema, u prenošenju hranjivih materija do krvnih ćelija, u oslobađanju energije iz mišića  i kontroli njihovog grčenja. Kalijum u organizmu reguliše balans vode, pomaže sve vrste isceljivanja i obnove ćelija, pomaže pri zarastanju posekotina, modrica i drugih povreda tkiva. Odstranjuje kiseline iz zglobova i olakšava stanje njihove ukočenosti. Prirodni je ublaživač bolnih nadražaja, glavobolja i migrena. Zbog visoke elektrohemijske aktivnosti kalijum se stalno kreće i potrebno ga je svakodnevno unositi u velikim količinama kako bi se nadoknadio njegov trošak.

     Kalijum je ključni element koji pomaže odvođenju iz organizma nesvarenih produkata koje kao otpatke izvodi ih napolje sprečavajući njihovo gomilanje i toksikaciju organizma.

     Kalijumova so je elekterolit kao i natrijumova. To su elementi koji se u solucijama razdvajau na jone (naelektrisane čestice). Zahvaljujući ovom naektrisanju on i obavlja sve ove poslove u organizmu. Izvesni enzimi traže prisustvo kalijum-hlorida da bi se uopšte aktivirali.

     Kalijumova so se gubi prilikom znojenja i velikih napora, ali i kroz urin što znači da se unošenjem velikih količina tečnosti u organizam i on više izbacuje. Ovde se možda pitate zašto onda lekari preporučuju da se dnevno u organizam unose velike količine vode? Pa, verovatno zato što je to preporučio neki svetski medicinski autoritet, i što to stalno piše po raznim revijama i novinama koje imaju rubriku o zdravlju. Ali, verujte, mnogo je bolje ne verovati uvek “svetski priznatim autoritetima”. Posebno ako ih finansira neki moćni farmaceutski koncern.

     Tako neki potpuno nepriznati lekari kažu da se adekvatnom hranom u organizam unose sasvim dovoljne količine vode, pa nam nikakvo posebno dolivanje i nije uvek potrebno. Naprotiv, veliko unošenje tečnosti može da iznuri bubrege. Ali, zar nije najbolji pokazatelj to što smo žedni? Naravno da jeste, jer treba imati u vidu i šta smo jeli. Ako smo u organizam uneli velike količine natrijumove soli ili rafinisnog šećera, normalno da ćemo biti žedni. Organizam će se jednostavno pokrenuti da to izbaci. I to je ono što će činiti upravo kalijum. Verovatno ste nekada primetili da niste čitav dan popili ni jedan gutljaj vode i da uopšte niste žedni. To je možda bio dan kada ste sa hranom uneli potrebnu količinu tečnosti i svakako niste tog dana konzumirali šećer, kafu ili natrijumovu so. Možemo o tome razmišljati, zar ne?

     Brojne su bolesti posledica nedostatka kalijumve soli u organizmu: artritis, osteporoza, povišen krvni pritisak, angina, moždani i srčani udar, dijabetes… I to su upravo danas vodeće bolesti u svetu.

Na žalost, kalijuma često nema dovoljno u kultivisanom zemljištu, i to najviše zbog loše upotrebe veštačkih đubriva i želje za brzim prinosom, ali i spaljivanjem takozvanih "žetvenih ostataka", što je i kod nas uobičajena praksa kod seljaka već stotinama godina. Iako je kalijum glavni sastojak veštačkog đubriva (NPK), biljke ga često ne apsorbuju na adekvatan način. Pravi poljoprivrednici znaju da se pre kalizacije mora izvršiti humizacija zemljišta unošenjem zelenišnog djubriva. Samo tako će se kalijum iz NPK đubriva vezati za humusne koloide sa kojih se vrši lagano otpuštanje vode (desorpcija). U protivnom kalijum se lako može isprati vodom. Kalijum daje paradajzu crvenu boju, ali ako paradajz povuče previše kalijuma (čemu se takođe pribegava da bi bio crveniji) on iz ploda istiskuje kalcijum.

Nedostatak kalijuma u zemljištu na listovima lucerke. U plodu paradajza se uočava kao zelena kragna oko peteljke ili kao žućkasto zelene fleke, što imamo priliku da vidimo na pijacama.

Upravo hroničan nedostatak kalijuma može imati letalne posledice na organizam, ali svetski medicinski autoriteti to izgleda prikrivaju.

Ipak, najveći deficit kalijuma nastaje prekomernim izbacivanjem iz organizma.

     Još sedamdestih godina 20. veka poznati američki nutricionist Andžela Dejvis je tvrdila da ljudi koji uzimaju u hrani natrijumovu so po svom ukusu i prohtevima izbacuju iz organizma devet puta više kalijuma, nego kada im je unos natrijumove soli ograničen. “Ispitanici kojima je uskraćen unos kalijuma zadržali su u organizmu toliko natrjumovih soli, da im je drastično skočio krvni pritisak”.

     Neki lekari su ovo odavno shvatili pa su u lečenju hipertenzije počeli sa davanjem ogromnih količina kalijumove soli i do 20 000 miligrama dnevno. To se pokazalo kao uspešna terapija. Ali, farmakobiznis ne voli da se ljudi leče jeftino, a posebno ne voli da se trajno izleče.

     Zato, da neko mudar ne bi došao na ideju da guta ogromne količine kalijuma, krenuli su sa zastrašivanjem. Tako su preko udarnih medija publikovane brojne priče koliko je kalijum otrovan ako se unese u velikim dozama. Jedna od priča je da će kalijum u organizmu reagovati sa nekim od široko i često primenjnih sintetičkih lekova , što može prouzrokovati smrt. I to je tačno, ali ono što će izazvati smrt je sintetički lek, a ne kalijum.

http://www.ivonazivkovic.net/KALIJUM.html

[naca]

Svet se bori protiv mnogo soli u hrani
31. januar 2009.


BEOGRAD - U periodu od 2. do 8. februara 2009 zdravstveni radnici celom svetu započinju akciju čiji je cilj da se stanovništvo upozna sa potrebom smanjenja unosa soli. Ove godine aktivnosti su usmerene ka uključivanju vlasnika restorana i drugih objekata za pripremu gotovih obroka, jer su brojna istraživanja utvrdila da pojedini obroci mogu sadržati od 12-15 grama soli.

Svetska Zdravstvena organizacija preporučuje da dnevni unos zdrave odrasle osobe ne bi trebalo da bude veći od 5 grama. Deca, u zavisnosti od uzrasta ne bi trebalo da unose više od 2 do3 grama na dan.

Brojne epidemiološke i kliničke studije su nedvosmisleno utvrdile da je unos soli veći od 5 grama na dan u satistički značajnoj linearnoj korelaciji sa visinom krvnog pritiska i prevalencijom hipertenzije u populaciji.

Unos soli, čija veličina se najpreciznije određuje sadržajem natrijuma u 24-časovnom urinu, je direktno povezan sa smrtnošću od cerebrovaskularnih bolesti.

Mnogo soli

Stanovnici najvećeg broja zemalja najveću količinu soli unesu kroz namirnice i gotove obroke koje kupuju u prodavnicama, restoranima i prodavnicama "brze hrane". Unos soli kroz navedene grupe namirnica i obroke u ukupnom unosu soli učestvuje sa 70-80%.

S obzirom na to da pojedinac na sadržaj soli u gotovim namirnicama i obrocima ne može da utiče, navedeni unos soli naziva se nediskrecioni. Diskrecioni unos soli, to je količina soli na koju pojedinac može uticati prilikom pripreme obroka ili tokom obeda, kreće se u pojedinim zemljma od 5 do 15 odsto.

Svi u lanac 

U našoj državi više od 46 odsto odraslog stanovništva ima visok krvni pritisak. Svi su oni od strane svojih lekara savetovani da smanje unos soli .

Osobe koje žele da smanje unos soli to ne mogu postići bez aktivnog učešća prehrambene industrije i vlasnika objekata za pripremu gotovih obroka.

Potvrdu o sprovođenju aktivnosti na lokalnom nivou Svetskom pokretu za redukciju unosa soli za unapređenje zdravlja, do 27. januara 2009. godine, potvrdili su predstavnici Australije, Bangladeša, Botsvane, Bulgarske, Kanade, Kariba, Čilea, Hvatske, Kube, Dubaia, Egipata, Finske i Gruzije.

Među njima su i narodi Indije, Italije, Kenije, Litvanije, Malte, Holandije, Nigerije, Pakistana, Poljske, Portugalije, Slovačke, Švedske, Turske, Velike Britanije i SAD.
Izvor : RTVojvodine

[sama]

O soli

www.himalajska.com/o_soli.htm

[raca]

Utjecaj soli na raspoloženje

Istraživanje američkih znanstvenika sugerira kako dodavanje soli hrani može popraviti raspoloženje, unatoč svijesti o utjecaju soli na povišenje krvnog tlaka.

Testiranja provedena na miševima sugeriraju kako sol djeluje kao prirodni antidepresiv, te da pomanjkanje soli kod životinja može dovesti do simptoma depresije, objavili su istraživači s University of Iowa u znanstvenom časopisu Psychology and Behavior.

Znanstvenici istovremeno upozoravaju kako je pretjerani unos soli (više od 6 grama dnevno) povezan s povišenim krvnim tlakom te većim rizikom za moždani i srčani udar.

Ceo tekst: Plivazdravlje.hr

[naca]

So kao prirodni antidepresiv

Sklonost mnogih ljudi ka povećanom konzumiranju soli moguće je objasniti sposobnošću te supstance da popravlja raspoloženje, tvrde naučnici Univerziteta Ajove (SAD).

Tim naučnika pod rukovodstvom psihologa Kim Džonson je u eksperimentima sa pacovima utvrdio da životinje, iz čije je ishrane izbačena so, izbegavaju aktivnosti koje su im ranije pričinjavale zadovoljstvo.

Autori istraživanja njihovo ponašanje nisu dijagnostikovali kao "pravu" depresiju, ali su ukazali da je gubitak zadovoljstva pri upražnavanju ranije prijatnih aktivnosti jedna od najvažnijih karakteristika tog poremećaja.

Pretpostavka da so može da bude prirodno sredstvo za postizanje boljeg raspoloženja može da razjasni nedoumice zbog čega su pojedinci skloni da je preterano koriste, iako znaju da ona izaziva povećani krvni pritisak i druge zdravstvene probleme.

Ceo tekst : B92

[raca]

Fast-food ovisnost

Koliko ćemo preferirati slano ovisi o tome što jedemo, a za povećanu želju za slanim ponajprije je kriva brza hrana, kaže novo korejsko istraivanje.

Istraživanje provedeno na 70 ispitanika na Sveučilištu u Daejinu pokazalo je da su najveću potrebu za dosoljavanjem pokazivali oni koji su najčešće jeli brzu hranu, od koje su se najvećim negativcima pokazali hamburgeri i pizze.

Činjenicu da je sol esencijalna za život ne možemo zaobići, no brojke koje govore da je prosječna konzumacija soli u razvijenim zemljama 12 grama dnevno prilično su zastrašujuće. Naime, svjetske preporuke ograničavaju dnevni unos soli na svega 5 grama, kako bi se što uspješnije prevenirala kardiovaskularna oboljenja, posebice povišeni krvni tlak (hipertenzija). Studije su pokazale kako smanjivanje dnevnog unosa soli sa 9.7 na 6.5 grama smanjuje vrijednosti krvnog tlaka za 5 mmHg unutar nekoliko tjedana.

Budući da gotovo 80% gotovih proizvoda - brze hrane sadrži višak soli, potrebno je intervenirati na svjetskoj razini odnosno apelirati na proizvođače hrane.

Izvor: Journal of Human Nutrition and Diet, Volume 22, December 2009

Ceo tekst: Vitamini.hr