Tema: Deca i opasnost od petardi

[naca]

Ona se složila sa kolegama i predavačima Beogradskog ekološkog centra da najviše problema imaju sa roditeljima. To je potvrdilo i istraživanje jer čak 70 odsto roditelja ne samo da zna da njihova deca bacaju petarde, već im ih i sami kupuju.

Trogodišnji dečak S. P. na Božić je ostao bez prstiju, nakon što mu je u ruci eksplodirala petarda. Ovo je samo jedna od nesreća koje su u proteklih mesec dana zadesile kako mališane, tako i odrasle koji su se „igrali“ pirotehničkim sredstvima.

Nije teško decu edukovati.Trebalo bi i roditelje.Džabe svi apeli na TV ,u novinama ,radiju.
Šta li sad misle o petardama roditelji dečaka od tri godine što je postao invalid ?

[naca]

Neodgovorni roditelji i zastareli zakoni

Autor: R. V. Bibić

Čak 80 odsto dece uzrasta od 5. do 8. razreda osnovne škole barem jednom je bacalo petarde, a 70 odsto njih to je radilo uz odobrenje roditelja, pokazala je akcija „Lepše je bez petardi, slavimo bezbedno“ koju je uoči novogodišnjih praznika sproveo Beogradski ekološki centar.

U ispitivanju uoči akcije osnovci su u 80 odsto odgovora rekli da petarde bacaju iz zabave, dok ostali i ne znaju razlog zbog čega to čine, dok je polovina dece smatrala da je bacanje petardi bezbedno.

- Akcija koju smo sproveli od 1. do 23. decembra u 30 beogradskih osnovnih škola, a koja je obuhvatila 11.500 đaka, imala je za cilj smanjenje upotrebe petardi, kao i da se osnovcima predoče moguće posledice i povrede. Nakon naše akcije, odgovori su bili drastično promenjeni, pa je čak 80 odsto đaka smatralo da bacanje petardi nije bezbedno. - saopštio je na konferenciji za novinare Uroš Todorović, koordinator projekta ispred Beogradskog ekološkog centra.

On je podsetio da zakon zabranjuje prodaju petardi maloletnicima, te da se one najviše koriste za vreme novogodišnjih praznika. Todorović napominje da je tokom proteklih praznika, u odnosu na ranije godine, zabeležena primetno manja upotreba petardi i ostalih pirotehničkih sredstava.

Dragana Dragaš, direktorka OŠ „Stefan Nemanja“, kazala je da je u školskom dvorištu bilo manje korišćenja petardi. Međutim, ona ističe da je često dolazila u konflikt sa roditeljima kada bi učenicima zaplenila petarde, te da buduće akcije moraju i njih obuhvatiti.

Prema rečima Dragice Moro, zamenika sekretara Sekretarijata za obrazovanje koji je pokrovitelj akcije, ovogodišnja predavanja sprovedena su kao pilot projekat, a u narednoj godini će se nastojati da se obuhvati veći broj škola i učenika.

- U Beogradu ima oko 193.000 osnovaca, od čega 64.000 njih je uzrasta od 5. do 8. razreda. Ciljna grupa nam moraju biti i roditelji jer zabrinjava podatak da 70 odsto njih odobrava bacanje petardi - zaključila je Moro.

Kažnjavanje bez posledica

Ivan Baras, pomoćnik načelnika Sektora za zaštitu i spasavanje MUP, rekao je da oni četiri godine pokušavaju da približe građanima problem upotrebe pirotehnike, ali da je najveći problem staro zakonodavstvo.

- Zakon datira iz 1985. godine i nije adekvatan, pa nelegalni prodavci i kada ih uhvatimo na delu nemaju problema da plate kaznu. Zato smo pokrenuli donošenje novog zakona, pa ako on bude usvojen ove godine doneće strože sankcije. Dodatni problem je što se pirotehnika nelegalno uvozi tokom cele godine i skladišti u neadekvatnim uslovima, pa otuda i dolazi opasnost njihove upotrebe - naglašava Baras.

Izvor : Danas

[naca]

Petarda je mala bomba – ne igračka
 
Mala bomba, a ne igračka, najkraća je definicija smotuljaka raznih veličina, boja i jačine praska. Jedinstvenim i veoma opasnim ove „džepne” eksplozivne naprave čini to što se od pirotehničkih sredstava samo one aktiviraju u ruci, dok druge imaju makar fitilj. Zato su među tragičnim posledicama upotrebe petardi najčešće povrede šake. U 70 odsto, od ukupnog broja povreda nastalih korišćenjem pirotehnike, prolazno ili trajno, stradali su prsti ruku. Opekotine lica, ozlede očiju, usta, nosa, oštećenja vida i sluha čine 30 odsto.

Kada su to juče saznali, đaci starijih razreda Osnovne škole „Bora Stanković” na Voždovcu zamislili su se i zapitali da li su petarde zaista zabavne kao što su mislili. Dečaci su shvatili da glasan prasak „bombice” u blizini drugarica iz škole, koji devojčice obično uplaši, nije pravi način da simpatijama pokažu osećanja.

A podizanje svesti školaraca o štetnosti i posledicama igre pirotehničkim sredstvima jeste suština projekta „Lepše je bez petardi – slavimo bezbedno” koji je ove godine ponovo počeo predavanjem u voždovačkoj osmoletki. Program su lane pokrenuli i sproveli Sekretarijat za obrazovanje i Beogradski ekološki centar.

Do kraja decembra projekat će biti realizovan u više od 50 prestoničkih osmoletki i obuhvatiće oko 30.000 učenika od petog do osmog razreda.

– Postoji 21 vrsta petardi koje u vreme praznika preprodavci nude na ulicama Beograda. Zelene, žute, crvene, male i veće, takozvane praskave žabice ili vodoskoci, ali sve se one prodaju nelegalno i sumnjivog su porekla i ispravnosti. Kupac ne može da zna kada su proizvedene i da li im je istekao rok trajanja, čime se povećava rizik od povreda. Kada se prave, eksplozivna smesa mora da ima određen stepen vlažnosti jer vlaga odlaže prasak. Dok stignu na naše tržište, petarde se se uglavnom isuše, a tada pucaju čim se upale. Otuda silne povrede prstiju šake. Ako varnice dosegnu oko, lako izazovu trajno oštećenje pa i gubitak vida. Uz to sagorevanjem oslobađaju selen u obliku koji je kancerogen i ugrožavaju životnu sredinu – objašnjavao je osnovcima Stevan Bojanić, apsolvent Fakulteta za bezbednost.

Opekotine četvrtog stepena: ugljenisanje tkiva, kostiju, mišića, nerava, kod kojih je koža bespovratno stradala u prvoj milisekundi praska, samo su deo neželjenih efekata „igre” s petardama. I „leče” se amputacijom, kao je naglasio.
M. Simić
[objavljeno: 03/12/2009]

Ceo tekst : Politika