Tema: Gojaznost kod dece

[Tia]

Sve više gojazne dece u Srbiji


Zbog savremenog načina života u Srbiji je sve više gojazne dece. Podaci iz 2006. pokazuju da je oko 20 odsto dece prekomerno uhranjeno ili gojazno.
Dug radni dan, unos bar jednog obroka u toku dana van kuće i promena navika u ishrani u pogledu vrste, načina pripreme i količine namirnica u svakodnevnoj ishrani, uz smanjenu fizičku aktivnost, doveli su do porasta broja zdravstvenih problema kod dece u čijoj osnovi je nepravilna ishrana, konstatovali su stručnjaci Instituta "Batut" u Beogradu.

Prema rezultatima istraživanja tog instituta, tokom poslednje decenije gojaznost u dečijem uzrastu predstavlja ozbiljan zdravstveni problem sa brojnim komplikacijama i posledicama po zdravlje i u kasnijem životnom dobu.
Ministar zdravlja Srbije Tomica Milosavljević, povodom tog problema, ističe da će to ministarstvo insistirati na prosvećivanju dece o zdravom načinu života. Ministar smatra da će se država teško izboriti sa industrijom brze hrane, zbog čega je važno da pedijatri počnu edukaciju dece i roditelja o zdravom načinu ishrane.
Milosavljević je ukazao na važnost ishrane u školskim kuhinjama i dodao da će resorno ministarstvo u perspektivi insistirati na uvođenju zdravstvenog vaspitanja u škole.
Dijetetičari su upozorili da više od 60 odsto dece koja su prekomerno uhranjena pre početka puberteta postaje gojazno u odraslom životnom dobu, što ukazuje na značaj ranog otkrivanja, odnosno blagovremene prevencije gojaznosti u detinjstvu.
Prema podacima iz istraživanja zdravlja stanovništva Srbije, 2000. godine je prekomerno uhranjene dece bilo 8,2 odsto, a gojazne 4,4 odsto, dok su podaci iz 2006. godine pokazali da je oko 20 odsto dece prekomerno uhranjeno i/ili gojazno. Specijalisti za ishranu u Institutu "Batut" ukazuju da se Srbija ne razlikuje mnogo po uhranjenosti od drugih evropskih zemalja i najavljuju da će ta ustanova inicirati unapređenje ishrane dece u školama.
Prema podacima Međunarodne radne grupe za borbu protiv gojaznosti (International Obesity Task Force, IOTF) svako deseto dete školskog uzrasta je prekomerno uhranjeno i/ili gojazno, što oko 3 odsto dečje populacije uzrasta od 5 do 17 godina u svetu. Podaci za Evropu pokazuju da je godišnji porast broja prekomerno uhranjene i gojazne dece veći od 400.000, što znači da je svako četvrto dete u Evropi prekomerno uhranjeno i/ili gojazno.
Nedovoljna uhranjenost i mikronutritivni deficiti s jedne i prekomerna uhranjenost i gojaznost i njihove posledice s druge strane, predstavljaju dvostruko opterećenje bolestima u zemljama širom sveta, posebno u dečijem uzrastu.
Zdravstveni problemi kod dece i omladine u čijoj je osnovi nepravilna ishrana predstavljaju rastuće značajne uzroke nesposobnosti i prevremene smrti širom sveta.
Unapređenje ishrane i stanja uhranjenosti i prevencija u ovoj posebno osetljivoj grupi u periodu rasta i razvoja imaju za cilj da zaštite i unaprede zdravlje i spreče nastanak poremećaja, oboljenja i stanja koja su u neposrednoj vezi sa nepravilnom ishranom.
U okviru nacionalnih programa promocije zdravlja u Srbiji, mreža instituta i zavoda za javno zdravlje sprovodi više zdravstveno vaspitnih programa u vrtićima, osnovnim i srednjim školama s ciljem poboljšanja znanja i promene ponašanja u oblasti ishrane i fizičke aktivnosti.

Izvor: Tanjug

[Tia]

Marketinške poruke „kvare“ mišljenje i zdravlje dece

I reklame stvaraju debeljuce


Koliko su marketinške poruke štetne po našu decu i omladinu, imamo primere na svakom koraku, a jedan od negativnih uticaja je i sve veći broj gojazne dece. Dokaz su podaci Instituta „Batut“ po kojima se 20 odsto mališana u Srbiji nepravilno hrani, dok je gojazne dece 2000. godine bilo tek 12,6 odsto.



Ovoliki porast i ne čudi s obzirom na pojavu sve većeg broja slatkiša i slaniša, pa samim tim i reklama. Kreatori marketinških poruka ne prezaju ni od čega kako bi privukli pažnju na poruke i svoje proizvode. Kod njih važi pravilo – estetika i kvantitet iznad kvaliteta. Jeste zanimljivo gledati devojčicu i dečaka koji na početku reklame jedu različite proizvode, a na kraju jedu zajedno jedan dobijen mešavinom ova dva, ali ako i jedan i drugi imaju štetne sastojke, koliko onda štetan može biti njihov miks?!
Isto tako, već tradicionalno, pred svaku Novu godinu, televizije počinju s emitovanjem reklama u kojima se pojavljuje Deda Mraz. Scenariji su različiti, suština ista. Do svesti dece se najbolje dopire scenama u kojima se pojavljuje ovaj izmišljeni lik, a kada to jednom uspe, roditelji se teško mogu odupreti željama deteta da mu se kupi ova ili ona igračka, ovo ili ono gazirano piće…
Isti problem prati i ostale zemlje u svetu, te tako prema podacima Međunarodne radne grupe za borbu protiv gojaznosti, svako deseto školsko dete u svetu je prekomerno uhranjeno. U Evropi se taj broj svake godine uveća za 400.000 mališana.
U cilju saniranja ovog problema, Ministarstvo zdravlja je spremilo predlog zakona o bezbednosti hrane koji će regulisati ishranu u Srbiji. Na ovaj način će, rekao je ministar zdravlja Srbije Tomica Milosavljević, Ministarstvo zdravlja insistirati na edukaciji dece o zdravom načinu života.
– Uvešćemo zdravstveno vaspitanje u škole i povesti računa i o školskoj kuhinji jer će se država teško izboriti s industrijom brze hrane. Važno je da već pedijatri počnu s edukacijom dece i roditelja o zdravoj ishrani – rekao je ministar na drugom sastanku Evropske mreže za smanjenje marketinškog pritiska na decu.
Reklame raznih proizvoda brze hrane najpre stignu do dece i delotvornije su nego reklame zdrave hrane, zbog čega je neophodno da se resorno ministarstvo ubuduće više aktivira. U ovom projektu učestvuje i Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, koji već dugi niz godina zajedno sa mrežom instituta i zavoda kontinuirano sprovodi više zdravstveno-vaspitnih programa u vrtićima, osnovnim i srednjim školama sa ciljem poboljšanja znanja i promene ponašanja u oblasti ishrane i fizičke aktivnosti. A to su: Zdravstveno vaspitni rad u ustanovama primarne zdravstvene zaštite, Program unapređenja zdravlja učenika u osnovnim i srednjim školama, Program očuvanja i unapređenja oralnog zdravlja dece i omladine, Program vaspitanja za zdravlje dece u predškolskim ustanovama „Zdrav vrtić“, Kontinuirani rad sa sredstvima informisanja…
– Pravilna ishrana je jedan od najvažnijih činilaca za očuvanje i unapređenje zdravlja ljudi. Zato je Institut za javno zdravlje pripremio projekat „Prevencija nepravilne ishrane i gojaznosti dece i omladine“ po ugledu na „Inicijativu za unapređenje ishrane dece u školama“ koju je prošle godine pokrenula Svetska zdravstvena organizacija. U okviru projekta će se posebna pažnja posvetiti edukaciji prosvetnih radnika, učenika, roditelja, ali i ostvarivanju drugih preduslova za poboljšanje načina ishrane školske dece. Projekat počinje s realizacijom 2009. godine i trajaće tri godine – otkriva dr Jelena Gudelj-Rakić, specijalista higijene u „Batutu“.

Zabrana reklama smanjila gojaznost
Skandinavske zemlje su bile mudre, pa su uvele ograničenje u emitovanju reklama što se pokazalo kao krajnje korisno, jer su istraživanja, konkretno u Švedskoj, pokazala prvi put prestanak rasta gojaznosti. Nisu još sigurni šta je najviše uticalo na to, ali je svakako, pored edukacije u školama, i zabrana emitovanja reklama o hrani u udarnim terminima dečje gledanosti uticalo na zaustavljanje ovog problema. Oni su, naime, na osnovu anketa utvrdili koje programe deca najviše gledaju i u koja doba dana, i zabranili puštanje reklama u tim teminima.
– Problem, ipak, nastavljaju da prave satelitski i kablovski kanali, kao i internet, koji obiluju reklamama o sokovima i grickalicama, koji su štetni, a to je nemoguće ograničiti – ističe doktorka Gudelj-Rakić.
Francuska je još 2005. zabranila prodaju brze hrane u školskim dvorištima, a Velika Britanija je učinila isto prošle godine.

Autor: Slađana Vasić

[Tia]

Đaci se u školi, ali i kod kuće, loše hrane i time se ozbiljno ugrožava njihovo zdravlje


Najgora užina su čips i hamburger

Svaki treći stanovnik Srbije je gojazan, što je posledica nepravilne ishrane u detinjstvu. Nije dobro da se deca prejedu, ali ni da su gladna. Neadekvatna ishrana dovodi do deformiteta kičme, anemije, nedostatka kalcijuma, dijabetesa, rahitisa i triglicerida - upozoravaju nutricionisti

 Čips, razne grickalice, hamburgeri i peciva su hrana koju naša deca uglavnom svakodnevno jedu u školama. Zbog nepravilne ishrane, na sistematskim pregledima se pojavljuje sve više dece koja su gojazna ili neuhranjena, a istraživanja u poslednjih nekoliko godina pokazuju da je svaki treći stanovnik Srbije gojazan. Glavni razlog za ovakvu sliku je loša ishrana dece školskog uzrasta, kako tokom nastave, tako i kod kuće.

Većina osnovnih škola učenicima nudi samo užinu, a đaci koji idu u dnevni boravak imaju i ručak. Anđelko Kunarac, direktor OŠ "Skadarlija" iz Beograda, kaže da učenici u dnevnom boravku svaki dan dobijaju neko kuvano jelo za ručak.

- Sklopili smo ugovor sa jednim preduzećem koje nam svakog dana donosi hranu u školu. Jelovnik se unapred pravi, a cena obroka je 110 dinara. Škola i roditelji su veoma zadovljni kvalitetom hrane. Ostala deca uzimaju užinu koja košta 20 dinara dnevno i obično dobijaju pecivo - objašnjava Kunarac.

Osnovna škola "Vasa Čarapić" iz Beograda ima tri objekta u Belom Potoku, Zucu i Pinosavi, a jedino deca u Belom Potoku dobijaju užinu i ručak u dnevnom boravku.
- Samo 15 dece uzimaju ručak koji košta 110 dinara. Broj učenika se smanjio jer je i ova cena za roditelje visoka. U Zucu imamo kiosk gde deca kupuju pecivo, dok u Pinosavi nema nikakvih uslova za pripremu hrane. Deca, uglavnom, donose užinu od kuće ili je kupuju u prodavnici - objašnjava direktorka Leonita Vukojević.
Mnogo bolja situacija je u OŠ "Vojvoda Stepe", gde su pre nekoliko meseci renovirani kuhinja i trpezarija.
- Svaki dan spremamo obroke za sve zainteresovane učenike. Sa nutricionistom pravimo jelovnike, a u ishrani su redovno zastupljeni meso, riba, povrće, testenine... Cena obroka je 85 dinara i nešto smo jevtiniji od ostalih preduzeća jer sami nabavljamo namirnice. Roditelji su zadovoljni našom kuhinjom i stalno se povećava broj obroka. Za užinu, pored peciva, hleba i paštete, deca obavezno dobijaju čaj, mleko, jogurt ili sok. Užina dnevno košta 45 dinara - priča Ksenija Devetak koja radi u kuhinji.

Navike u ishrani koje deca ponesu iz škole ostaju im za ceo život. Nutricionista Petrica Ružić, predsednik Jugoslovenskog društva za ishranu, kaže da se naši učenici u školi hrane na četiri načina.
- Mali broj dece jede u školi užinu ili ručak, a nekima roditelji daju novac za grickalice i hamburgere, što je najgori način ishrane. Neki roditelji svakodnevno deci pripremaju sendviče, a nažalost imamo decu koja ništa ne jedu tokom nastave.

- Nije dobro da se deca prejedu, jer ne mogu da slušaju nastavu, ali isto tako ne mogu da prate gradivo ni ako su gladna. Zabrinuta sam za zdravlje naše dece jer nemaju pravilnu ishranu u školi, ali i kod kuće. Nepravilnom ishranom uništavamo njihovo zdravlje - upozorava Ružićeva.

Neadekvatna ishrana dovodi do deformiteta kičme, anemije, nedostatka kalcijuma, dijabetesa, rahitisa i triglicerida.
- Deca nemaju mnogo fizičkih aktivnosti, a kroz hranu unose dosta masti i nekvalitetnih ugljenih hidrata. Zbog toga su gojazna ili pothranjena, a malo njih je "između". Sada je vreme gripa, gojazna i neuhranjena deca su neotporna i ne mogu da se izbore sa virusima - upozorava Ružićeva.

Ona naglašava da bi država morala da na sebe preuzme odgovornost kako bismo imali zdravu generaciju u budućnosti.
- Potrebna nam je šira akcija u koju su uključeni državni organi, roditelji i sponzori. Ministarstva zdravlja i prosvete treba da zajedno uvedu zdravu ishranu u škole kao što je to urađeno u predškolskim ustanovama.

- Trebalo bi da se donese zakon koji nalaže da nutricionisti i dijetetičari sastavljaju jelovnike i predlažu namirnice koje deca moraju da jedu. U školama učenici moraju imati bar jedno toplo jelo i mleko ili sok. Roditelji bi plaćali jedan deo troškova, a za ostatak bi se potrudili donatori i sponzori - predlaže nutricionista Petrica Ružić.


UKINULI OBAVEZNI DORUČAK

U naše škole je 1963. godine, po uzoru na Norvešku, uveden modifikovan doručak. Svaka škola je morala učenicima da daje 400 mililitara mleka, parče hleba i komad sira. Međutim, početkom 90-ih taj doručak je izbačen. Izgleda da je ishrana u školama pratila ekonomsku situaciju u zemlji. Pored Norveške, dobar sistem ima i Indija u kojoj svi učenici u osnovnim i srednjih školama imaju jedan kuvani obrok. Pravilnu ishranu učenika je uvela i Velika Britanija uz veliko zalaganje o pomoć čuvenog kuvara Džejmi Olivera-priča Ružićeva.

BOLJI SU ZDRAVI SENDVIČI

Najbolje je da roditelji deci prave sendviče. Crnu ili integralnu kiflu nek namažu maslacem, stave komad sira, parče paprike, šargarepe ili list kupusa. Ponekad može i šunka. Roditelji mogu da ubace list crvenog kupusa jer će deci biti interesantnije kada je sendvič šaren. Obavezno im za školu treba spremiti sok i jabuku ili neko drugo voće. Tokom ostalih obroka deca treba da jedu ribu, meso, jaja, mleko i mlečne proizvode, puno povrća i voća. Majonez nikako! Čim dete ustane, trebalo bi da popije čašu soka i uzme malo meda.
Ne treba ih pustiti da izađu iz kuće ako nisu nešto pojeli jer u školi se mogu onesvestiti zbog treme. Slatkiše treba izbegavati, ali majke mogu ponekad da naprave kolač, po mogućstvu sa voćem - predlaže - nutricionista Petrica Ružić.

Izvor:Glas javnosti

[Tia]

Tretman za gojaznu decu u Čigoti
Mršavljenje o trošku države


Petnaestogodišnja Užičanka koja je tokom avgusta boravila u „Čigoti“ na Zlatiboru u okviru programa prevencije dečje gojaznosti, smršala je šest kilograma. Kada je ponovo sela u školsku klupu, vršnjaci nisu mogli da je prepoznaju. Oduševljeni su i roditelji, koji priznaju da su na početku bili malo sumnjičavi u uspeh programa.

Tokom avgusta u Specijalnoj bolnici na Zlatiboru boravila je prva grupa od dvadesetak gojaznih dečaka i devojčica uzrasta od 12 do 18 godina. Proveli su tri nedelje, a troškove njihovog boravka snosio je Republički zavod za zdravstveno osiguranje. Uz njih je bilo 15 stručnjaka, i to pedijatri, psiholozi, profesori fizičke kulture, nutricionisti, medicinske sestre. Oni su osmislili kompletan program koji je dao dobre rezultate. Deca su svojim kućama otišla u proseku slabija za pet kilograma. U „Čigoti“ ne kriju zadovoljstvo zbog toga.
- U cilju prevencije dečje gojaznosti, Udruženje pedijatara Srbije i mi osmislili smo program, koji je podržalo Ministarstvo zdravlja i Republički zavod za zdravstveno osiguranje. Ideja je da deca dolaze tokom cele godine, pojedinačno ili u grupama. Naravno, najviše njih se očekuje tokom raspusta - priča dr Nenad Crnčević, direktor Bolnice za bolesti štitne žlezde i bolesti metabolizma „Zlatibor“. Tim stručnjaka potrudio se da deci promeni životne navike, što je cilj projekta. Pice, razna peciva u pekarama, čips, čokoladice zamenila je laka dijetalna ishrana. Video igrice, gledanje TV-a zamenile su celodnevne fizičke aktivnosti, što nije bilo lako, ali su ih deca dobro podnela. Šetnja u prirodi, vežbe u bazenu, vežbe oblikovanja i jačanja pojedinih mišića, kardio-fitnes trenažeri - samo su neke od aktivnosti. Bilo je naravno vremena i za odmor i druženje.
Poseban značaj ovog programa je smanjenje rizika po zdravlje dece od dijabetesa, povišenog krvnog pritiska, degenerativnih oboljenja kostiju, kao i psihički problemi.
- Ovo je jedna ozbiljna akcija koju je počeo prof. dr Miloš Banićević, predsednik Udruženja pedijatara Srbije, gde konačno idemo u susret problemu. Mi smo se uglavnom do sada bavili samo posledicama. Osim programa za decu, organizovane su i edukacije za pedijatre širom Srbije, ali i za roditelje kojima su deca gojazna - priča prof. dr Nedeljko Radlović, jedan od aktera programa prevencije dečje gojaznosti.
Kako ući u program, najčešće je pitanje koje postavljaju roditelji. Predlog za upućivanje u „Čigotu“ daje izabrani lekar pedijatar, a overava ga lekarska komisija Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje. Samo uz tako overen uput deca dobijaju potpuno besplatan tretman, odnosno troškove snosi Zdravstveni fond.
- Osim podrške ovom projektu, Ministarstvo zdravlja je podržalo i projekat koji će raditi Batut - „Prevencija nepravilne ishrane i gojaznosti dece i omladine“. Projekat počinje s realizacijom 2009. godine i trajaće tri godine. Pilot-projekat će se sprovoditi prvo u deset škola u Srbiji, gde će se posebna pažnja posvetiti ishrani dece u školama. Radiće se edukacija lekara, prosvetnih radnika, vaspitača, roditelja, predškolske i školske dece. Predviđeno je da se da preporuka lokalnoj zajednici da u blizini škola ne daju dozvole za otvaranje kioska brze hrane - kaže dr Dubravka Šaranović, savetnik u sektoru za javno zdravlje i programsku zdravstvenu zaštitu Ministarstva zdravlja.

Statistika
Prema podacima Međunarodne radne grupe za borbu protiv gojaznosti, svako deseto dete u svetu školskog uzrasta je prekomerno uhranjeno ili gojazno, što čini 2- 3 odsto dečje populacije uzrasta od pet do 17 godina. U Evropi je svako četvrto dete uhranjeno ili gojazno. U Srbiji je 2006. godine bilo 18 odsto prekomerno uhranjene i gojazne dece. Zapažen je veliki porast u odnosu na 2006. godinu, kada je ukupan broj bio 12,6 odsto.

Posledice gojaznosti
- dijabetes
- kardio- vaskularne bolesti
- metabolički sindrom
- povišen krvni pritisak
- masnoća u krvi
- ateroskleroza
- degenerativnih oboljenja kostiju
- psihički problemi
Ulaganje u preventivne akcije, poput ove, mnogo manje košta od novca koji kasnije iz zdravstvene kase mora da se izdvoji za lečenje svih ovih bolesti.

Autor: S. Tuvić

[Tia]

EU: Zdrav život u školama

Ministri poljoprivrede EU podržali su plan da se đacima, počevši od 2009. godine, besplatno deli sveže voće i povrće, kako bi se promovisao zdrav život.

Ovu inicijativu predložila je komesarka za poljoprivredu EU Marijane Fišer-Bel, a plan je da EU godišnje uloži oko 90 miliona evra za sufinansiranje zdrave ishrane dece, a da svaka zemlja-članica da još onoliko koliko za to dobije iz centralne kase.

Sprovođenje plana je, međutim, dobrovoljno za svaku članicu EU.

"Ovo će pomoći da se preokrene opadanje udela voća i povrća i doprinese suzbijanju problema gojaznosti dece, koji se može nazvati epidemijskim", rekla je Marijane Fišer-Bel na redovnom sastanku ministara poljoprivrede EU.

Mnoge članice EU, naročito Danska, odakle je Marijane Fišer-Bel, žele da EU uloži i više novca u sprovođenju plana, dok su neke zemlje - Velika Britanija, Švedska, Holandija i Češka - uzdžane prema takvoj upotrebi novca iz zajedničke kase, smatrajući da zainteresovane članice to treba da finansiraju iz svojih budžeta.

Plan koji bi trebalo da i formalno bude usvojen u oktobru, daće poseban status siromašnim regionima, u kojima će EU sa 75 odsto sufinansirati zdravu ishranu dece.

Mnoge zemlje EU već imaju prilično uspešne programe subvencionisanja podele voća i povrća u školama, čega nema u zemljama centralne i istočne Evrope.

Prema zvaničnim procenama, višak kilograma ima 22 miliona školske dece u EU, od čega je više od pet miliona dece zdravstveno ocenjeno kao debelo, a očekuje se da će taj broj rasti za oko 400.000 godišnje.

Pred ministrima je da reše i da li će voće i povrće koje će se deliti deci biti isključivo evropske proizvodnje ili i uvozno.


Južna Koreja: Rekreacija za gojaznu decu

Južna Koreja planira finansijsku pomoć za gojaznu decu, koja bi im omogućila da se učlane u sportske klubove i učestvuju u drugim aktivnostima koje bi im pomogle da smanje kilažu, saopštava zvaničnik Ministarstva zdravlja u Seulu.

Procenat gojazne dece u Južnoj Koreji samo u poslednje tri godine utrostručio se zbog promena načina ishrane u korist masnije hrane i nedostatka fizičke aktivnosti, preneo je Rojters.

Prema vladinom planu, učenici osnovne škole čiji indeks telesne mase ukazuje na gojaznost moći će, u cilju smanjenja težine, da dobiju do 40.000 vona (33,58 dolara) mesečno.

Napominje se da deca neće taj novac moći da koriste za kupovanje slatkiša, jer će dobijati elektronske vaučere koje će moći da koriste samo na određenim mestima.

U južnokorejskom ministarstvu zdravlja napominju da je ovakav program isplativ, ako se ima u vidu da je dečja gojaznost 2006. koštala zemlju dva biliona vona.

Izvor: Beta, Tanjug

[naca]

Brza hrana pobedila maminu kuhinju

Oko 20 odsto mališana u Srbiji ima problem s viškom kilograma. – Da li će kiosci brze hrane, kao u Rumuniji, biti uklonjeni iz okoline škola
 
Učenici najčešći konzumenti brze hrane (Foto D. Jevremović)

 

Pljeskavice, grickalice, slatkiši sve češće postaju zamena za obroke, a zbog porasta broja školske dece koja imaju problem sa viškom kilograma, u zemljama Evropske unije bi trebalo do 2009. godine da se uvedu besplatno voće i povrće kao užina. Loše navike u ishrani i sve manje „mamine kuhinje” postaje rastući problem i kod naših mališana.

Ispitivanja stručnjaka pokazuju da je u Srbiji oko 20 odsto dece prekomerno uhranjeno ili gojazno. U delu istraživanja o zdravlju stanovništva iz 2006. godine, koji je posvećen najmlađoj populaciji, ispitivanje je pokazalo da deca u Beogradu u ishrani uglavnom usvajaju loše navike svojih roditelja. Najčešće jedu beli hleb uz margarin, kajmak ili pavlaku. Oko 50 odsto ispitanih nije imalo na meniju ribu mesec dana pre anketiranja, više od polovine njih pije zaslađene gazirane i negazirane napitke i jede grickalice, svako četvrto dete svakodnevno konzumira kolače, a svako treće slatkiše. Oko 70 odsto najmlađih ima sva tri obroka, a tri četvrtine ispitanika pije barem jednu šolju mleka dnevno.

Prof. dr Tomica Milosavljević, ministar zdravlja, kaže da građani Srbije nemaju dovoljan nivo zdravstvenog vaspitanja i da ne znaju mnogo o načinima na koji se može izbeći pojava nekih oboljenja. On napominje da i deca moraju da imaju na umu da je neophodno redovno upražnjavanje fizičke aktivnosti, vođenje računa o uravnoteženoj ishrani i svakodnevno uzimanje pola kilograma voća i povrća.

– Čini mi se da zbog toga što smo u vrtlogu tranzicije zaboravljamo na zdravstveno vaspitanje. Zbog toga će Ministarstvo zdravlja pokrenuti inicijativu da zajedno sa Ministarstvom prosvete razradi strategiju o njegovoj pojavi u školama, da se nađe mesto za ove teme u obrazovnim ustanovama, ali sa ciljem da ne opteretimo previše decu – istakao je dr Milosavljević.

Budući da je nedavno u Rumuniji donet propis o uklanjanju kioska brze hrane u okolini škola, dr Milosavljević kaže da takvi potezi kod nas neće biti lako sprovedeni, ali da je važno da naš narod ima svest o štetnosti ove vrste hrane.

– Srbija je deo evropske mreže koja se suprotstavlja marketinškim pritiscima brze hrane na decu. Polako dolazimo do toga da počnemo da pravimo konkretne planove za sprovođenje aktivnosti u našoj zemlji. Pedijatri moraju da edukuju decu i roditelje o zdravom načinu ishrane, jer marketinške poruke pre stignu do najmlađih nego poruke o zdravlju – dodao je dr Tomica Milosavljević.

Đaci u školama imaju dva obroka – užinu, najčešće pecivo, i ručak, odnosno neko kuvano jelo, ali školsku kuhinju biraju uglavnom roditelji mlađih osnovaca, dok stariji školarci dobijaju novac da kupe sebi nešto za jelo.

– Roditelji često ne stignu da spreme detetu užinu, pa je mališani sami kupuju, a najčešće novac troše na peciva, grickalice, gazirane sokove. Uz to se i malo kreću, pa nije ni čudo što je gojaznost u porastu. Vodu gotovo i da ne piju, potpuno su je zamenili sokovima – kaže Svetlana Babić, nastavnik razredne nastave u beogradskoj osnovnoj školi „Svetozar Marković”.

Deca su navikla da stalno nešto grickaju, retko jedu voće i povrće i sve više postaju zavisna od hrane koja je puna aditiva – kaže ova učiteljica.

Pojedine prestoničke škole, umesto pekara, otvorile su prodavnice zdrave hrane. Jedna od takvih radnji postoji oko godinu dana u osnovnoj školi „Siniša Nikolajević”, a od novembra zdrava hrana će se prodavati u i novobeogradskoj školi „Laza Kostić”.

– Ne obraćam pažnju na to šta đaci jedu za užinu, ali nisam primetila da imamo mnogo gojazne dece. Ipak, vidim da na svakom odmoru izlaze i kupuju hranu u kiosku brze hrane ili na trafici. Trudimo se da im usadimo dobre navike kada je u pitanju ishrana. Profesor muzičkog, na primer, traži od đaka da na svaki čas donesu po jednu jabuku i tako ih navikava da jedu ovo voće – priča Tijana Vlatković, profesor srpskog jezika i književnosti u OŠ „Laza Kostić”.

Da bi se izbegli zdravstveni problemi koji nastaju u kasnijim godinama kao što su povišeni krvni pritisak ili šećerna bolest, savetuje se da se deca svakodnevno hrane raznovrsnim namirnicama i da imaju pet obroka dnevno.

– Važno je da se namirnice unose u optimalnom odnosu, a deci su potrebni i ugljeni hidrati, masti, belančevine, vitamini i minerali, ali u odgovarajućem odnosu. Nažalost, ona najviše unose masti, jer se hrane u pekarama i na kioscima. Uslovi u kojima živimo utiču na to da mališani preskaču obroke ili se nezdravo hrane, jer roditelji ne mogu da stignu da im pripreme sve obroke – rekla je primarijus dr Gordana Tripković-Subotić iz školskog dispanzera Doma zdravlja „Stari grad”.

Izvor Politika

[naca]

NUTRICIONISTA BILJANA MILOŠEVIĆ I PO GODINU DANA „SKIDA“ VIŠAK DEČJIH KILOGRAMA
Bake i deke „krive“
Pravilo je da od gojazne dece postanu gojazni ljudi i da je pogrešno mišljenje da će se dete koje ima višak kilograma u pubertetu „izvući“.Deca imaju i po 60 kilograma viška


ŠABAC - Nutricionista Biljana Milošević, koja trenutno sastavlja bolesnički meni u šabačkoj Opštoj bolnici, ima i pune ruke posla da sastavi jelovnik onima koji bi da se reše viška kilograma. Sve je više gojazne dece, pubertetlija koji imaju i po 60 kilograma viška od dozvoljene težine. NJima dijeta traje i po godinu dana.

- Najviše su krive bake i deke koje se plaše da im unuci ne budu mršavi, jer smatraju da je zdravo dete - debelo dete, pa roditelji posle muke imaju da im skinu višak. U praksi sam imala slučaj da sam jednoj bucki odredila pet obroka. Deka je prokomentarisao „ako si do sada jela tri puta, kakva ćeš biti kada počneš da jedeš pet puta“. Malo ko shvata da je u jednom od pet obroka i jabuka - kaže nam Biljana Milošević, nutricionista u šabačkoj Opštoj bolnici.

Pravilo je da od gojazne dece postanu gojazni ljudi i da je pogrešno mišljenje da će se dete koje ima višak kilograma u pubertetu „izvući“.

U disciplini kod pravilne ishrane prednjače dečaci u odnosu na devojčice, jer oni su uporniji u nastojanju da smanje težinu. Skoro sam imala slučaj pubertetlije koji je za godinu dana skinuo 60 kilograma. Velika je radost kada neko potpuno promeni svoj opis i postane drugačiji - objašnjava nam Biljana Milošević.

NISU GLADNI

Ona kaže da je hrana u bolnici o čijem sastavu brine dovoljna i prilagođena pacijentima po odeljenjima. Zato je nepotrebna briga rodbine da dodatno donose hranu bolesnicima, jer pri tome najčešće i greše. U strahu da ne ostanu gladni, na raznim odeljenjima jedu ono što nikako ne bi smeli.


Generalno se deca školskog uzrasta loše hrane, jer su sve više naviknuti da jedu brzu hranu. O pravilnoj ishrani u školi niko ne vodi računa.

- Niko ne vodi računa o tome kakva će ta đačka kuhinja biti. Užina u školi je generalno loša. Deca jedu burek, masna peciva, pržena testa koja su prezasićena masnoćama životinjskog porekla. Zbog toga sam insistirala da u dogovoru sa direktorima škola, deci i roditeljima na zajedničkom sastanku dam savete u vezi ishrane - nagoveštava Miloševićeva kako će se boriti za zdraviju ishranu dece.

Ona navodi primer da malo roditelja zna šta je ispravna ishrana i da paprikaš nikako ne može biti zdrav ručak. Kao primer zdrave hrane, navodi tanjir boranije sa mesom i punjene paprike.

U najkraćem, posao nutricioniste je da razradi predlog lekara o pravilnoj ishrani i napravi konkretne tablice, vodeći računa o pravilnom unosu svih životnih namirnica. Kada su zdravi ljudi u pitanju, vodi se računa o njihovim navikama i poslu koji rade.

Izvor Glas

[Tia]

Koristi zabrane reklama brze hrane

Vašington -- Zabrana reklamiranja brze hrane smanjila bi broj gojazne dece u SAD i do 18 odsto, procena je Nacionalnog biroa za ekonomska istraživanja SAD.

Za stručnjake je jedina dilema da li bi državna regulacija ove oblasti, kakvu dosad imaju samo Švedska, Norveška i Finska, bila praktično rešenje, prenosi Rojters. Američki tim, na čelu s ekonomistom Šin-Ji Čuom, u svojoj studiji je za poređenje koristio podatke dva nacionalna istraživanja iz 1979. i 1997. godine, u kojima je učestvovalo 13.000 dece i mladih.

Obračunat je i broj sati reklamnih poruka američkih restorana brze hrane koju su deca i mladi imali prilike da gledaju tokom nedelju dana.

Zaključeno je da bi zabranom reklamiranja brze hrane procenat američke dece s viškom kilograma, starosti od tri do 11 godina, bio smanjen za 18, a za 14 odsto kad su u pitanju mladi od 12 do 18 godina.

Prema podacima američkih centara za kontrolu i prevenciju bolesti, u SAD višak kilograma trenutno ima 13,9 odsto dece starosti od dve do pet godina, 18,8 odsto dece između šeste i jedaneste godine i 17 odsto mladih između 12 i 19 godina. Taj procenat se stalno uvećava.

Ranije je već utvrđeno da gledanje televizije utiče na povećanje procenta gojazne dece zato što su manje aktivna i zato što može nepovoljno da im utiče na san.

Utvrđeno je da su kasnih sedamdesetih godina prošlog veka američka deca u proseku gledala oko 20.000 reklama godišnje na televiziji. Deset godina kasnije, taj broj se povećao na 30.000, da bi krajem devedestih prosek viđenih reklama među američkom decom bio preko 40.000 godišnje.
 
Izvor: Tanjug

[Maki]

Mora da pojede sve iz tanjira

Ove savete uglavnom dele bake. Iz nekog neverovatnog razloga, bakama smeta da na tanjiru ostaje hrana.

Istina: Idealna veličina porcije treba da bude velika kao dečja šaka. Da li su to porcije koje pripremate za dete? Pet zdravih obroka u toku dana je jedina stvar o kojoj treba da vodite računa, a u tanjiru slobodno može da ostane višak - tako ćete bar biti sigurni da ste zaštitili dete od gojaznosti.
izvor  www.bebac.com

[naca]

Srbija: Svako peto dete gojazno
11. januar 2009. Izvor: B92
Beograd -- Zbog savremenog načina života u Srbiji je sve više gojazne dece. Svako peto dete predškolskog i školskog uzrasta je prekomerno uhranjeno ili gojazno.

Dok Evropska unija pokreće program besplatnog voća i povrća za decu u obrazovnim ustanovama, stručnjaci u Srbiji još razmatraju mere za povratak školske užine i uklanjanje objekata brze hrane iz školskih dvorišta.

Školska deca i mladi, radije nego prethodnih decenija, jedu voće i povrće, konzumiraju manje životinjskih masti i razmišljaju o zdravoj ishrani.

Ipak, istraživanja pokazuju da unose previše belog hleba, nedovoljno piju mleko, a u njihovom jelovniku nisu zastupljeni svi obroci.

Doručak se preskače, a užina se brza hrana.

Navike školske dece su, osim brze hrane, gaziranih sokova i grickalica, dugotrajno sedenje i nedovoljno kretanje.

 

Nepravilna ishrana i sve prisutnija gozajnost dovode tinejdžere do tegoba odraslih - povišenog krvnog pritiska, dijabetesa, oboljenja kičme, alergija.

Nezdrav način života mladih često podržavaju i sami roditelji.

Uzroke loših navika, osim u neznanju i tradiciji, stručnjaci vide i u agresivnom marketingu i pogrešnim savetima, ali i promenjim radnim i životnim uslovima.

Problem je, kažu pedijatri i kada oni koji brinu o deci nisu svesni značaja pravilne ishrane, a na gojaznost gledaju kao na estetski, ali ne i zdravstveni problem.

"Znate, u mnogim porodicama možete da ubedite majku, ali ne i babu. Majka hoće dete da stavi pod neki režim, ali je to nemoguće, jer se babe utrkuju koja će da napravi više slatkiša", kaže Gordana Ruščuklić, pedijatar u Domu zdravlja Mladenovac.

Gojaznoj deci se savetuju redukcione dijete, više obroka dnevno i njihova pravilna preraspodela, ali i manje užina bez kontrole.

Zato se stručnjaci zalažu za povratak školskog obroka i proterivanje brze hrane iz školskih dvorišta.

Deca s prekomernom težinom na predlog lekara imaju mogućnost besplatnog boravka u bolnici Čigota na Zlatiboru gde uz pomoć stučnjaka i zdravog režima ishrane i kretanja mogu da nauče kako da ne postanu gojazni i kao odrasli, što se dešava najvećem broju adolescenata.
Izvor : B92

[Tia]

Prevencija dečije gojaznosti
 
Beograd -- Ministarstvo zdravlja i republički zavod za zdravstvenu zaštitu započeli su pre šest meseci projekat prevencije i lečenja dečije gojaznosti.

Na ovaj način država je krenula u kampanju preventive negativnih posledica prekomerne telesne težine. Nakon tri nedelje boravka na Zlatiboru u Čigoti, prva grupa dece uspela je da za kratko vreme skine i više od deset kilograma. 

U rešavanje problema gojazne dece uključio se i Republički zavod za zdravstveno osiguranje. Direktorka Zavoda Svetlana Vukajlović kaže da ovaj veliki problem mora biti prepoznat, a da je organizovanje rehabilitacije na Zlatiboru jedan vid rešavanja tog problema.

“Nije poenta samo u trenutnom skidanju kilograma nego i u edukaciji te dece i njihovih roditelja o načinu ishrane i načinu života koji je jako važan jer tu zapravo počinje prava prevencija”, poručuje Vukajlovićeva.

“Ako pričamo o kardiovaskularnim bolestima, ako pričamo o dijabetesu, ako pričamo o osteoporozi - prevencija ovih bolesti počinje upravo ovde kod dece u vreme kada se njihov organizam razvija, kada se razvijaju kosti. Tu pogrešna ishrana može uzrokovati kasniju pojavu bolesti i toga moramo biti svesni”, upozorava ona


Izvor: B92

[naca]

VRTIĆI-KOREKTORI NEPRAVILNE ISHRANE
Kako nam se hrane deca?
 
Zbog sve bržeg načina života, roditelji ne stižu da uvek pripreme zdrave obroke, pa su dečiji vrtići postali korektori nepravilne ishrane, istaknuto je u analizi Beoinfo o tome kako se hrane deca u predškolskim ustanovama Beograda.

Prema ovoj analizi, o pravilnoj ishrani 59.000 najmlađih stanovnika srpske prestonice svakodnevno brine blizu 700 zaposlenih nutricionista, kuvara, pomoćnika, servirki, magacionera i dostavljača namirnica.

Nutricionisti se zalažu da deca u vrtiću kroz minimum tri obroka unesu namirnice iz svih sedam grupa visoke energetske vrednosti u koje spadaju: žitarice, mleko i mlečni proizvodi, meso i mesne prerađevine, masnoće, povrće, voće, šećeri.

Komisija Sekretarijata za dečju zaštitu za unapređenje ishrane, formirana 2004. godine i sastavljena od lekara, medicinskih sestara, nutricionista - dijetetičara i viših sanitarnih tehničara, jednom godišnje razmatra, obogaćuje i usvaja jedinstvenu listu od oko 110 različitih namirnica, od kojih se sastavljaju jelovnici u predškolskim ustanovama.

Uzorci svih pripremljenih obroka čuvaju se 72 sata i podležu laboratorijskom ispitivanju u Gradskom zavodu za javno zdravlje, objasnila je ona i naglasila da je Komisija zauzela stav da sve namirnice koje ulaze u vrtiće i jaslice moraju imati neophodne ateste o bezbednosti hrane i ne mogu da budu starije od polovine roka upotrebe namirnica.

U kuhinjama nije dozvoljeno da se ukrštaju putevi čistog i prljavog posuđa, a zdravlje zaposlenih se potvrđuje redovnim i vanrednim pregledima i uzimanjem briseva.

Gojazni postaju u školama

Da hrana koju jedu deca ne bude samo energetski visoko vredna nego i prijemčiva za oko, brinu nutricionisti, a među njima je Vesna Zečević koja već 15 godina sastavlja maštovite i zdrave jelovnike za decu u opštini Stari grad.

Vesna je pronašla način kako da decu "privoli" da jedu kelj i to zapečen sa mešanim mesom i povrćem, a mališani jedu sve od paniranih oslića i piletine do pasulja, grilovanih tikvica i blanširanih cvetova brokula.

Prema njenim rečima, peciva i doručak koji dobijaju u vrtićima daleko su zdraviji i higijenski apsolutno ispravni. Zečevićeva je istakla da u vrtićima uglavnom nema gojazne dece, ali je zato "u školama stanje zaista katastrofalno".

"U našim kuhinjama ne zapržavamo hranu, niti je pržimo u dubokoj masnoći, tako da se i panirani oslići peku u rerni", rekla je ona i upozorila da "ni prekuvana hrana nije zdrava, jer gubi na svojoj vrednosti i teže se vari".

Kako bi se izbegla mogućnost alergijskih reakcija, pa čak i masovnog trovanja hranom, u svim vrtićima u Beogradu je zabranjeno donošenje hrane napravljene kod kuće, uključujući i mamine rođendanske torte.

Izuzetak od ovog pravila su fabrički upakovane grickalice i slatkiši, mada nutricionisti apeluju na roditelje da i u tome budu umereni.

Nadležni sekretarijat trenutno razmatra mogućnost da u naredne dve godine bude otvorena posebna kuhinja u kojoj bi se isključivo pripremala hrana za decu obolelu od dijabetesa i celijakije.

Zasad je roditeljima ove dece omogućeno da od kuće donesu pripremljene obroke koji se čuvaju u posebnim frižiderima u svakom vrtiću, a omogućen im je popust od deset odsto za troškove vrtića.

ceo tekst : Smedia

[naca]

Zbog sve bržeg načina života, roditelji ne stižu da uvek pripreme zdrave obroke, pa su dečiji vrtići postali korektori nepravilne ishrane

eh,ajd što ne stižu,nego i mame i tate bjakću na određenu vrstu hrane,a to dete vidi,pa što ne bi i ono...
a i videla sam masu puta,dok sam moje klince vodila u vrtić, kako roditelji dovode decu,a deca usput doručkuju raznorazna peciva,čips,smoki i sl  ,ili čim izađu iz vrtića,počinje,ljubi ga mama:nije lep ručak bio,jel da,sad će mama da ti kupi pizzu ili nešto drugo iz pekare... 

ispada,samo se vi trudite,mi teramo po svom