Tema: Takmičenja

[Sklerozica]

Tradicionalno takmičenje žena sa invaliditetom povodom Međunarodnog dana žena – 8. mart.
   Takmičenje će se održati u  četvrtak 08. marta 2007., u Domu za odrasla invalidna lica « Dragoslav Vitošević « u Zemunu, ulica Auto put 18, sa početkom u  10 časova.
Prijave za nastup dostaviti najkasnije do četvrtka 01. 03. 2007., do 12 časova. Takmičarke koje ne budu prijavljene do ovoga roka neće moći da nastupe na takmičenju !
  Zbog ograničenog kapaciteta objekta i naših organizacionih mogućnosti bili smo primorani da ograničimo broj učesnika iz svakog udruženja, škole, ustanove... Tako vas srdačno molimo da i vi izvršite selekciju i odaberete 10  članova ( + vođe ekipe) koji će vas predstavljati na ovom takmičenju.
   Za sve učesnike ove manifestacije, pored sportskih priznanja za postignute rezultate na takmičenju, biće obezbeđeni i poklon - iznenađenje i posluženje uz prigodnu zabavu.

P R O P O Z I C I J E

TAKMIČENJE SE ODRŽAVA U SLEDEĆIM DISCIPLINAMA :

- STONI TENIS
- PIKADO
- PRECIZNA VOŽNJA ELEKTRO – MOTORNIH KOLICA
- TRKA U KOLICIMA
- ŠAH
- SLOBODNA BACANJA ( GAĐANJE U KOŠ )
- SPORTSKI KVIZ

PROMOTIVNO : VISEĆA KUGLANA I « PLOČICE «

TAKMIČAR IMA PRAVO DA UČESTVUJE U 2 DISCIPLINE ( po izboru, obavezna prijava ).

PRAVO UČEŠĆA IMAJU ŽENE SA INVALIDITETOM BEZ OBZIRA NA UZRAST,VRSTU I KATEGORIJU INVALIDNOSTI.

ZBOG REVIJALNOG KARAKTERA TAKMIČENJA PRAVILA SU PODLOŽNA PROMENAMA I USKLADIĆE SE SA BROJEM PRIJAVLJENIH TAKMIČARA, KAPACITETOM OBJEKTA, I DRUGIM ORGANIZACIONIM MOGUĆNOSTIMA.

SAVEZ ZA SPORT I REKREACIJU INVALIDA BEOGRADA
USTANIČKA 194, BEOGRAD
TEL/FAX : 2884 733, 064 455 99 88


http://www.ssrib.org.yu/index.html

[sumonja]

SAVEZ ZA SPORT I REKREACIJU INVALIDA BEOGRADA
USTANIČKA 194, BEOGRAD
TEL/FAX : 2884 733, 064 455 99 88
E – MAIL : ssrib@verat.net
www.ssrib.org.yu

Broj : 74
Datum : 12. 04. 2007.


Poštovani prijatelji,   

Veliko nam je zadovoljstvo da Vas obavestimo da su u toku pripreme za masovno učešće lica sa invaliditetom na ovogodišnjem Beogradskom maratonu ( тrka zadovoljstva na 5000 m, važna napomena : ovu distancu ćemo pokušati svi zajedno preći u skladu sa mogućnostima - moguće je čak i celu distancu prepešačiti ) koji se održava 21. 04. 2007. godine.
   Ovu akciju organizujemo u cilju popularizacije i prezentacije sporta i rekreacije lica sa invaliditetom. Naišavši na apsolutno razumevanje od strane organizatora Beogradskog maratona ( biće nam obezbeđena medijska prezentacija, privilegovan prevoz, posebno mesto okupljanja pre i posle trke,... ), odlučili smo da iskoristimo ovu izvanrednu priliku u cilju popularizacije i prezentacije sporta i rekreacije lica sa invaliditetom. Ukoliko imate zaintesovane članove za učešće u ovoj akciji, molimo Vas da nam blagovremeno prijavite, najkasnije do utorka 18. 04. 2007.g, kako bi blagovremeno preduzeli sve organizacione mere. Ukoliko bi ste došli organizovanim prevozom neophodno nam je da nam u naznačenom vremenskom roku dostavite registarski broj vozila i opis vozila sa brojem putnika, kako bi dobili propusnicu koja će vam omogućiti da dodjete do dogovorenog mesta, jer će biti zatvoren širi centar grada.
   Svi učesnici biće nagrađeni diplomom za učešće i majicom. Za sve učesnike će biti obezbeđeno posluženje u restoranu " McDonalds ".
   Nakon prijave, obavezujemo se da Vas obavestimo o ostalim pojedinostima organizovanja ( mesto okupljanja,... ).   


VELIKI SPORTSKI POZDRAV !




   generalni sekretar SSRIB :
                                                  Aleksandar Vujčić

___________________
Drzim fige svima

[sand]

Prvenstvo Beograda u atletici za sportiste sa invaliditetom

Puno je 100 metara, ali mogu ja to

- Samo se ti drži staze, pazi da ne skreneš negde u livadu i teraj iz sve snage- bio je poslednji savet koji je prekjuče, pre nego što se "Marakanom" prolomio glas sudijskog pištolja, od kolega dobila Dora.
I, zaista, nošena bodrenjem malobrojnih, ali glasnih navijača, uspela je da prva savlada stazu od 100 metara, na Prvenstvu Beograda u atletici za sportiste sa invaliditetom. Dora je bila samo jedna od 100 najboljih atletičara sa invaliditetom, koji su izašli na atletsko borilište, gde su se osobe sa invaliditetom nadmetali u disciplinama 100, 400 i 800 metara, skok u dalj i bacanju kugle, koplja i diska. A izazov je bio ogroman, jer je valjalo izboriti kartu za Državno takmičenje 2. juna, u Kragujevcu.

Dok su se sportisti zagrevali i na prečac odlučivali u kojim će se sve disciplinama takmičiti, Aleksandar Vujčić iz Saveza za sport i rekreaciju invalida Beograda raspoređivao je takmičare po grupama.

- Trkači na stadion, a bacači na pomoćni teren -davao je Aleksandar instrukcije, a potom su pali i poslednji dogovori sa sudijom Filipom, koji će, zavisno od takmičara, znak za start davati pucnjem pištolja, pištaljkom ili zastavicom.
- Mora tako, jer ima mnogo sportista koje pucanj plaši. Takmičenja organizujemo po međunarodnim pravilima, koja su prilagođena različitim stepenima invaliditeta. Zato ima puno grupa u svakoj disciplini, da bi nadmetanje bilo ravnopravno - objašnjava nam Vujčić.

Bojažljivo, devojka u kolicima prilazi sudiji.
- Izvinite, molim vas, a koliko mu dođe 400 metara- šapuće.
- Pun krug oko Marakane. I ne sekiraj se što to ne znaš. Bio nam skoro ovde ministar sporta, pa ni on nije imao pojma - priča sudija i teši devojku kako to nije toliko puno.

Za to vreme, LJilja se još premišljala u kojoj će se kategoriji takmičiti i na kraju pada odluka. Trčaće 100 metara, pa kud puklo. Pištaljka se oglašava, LJilja daje sve od sebe, ali je takmičarke već posle tridesetak metara ostavljaju daleko za sobom. Ipak, uz silovitu podršku sa zapadne tribine, nekako stiže do cilja. A kad joj je završetak trke čestitao sudija, legenda srpske atletike Franjo Mihalić, sreći nije bilo kraja.
- Mnoge osobe sa invaliditetom nemaju gde da treniraju, jer posle školovanja najčešće bivaju prepušteni sami sebi. Zato tokom godine organizujemo gradska, republička i masovna takmičenja. Jer, sport utiče na zdravlje, ali i na psihološki sklop ličnosti, jača samopouzdanje- zaključuje Vujčić.

- Ma, od nas pet, daće Bog da budem bar četvrti. Da se baš skroz ne obrukam- kalkulisali su takmičari iz Udruženja gluvih i nagluvih, baš u trenutku kada je Vladislav Milaćević, u kategoriji kvadriplegičara, ubedljivo osvajao prvo mesto.
Na terenu za bacačke sportove, čini se, bilo je još napetije. A kako i ne bi, kad su se tu nadmetali oni najbolji-državni reprezentativci. Draženko Mitrović, vicešampion sveta u bacanju diska, Miloš Grlica, osvajač srebra u bacanju koplja na Paraolimpijadi u Atini i Zoran Radukić, vicešampion Evrope u bacanju koplja.

- Dražo, skini taj džemper, skuvaćeš se- dobacivali su navijači Draženku, koji se pripremao za bacanje diska, nameštajući se u stolici specijalno pravljenoj za osobe sa invaliditetom.

Već prvim hicem od 23,40 metara Draženko je gađao ivicu zemljanog terena, a onda još malo koncentracije, jak zamah desnom rukom i dva još uspešnija hica- preko terena, pa u travu. Zvanično 24,20 metara.
Nisu ni ove daljine male, ali nam takmičari šapuću da je Draženkov lični rekord u disku, sa prošlogodišnjeg Svetskog prvenstva u Holandiji, 25,43 metara.

-Došao sam sa priprema u Mladenovcu, pa se odmah posle prvenstva vraćam tamo. Ovo mi je dobro zagrevanje za takmičenje u Hrvatskoj, na kom ću pokušati da ispunim normu za Paraolimpijadu u Pekingu. Sad, da li ću u tome uspeti, videćemo. Neću ništa da obećavam, jer obično kad si najspremniji ispadne neki problem- priča Draženko kako su za vrhunske rezultate potrebne pripreme tokom cele godine.
- Sada su nam se uslovi za treninge malo popravili, ali je sve to još nedovoljno jer su potrebni dobri tereni, karantin... Ali, dobro. Bar imamo taj teren u Domu na Bežanijskoj Kosi. Ranije smo trenirali po livadama... - bez imalo ogorčenja kaže Mitrović.

Razgovor prekida čikica u crvenoj majici:
- A, izvinite, koliko ćete vi još. Da znam, zbog prvotimaca, fudbalera Zvezde.
- Pola sata, sat, ali slobodno vi dovedite nekog od njih. Nećemo se mi buniti - kroz smeh su mu odgovorile takmičarke, koje su se zagrevale uz ivicu terena.

Dok se za svoj prvi hitac koplja sprema Zoran Radukić, Draženko nastavlja priču, o tome kako je razlika u bacanju diska kod ljudi sa invaliditetom i zdravih ogromna.
- Recimo, ja disk bacam iz sedećeg položaja, pa onda nemam taj pun okret i zamah. Sve ide iz ramena- priča, dok nam pokazuje nabildovane nadlaktice i ramena.

glas javnosti