Tema: Funkcionalna hrana

[Asja]

Funkcionalna hrana

Ne postoji "dobra" ili "loša" hrana, ali postoji dobra ili loša prehrana!

Objavljeno: 10.09.2003.
Ne postoji "dobra" ili "loša" hrana, ali postoji dobra ili loša prehrana. No prehrana je samo jedan od čimbenika koji utječe na naše zdravlje. Pušenje, količina tjelesne aktivnosti i stres su čimbenici koje ne smijemo zaboraviti, jer imaju izuzetno snažan utjecaj na zdravlje i opće stanje organizma.

Fermentirani mliječni proizvodi poput jogurta, kefira i acidofila najpoznatiji su predstavnici funkcionalne hrane u skupini mliječnih proizvoda.
Iako je funkcionalna hrana novi industrijski trend, ona je bila poznata u kineskoj tradicionalnoj medicini već 1000 godina prije nove ere.

Pod nazivom "funkcionalna hrana" podrazumijevamo svu hranu s biološki aktivnim djelovanjem, koja pomaže očuvanju zdravlja i utječe na pojedine tjelesne funkcije. Najvažnija namjena funkcionalne hrane nije da utaži glad niti da osigura ljudskom organizmu neophodne hranjive tvari, već da sprječava bolesti te da poboljša fizičko i psihičko stanje čovjeka.

Na europskom je tržištu prisutna od sredine 90-ih, dok je u Japanu 1984. godine po prvi puta promovirana ideja "funkcionalne hrane". U svakodnevnoj prehrani susrećemo se s mnogim namirnicama koje se mogu svrstati u funkcionalnu hranu, a ovdje ćemo spomenuti samo najvažnije.

Namirnice

Mliječni proizvodi
Sredinom 90-ih nekoliko je multinacionalnih prehrambenih kompanija predstavilo funkcionalnu hranu na europskom tržištu. To se uglavnom odnosilo na mliječne proizvode koji su jedan od najboljih izvora kalcija te esencijalnih hranjivih tvari. Te tvari preventivno djeluju na nastanak osteoporoze i smanjuju rizik od nastanka raka crijeva.

Fermentirani mliječni proizvodi poput jogurta, kefira i acidofila najpoznatiji su predstavnici funkcionalne hrane u skupini mliječnih proizvoda. Kada govorimo o njima svakako moramo razjasniti pojmove kao što su probiotik, prebiotik i simbiotik.

Pod nazivom probiotik podrazumijevamo kulturu živih mikroorganizama, ili bakterija, koji doprinose očuvanju našega zdravlja. Korisne bakterije (uobičajene Lactobacillus acidophilus, Bifobacterium bifidum) koje koristimo kao probiotike, a neke od njih nalazimo kao crijevnu floru, neophodne su za dobru probavu i sintezu vitamina K. One sprječavaju rast patogenih mikroorganizama, jačaju imunitet te snižavaju razinu kolesterola u krvi.

Sastojci hrane koji pospješuju rast i aktivnost nekih od crijevnih bakterija nazivaju se prebiotici. Prebiotici uključuju: škrob, dijetalna vlakna, oligosaharide i slično.

Najpoznatiji je prebiotički dodatak, podrijetlom iz korijena cikorije, oligofruktoza ili inulin. On smanjuje kaloričnu vrijednost proizvoda, a ujedno poboljšava apsorpciju kalcija, magnezija i željeza. Stimulira rast korisnih bakterija (Bifobacterium sp.) te blagotvorno djeluje kod crijevnih infekcija. Dijetalna vlakna, kao što je inulin, bubre u vodi te stvaraju osjećaj sitosti, pa se stoga koriste i za smanjenje prekomjerne tjelesne težine.

S obzirom na gore navedene karakteristike, inulin se dodaje u industrijske proizvode kako bi se povećao njihov učinak na zdravlje. Tako se, osim u mliječne proizvode, može dodavati i u praškaste proizvode, kao što su juhe u vrećici, umaci, te polugotova jela od tjestenine i riže.

Kombinacijom probiotika i prebiotika dobiva se simbiotik.

Riba
Ribe poput skuše, tune, lososa i brancina bogate su Omega-3 masnim kiselinama koje spadaju u skupinu esencijalnih nezasićenih masnih kiselina. One igraju važnu ulogu kod sprječavanja bolesti srca i krvožilnog sustava, smanjuju kolesterol u krvi i nastanak krvnih ugrušaka.

Žitarice, povrće i voće
Žitarice predstavljaju više od 73% ukupne svjetske proizvodnje biljne hrane. One su izvor dijetalnih vlakana, proteina, minerala i vitamina. Proizvodi koji u sebi sadrže zob smanjuju kolesterol u krvi, imaju terapeutski učinak na bolesti srca i krvožilnog sustava, zahvaljujući topljivim vlaknima b-glukana (dijetalno vlakno) koja se nalaze u ljusci zrna.

Zrna soje su izuzetan izvor bjelančevina, ali i tvari poput izoflavonoida koje ublažuju klimakterijske tegobe i snižavaju kolesterol u krvi.

Povrće i voće smatra se odličnim izvorom raznih vitamina, ali i drugih komponenata koje djeluju kao antioksidansi. Važno je istaknuti da je bogato i topljivim dijetalnim vlaknima.

Rajčica je povrće koje je zadnjih godina postalo izuzetno popularno zbog visokog sadržaja likopena koji smanjuje rizik nastanka raka prostate, ali i raka probavnoga trakta, grlića maternice, mjehura, kože, pluća te raka dojke.

Pozitivni učinak češnjaka na naš organizam je nadaleko poznat. Osim što ima antibiotsko djelovanje, snižava visoki krvni tlak te kolesterol u krvi. Dokazano je da učestala konzumacija povrća iz porodice kupusnjača (brokula, kelj, cvjetača i dr.) smanjuju rizik od nastanka raka zahvaljujući sadržaju glukozinolata.

Razne su studije potvrdile da agrumi smanjuju rizik od nastanka raznih vrsta raka. Naranča, limun, limeta i grejp ne sadrže samo vitamin C, folate i dijetalna vlakna, već i limonoidne tvari koje su snažno oružje u borbi protiv raka.

Zeleni i crni čaj
Čaj, kao napitak, dobivamo prelijevanjem listića biljke Camellia sinensis vrelom vodom. Prema tehnologiji obrade dijelimo ga na crni čaj (fermentirani) i zeleni čaj (nefermentirani).

Kemijski je sastav zelenoga čaja vrlo složen, ali za nas je važan izvor antioksidansa, kao što su karotenoidi, tokoferoli i vitamin C. Konzumiranjem zelenoga čaja dokazano je još i njegovo antimutageno, antibakterijsko i protuupalno djelovanje. Crni je čaj po kemijskome sastavu još složeniji od zelenoga čaja, ali sličnog djelovanja.

Maslinovo ulje
Poznato je još iz vremena antike, izuzetnog je kemijskog sastava te povoljno djeluje na zdravlje. Izuzetno je cijenjeno i danas, a sadrži optimalan odnos esencijalnih masnih kiselina i vitamina koji djeluju preventivno kod bolesti srca i krvožilnog sustava. Maslinovo ulje smanjuje rizik od nastanka gastritisa i čira na želucu, a ima i pozitivan utjecaj na rast i razvoj djeteta.

Prema istraživanjima tržišta iz različitih europskih zemalja možemo zaključiti da većina potrošača ne poznaje izraz "funkcionalna hrana", ali većina ispitanika podržava obogaćivanje hrane funkcionalnim sastojcima (vitaminima, mineralima, dijetalnim vlaknima...). Prihvaćanje takve hrane uvelike ovisi o upućenosti potrošača te o svijesti o korisnom utjecaju pojedinog sastojka na zdravlje.

http://www.coolinarika.com/clanak/funkcionalna-hrana

[naca]

Hrana kao lek
Pojam funkcionalne hrane se odnosi na namirnice čija duža konzumacija može da utiče preventivno ili terapeutski na pojedine aspekte ljudskog zdravlja
 
Opredelite se bar za zdravu ako ne jedete funkcionalnu hranu (Foto K.Silkov)

Još pre 2500 godina veliki mislilac Hipokrat je izjavio: „Neka hrana bude lek, a lek neka bude hrana”.

Svojom mudrom i vizionarskom izjavom Hipokrat je već tada nagovestio mogućnosti lečenja hranom umesto medikamentima. Od tada, pa do danas, istraživanja o uticaju ishrane na naše zdravlje kreću se uzlaznom linijom, a pokret koji promoviše zdravu hranu sve je jači, ne samo u svetu, već i kod nas. Jedan od pionira u našoj zemlji je nutricionista Zoran Roksandić koji se bavi istraživanjima i proizvodnjom funkcionalne hrane. On kaže:

– Termin funkcionalna hrana javlja se prvi put osamdesetih godina prošlog veka u Japanu, zemlji koja je prva priznala funkcionalnu hranu i definisala je kao alternativu medikamentima.

Prvi sertifikati o pripadnosti neke hrane grupi funkcionalne hrane zvali su se FOSHU (Foods for Specified Health Use – hrana za posebnu zdrvstvenu namenu) sertifikati.

Te sertifikate danas u Japanu izdaje Ministarstvo zdravlja!

U toj zemlji postoji više od sto vrsta funkcionalne hrane za koje su izdate dozvole i preporuke.

Pojam funkcionalne hrane se odnosi na hranu čija duža konzumacija može da utiče preventivno ili terapeutski na pojedine aspekte ljudskog zdravlja.

Sinergična i potpuno kompatibilna, sa bilo kojom fito ili medikametoznom terapijom, funkcionalna hrana omogućava i ogromne uštede u zdravstvenoj zaštiti ljudi.

Ona može u manjoj ili većoj meri da bude zamena često skupih lekova koji sa sobom nose rizik od različitih propratnih pojava.

– Funkcionalna hrana, zbog veoma jakog farmaceutskog lobija, dugo nije bila priznata u Americi – kaže naš sagovornik i dodaje da je uprkos tome postala predmet izučavanja mnogobrojnih organizacija, kao na primer Institute of Medicine’s Food and Nutrition Board. Još 1994. godine nastala je nova nauka u okviru američke prehrambene industrije – Food and Nutrition science.

Po proceni stručnjaka iz oblasti marketinga, potencijal tržišta funkcionalne hrane na godišnjem nivou iznosi oko 30 milijardi dolara!

Nutricionisti i doktori higijene ishrane, funkcionalnu hranu nazivaju još i „medicinska hrana”. Da bi bilo jasnije, treba reći da u takvu hranu, na primer, spada i infuzioni rastvor.

Po strukturi, funkcionalna hrana može biti čvrsta, u obliku energetskih pločica, praškasta i zrnasta, u obliku muslija, kao i tečna u obliku šejkova i napitaka. Predstavlja potpunu suprotnost takozvanoj fast fud hrani.

O značaju korišćenja ove hrane u našoj ishrani svedoči i činjenica koju nutricionista Zoran Roksandić posebno ističe, a to je da je Američka agencija za lekove ipak posle dugo vremena i velikih otpora farmaceutske industrije, priznala blagodeti funkcionalne hrane.

– Kod redukcije povišenih vrednosti triglicerida, LDL ili takozvanog lošeg holesterola i šećera u krvi, dve kašike funkcionalne hrane dnevno za doručak ili večeru znatno utiču na te vrednosti. Ipak, farmaceutska industrija, koja beleži strahovite profite na prodaji sirupa, kapsula i tableta, pokušava da „direktnu konkurenciju” suzbije koliko je to moguće, prećutkujući pri tom činjenicu da samo u Americi godišnje umire više od 100.000 ljudi od propratnih pojava lekova…

Terapija ili preventiva funkcionalnom hranom lišena je bilo kakvog rizika zato što se ne javljaju nikakve kontraindikacije niti sporedni efekti. Interakcije sa drugim preparatima nisu poznate tako da se ta hrana može koristiti neograničeno vreme.

– Ova hrana predstavlja i obrok i terapiju. Konzumiranjem funkcionalne hrane u Srbiji bi se ostvarila ogromna ušteda u zdravstvenom budžetu. Takve uštede bi mogle da se računaju u desetinama miliona evra na godišnjem nivou – uveren je sagovornik „Politike”.

Novi Zakon o zdravstvenoj zaštiti je predvideo široku paletu alternativnih metoda u borbi za zdravlje čoveka. Terapija funkcionalnom hranom nesumnjivo će zauzeti značajno mesto u toj borbi i dobiti svoje verne korisnike.

-----------------------------------------------------------

Uvozna ali i domaća

Svi probiotski jogurti, spadaju u Funkcionalnu hranu. Znači, probiotske kulture koje nisu u obliku kapsula. Ima  i domaćih ali i uvoznih jogurta (Danone na primer.)

Po prodavnicama, naši čitaoci mogu da vide takozvane „energetske pločice” sa različitim komadićima voća, ovsenim  pahuljicama…Dakle, takođe oblast funkcionalne hrane.

Ono što je najkvalitetnije i najukusnije, na žalost, uglavnom dolazi iz uvoza.

Što se „prave” i tipične funkcionalne hrane tiče ( musli ) ona  je kod nas zastupljena ,srećom,  i od strane domaćeg proizvođača. Nutrilans, na primer.

To je hrana koja u potpunosti može da opravda slogan : „Zdravlje na tanjiru ”ili  „lečenje bez lekova”.

Dušica Pavićević
[objavljeno: 25/05/2008]
   http://www.politika.co.yu/rubrike/zivot-i-stil/Medicina/Hrana-kao-lek.lt.html

[Srle]

   A sta sa onim: Hleb se jede a meso se voli...
                                       ( olovka pise srcem - odgovor na pitanje, koja je razlika izmedju hleba i mesa)

[raca]

Funkcionalna hrana

Funkcionalna hrana je hrana s biološki aktivnim djelovanjem koja pomaže očuvanju zdravlja i utječe na pojedine tjelesne funkcije. Najvažnija namjena funkcionalne hrane nije da utaži glad ili da osigura ljudskom organizmu neophodne hranjive tvari, nego da sprečava bolesti te da poboljša fizičko i psihičko stanje čovjeka. Fermentirani mliječni proizvodi poput jogurta, kefira i acidofila najpoznatiji su predstavnici funkcionalne hrane u skupini mliječnih proizvoda. Ribe poput skuše, tune, lososa i brancina su funkcionalna hrana. Rajčica je povrće koje je zadnjih godina postalo izuzetno popularno zbog visokog sadržaja likopena koji smanjuje rizik nastanka raka prostate, ali i raka probavnoga trakta, grlića maternice, mjehura, kože, pluća te raka dojke. Pozitivan učinak češnjaka na naš organizam nadaleko je poznat. Osim što ima antibiotsko djelovanje, snižava visoki krvni tlak te kolesterol u krvi. Dokazano je da učestala konzumacija povrća iz porodice kupusnjača (brokula, kelj, cvjetača) smanjuje rizik od nastanka raka zahvaljujući sadržaju glukozinolata. Razne su studije potvrdile da agrumi smanjuju rizik od nastanka raznih vrsta raka. Naranča, limun, limeta i grejp ne sadrže samo vitamin C, folate i dijetalna vlakna, nego i limonoidne tvari koje su snažno oružje u borbi protiv raka. Konzumiranjem zelenoga čaja dokazano je još i njegovo antimutageno, antibakterijsko i protuupalno djelovanje. Crni čaj je prema kemijskome sastavu još složeniji od zelenoga čaja, ali sličnog djelovanja. Maslinovo ulje smanjuje rizik od nastanka gastritisa i čira na želucu, a ima i pozitivan utjecaj na rast i razvoj djeteta. Prema istraživa­njima tržišta iz različitih europskih zemalja možemo zaključiti da većina potrošača ne poznaje izraz “funkcionalna hrana”, ali većina ispitanika podržava obogaćivanje hrane funkcio­nalnim sastojcima (vitaminima, mineralima, dijetalnim vlaknima...). Prihva­ćanje takve hrane uvelike ovisi o upućenosti potrošača te o svijesti o korisnom utjecaju pojedinog sastojka na zdravlje.
http://www.jutarnji.hr/j2/zdravlje/clanak/art-2008,9,18,,133724.jl

[raca]

Slanina spušta masnoće u krvi

Kada se kaže superhrana, obično se misli na egzotično voće poput acaija, na češnjak, klice, jogurt i mahunarke koje imaju blagotvorni učinak na naše zdravlje. Ali, može li nekoliko kriški slanine, čaša crnog vina ili kuglica sladoleda učiniti štogod dobroga za nas? Znanstvenici na osnovi novih istraživanja su otkrili skrivene benefite ljudima omiljenih namirnica, poput čokolade, džema ili sladoleda.

Džem
Bez sumnje sadrži visoku razinu šećera, ali ima i neke neočekivano blagotvorne zdravstvene učinke. Studija britanskog Instituta za istraživanje hrane pokazala je da pektin, koji se koristi za želiranje hrane, može blokirati razvoj raka u organizmu tako da “zakvači” protein Gal3. Riječ je o proteinu koji uzrokuje rast tumora.

Slanina
Kada se umjerno jede, slanina se može smatrati superhranom. Gotovo polovica sadržaja masnoća u slanini su monosaturirane, što znači da snižavaju razinu kolestreola. Te monosaturirane masti dolaze iz oleinske kiseline, koja se nalazi i u maslinovu ulju.

Sladoled
Kuglica sladoleda može znatno poboljšati tmurno raspoloženje.

Krumpir
Ako ne pripremate pomfrit, krumpir može biti vrlo zdrav. Američki su znanstvenici u krumpirovoj kori identificirali 60 različitih fitokemikalija i vitamina od kojih mnoge snižavaju kolesterol i štite od srčanih oboljenja. Nadalje, britanski su istraživači otkrili da krumpir sadrži tvar kukoamin koja snižava krvni tlak.

Kava
Kofein proširuje krvne žile, što pojačava protok krvi i kisika do mišića. Jedna kava nakon napornog rada ili treninga može smanjiti bol.

Čokolada
Flavonidi, kojima obiluje crna čokolada, poboljšavaju cirkulaciju krvi i omogućavaju kisiku da brže dođe do mozga. Nadalje, čokolada potiče stvaranje neurotransmitera serotonina odgovornog za osjećaj sreće i zadovoljstva, a mozak istodobno oslobađa endorfine koji djeluju umirujuće i smanjuju osjetljivost na bol.

Crno vino
Nedavno objavljena studija pokazala je da velika čaša crnog vina može pomoći u prevenciji srčanih oboljenja. Ispijanje do dvije čaše crnog vina na dan može poboljšati mentalne sposobnosti. Neurolog Clinton Wright sa Sveučilišta Columbia pokazao je da ljudi koji umjereno uživaju u crnom vinu postižu bolje rezultate u testovima mentalne oštrine od osoba koje nikad nisu probale alkohol.

Ceo tekst: Vitamini.hr

[Ena]

Lekovi iz kuhinje koji stvarno deluju
E. B.  23. 10. 2010.

Kokos protiv stomačnih tegoba
Zašto? Kokos pomaže onima koje muče česte stolice.
Naučnici kažu: Kokosovo ulje sadrži lauričnu kiselinu, koja se u organizmu pretvara u monolaurin. Reč je o spoju s antibakterijskim, antigljivičnim i antivirusnim svojstvima koji umiruje iritirana creva i smanjuje upalu. Takođe, kokos je visokokaloričan i bogat je mastima koje se lako vare.

Kora banane ublažava hemoroide
Zašto? Unutrašnja strana bananine kore ublažava bolne hemoroide.
Naučnici kažu: Zahvaljujući šećeru iz banane, hemoroidi se povuku. To se događa zbog osmoze, biološkog procesa izvlačenja vode iz ćelija. Osim toga, šećer iz banane deluje kao antibiotik, pa štiti inficiranu kožu od bakterija.

Biber zaceljuje ranice
Zašto? Crni biber zaustavlja krvarenje i ubrzava zarastanje rana.
Naučnici kažu: Glavni sastojak crnog bibera - piperin, ima antibakterijska svojstva i iznad rane oblikuje krastu koja štiti od infekcije. Malo mlevenog bibera na manjim posekotinama pomaže bržem zgrušavanju krvi i zarastanju.

ceo tekst: BLIC

[raca]

Kako da hranom ojačate pamćenje

Ako muku mučite sa koncentracijom, povremno ste nervozni i slabije pamtite, krajnje je vreme da pomognete vašem mozgu. Za početak ne treba da preskačete obroke, jer to izaziva pad šećera zbog koga ćete se osećati iscrpljeno i nervozno.
Badem je bogat magnezijumom

Magnezijum je poznat kao mineral koji podstiče izlučivanje serotonina. Ima ga u bademu, puteru od kikirikija, spanaću, pasulju sa crnim tačkama, sočivu, pečenom krompiru. Ukoliko ste baš zauzeti i nemate dovoljno vremena da vodite računa o ishrani, uzmite magnezijum kao dodatak ishrani.

Za dobro pamćenje zadužen je i vitamin B, koji je ključan za emocionalno zdravlje.
 
Da biste ga uneli u organizam, jedite lisnato tamnozeleno povrće, vitamin B-2 dobićete iz brokule, pečuraka i prokelja. Žvačite proso i pšenične klice za B-1, vitamin B-3 ili nijacin naći ćete u kikirikiju, a B-6 u ribi i piletini.

I na kraju, ukoliko niste najbolje raspoloženi, bilo bi najbolje da unosite omega ulje.

Američka studija iz 1999. godine je pokazala je da riblje ulje ima dobar učinak na manično-depresivne pacijente. Omega sastojci se nalaze u semenu lana i spirulina algama. 

Ceo tekst: Blic

[Ena]

Belance za jači imunitet
B.T. | 15. 01. 2011.

Ukoliko ste se stalno pitali zašto su neki ljudi uvek zdravi, obradovaće vas vest da je tu misteriju razrešio Džin Stov, poznati nutricionista i lekar. Nakon opsežnog istraživanja Stov je zaključio da su sledeće navike od ključne važnosti za imunitet.

1. Žvačite beli luk čim osetite da vas nešto škaklja u grlu. Ukoliko vam je ukus belog luka neprijatan, ublažićete ga parčetom čokolade, a zatim žvačite malo svežeg peršuna
2. Neka najveći deo obroka čini povrće, pored toga što će ojačati imunitet, prepoloviće nivo lošeg holesterola.
3. Započnite dan pivskim kvascem jer je bogat proteinima i B vitaminima.
4. Prepolovite porciju onoga što ste inače navikli da jedete i tako ćete smanjiti unos dnevnih kalorija za 25 odsto.
5. Sezonske prehlade i grip možete sprečiti svakodnevnim unosom vitamina C.
6. Pijete li razmućena belanca (posebno ako vežbate), vremenom ćete ojačati i izbeći prehlade.
7. Sastojci iz pileće supe dokazano štite od prehlade i skraćuju trajanje već postojeće prehlade.

ceo tekst: BLIC

Ali beli luk,pa još ga žvakati.

[Машинка]

Hrana za mozak

Pored brojnih saveta kako što bolje organizovati dan i povećati produktivnost, ne treba zanemariti ishranu, jer ono što jedemo može da utiče na to kako mislimo. Mozak je najveći potrošač kiseonika i energije u telu i treba mu obezbediti dovoljno adekvatnog ’pogonskog goriva’ kako bi bio u stanju da završi sve zadatke i izbori se sa stresom.

Za mozak, kao i za ostatak tela, optimalno je imati više malih obroka dnevno, čime se postiže kontinuiran i aktivan rad. Masti grade mozak, proteini ga ujedinjuju, ugljeni hidrati mu daju snagu, a mikronutrijenti brane. Stoga ishrana treba da bude raznovrsna, kako bi uneli sve neophodne sastojke.

Žitarice

Opšta je preporuka da se za pravilnu ishranu mozga i uopšte celog organizma uzimaju takozvani sporo razgradivi ugljeni hidrati, koje najvećim delom unosimo preko žitarica.

Bobičasto voće

Moćna kombinacija antioksidanasa koju sadrži bobičasto voće može da poboljša sposobnost pamćenja i motoričke sposobnosti. Ukoliko se jedu sa orašastim plodovima punim ulja ili avokadom, održavaju mladalačku fleksibilnost ćelijskih membrana mozga. Avokado takođe snižava krvni pritisak, a hipertenzija je jedan od uzročnika pada kognitivnih sposobnosti. Borovnica je kraljica među antistres namirnicama. Samo jedna šaka ovog voća obezbediće vam dovoljno vitamina C, koji direktno utiče na moždane impulse, stvaranje neurotransmitera i štiti mozak od slobodnih radikala.

Snažni antioksidansi

Neuroni su veoma osetljivi na dejstvo slobodnih radikala, stoga ih treba zaštititi antioksidansima. Najbolji izbor su citrusi – što šareniji, to bolji. Postoje dokazi da likopen, crveni pigment iz paradajza, koji je snažan antioksidans, takođe čuva moždane ćelije od slobodnih radikala.

Jezgrastvo voće

Orašasti plodovi, poput badema, oraha, lešnika, pistaća, su na samom vrhu lestvice namirnica bogatih vitamninima B2 i E, magnezijumom i cinkom. Magnezijum je iskusan borac protiv stresa i umora, vitamin E antioksidans, a cink umanjuje stres.

Povrće

Zeleno lisnato povrće, poput spanaća i zelene salate, sadrži folate, posebnu grupu jedinjenja koja razlažu toksične supstance nakupljene u mozgu. Kelj, spanać, peršun i brokoli su najbogatiji vitaminom K koji takođe pojačava moždane funkcije i popravlja sposobnost pamćenja. To čini sprečavanjem oksidativnih procesa nervnih ćelija, iako sam vitamin K nije antioksidans.

Riba

Novija istraživanja kao jednu od najvažnijih komponenti u pravilnoj ishrani mozga preporučuju Omega-3 masne kiseline. Riba, a pogotovo losos i sardine, veoma su bogate ovim supstancama neophodnim za sve moždane aktivnosti.

Crna čokolada

Sadrži snažne antioksidanse i prirodne stimulanse koji pojačavaju koncentraciju i stimulišu proizvodnju endorfina.

Borci protiv stresa

Špargle su bogate jednim od vitamina B kompleksa – folnom kiselinom, koja dokazano umanjuje loše raspoloženje i stres.

Riba je bogata vitaminima B6 i B12 koji su najvažniji za sintezu seratonina, hormona sreće.

Tripofan koji se nalazi u čurećem mesu je aminokiselina koja mozgu ’naređuje’ da luči seratonin, hormon sreće.

Banane, čiji su plodovi bogati vitaminima B kompleksa i raznim mineralima, smiriće vas ukoliko ste napeti i time vam omogućiti jasan tok misli i konstruktivno rešavanje zadataka u momentima stresa.

Izvor: http://www.bizlife.rs/vesti/70832-hrana-za-mozak

[Daša]

  tekst

ispod vezano...
Jedite pametno: Namirnice koje su moćne u duetu
http://www.bizlife.rs/vesti/68423-jedite-pametno-namirnice-koje-su-mocne-u-duetu


Čudesna hrana: Namirnice koje obnavljaju organe
http://www.bizlife.rs/vesti/67548-cudesna-hrana-namirnice-koje-obnavljaju-organe