Tema: Štetni sastojci u hrani

[naca]

Koji aditivi štete zdravlju?

Da li biste kupili prehrambeni proizvod na čijoj bi etiketi bilo jasno napisano: štetno po zdravlje? U hrani i piću koje uzimamo ima na stotine aditiva, prirodnih i sintetičkih hemijskih supstanci za produženje trajnosti proizvoda, poboljšanje boje, ukusa, mirisa.

Neki su bezopasni, ali su drugi vrlo opasni. Alergije, malokrvnost, glavobolje, otežano varenje… samo su neke od zdravstvenih tegoba za koje stručnjaci smatraju da su krivi aditivi. Iako pouzdanih i preciznih podataka još nema, u svetu se sprovode istraživanja i o uticaju ovih dodataka ishrani na mutacije u ćelijama i izazivanje najtežih bolesti, kao što je karcinom. U grupu najugroženijih i najosetljivijih na aditive spadaju osobe sa slabim imunitetom, deca i hronični bolesnici.

Industrijska proizvodnja hrane bez aditiva i dodataka nije moguća. Čak ih ima i u ekološki proizvedenoj hrani.

Prehrambeni aditivi su međunarodnim pravilima utvrđeni dodaci koji hrani daju ukus, aromu, miris i duži rok trajanja. To je i osnova da se današnjim načinom distribucije hrane na tržištu postigne sigurnost proizvoda i zdravlje potrošača zaštiti u najvećoj meri.

To, ipak, ne isključuje zaštitu: hrana ne sme da sadrži sintetske organske boje, pojačivače ukusa, veštačke arome i zaslađivače, većinu konzervansa.

U dozvoljene aditive spadaju prirodne arome, aditivi prirodnih boja, modifikovan skrob... Za razliku od konvencionalne proizvodnje hrane gde je dozvoljeno više od tri stotine aditiva, u ekološkoj proizvodnji hrane koristi se pedesetak.

Međutim, prema mišljenju stručnjaka, nema razlike između aditiva koji su dobijeni iz prirodnih sirovina i aditiva koji su rezultat hemijske sinteze.
...................
ceo tekst : B92

[Ena]

Kako razni dodaci u namirnicama utiču na naš organizam
Aditivi podstiču razvoj raka
CDC/JS | 21. 08. 2010.

Uzmite pakovanje bilo kog prehrambenog proizvoda u samoposluzi - od viršli, preko supa iz kesice, pa do pudinga - i na poleđini ćete naići na dug spisak zbunjujućih hemijskih naziva: polifosfati, natrujum-glutamat, lecitin... Kakve su to supstance i šta one traže u našoj hrani?
Zdravstveni zvaničnici tvrde da one doprinose održavanju svežine namirnica, poboljšanju teksture, ukusa, boje... jednom reči svemu onome što hranu čini sigurnom za ljudsku upotrebu. Ali zašto onda sve češće slušamo o vezi između aditiva i zdravstvenih problema kao što su alergije, pa čak i neke vrste raka?
Kako aditivi utiču na naše zdravlje
Postoje istraživanja koja hemijske supstance u hrani dovode u vezu s čitavim nizom zdravstvenih tegova, od astme, preko alergije, pa do karcinoma.

Mozak
Istraživanja su pokazala da između 30 i 50 odsto hiperaktivne dece pokazje dramatično poboljšanje stanja ukoliko i se iz ishrane izbace namirnice s aditivima, naročito boje.

Glava
Mnogi ljudi koji rade u fabrikama gde se proizvode aditivi pate od hroničnih glavobolja; stručnjaci smatraju da  je uzrok izloženost tim hemijskim supstancama.

Koža
Urtikarija je alergijski osip po koži koji može trajati od nekoliko sati do šest nedelja. Prouzrokuje ga alergijska reakcija na neke aditive u hrani, na primer tartrazin.

Organi
Nekoliko studija na životinjama ukauju na vezu između nekih aditiva i različitih vrsta raka. To su natrijum-nitrit (E250), propil-galat (E310), saharin (E954) i acesulfam-K (E950).

ceo tekst :Blic

[naca]

Otrovi u hrani

9 najgorih dodataka koje jednostavno morate da izbegavate a koriste se u industriji hrane

1. Olestra -Zamena za masnoću koja se koristi u nekim čipsevima.
Zašto je loše?
 Izaziva probleme u varenju i sprečava apsorpciju važnih antioksidanasa. Takođe, uopšte ne smanjuje gojaznost.

 2. Boja i aroma karamele-Veštačka boja karamele se koristi kod slatkiša.
Zašto je loše?
 Boja karamele pojavljuje se u gaziranim napicima, gotovim slatkišima pa čak i hlebu. Amonijak koji se koristi pravi hemikalije 2-metilimidazol i 4-metilimidazol koje izazovaju rak.

 3. Saharin -Veštački zaslađivač.
Zašto je loše?
 Izaziva rak, a ne sprečava nastajanje viška kilograma.

4. Kalijum bromat - Koristi se za podizanje testa.
Zašto je loše?
 Izazova rumor, a u mnogih zemljama je zabranjen, ali ga ima u testima.

 5: BHA – Butylated Hydroxyanisole i Butylated Hydroxytoluene -Antioksidansi i konzervansi na bazi nafte.
Zašto je loše?
Američki The Department of Health and Human Services kaže da verovatno izaziva rak.

 6. Delimično hidrogenizirano biljno ulje -Polučvrsta mast koja se koristi za prženje i u margarinima.
Zašto je loše?
 Ima transmasti koje naš organizam ne može da razgradi bez problema pa se javlja holesterol.

 7. Sulfiti -Koriste se za bojenje hrane
Zašto je loše?
 Izaziva astmu i alergije.

8. Azodikarbonamid -Sintetički žutonarandžasti aditiv za testo.
Zašto je loše?
 Ova hemikalija se upotrebljava za proizvodnju industrijske plastike, ali i u prehrambenoj industriji. Izaziva astmu.

 9. Karagenan -Emulgator.
Zašto je loše?
 Verovatno izaziva nekoliko vrsta raka a koristi se u dijetalnim proizvodima.

ceo tekst : dominomagazin

[naca]

BEOGRAD - Vegeterijanci, džaba ste vegeterijanci.

 Oko 200 proizvoda za koje potrošači nikad ne bi posumnjali da sadrže sastojke životinjskog porekla puni su, ni manje ni više nego - svinjetine!

 Pre nego što kupite čokoladu, čips, keks, pivo, žvakaće gume, jogurt, pastu za zube, proverite da li se na ambalaži nalazi oznaka E474. Pomenuti emulgator je zapravo prerađena svinjska mast, koja se nalazi i u mnogim sokovima, keksu, mlečnim namazima, ali i šminki.

 Branislav Zlatković, profesor gotove hrane u Institutu za prehrambenu tehnologiju i biohemiju biljnih proizvoda na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu, potvrđuje za Kurir da prehrambeni proizvodi u kojima se nalazi ovaj emulgator, ali i želatin, sadrže svinjsku mast ili masnoće drugih životinja.

 - Želatin se dobija kuvanjem vezivnog tkiva kalogena iz mesa, kostiju, nogica, ušiju, odnosno tkiva koja vezuju mišiće za kost. Što se tiče enzima, oni se dodaju namirnicama kako bi vezali ulje i vodu, ali i da bi sprečili razdvajanje. Ima ih i u džemovima i gustinu - objašnjava Zlatković i dodaje da ti sastojci nisu opasni po zdravlje ljudi.

Svislajon: Koristimo goveđi želatin
 Dragana Živić, tehnolog u „Svislajon Takovo“, kaže da se želatin koristi u proizvodnji bombona i čokoladnih bananica.
 - Koristimo emulgatore goveđeg porekla. Ranije smo koristili svinjske, ali smo se zbog tržišta, opredelili samo za goveđi želatin - kaže Živićeva.

ceo tekst : Kurir

tekst ne odgovara naslovu forumske teme,al nisam znala gde bi ga stavila,a mislim da s ovim treba da se upoznamo 

[Daša]

Upozorenje nutricioniste: Ne stavljajte koru limuna u kolače! 

  ...  Da bi se citrusi dugo održali svežim tretiraju se raznim pesticidima.Da ne dođe do brzog truljenja,odmah posle berbe tretiraju ih fungicidima, kako bi se smanjili gubici.Pranje vodom, pa čak i dugotrajno potapanje, ne može da uništi otrove iz ovih hemikalija. Korišćenje hipermangana ili nekog drugog dezinficijensa nema svrhe, jer on uništava ukus.
Domaćicama preporučujem da radije upotrebljavaju fabričke aditive za kolače. Oni su zdraviji, jer takvi proizvodi su strogo kontrolisani i na deklaraciji bar tačno piše šta sadrže.
Da kora nije za upotrebu i da su agrumi tretirani pesticidima moralo bi da piše na svakoj uvoznoj deklaraciji koja prati isporuku južnog voća, ali pošto se voće kod nas obično prodaje u rinfuzu potrošači su uskraćeni za ovu važnu informaciju.

http://zena.blic.rs/Zdravlje/19412/Upozorenje-nutricioniste-Ne-stavljajte-koru-limuna-u-kolace


  ti saveti me zbunjuju.Čas nešto dobro,preporučuje se i ubeđeni da smo nešto promenuli na bolje  kad ono posle pročitamo sasvim suprotno...
Pranje vodom  i potapanje uz dodatak sode bikarbone mislila sam da rešava sve, sada    da li uopšte i koristiti limun...

[Sklerozica]

ti saveti me zbunjuju.Čas nešto dobro,preporučuje se i ubeđeni da smo nešto promenuli na bolje  kad ono posle pročitamo sasvim suprotno...
Pranje vodom  i potapanje uz dodatak sode bikarbone mislila sam da rešava sve, sada    da li uopšte i koristiti limun...

Uzgaji svoj limun.
Nekada se preporučivao za upotrebu i DDT a danas?

[Daša]

Razmišljala sam,ali bi bio problem zimi...gde ga držati,ne može u stanu .Moja prijateljica ima tri ogromna limuna puna plodova i zimi ih drži u garaži koja je u sastavu kuće,kao zimska bašta,sa puno svetlosti i tu im odgovara.Jedan mlađi,sa prvim plodovima je bio kod njene kćerke u stanu gde je centralno grejanje i nije se održao,propao 

[Sklerozica]

Застакли терасу.

[Daša]

onda bi morala i neko minimalno grejanje 
volim otvorenu terasu tj. moju lođu 

[Sklerozica]

Не мора грејање а може да се уради са клизним окнима па када дође лепо време, ти размакнеш.

[dusicacs]

E uze mi reč iz usta, u stanu sam imala zastakljenu terasu, više vreta širine oko 50 cm, spojeni šarkama I leti se lepo  slože na mali prostor, sad je stvar još prostija ima gomila gotovih kliznih terasnih vrata, samo biraš kakve voliš.
Ukus I miris sopstveno odgajenog limuna je neuporediv, tek onda shvatiš koje plastikanire jedemo, hemudža obaška.

[Машинка]

Istraživanje APOS - a i IHIS Nutricionizma:
Koliko potrošači razumeju deklaracije prehrambenih proizvoda

Koliko potrošači razumeju deklaracije prehrambenih proizvoda i kako proizvođači deklaracije pri usaglašavanju sa regulativom Evropske unije mogu da unaprede, tema je istraživanja koju sprovode, članica Ihis Naučno-tehnološkog parka IHIS Nutricionizam, u saradnji sa Asocijacijom portošača Srbije (APOS), a čiji će rezultati biti predstavljeni na već tradicionalnom, trećem po redu međunarodnom savetovanju „Hrana, ishrana & zdravlje III", koje će se održati u oktobra u Beogradu.

"Prvi kontakt sa namirnicom potrošač ostvaruje preko deklaracije na proizvodu, kojom proizvođač daje osnovne podatke o kvalitetu, količini i sastavu prehrambenog proizvoda. Cilj ovog istraživanja je da se ustanovi koliko potrošači obraćaju pažnju na deklaraciju proizvoda i koliko razumeju podatke koji im se prezentuju. Potrošačima često nisu jasne oznake na proizvodima i ne znaju šta one znače. Proizvođači neretko ističu nutritivne i zdravstvene poruke koje poručuju kako je neki proizvod „bez šećera", „sa vlaknima", „obogaćen vitaminima", „bez holesterola" čime navode kupca da se opredeli za njihov proizvod. Tako se po pravilu dešava da kupac bude zaveden i da se zbog nerazumevanje deklaracije opredeli za kupovinu proizvoda koji zapravo nema pozitivan zdravstveni efekat", kaže Dr Danica Zarić, direktorka IHIS Nutricionizma, član radne grupe za izradu pravilnika o prehrambenim i zdravstvenim izjavama.

Опширније на: http://www.apos.org.rs/cms/index.php/sr/vesti/1-latest/630-istraivanje-apos-a-ihis-nutricionizma-koliko-potroai-razumeju-deklaracije-prehrambenih-proizvoda.html

Анкета: http://www.apos.org.rs/cms/index.php/sr/component/smartformer/?formid=13 (неке ствари из анкете заиста нисам знала, а редовно читам декларације на храни)

[Daša]

Deklaracije prehrambenih proizvoda uglavnom su sitno štampane,pa je često potrebna lupa da bi se pročitale. Prvenstveno obratim pažnju na datum tj.rok proizvoda i ako mi je proizvod nepoznat, pogledam sastav.
Do ove ankete http://www.apos.org.rs/cms/index.php/sr/component/smartformer/?formid=13 mnoge stvari nisam ni znala