Tema: Štetni sastojci u hrani

[Tia]

OVE INFORMACIJE SU SLUZILE ZA OBAVESTAVANJE STRANACA KOJI SE PRIVREMENO NALAZE U NERAZVIJENIM ZEMLJAMA DA NE KUPUJU I NE KORISTE PROIZVODE O KOJIMA JE REC U OVOJ PORUCI.

Proizvodi za genocid!

Poznato je da jedna kompanija moze da proizvodi tri kategorije jednog istog proizvoda. Prvu za domace trziste, drugu za izvoz u druge razvijene zemlje i trece za izvoz u zemlje u razvoju. Ovoj trecoj kategoriji pripada oko 80% proizvoda za ishranu, cigareta, napitaka i oko 70% robe siroke potrosnje tekstilne industrije i industrije koze i obuce. Kada su u pitanju medikamenti (lekovi) koje izvoze Severna Amerika i zemlje zapadne Evrope u zemlje istocne Evrope, Azije, Afrike i Latinske Amerike, taj procenat je 90%. Nedavno je u casopisu Vils-Nuvel iz Francuske i nekim engleskim listovima uz saglasnost komisije OUN za hranu i kontrolu zivotnih namirnica obelodanjeno da neke zapadne firme prosiruju proizvodnju i izvoz kancerogenih proizvoda u "neelitne" zemlje. Proizvodnja takvih proizvoda se ubrzanim tempom razvija u preduzecima tih firmi na Bahamima, Kipru, Filipinima, Malti, Portoriku, Senegalu, Maroku, Australiji, ali i u Holandiji, Nemackoj, Svajcarskoj, Turskoj i Ujedinjenim Arapskim Emiratima.Tako su, na primer, Coca Cola i margarini proizvedeni u Holandiji i Nemackoj, a distribuirani u zemljama u razvoju konzervirani emulgatorom koji izaziva rak, a oznaceni su na pakovanju simbolom E330. Ti proizvodi su inace zabranjeni za distribuciju i prodaju u zemljama clanicama Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj. Ovo je ceo spisak oznaka opasnih materija koje se koriste za konzervaciju, ulepsavanje izgleda i korekciju ukusa prehrambenih proizvoda. Najbitnije je to da treba izbegavati proizvode na kojima je utisnuto slovo E iza koga slede neke od navedenih cifara.

1. Izazivači zloćudnih tumora: E 105, E 121, E 123, E 125, E 126, E 130, E 142, E 152, E 210, E 213-217, E 240, E 330, E 477.

2. Izazivači oboljenja želudačnog i crevnog trakta: E 221-226, E 320-322, E 338-341, E 407, E 450, E 461-466.

3. Alergeni: E 230-232, E 239, E 311-313.

4. Izazivači bolesti jetre i bubrega: E 171-173, E 320, E 322.

SPISAK OZNAKA MATERIJA (EMULGATORA) OPASNIH PO ZDRAVLJE:

E102 - opasan
E103 - zabranjen
E104 - sumnjiv
E105 - zabranjen
E110 - opasan
E111 - zabranjen
E120 - opasan
E121 - zabranjen
E122 - sumnjiv
E123 - veoma opasan
E124 - opasan
E125 - zabranjen
E126 - zabranjen
E127 - opasan
E130 - zabranjen
E131 - izazivac raka
E141 - sumnjiv
E142 - izazivac raka
E171 - sumnjiv
E173 - sumnjiv
E180 - sumnjiv
E210 - izazivac raka
E211 - izazivac raka
E212 - izazivac raka
E213 - izazivac raka
E215 - izazivac raka
E216 - izazivac raka
E217 - izazivac raka
E221 - poremecaj creva
E222 - poremecaj creva
E223 - poremecaj creva
E224 - poremecaj creva
E226 - poremecaj creva
E230 - stetan za kozu
E231 - stetan za kozu
E232 - stetan za kozu
E241 - sumnjiv
E250 - poremecaj pritiska
E251 - poremecaj pritiska
E311 - izaziva osip
E312 - izaziva osip
E320 - holesterol
E321 - holesterol
E322 - poremecaj zeluca
E330 - izazivac raka
E338 - poremecaj zeluca
E339 - poremecaj zeluca
E340 - poremecaj zeluca
E341 - poremecaj zeluca
E407 - poremecaj creva
E450 - poremecaj zeluca
E461 - poremecaj zeluca
E462 - poremecaj zeluca
E463 - poremecaj zeluca
E465 - poremecaj zeluca
E466 - poremecaj zeluca

[sand]

Štetne veštačke boje u hrani

Pojedini aditivi za hranu mogu da utiču na hiperaktivno ponašanje i gubitak koncentracije kod dece...
Pojedini aditivi za hranu (E110, E122, E102, E124, E211, E110 i E129), koji se koriste kao veštačke boje, mogu da utiču na hiperaktivno ponašanje dece i gubitak koncentracije, upozorili su juče britanski stručnjaci. Ovih aditiva, a i mnogih drugih koji su u većim količinama otrovni, ima i u više od 6.000 prehrambenih proizvoda koje svakog dana kupujemo u prodavnicama u Srbiji.

UMERENO - Povećano konzumiranje aditiva može da utiče na pojavu kancerogenih bolesti, da izazove trovanje ili alergijske reakcije. Ipak, prehrambena industrija se ne može zamisliti bez aditiva, koji namirnicama menjaju sastav, kvalitet, boju, aromu i trajnost. Nijedan nije apsolutno neškodljiv, ali nisu svi jednako štetni.
- Aditivi koji se koriste kao konzervansi za proizvode od mesa - viršle, kobasice, salame, paštete - jesu toksični. Ipak, oni su nezamenjivi za očuvanje, jer su vrlo efikasni protiv bakterija koje proizvode opasne toksine klostridijum i stafilokoka. Njihova toksičnost se smanjuje tako što se mešaju s kuhinjskom soli - kaže za „24 sata" Stevan Blagojević iz Instituta za opštu i fizičku hemiju u Beogradu.
Blagojević napominje da loš uticaj na zdravlje mogu da imaju i veštačke boje koje se koriste u voćnim sokovima, bombonama, sladoledima, voćnim jogurtima i pudinzima.
- Do sada je Svetska zdravstvena organizacija zabranila aditive koji su se pokazali kao izuzetno toksični, a čija je konzumacija vodila trovanju i dijareji. Aditivi koji su i dalje prisutni mogu se, uz umerenu i raznoliku prehranu, konzumirati ceo život, svaki dan, a da nema posledica na zdravlje - kaže Blagojević.
On ipak napominje da maloj deci do dve godine ne treba davati industrijsku hranu, kao što su gumene bombone, mesne prerađevine i sve što ima šećera. Ta vrsta hrane se, uz dogovor s pedijatrom, postepeno može davati posle druge godine života. Prema funkcionalnom svojstvu aditivi su podeljeni u 22 kategorije, koje se koriste za označavanje aditiva u prehrambenim proizvodima: npr. konzervansi, antioksidansi, emulgatori, stabilizatori i dr. Aditivi se u prehrambenim proizvodima označavaju navođenjem kategorije i naziva ili E broja aditiva; npr. konzervans (natrijum-benzoat) ili konzervans (E 211).

Kvalitet aditiva u Srbiji isti kao u E
STANDARDI U Srbiji su proizvodnja, promet i kvalitet aditiva regulisani pravilnikom o kvalitetu i uslovima njihove upotrebe koji je usaglašen s direktivama EU. Kontrolu obavljaju tržišna i sanitarna inspekcija, kao i ovlašćene laboratorije za ispitivanje kvaliteta i zdravstvene ispravnosti namirnica.

„24 sata"

[Sklerozica]

Objavljeno: 19.11.2007.
 
 Kako izbjeći štetan utjecaj pojedinih aditiva?

Kako bi se u svakodnevnoj prehrani izbjegli štetni učinci pojedinih prehrambenih aditiva, stručnjaci upozoravaju da se aditivi moraju unositi u organizam samo u ograničenim količinama, a najbolje je prednost davati svježim i prirodnim namirnicama, koje moraju biti temelj prehrane.

"Konzerviranu hranu i proizvode s produljenim rokom trajanja ili pak proizvode za koje znamo da sadrže potencijalno štetne umjetne boje, konzervanse i pojačivače okusa treba izbjegavati ili konzumirati tek povremeno, a posebno se to odnosi na djecu", navodi dr. Darija Vranešić Bender u tekstu objavljenom u časopisu Doktor u kući koji prenosi portal Vitamini.hr.

Pri kupovini hrane korisno je čitati deklaracije proizvoda i birati proizvode koji sadrže prirodne arome, boje i konzervanse. Neki aditivi su prirodnog podrijetla, poput vitamina, vlakana, enzima, prirodnih bojila i aroma, dok su drugi sintetizirani kemijski spojevi.

Krajem srpnja Europska unija zabranila je korištenje umjetnog bojila Red 2G (E128) zbog sumnje da je kancerogeno. U Hrvatskoj je uporaba tog aditiva bila dozvoljena samo za proizvodnju mljevenog mesa s najmanje četiri posto žitarica ili biljnih dodataka od 20 miligrama na kilogram, no njegovo korištenje u nas nije uobičajeno.

Iako štetni utjecaj umjetnih boja (E102, E104, E110, E122, E124, E129) na problem ponašanja i hiperaktivnosti djece dosadašnja znanstvena istraživanja nisu potvrdila, posljednja studija objavljena u rujanskom broju uglednog znanstvenog časopisa "The Lancet" podigla je prašinu u stručnim krugovima i institucijama koje brinu o sigurnosti hrane.

Znanstvenici sa Sveučilišta u Southamptonu (Velika Britanija) proveli su istraživanje u kojem je sudjelovalo 153 trogodišnje djece i 144 djece u dobi od osam i devet godina, a kojima su davani sokovi s različitim mješavinama aditiva. Rezultati su pokazali da je kod trogodišnjaka simptome hiperaktivnosti uzrokovala jedna vrsta soka, a kod veće djece obje mješavine aditiva.

Istraživanje je dovelo do izdavanja novih preporuka o određenim sintetskim aditivima uz napomenu da uklanjanje umjetnih bojila iz prehrane djece može koristiti hiperaktivnoj djeci, te djeci s poremećajima pažnje.

Niz godina govorilo se o štetnosti saharina (E954), no studija provedena na 9.000 muškaraca i žena pokazala je da uporaba saharina nije povećala rizik od pojave raka, a neka druga istraživanja s više od 5.000 ispitanika s karcinomom mjehura nisu utvrdila nikakvu povezanost između unosa saharina i raka mjehura.

Uporaba saharina kao zaslađivača smatra se sigurnom i dozvoljena je u više od stotinu zemalja svijeta.

Suhomesnatim proizvodima često se dodaju nitriti i nitrati (E249 - E252), koji služe kao konzervansi, no znanstveno je dokazano njihovo kancerogeno djelovanje ako se unose u prekomjernim količinama. Stoga se 70-tih godina prošlog stoljeća krenulo sa snižavanjem njihovih količina u proizvodnji suhomesnatih proizvoda.

Novije studije pokazale su da nitrati uzrokuju nastanak specifičnih dušičnih molekula koje, ako se proizvod često konzumira, mogu dovesti do oštećenja plućnog tkiva, te potaknuti promjene koje nalikuju plućnom emfizemu.

Natrijev glutamat (E621) je pojačivač okusa koji može biti biljnog ili životinjskog podrijetla. Najčešće ga nalazimo u instant juhama i začinskim mješavinama, a obilno je prisutan u kineskoj kuhinji. Natrijev glutaminat nalazi se prirodno i u ribi, mlijeku i rajčici, no tada je u potpunosti bezopasan, jer nije u slobodnom obliku.

Tijekom proteklih godina zabilježeno je niz slučajeva neželjenih reakcija nakon njegova unosa, a istraživanja su pokazala da aditivi iz skupine glutamata mogu imati neželjene učinke na živčani sustav.

Na temelju provedenih studija, zaključuje se da postoje indicije da kod nekih pojedinaca postoji intolerancija na taj aditiv, a skupina osoba kojoj može naškoditi su oboljeli od teškog oblika astme.

www.hina.hr
Izvor: PLIVAzdravlje

[Asja]

Сорбитол изазива грчеве
Познат и као додатак Е420, слабо се апсорбује у танком цреву
 
 Заслађивач који се користи у жвакаћим гумама и осталим слаткишима „без шећера” може да изазове бројне тегобе у органима за варање, као и губитак тежине и пролив. Овај став изнела је група лекара Универзитетске болнице из Берлина. Они тврде да количина од пет до двадесет милиграма сорбитола може да изазове мање прблеме у абдоминалном тракту, као што су надутост и грчеви, а да већа количина овог састојка жвакаћих гума може да узрокује веома озбиљне здравствене проблеме. У прилог овој тврдњи они наводе случај два пацијента, жене и мушкарца који су доведени у ову берлинску болницу са симптомима хроничног пролива, болова и грчева у стомаку, као и знатног губитка килограма.

Испитивањем је утврђено да су њих двоје веома дуго свакодневно конзумирали , тачније жвакали, између 15 и 20 пакетића гуме за жвакање без шећера. Чим су престали са тим, успостављена је нормална функција њихових црева.

Први пацијент, 21 годишња девојка, дошла је у болницу зато што је за кратко време изгубила чак једанаест килограма. После детаљних испитивања чији су сви резултати били у границама нормале, збуњеним лекарима девојка је рекла да последњих осам месеци редовно узима нешто од хране „без шећера.”За све то време имала је грчеве и хронични пролив.
Други пацијент, мушкарац, за годину дана је из истог разлога изгубио чак 22 килограма.
Устврђено је да је обоје свакодневно уназад неколико месеци конзумирало између 20 и 30 грама сорбитола, а познато је да један пакетић садржи око 1,25 грама.
Сорбитол, познат као додатак Е420, слабо се апсорбује у танком цреву, а одувек су позната његова лаксативна својства, што је произвођач дужан да наведе и на прехрамбеном артиклу.
Представници разних прехрамбених фирми чији производи садрже сорбитол, овај додатак рекламирају као сигуран производ, уз обавезно упозорење да претерана конзумација производа који га садрже може довести до лаксативног дејства и абодоминалних грчева. Сорбитол се често користи у храни "без шећера" која је намењена дијабетичарима.

Добра вест је да одмах по престанка конзумирања веће количине овог додатка храни , нестају сви споменути симптоми, а изгубљена телесна тежина се без проблема, у одређеном раздобљу може надокнадити. Ако уопште неко и пожели да је надокнади. Такође, важно је поновити да и овај додатак храни, кад се конзумира у границама нормале, није ни штетан ни опасан. Уосталом, као и све друге ствари у животу.


Д. П.
[објављено: 23/03/2008.]
http://www.politika.co.yu/rubrike/zivot-i-stil/Medicina/Sorbitol-izaziva-grcheve.sr.html

[naca]

“Tajne“ šifre na ambalaži  V. MIJATOVIĆ,

NEDAVNO usvojeni propisi EU nalažu da se na slatkišima koji sadrže aditive za koje je utvrđeno da mogu izazvati poremećaje pažnje kod dece istakne jasno upozorenje. Ova odluka još jednom je skrenula pažnju javnosti na rizike upotrebe aditiva, ali i na informisanost građana o tome šta unose u organizam sa hranom koju konzumiraju.
„Može negativno uticati na aktivnost i pažnju kod dece.“ Ovakav tekst će uskoro biti „pridružen“ spisku aditiva E102, E104, E110, E122, E124 i E129, koji se nalazi na ambalaži mnogih slatkiša i osvežavajućih napitaka. Roditelji će tako biti upozoreni na moguće negativne efekte koje kod njihove dece može izazvati konzumiranje tih proizvoda.
Šta je međutim sa ostalim slovima, brojevima i famoznim E oznakama koje se šarene na ambalažama proizvoda koje svakodnevno kupujemo? Takvi napisi na ambalaži malo znače potrošaču, pa ispada je rezultat za „običnog“ građanina isti kao da deklaracije - nema. Iako zakon propisuje da svi sastojci određenog proizvoda moraju biti navedeni u deklaraciji, za „obične“ građane to su samo nerazumljive šifre.
Stručnjaci se slažu da je neophodna bolja informisanost kupaca o aditivma u prehrambenim proizvodima, ali ističu da nema mesta panici, jer je zakonska regulativa u ovoj oblasti stroga i na svetskom nivou.
- Spisak aditiva na etiketi svakako ne pruža potpunu informaciju, međutim fizički je nemoguće istaći detaljnije informacije na tako malom prostoru - kaže Petar Dobrosavljević, predsednik Pokreta za zaštitu potrošača Beograda. - Zato je neophodno raditi na informisanju i obrazovanju potrošača, a ključnu ulogu u tome trebalo bi da imaju upravo udruženja potrošača.
I dr Branka Bukvić, profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu, slaže se da je ključni problem u neinformisanosti potrošača. Ona smatra da se oko aditiva često nepotrebno stvara fama.
- Naši potrošači mogu se podeliti na dve grupe - one koji uopšte ne čitaju deklaracije, niti ih zanima šta unose u organizam, i one koji paniče oko svakog E koje se nađe u nekom proizvodu - objašnjava dr Bukvić.
- Zbog neobaveštenosti kupaca često dolazi do panike tamo gde joj nije mesto. Kruže priče koje često uopšte nisu logične. Tako se nedavno pojavila informacija da je limunska kiselina - kancerogena.
Ona objašnjava da neki aditivi mogu biti opasni u pojedinačnim slučajevima ali to nije razlog da oni budu zabranjeni. Domaća regulativa je, prema njenim rečima, usklađena sa evropskom i nema razloga da strahujemo od „E“ brojeva koji se nalaze na pozitivnoj listi aditiva.

STROGA KONTROLA
NUTRICIOLOG Ljubomir Pfaf slaže se da je kontrola na našem tržištu stroga i da nema razloga za paniku.
- Aditivi su supstance koje se dodaju da bi hrani poboljšali ukus ili izgled, i tačno se zna koji dodaci idu sa kojim namirnicama i u kojoj količini - ističe dr Pfaf. - Naši propisi su na visokom nivou i utvrđena je lista dodataka koji se smeju koristiti. Oni štetni se nalaze na crnoj listi, a kontrola je stroga i teško onome ko pokuša da ih plasira na tržište.

http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=4&status=jedna&vest=127051&datum=2008-08-22

[naca]

Evropski stručnjaci utvrdili novu listu štetnih dodataka!
Opasni aditivi kod dece izazivaju poremećaje
Autor: Nataša Korlat | Foto:Northfoto | 22.09.2008. - 05:00


Aditivi koji boje namirnice u crveno ili žuto u roku od 18 meseci u zemljama Evropske unije moraće da budu posebno naznačeni. Evropski parlament se na ovaj potez odlučio nakon što je utvrđeno da ti dodaci mogu negativno da utiču na hiperaktivnost i pažnju kod dece.

Stručnjaci tvrde će ovakva odluka teško biti primenjena u Srbiji, jer ni do sada srpski proizvođači, uprkos zakonu, nisu upozoravali na prisustvo štetnih dodataka u svojim proizvodima.


Nije sporno da će se aditivi E102, E104, E110, E122, E124 i E129, koje je Evropski parlament nakon dugogodišnjeg istraživanja označio kao štetne, naći na negativnoj listi dodataka i u Srbiji. Ipak, pitanje je da li će srpski proizvođači biti prinuđeni da upozoravaju na njihovu opasnost po zdravlje na svojim ambalažama ili će im se, kao i do sada, gledati kroz prste.
- Pravilnik o ispravnom deklarisanju proizvoda donet je još 2005. godine.
Neki od štetnih aditiva
-E102 - tartrazin
-E104 - kvinolin žuta
-E110 - sanset žuta
-E122 - carmoizin
-E124 - pons 4R
-E129 - crvena AC

Najčešće se stavljaju u:
-pekarske proizvode
-mesne
prerađevine
-bezalkoholna pića
-sladolede
-sireve
-voćne jogurte
-supe
-kremove i deserte


Neki od štetnih aditiva
-E102 - tartrazin
-E104 - kvinolin žuta
-E110 - sanset žuta
-E122 - carmoizin
-E124 - pons 4R
-E129 - crvena AC

Najčešće se stavljaju u:
-pekarske proizvode
-mesne
prerađevine
-bezalkoholna pića
-sladolede
-sireve
-voćne jogurte
-supe
-kremove i deserte

Svi naši proizvođači bili su dužni da posebno naznače štetne aditive koje proizvod sadrži. Velike kompanije tada su tražile rok od dodatnih šest meseci da to urade kako bi imale vremena da promene ambalaže. Međutim, prošlo je skoro tri godine, a oni se time uopšte nisu bavili. Očito se radi o jakom lobiju, jer čak i stručnjaci koji ih prate kod nas izbegavaju da pričaju o tome - kaže Goran Papović, potpredsednik Nacionalnog udruženja potrošača Srbije.
Uticaj pomenutih aditiva na zdravlje evropski stručnjaci pratili su 10 godina. Istraživanja su pokazala da ovi dodaci mogu imati za posledicu pad koncentracije i impulsivnost, koja negativno utiče na učenje, a utvrđeno je da su najugroženija deca od tri do osam godina.
- Strane kompanije i same se bave ovakvim istraživanjima. Kad utvrde da neki proizvod može biti opasan po zdravlje, povlače ga sami, jer bi u suprotnom morali da plate veliku odštetu - priča Papović.
Dodataka koji boje u crveno ili žuto ima u gotovo svim prehrambenim namirnicama. Najčešće se stavljaju u pekarske proizvode, proizvode od mesa, bezalkoholna pića, sladolede, sireve, voćne jogurte, supe, kremove i deserte. Zato će se za 18 meseci na ambalažama proizvoda u kojima ih ima u zemljama Evropske unije naći natpis: „Može negativno da utiče na aktivnost i na pažnju kod dece.“
- Lepeza aditiva za koje je utvrđeno da su štetni još nije zatvorena. Svetska zdravstvena organizacija i dalje istražuje. Radi se najsavremenijom tehnikom i metodama i sigurno je da će se još mnogi naći na ovoj listi. Pre samo desetak godina bilo je nezamislivo da će se doći do ovakvih zaključaka. Iako se upotrebljavaju minimalne doze ovakvih dodataka, u kombinaciji sa zagađenim vazduhom, vodom i, uopšte, životnom sredinom, mogu biti kobni po zdravlje - kaže dr Ljubomir Pfaf, nutricionista.
Istraživanje koje je utvrdilo štetnost aditiva koji boje namirnice naišlo je na veliki otpor industrije i pokušaje diskreditacije stručnih krugova. Neki predstavnici srpskih kompanija tvrde da ovakvih aditiva nema u našim proizvodima ili se vrlo retko koriste. Ako ćemo suditi po ambalažama, verovatno je tako. Ipak, gotovo svaki nutricionista to će demantovati.

Treba znati:
Iako se upotrebljavaju minimalne doze, u kombinaciji sa zagađenim vazduhom, vodom i, uopšte, životnom sredinom, aditivi mogu biti kobni po zdravlje.
Istraživanje koje je utvrdilo štetnost aditiva koji boje namirnice naišlo je na veliki otpor industrije i pokušaje diskreditacije stručnih krugova.

SMS-om do informacije o aditivu
Nacionalno udruženje potrošača uputilo je i zvaničan predlog nadležnim organima Republike Srbije da finansiraju projekat informisanja o aditivima preko SMS. Tako bi svaki potrošač, čak i iz prodavnice mogao da pošalje poruku i vrlo brzo dobije informaciju o dodatku koji se nalazi u određenom proizvodu. Na ovaj način potrošač bi znao da li je aditiv biljnog ili životinjskog porekla, da li može imati bilo kakav uticaj na zdravlje čoveka, odnosno da li se nalazi na pozitivnoj ili negativnoj listi.

http://www.blic.co.yu/drustvo.php?id=57814

[Tia]

SZO protiv melamina

Ženeva - Melaminu nije mesto u mlečnim proizvodima i pre svega u mleku za decu, saopštila je Svetska zdravstvena organizacija (SZO).

Dodavanje melamina u prehrambene proizvode, kako je istakla SZO, nije odobrila međunarodna trgovinska komisija "Kodeks alimentarijus" koja određuje standarde vezane za te proizvode na međunarodnom nivou. SZO je navela u saopštenju da samo još pet zemalja uvoze mlečne proizvode iz Kine, a to su Bangladeš, Burma, Jemen, Burundi i Gabon.

Portparolka SZO Fadela Čaib je, međutim, istakla da je tim zemljama preporučeno da ispituju mlečne proizvode iz Kine kako bi bile sigurne da ne sadrže melamin.

Mlečni proizvodi iz Kine zabranjeni su ili povučeni u Japanu, Bruneju, Singapuru, Maleziji, Hongkongu i na Tajvanu.

Vijetnam je objavio sprovođenje državnih testova nakon otkrića melamina u više uvezenih uzoraka mlečnih proizvoda, dok je Indonezija odlučila da obustavi uvoz mlečnih proizvoda iz Kine.

SZO, koju su kineske vlasti prvi put zvanično informisale o problemu sa zaraženim mlekom kineskog proizvođača "Sanlu" 11. septembra, zatražila je od Pekinga dodatne informacije, kao i još podataka od vlasti u Hongkongu i Singapuru nakon informacija objavljenih u štampi o otkriću tragova melamina u mlečnim proizvodima na njihovim tržištima, prenela su francuska glasila.

Ta organizacija je navela i da Kina nije u obavezi da dostavlja informacije SZO ukoliko se ne radi o krizi međunarodnih razmera, već samo nacionalnih.

Zabrinuta zbog zdravstvenih afera koje se ponavljaju u Kini već nekoliko meseci, Francuska, koja predsedava Evropskom unijom, je zatražila da Evropa pojača kontrolu prehramenih proizvoda.

Vlasti u Parizu su saopštile da za to imaju podršku između 15 i 20 zemalja članica EU.

Tom detaljnom kontrolom, međutim, neće biti obuhvaćeno mleko jer ga zemlje EU ne uvoze iz Kine.

Radi se o zaštiti potrošača tako što će se učiniti da proizvodi koji ulaze u Evropu poštuju iste standarde koji važe i za naše proizvođače, istakao je francuski ministar poljoprivrede Mišel Barnije.

U Kini je dosad povučeno ukupno 7.074 tona zaraženih mlečnih proizvoda iz maloprodajnih objekata, objavila je kineska Uprava za industriju i trgovinu.

Juče je 2,18 miliona inspektora iz ministarstva za industriju i trgovinu posetilo širom Kine šest miliona firmi koje se bave proizvodnjom mlečnih proizvoda.

Kineske vlasti su primile ukupno 310.000 tužbi vezanih za zaražene mlečne proizvode i zamenile 614,5 tona mleka namenjenog potrošačima.

Melamin je smola koju koriste neke kompanije koje se bave proizvodnjom prehrambenih proizvoda kako bi povećale nivo proteina u namirnicama.

U manjim količinama, ta supstanca se ne smatra toksičnom, ali može da izazove kamenje u bubrezima, čak i blokadu bubrežnih funkcija.

Nakon konzumiranja zaraženog mleka u prahu, u Kini je hospitalizovano oko 13.000 odojčadi među kojima se 104 nalazi u teškom zdravstvenom stanju, a četvoro je preminulo tokom poslednjih meseci usled stvaranja kamenja u bubregu.

Van Kine, još dva deteta su obolela u Hongkongu od zaraženog mleka.

Izvor: Ovde

[naca]

Konzervansi u hrani

Često se susrećemo s hranom koja sadrži konzervanse, a tako malo znamo čemu služe i jesu li opasni po zdravlje. Stoga bi nas nekoliko informacija moglo navesti da bolje proveravamo proizvode.

Upotrebljavaju se radi stabilizacije hrane, produženja održivosti i sprečavanja kvarenja kako bi se proizvodu produžila trajnost i omogućio transport lako pokvarljive robe na veće udaljenosti.

Postoje klasični konzervansi i oni koje ubrajamo u aditive.

U klasične ubrajamo kuhinjsku so, etil-alkohol i sirćetnu kiselinu. Konzervansi, aditivi su sorbinska kiselina i njene soli, natrijum nitrit kao i spojevi koji otpuštaju sumporni dioksid kao kalijum meta bisulfit.

Nitrati i nitriti koji služe za očuvanje boje proizvoda i svežine mesa su veliki problem jer se mogu pretvoriti u toksične i kancerogene spojeve kao što su mitrozoamin ili nitrozoamid.

S druge strane sprečavaju rast Clostridium botulinuma, bakterije čiji su toksini parališući otrov za nervni sistem.

Sve je to uzrokovalo mnogo pitanja i rasprava kada se utvrdilo da su kancerogeni. Stoga su radi opasnosti po zdravlje količine dodanih nitrita smanjene na količinu koja osigurava njihovo zaštitno delovanje, ali i razgradnju do količine koja je samo simboličan ostatak u hrani.

Danas se i puno rasprava vodi oko pojave benzena, kancerogenog spoja koji nastaje dodavanjem benzojeve kiseline u osvježavajuća bezalkoholna pića s dodatkom C vitamina ili čak s dodatkom limunske kiseline.

Ali za sada ne postoje najveće dopuštene granice za benzen u toj vrsti hrane, ali je predloženo proizvođačima osvežavajućih bezalkoholnih pića da menjaju sastojke koji imaju mogućnost uticaja na ljudsko zdravlje.

izvor

[raca]

Ovi aditivi često se pojavljuju u prehrambenim namirnicama. Saznajte stoga koja je njihova svrha i imaju li štetno djelovanje na naše zdravlje.

Osim što sprečavaju oksidativne promjene u namirnicama, antioksidansi se koriste za sprečavanje užeglosti, kao jednog od oblika kvarenja masti i ulja.
Većina biljnih ulja sadrži antioksidanse tokoferole ili vitamin E, ali nedovoljno za opstanak proizvoda u fazi intenzivne uporabe. Stoga se dodaju hrani koja ih prirodno ne sadrži.

Prirodni antioksidans je vitamin C, askorbinska kiselina ili E 300. Vitamin C je najvažniji u vodi topivi antioksidans u organizmu koji štiti lipoproteine od oksidacije hvatajući slobodne radikale.

Osim prirodnih postoje i umjetni, sintetski antioksidansi, za koje postoje točno određeni uvjeti pod kojima se mogu dodavati u hranu.

To su primjerice BHT ili butil hidroksitoluen i BHA ili butil hidroksianizol, te galati koji se hrani dodaju u vrlo malim količinama. Produkti oksidacije masti su spojevi koji se direktno povezuju s oštećenjima jetre, pa je pitanje njihove uporabe potpuno jasno.

Dodajmo tome da posebno treba obratiti pažnju na ulja koja stoje na stolovima u restoranima, kao i ulja u kojima se peče meso ili prže pekarski proizvodi.

Takva ulja ako se ne mijenjaju u redovitim razmacima, bez obzira na dodane antioksidanse, stvaraju toksične spojeve.
Zato kada ste u restoranu obavezno provjerite miris ulja i ako vam je čudan zatražite svježe.

Emulgatori pak omogućuju dobivanje ravnomjernih i stabilnih mješavina od tvari koje se po svojoj prirodi ne mogu miješati, a u nekom prehrambenom proizvodu stvaraju emulziju, kompaktnu nevidljivu smjesu vode i ulja.

Jedan od tih je lecitin ili E 322, a može se naći u sojinom i suncokretovom ulju te žumanjku.

Posebnu grupu čine emulgatorske soli koje u proizvodima koji sadrže masti, vodu i proteine raspršuju proteine raspodjeljujući jednako masti i vodu oko njih.
No dodavanjem previše tih soli u mesne proizvode zadržava se i više vode u proizvodu, što smanjuje kvalitetu.
http://www.net.hr/shopping/page/2008/10/01/0145006.html

[naca]

Oznake na hrani
Vodič kroz sve nove oznake na hrani poput obogaćeno ili poboljšano
 

Sve više hrane dolazi sa nekim čudnim oznakama za koje nismo baš sigurni šta znače a sigurno ni koliko su zdravi. Evo ga kratko uputstvo za najčešće termine. 
1. Enriched / Obogaćeno - govori da je proizvodu dodat sastojak koji on originalno sadrži ali ne u dovoljnim količinama kao što je recimo mleko obogaćeno vitaminom D.
 
2. Fortified / Pojačano - proizvodima sa ovom oznakom u velikim količinama je ubačen sastojak koji proizvod inače ne sadrži kako bi imao veću prehrambenu vrijednost

3. Restored/ Popravljeno - hranjive vrednosti se često gube u toku industrijske obrade kao što je slučaj s hlebom i testeninom kada se većina hranjivih sastojaka gubi mlevenjem žitarica, pa se te materije ponovo dodaju proizvodu pre distribucije
 
4. Improved/ Poboljšano - ova znaka ukazuje na to da je proizvod u novoj i kvalitetnijoj ambalaži ili da su se prilikom njegove obrade koristile prirodne metode bez konzervansa i slično, što u većini slučajeva zapravo i nije tačno, navode stručnjaci
 
5. Health Food/ Zdrava Hrana, čest marketinški termin poslednjih godina koristi se da istakne pojedine brandove prehrambenih proizvoda, a često sadrži iste sastojke kao i slični proizvodi bez takve oznake

Izvor: Domino Magazin

[naca]

Slatkiši "odgovorni" za dečije nestašluke

Aditivi u hrani mogu da budu neka vrsta okidača za izuzetnu dečju hiperaktivnost. Odluka o zabrani određenih dodataka hrani morala da bude doneta na evropskom nivou.



Hiperaktivnost dece vidno skače kada konzumiraju neke aditive hrane u poređenju s decom kojoj nisu dati isti sastojci, utvrdili su naučnici pri Univerzitetu u Sauthemptonu.

Britanska agencija za kontrolu hrane koja je naručila ovo istraživanje , navodi da bi svaka efektivna odluka o zabrani određenih dodataka hrani morala da bude doneta na evropskom nivou.

Dešava se da deca pate od poremećaja hiperaktivnosti povezanog sa manjkom koncentracije i posledično sa lošijim uspehom u školi.

"Nakon što pojedu neke slatkiše ili popiju gazirano piće, deca postaju hipearaktivna. Prestanu da slušaju šta im govorite i počnu da rade sve ono što ne smeju", kaže jedan roditelj.

Roditelji su i ranije pojačanu aktivnost kod dece dovodili u vezu sa onim što jedu, tačnije sa slatkišima, gaziranim napicima i "grickalicama" pri čemu se ispostavilo da su u pravu s obzirom da su naučnici sa britanskog Univerziteta Sauthempton zaključili da aditivi u hrani mogu da budu neka vrsta okidača za izuzetnu dečju hiperaktivnost.

"Testirali smo veštačke boje koje se mogu naći u široko rasprostranjenoj vrsti proizvoda koji se nalaze u dečijoj ishrani i nismo ustanovili koji su tačno aditivi odgovorni za pojačavanje aktivnosti kod dece", kaže doktorka Dajana Benford.

Nadleži za ishranu dece u školama i predstavnici britanske agencije za održanje standarda u hrani apelovali su na proizvođače da dobrovoljno izbace veštačke boje i druge aditive iz proizvoda namenjenih deci.

Neophodna zabrana aditiva

Profesor Erik Milston sa Saseks univerziteta zato se zalaže za zabranu aditiva u proizvodima namenjenim deci i kaže da "smo stigli do tačke u kojoj više jednostavno nije prihvatljivo da industriji hrane dozvolimo da nastavi da stavlja veštačke boje i sintetičke dodatke u prehrambene proizvode koji su namenjeni i koji se namerno reklamiraju i prodaju deci i bebama"

Odgovor na pitanje zašto se ne uvede zabrana aditiva u proizvodima za decu Bi-Bi-Si je potražio od naučnika u britanskoj agenciji nadležnoj za ispitivanje standarda u prehrambenoj industriji Endrju Voča.

On kaže da veruje u istraživanje koje dovodi u vezu hiperaktivnost i veštačke boje, ali upozorava na to da je nauka kompleksna i da je, pre nego što se povuče bilo koji drastičan korak u vidu zabrane upotrebe aditiva, neophodno ispitati sve aspekte takvog poteza.

"Dokaz o uticaju aditiva na ponašanje kod dece je složen i ne samo zato što se zna da je hiperaktivnost uzrokovana nizom genetičkih i socioloških faktora, već postoje dokazi da je aktivnost kod neke dece pojačana nekim veštačkim bojama u hrani", kaže Voč, ističući da je neophodan dogovor na nivou cele Evrospke unije.
Izvor : RTS

[naca]

Deset s lukom i aditivima

Da bi ostvarila što veću zaradu, mesna industrija služi se brojnim podvalama. Uz dodatke, poput karagenan alge, izolata soje, šnicla i mleveno dobijaju na težini, a gube na kvalitetu.

Kakvo je meso koje kupujemo i koliko ćemo još čekati na donošenje zakona o bezbednosti hrane? Ko nas štiti i da li je cena jedino što treba da nas brine? Nisu svi mesari skloni prevarama, ali ni ovdašnji potrošači se ne informišu dovoljno o svojim pravima. To je prvi uslov za uređene odnose na tržištu. Pravo na izbor, sigurnost, informisanost, zadovoljenje osnovnih potreba...

Momir Jovanović, vlasnik i direktor „Zimesa” i predsednik Grupacije mesne industrije pri Privrednoj komori Srbije, veruje da se na našem tržištu nudi kvalitetno meso.

– Imamo zdravu stoku, a to je prvi uslov za kvalitet mesa. Da li je na tržištu meso bakteriološki ispravno to zavisi i od nivoa higijensko-sanitarnih uslova u klanicama. Posao inspekcije je da to kontroliše – kaže Jovanović.

Srbija u Evropsku uniju izvozi juneće meso, a, po mišljenju našeg sagovornika, razlog je upravo to što je naše meso kvalitetnije.

– U proizvodnji stočne hrane koristi se manje pesticida i drugih preparata. ’Oslobođeni’ smo i genetski modifikovanih kultura i sve su to razlozi koji navode na činjenicu da imamo zdrav mesni zalogaj – kaže Momir Jovanović.

Za razliku od Amerike i drugih zemalja koje u uzgoju stoku kljukaju čak i hormonima rasta, kod nas ovakvi dramatični slučajevi nisu zabeleženi. Ali to ne znači da je naša mesna industrija imuna na brojne prevare kako bi što lakše došla do profita.

– Ko želi da zloupotrebi, on će to učiniti, ali ko se bavi ozbiljno svojim poslom, svestan je da samo jednom može da pogreši i izneveri kupce – kažu naši sagovornici iz mesne industrije.

Jedan tehnolog koji je ceo radni vek proveo u velikim industrijama, a kasnije je radio u nekoliko manjih mesara u unutrašnjosti Srbije kaže za „Potrošačku politiku” da kupac ne može ni da pretpostavi šta sve može da ga snađe u tanjiru. Čak ni sveže meso, koje, po pravilniku, ne sme da se tretira aditivima, nije „sigurno”.

– Komore za čuvanje mesa su često male fabrike za njegovu doradu. Viđao sam kontejnere u koje se sa vodom potapa sveže meso, gde leži satima da bi dobilo na težini i izgledu. Naravno, u vodu se dodaju aditivi poput karagenan alge (E407– zgušnjivač stabilizator) koja je na pozitivnoj listi. Zahvaljujući njoj meso upija vodu, a deluje svežije – objašnjava ovaj tehnolog.

Ovakvo meso se prepoznaje po jarkocrvenoj boji, a kada se izvadi iz vitrine i raseče unutra je modro. Tokom spremanja ispušta dosta pene, kaže naš sagovornik i tvrdi da ni pileće meso nije pošteđeno raznih mesarskih podvala, a to se može primetiti u slučaju piletine koja pliva u vodi dok stoji u rashladnim vitrinama.

Može li se verovati na reč onima koji tvrde da je Srbija oaza zdrave hrane, a mesna industrija puna čestitih stočara? Poštenih ima mnogo, ali ko nas štiti od onih koji na ovaj način žele samo dobro da profitiraju.

Mesna industrija je danas arena u kojoj se proizvođači, a pre svega prerađivači, bore moćnim oružjem – aditivima poput karagenan alge, izolata soje, nitritnih soli, aroma... u trci da ponude što jeftiniju stišnjenu šunku, paštete, viršle, salame. Siguran je, kažu stručnjaci, samo onaj ko ne jede mesne prerađevine. Ništa drugačija slika nije ni sa svežim mesom, jer u pljeskavice i ćevape dodaju se takođe aditivi, da bi proizvođači uštedeli.

Aditivi koje za sopstvene potrebe nabavljaju mesne industrije nalaze se na slobodnom tržištu. U Staroj Pazovi i Batajnici posluje veliki broj radnji u kojima se može naći „sve za meso”.

Jelica Antelj - Ivana Albunović
[objavljeno: 19/02/2009]
ceo tekst
Izvor : Politika

[naca]

Bez alarma za bezbednost proizvoda
9. april 2009. Izvor: Politika

Beograd -- Srbija još nema sistem za brzo upozoravanje o bezbednosti hrane, koji se u Evropi pokazao kao vrlo efikasan, piše “Politika”.

Alarm RASFF-a, sistema za uzbunjivanje javnosti zbog nebezbednih namirnica, međutim nikada nije zazvonio u Srbiji, a zaobišla su je i brojna upozorenja Rapeksa – evropskog sistema za upozorenja na nebezbednu robu.

Ovom problematikom bave se sporadično pojedine potrošačke organizacije i Internet-portali, dok država i njene nadležne službe čekaju ulazak u EU kada će biti u obavezi da štite tržište i brinu o sigurnosti kupaca, iako nijednoj zemlji nije zabranjeno da koristi podatke evropskih službi i pre svega spreči uvoz robe sumnjivog kvaliteta.

Potrošačke organizacije upozoravaju da postoji realna mogućnost da se odbačena roba iz sveta legalno, zbog zastarelih propisa, uvozi u Srbiju.

Sajtovi sistema za brzo larmiranje potrošača na određene rizične proizvode u EU su: www.ec.europa.eu/rapex i http://ec.europa.eu/food/food/rapidalert/index_en.htm
.........
Ceo tekst : B92

[naca]

E 621 odgovoran za gojaznost?
Staro pravilo - ne može biti ukusno a da ne goji
 
Rezultati skorašnjeg istraživanja Univerziteta Severne Karoline pokazuju ono na šta se odavno sumnjalo, a što je dokazano na eksperimentima sa životinjama: monosodium glutamat, iliti MSG, iliti E 621, iliti pojačavač ukusa, mogao bi biti odgovoran za probleme sa težinom.

Monosodium glutamat podstiče neurotransmitere, koji pobuđuju nerve zadužene za ukus. Američka administracija za hranu i lekove ga je okarakterisala kao "generalno sigurnim" ("Uglavnom Bezopasni" by Douglas Adams), međutim, treba napomenuti da prosečni Amerikanac danas unosi 300 puta više MSG-a od svog rođaka iz 1950. godine.

Ceo tekst : Domino magazin

[naca]

SLEDEĆI SAVETE IZ INOSTRANSTVA, NAŠA ZEMLJA DOZVOLJAVA DA SE U HRANU STAVLJA SVE VIŠE PESTICIDA, ADITIVA I HORMONA ŠTETNIH PO ZDRAVLJE
Tumor na tanjiru

Dr Miroslav Stojšić objašnjava da hormoni izazivaju rak dojke i grlića materice, genetski modifikovana soja rak debelog creva, dik antibiotici u mesu mogu momentalno da ubiju

BEOGRAD - Srbiju će uskoro preplaviti hrana puna aditiva, čak i onih koji su potencijalni izazivači raka. Godinama se u našoj zemlji, na predlog međunarodne organizacije za hranu Kodeks alimentarijus, sistematski dozvoljavaju aditivi i ostali dodaci hrani koji su ranije bili zabranjeni, a između ostalog, ova organizacija podržava korišćenje i genetski modifikovane hrane.
- Ovi normativi dozvoljavaju i veću upotrebu pesticida u hrani, čak i onih za koje se zna da su kancerogeni, a posledica toga biće porast hroničnih bolesti i raka - objašnjavaju u jednoj ekološkoj organizaciji i dodaju da će uvođenjem ovih pravila sve životinje koje se uzgajaju za hranu ili mleko morati da dobiju hormon rasta i antibiotik, dok će poljoprivrednici biti prinuđeni da koriste semenje izloženo zračenju.

Doktor veterinarske medicine Miroslav Stojšić kaže da je skandalozno dozvoliti da se antibiotici, mnogi aditivi i hormoni nađu u hrani.
- Čovek koji je bolestan i pije antibiotike može doživeti anafilaktički šok i umreti ako pojede meso životinje koja je takođe konzumirala antibiotike - tvrdi dr Stojšić i dodaje da hrana u kojoj se nalaze hormoni dovodi do prevremenog polnog sazrevanja dece, što zatim dovodi do pojave raka.
- Tumori dojke i materice u dvadesetim godinama direktno su povezani sa hormonima u hrani - kaže Stojšić.

- Najcrnje od svega je što će se tek za nekoliko godina znati koje još sve posledice ovi otrovi imaju po ljudski organizam - objašnjava Stojšić i naglašava da ljudi, dok još mogu, treba da kupuju hranu uzgajanu na malim seoskim parcelama, a da izbegavaju kupovinu u velikim stranim marketima u kojima se, prema njegovim rečima, uveliko prodaje genetski modifikovana hrana.

Odgovorni iz Ministarstva poljoprivrede smatraju da se donošenjem standarda i srodnih dokumenata olakšava međunarodna trgovina hranom i ne vide ništa sporno u primeni njihovih predloga.

- Moram da naglasim da je reč o pravilniku o kvalitetu, a ne bezbednosti hrane, i da u njega godinama unosimo aditive, ali i mnoge druge preporuke na predlog Kodeksa - kaže Slobodan Šibalić, načelnik odeljenja za veterinu. Prema njegovim rečima, primena pravilnika je neobavezna, ali je našoj zemlji u interesu da se saradnja u potpunosti uspostavi.

ceo tekst : Glas javnosti