Tema: Samostalni život

[sand]

Samostalno stanovanje put ka normalnom životu

Tibor, Katica, Violeta i Ferika, pod budim okom svojih vaspitača i stručnog osoblja, pokazali su da su sposobni da žive samostalno, zbog čega će prvi napustiti sigurnost Doma za lica ometena u razvoju

Protekli vikend je jedna, pomalo neobična porodica iskoristila da se useli u svoju novu kuću koja se nalazi u glavnoj ulici sela Jabuka, nadomak Pančeva. I sve je bilo kako u sličnim prilikama dolikuje - puno gostiju, pogača i so pred vratima, pokloni i čestitke, pa i prigodni govori dobrodošlice kojima su domaćini dočekali mnogobrojne prijatelje.

Svi su u pratnji novih ushićenih stanara obišli renovirane prostorije i sa ukusom opremljene kuće i, naravno, poželeli im mnogo u sreći provedenih dana u novom domu. Razloga za radost bilo je, međutim, više nego u drugim sličnim prilikama. Naime, posle mnogo godina u skladnoj vezi, dva zaljubljena para, koja su većinu života provela u Domu za lica ometena u mentalnom razvoju, osamostaliće se i započeti "pravi život".

Tibor i Katica, ali i Violeta i Ferika, pod budim okom svojih vaspitača i stručnog osoblja, pokazali su da su sposobni da žive samostalno, zbog čega su među brojnim parovima odabrani da prvi napuste sigurnost Doma.

- Na ovaj način naši štićenici će izbeći ograničenja koja nužno nosi institucija u kojoj su živeli i uključiti se u lokalnu zajednicu. Projekat "Samostalnog stanovanja" podrazumeva da osoblje Doma u početku budu često, a zatim sve ređe prisutno u njihovoj kući. Tokom vremena vaspitači će se pojavljivati kao prijatelji ili saradnici kada ova mala zajednica naiđe na neke probleme - kaže Slavica Bogdanović, direktor ustanove u kojoj je zbrinuto oko 180 osoba sa različitim nivoom mentalne ometenosti.

- Projekat realizujemo uz stručnu i materijalnu pomoć nevladine organizacije iz Češke, koja je sa 28.000 evra finansirala i kupovinu ove, prve u nizu kuća koje ćemo obezbediti za parove iz Doma - rekla je Bogdanovićeva.

Katica i Tibor se i među mnogobrojnim prijateljima Doma i predstavnika raznih institucija i medija kreću uglavnom zajedno i razmenjuju nežne poglede, ali i sugestije kako bi trebalo nekoga ugostiti ili, u maniru dobrih domaćina, porazgovaraju sa svima koji su došli da im čestitaju.

- Mnogo je lepo ovde. Dogovorili smo se da će devojke kuvati "na smenu", a Ferika i ja raditi u bašti - govori Tibor koji ne može da sakrije uzbuđenje.

- Svakog jutra ćemo nas dvoje, kao i do sada, ići u radionicu, a "komšije" u domsku pekaru. Posle podne dolazimo svojoj kući i uživamo - priča neformalni "šef" useljene grupe.

Prijatelji iz doma koji su došli da im požele sreću, pored iskrene podrške i dobrih želja, s vremena na vreme ne mogu da sakriju suze što se rastaju. Kažu da su svi došli iz ustanova za nezbrinutu decu čim su postali punoletni i da su posle dvadeset i više godina provedenih zajedno postali kao porodica.

- Ne poznajem i ne viđam nikoga od svoje porodice. Roditelji su me napustili kada sam bio dete. Sa Tiborom sam proveo dvadeset dve godine. On mi je kao brat. Zato se danas i radujem i plačem što se rastajemo - kaže Tomislav, koji veruje da su on i njegova devojka Bilja sledeći par koji će dobiti šansu da se oproba u samostalnom životu.

A OD DRUGARA - TELEVIZOR!

U jednu od spavaćih soba su stanari odlagali poklone koje su dobili za useljenje. Među njima se izdvaja velika umotana kutija.
- Evo, ovaj televizor smo dobili od naših prijatelja iz Doma. Nismo ništa tražili, ali oni skupili pare i kupili. Lepo su i spakovali. To su pravi drugari. Nadam se da će i oni doživeti ovakvu sreću, kakvu danas osećamo moja Katica i ja - kazao je Tibor.

LJUBAV KAO TERAPIJA

Mi, vaspitači i psiholozi Doma, podržavamo veze koje ostvaruju štićenici. Među njima ima oko dvadeset parova, koji ostvaruju veoma skladne odnose. Ovi ljudi uglavnom imaju vrlo slabe ili nikakve kontakte sa svojim porodicama, pa im je osećaj pripadnosti i ljubavi neophodan. Veoma su verni i gotovo da nismo imali slučaj napuštanja partnera - priča vaspitač Ivan Karaklić, omiljen u svojoj grupi.
Osim toga, emotivni i seksualni odnosi stabilizirajuće utiču na probleme koje imaju. Naravno, njihove veze su pod stalnim nadzora stručnih timova ustanove, ali i lekara, koji ih redovno kontrolišu.
- Naš model "ljubavne terapije" je visoko ocenjen u evropskim stručnim krugovima s kojima odlično sarađujemo - kaže ponosno Ivan.

glas javnosti

[sumonja]

STANOVANJE U ZAJEDNICI UZ PODRŠKU ZA OSOBE
SA INTELEKTUALNIM TEŠKOĆAMA
PROCES DEINSTITUCIONALIZACIJE
Svim ljudima je mesto u zajednici

Stanje i perspektiva

Postojeći institucionalni sistem zaštite stvara zavisnost i gubitak kontrole nad sopstvenim životom i zapravo vodi ka isključivanju osoba sa intelektualnim teškoćama iz života zajednice.

Poštujući brojne međunarodne dokumente naša država je preuzela obavezu da, kroz reformu sistema nege i zaštite osoba sa invaliditetom, otpočne sa procesom deinstitucionalizacije. Dokaz tome je usvajanje Zakona o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom.

Deinstitucionalizacija je proces izmeštanja osoba sa intelektualnim teškoćama iz stacionarnih institucija. Osobe se smeštaju u stanove u zajednici (od 1 do 5 osoba) i primaju podršku u skladu sa svojim individualnim potrebama. S toga je razvoj programa stanovanja uz podršku u zajednici od ključne važnosti kako bi se poštovala ljudska prava osoba sa intelektualnim teškoćama te im se omogućilo puno učešće u društvenom životu.

Krajnji cilj procesa deinstitucionalizacije, u novom, socijalnom modelu zaštite je uspostavljanje sistema koji obezbeđuje individualnu podršku svakom pojedincu kako bi aktivno učestvovao u planiranju, sprovođenju i vrednovanju mera koje se odnose na njegov život.

Radi podsticanja ovog procesa, započeli smo projekat "Deinstitucionalizacija osoba sa intelektualnim teškoćama i smeštaj u zajednice stanovanja uz podršku".
Šta je to stanovanje uz podršku ?

Šta je to stanovanje uz podršku ?

Jedan od novih oblika u sistemu socijalne zaštite, u kome se odraslim osobama sa intelektualnim teškoćama pruža mogućnost izmeštanja iz institucije i življenja u zajednici uz odgovarajuću pomoć i podršku stručnih službi. U stanovima živi 1 do 5 osoba, različitih po dobi, polu i stepenu teškoća
Najbrži put ka nezavisnom životu i uključivanju ili inkluziji u društvo za one osobe koje su, zbog nedovoljne i neadekvatne podrške dugi niz godina smeštane u institucije i isključivane iz društva.

Stanovanje uz podršku otvara niz situacija u kojima se lako prepoznaju vrednosti i osobenosti pojedinca kao ljudskog bića dajući mu mogućnost da samostalno (ili uz podršku) bira, donosi odluke i preuzima odgovornost za sve što mu je bitno u životu.

Slobodan i integrisan život u zajednici najbrži je i najprirodniji put ka menjanju i prevazilaženju negativnih stavova i predrasuda vezanih za osobe sa intelektualnim teškoćama.

PROGRAM STANOVANJA UZ PODRŠKU U ZAJEDNICI
DRUŠTVA ZA POMOĆ OSOBAMA SA DOWN SINDROMOM SRBIJE


Slobodan i integrisan život u zajednici najbrži je i najprirodniji put ka menjanju i prevazilaženju negativnih stavova i predrasuda vezanih za osobe sa intelektualnim teškoćama.

Kako smo krenuli?

Potrebe velikog broja porodica sa odraslim osobama  sa intelektualnim teškoćama, usmerila su naše aktivnosti ka traženju NOVIH FORMI  rešavanja STARIH PROBLEMA.
Nismo se mirili sa postojećim stavovima i praksom da su osobe sa intelekualnim teškoćama  pasivni objekti koje država treba da štiti.
TRAŽILI smo put kojim bi promovisali dostojanstvo osoba sa intelekualnim teškoćama kao građana kojima društvo treba da obezbedi ravnopravne uslove za punu uključenost u svim oblastima življenja.
VEROVALI SMO da će kvalitetni uslovi stanovanja u urbanoj sredini uz stručnu asistenciju i individualnu podršku, rezultirati pozitivnim pomacima u svim oblastima kompetencije, povećavajući šanse osobama sa intelektualnim teškoćama za puniju integraciju u sve tokove života lokalne sredine.

Pomogli su...

Ovaj projekat je pokrenut uz podršku Open Society Mental Health Initiative (MHI) iz Budimpešte.  MHI nam je omogućio edukaciju i tehničku podršku u sprovođenju programa stanovanja uz podršku. Edukacija je implementirana od strane ekspertskog tima Udruge za promicanje inkluzije (UPI) iz Zagreba, Hrvatska. UPI je nastavila sa pružanjem tehničke podrške i supervizije našeg programa stanovanja uz podršku. Ovaj projekat je finansiran od straneOpen Society Mental Health Initiative, Fonda za otvoreno društvo (FOD) Srbije i Fonda za socijalne inovacije (FSI) pri  Ministarstvu za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku.

Počeci procesa deinstitucionalizacije...

Marta, 2004.god.
Oformljena je edukovana grupa stručnjaka koji čine Stručnu službu podrške u zajednici. Povezali smo se sa stručnim timom Doma za decu i omladinu ometenu u razvoju u Sremčici. Organizovan je razgovor sa većim brojem korisnika kojima smo ponudili mogućnost da iskorače iz institucije zatvorenog tipa u neizvestan, ali slobodan život u iznamljenom stanu u gradskoj sredini.
Jula, 2004.  god.
Prva grupa od petoro hrabrih ljudi, svojim izborom i voljom započela je potpuno novi život pun izazova ali i svesrdne podrške da se prevaziđu prepreke i poteškoće koje je donosila svakodnevica.
Maja, 2005.  god.
Zahvaljujući pozitivnim rezultatima, FOD nam je odobrio sredstva za izmeštanje iz institucije još petoro osoba sa intelektualnim teškoćama.
Oktobra, 2005.  god.
Ohrabreni rezultatima, naoružani pozitivnim iskustvom i saznanjem da iza kapija institucije veća grupa osoba sa intelektualnim teškoćama iskazuje želju i nadu da će takođe biti izmeštena, konkurisali smo sa novim projektom kod Fonda za socijalne inovacije (FSI) pri Ministarstvu za socijalnu politiku.
Januara, 2006.  god.
Podržani od FSI, izmeštamo iz institucije još trinaestoro osoba sa intelektualnim teškoćama koje započinju sa iskustvo življenja u stanovima u gradskoj sredini.

Trenutno, 23 korisnika, različitog uzrasta, pola i stepena teškoća, živi u pet stanova na različitim lokacijama grada Beograda, uz podršku i asistenciju edukovanih domaćica i članova multidisciplinarnog tima Stručne službe podrške: defektologa, psihologa, psihijatra, socijalnog radnika i pravnika.
Intenzitet i vreme trajanja podrške smanjujemo proporiconalno stepenu osamostaljivanja korisnika.
U realizaciji programa svojom pomoći i donacijama uključio se veći broj institucija i pojedinaca.


Put ka društvu bez predrasuda, barijera i diskriminacije osoba sa intelektualnim teškoćama zahteva puno priprema i rada u zadovoljavanju osnovnih standarda vezanih za obezbeđivanje preduslova ravnopravnog učešća  osoba sa intelektualnim teškoćama u sledećim oblastima:

A)Razvijanje društvene svesti o potrebama, pravima i dostojanstvu osoba sa intelektualnim teškoćama
Promovisali smo proces sprovođenja programa i svakodnevne rezultate u svim javnim medijima: TV-u, dnevnim i nedeljnim novinama, radio emisijama i  javnim tribinama.
Predavanjima na fakultetu, u Društvima i NVO angažovanim oko osoba sa intelektualnim teškoćama.
Preko Web sajta DOWN društva, svakodnevno smo obaveštavali javnost o svim aktivnostima korisnika i događanjima unutar projekta .

B)Razvijanje veština života u zajednici
Pošli smo od stava da će svaka vrsta razvijanja i snaženja praktičnih kompetencija i veština, doprineti većem stepenu osamostaljivanja, konkurentnosti i većem broju opcija za ravnopravno učešće, naročito u oblasti radnog angažovanja.
Započeli smo sa savladavanjem zahteva u okviru skale praktične kompetencije i nastavili sa učenjem veština svakodnevnog življenja:
•veći broj korisnika se osposobio za samostalno kretanje u gradu uz korišćenje gradskog prevoza;
•svi korisnici su razvili visok stepen održavanja lične higijene kao i higijene životnog prostora;
•nekolicina korisnika je potpuno ovladala veštinama pripreme različitih jela, dok većina korisnika uvek pokazuje spremnost za  asistenciju u priremi jela;
•jedna korisnica je ovladala čitanjem Brajeve azbuke;
•aktivnim učešćem u kreativnim radionicama korisnici su razvili veštine: izrade predmeta od papira, vezenja, oblikovanja predmeta, likovnog i muzičkog izražavanja.
C)Zdrastvena zaštita osoba sa intelektualnim teškoćama
Jedan od vrlo ozbiljnih nedostataka života u instituciji je i neadekvatna zdravstvena zaštita korisnika uz nepotpunu zdravstvenu dokumentaciju pojedinaca. Za mnoge korisnike programa stanovanja uz podršku postojala je potreba za saniranjem različitih zdravstvenih teškoća, pa su članovi Službe podrške uložili značajan napor kako bi im obezbedili potpun pristup zdravstvenim uslugama koje zajednica nudi.

U pravcu obezbeđivanja ravnopravnog učešća potrebno je raditi na sledećim ciljnim područjima i aktivnostima

1.Pristupačnost fizičke sredine
Obezbedili smo da svi stanovi budu funkcionalni, kvalitetno opremljeni, locirani najviše do drugog sprata, okruženi zelenim površinama i dobro povezani saobraćajem sa centrom Beograda.

2.Obrazovanje
Omogućili smo edukaciju za nove veštine (stolarski zanat, pekarski, ugostiteljski i kurs za rad na računaru) i podstakli nastavak započetog obrazovanja u osnovnoj školi za odrasle.

3.Radno angažovanje
Za relativno kratak vremenski period uspeli smo da obezbedimo trajno ili povremeno radno angažovanje za 18 korisnika koji za svoj posao dobijaju materijalnu nadoknadu:
9 osoba radi u McDonald's restoranu,
4 osobe rade na održavanju higijene zgrada,
2 osobe u stolarskoj radionici,
jedna osoba u pekari,
jedna osoba radi u preduzeću "Gradsko zelenilo" d.o.o. i
jedna osoba u ugostiteljskoj radnji.
Pokazalo se da je radno angažovanje najbitniji elemenat samovrednovanja i samopoštovanja. Materijalna nadoknada za urađeni posao svima vidno povećava motivaciju i istrajnost čak i onda kada uslovi radnog angažovanja ne odgovaraju njihovim očekivanjima.

4.Očuvanje socijalne sigurnosti
Trudili smo se da svim korisnicima obezbedimo punu dostupnost informacija vezanih za njihovu socijalnu sigurnost. Posebna pažnja posvećena je prevazilaženju anksioznosti i strahova vezanih za neizvesnu budućnost aktuelnog načina življenja kao i strepnju od povratka u instituciju.
5.Porodični život i lični integritet
Gde god je to bilo moguće uspostavili smo kontakt sa članovima porodice i podsticali održavanje istog. Ispoštovali smo lični zahtev i želju dvoje korisnika da se bliže upoznaju i ispitaju mogućnost zajedničkog života. Ostvarili smo bliskost i poverljivost u komunikaciji sa korisnicima kako bi im savetima olakšali izbor drugova ili partnera sa kojim žele podeliti svoj intiman život.

6.Pristup verskim aktivnostima
Svim korisnicima koji su izrazili želju da se posvete duhovnim vrednostima, omogućili smo pristup verskim aktivnostima. Na lični zahtev i želju tri naše korisnice, organizovali smo krštenje. Svečanost je obavljena u crkvi Sv.Đorđa u Zemunu, uz veliko slavlje i radost svih korisnika, članova porodica i kompletnog tima podrške.
Veliki napor se ulaže u iznalaženje mogućunosti ostvarivanja želje jedne od naših korisnica da se zamonaši.

7.Pristupačnost kulturnoj baštini
Sproveli smo puno akcija s ciljem da se korisnici, ne samo upoznaju sa kulturnim miljeom okruženja, već da ih podstaknemo na aktivno i stvaralačko angažovanje u tom pravcu. Najveći broj naših korisnika učestvovao je na raznim muzičkim manifestacijama. Posetili su manastire Morača, Ravanica i Oplenac. Bili su gosti u Belom Dvoru. Posećuju pozorišta, bioskope i koncerte.

8.Sportske aktivnosti i rekreacija
Ove oblasti su najviše zainteresovale i  angažovale gotovo sve korisnike. Nekolicina je započela kao rekreativno, a zatim nastavila da se
aktivno takmiči u plivanju i lakoatletskim disciplinama. Za postignute rezultate, dobili su niz zvaničnih priznanja i pohvala.


Život u zajednici uz podršku omogućava:

•Značajno povećan stepen realizacije
razvojnih potencijala.
•Viši nivo ličnih ambicija i očekivanja.
•Značajno obogaćene socijalne odnose
•Pozitivan doživljaj kvaliteta življenja
osoba sa intelektualnim teškoćama.

VERUJEMO da će rezultati našeg projekta biti PRIMER DOBRE PRAKSE koja će se usvojiti i primeniti kroz PRAVNI OKVIR, doprinoseći time PROMENI ODNOSA PREMA OSOBAMA SA INTELEKTUALNIM TEŠKOĆAMA U ČITAVOM DRUŠTVU.


Tekst datira iz novembra 2006.godine

[sand]

Samostalni život

A. Prvi centar za samostalan život osoba sa invaliditetom
Prvi centar za samostalan život osoba sa invaliditetom osnovan je u Kaliforniji 1972. godine i ubrzo se proširio po Americi, a nešto kasnije i po Evropi. Osnovna ideja ili filozofija ovog koncepta sastoji se u tome da se invalidi kao najbolji eksperti za svoje probleme, uključe u procese definisanja svojih potreba, da ih sami izražavaju i da oni sami, a ne drugi u njihovo ime, odlučuju o njihovom sprovođenju.Time se opovrgava prva u nizu predrasuda o tome da su invalidi pasivni i promoviše se njihova uloga. "Cijelog sam života učila da nije bitno koliko mi vremena treba da nešto uradim (poput održavanja lične higijene, oblačenja itd.), već da to sama uradim". Ali to je pogrešno. Filozofija Centra za samostalan život osoba sa invaliditetom je potpuno obrnuta: nije bitno da nešto sam uradiš, već da sam doneseš odluku ko će to uraditi za tebe i da imaš kontrolu o tome kako je urađeno.

Prije nego što je taj Centar osnovan u Irskoj, invalidi su živjeli, ili u porodicama ili u institucijama, bez ikakvih mogućnosti da se osamostale. Ti razlozi su doveli do toga da je 1992. godine grupa od sedam invalida, zajedno sa Gordanom Rajkov iz Beograda, osnovala prvi Centar za samostalan život invalida u Sjevernoj Irskoj, u Dablinu. Centar se, naravno, razvijao i danas su svih 18 kancelarija širom zemlje samostalne i služe kao servisi za zadovoljavanje potreba invalida. U kancelarijama u prosjeku rade po tri invalida, kao i treneri personalnih asistenata, koji dalje obavljaju sve poslove koje invalid od njih zatraži i koje sam ne može da uradi.

B. Evropska mreža za samostalan život
U aprilu 1989. godine u Evropskom parlamentu u Strazburu preko 80 osoba sa različitim invaliditetom došlo je iz preko 20 zemalja, koje su učestvovale u trodnevnoj konferenciji o personalnoj pomoći. U toku konferencije osnovana je Eevropska mreža za samostalan život ENIL. Osnovan je da skrene pažnju na slabo učešće osoba sa težim invaliditetom u politici invalida kao i u organizacijama osoba sa invaliditetom.

Ciljevi ENILa su:
1. Da doprinese poboljšanju situacije i osoba sa invaliditetom kroz individualna poboljšanja.
2. Rad na izgradnji ENIL-a.
3. Spovođenje edukacijskih treninga i drugih događaja o samostalnom životu.
4. Rad na razvijanju evropskih koncepata, principa i definicija koje se odnose na samostalan život.
5. Promovisanje filozofije i koncepcije samostalnog života među političkim partijama, vladama i drugim evropskim tijelima.
6. Obezbjeđenje sredstava za rad ENIL-a.
7. Promovisanje boljeg razumjevanja samostalnog života u Evropi.
8. Olakšati protok informacija o samostalnom životu.

Principi samostalnog života:
Naš cilj je da učestvujemo jednako u našim zajednicama i ispoljavamo naše samoopredjeljenje.

Principi koji su vodič za rad ENIL-a su:
1. Samostalan život je proces za podizanje svijesti, osnaženje i emancipaciju. Ovaj proces omogućava svim osobama sa invaliditetom da ostvare jednake mogućnosti i prava i punu participaciju u svim aspektima društva.
2. Osobe sa invaliditetom moraju biti sposobne da kontrolišu ovaj proces individualno i kolektivno. Da bi postigli ovaj cilj mi ćemo obezbijediti pružanje podrške i upotrebu demokratskih principa u našem radu.
3. Kao ravnopravni građani moramo imati jednak pristup osnovnim životnim potrepštinama uključujući: hranu, odjeću, utočišta, zdravstvenu zaštitu, pomoćne uređaje, servise za personalnu pomoć, obrazovanje, zapošljavanje, informacije, komunikacije, transport i pristup fizičkim i kulturnim okruženjima, pravo na seksualnost i pravo na brak i djecu i mir.
4. Pokret za samostalan život mora biti širi pokret za osobe sa invaliditetom boreći se za sve potrebe svih osoba sa invaliditetom. Da bi se ovo ostvarilo mi moramo se osloboditi predrasuda koje imamo o osobama sa invaliditetom i da ohrabrimo uključenje žena sa invaliditetom ili drugih manje prezentovanih grupa. Djeca sa invaliditetom trebaju se osposobljavati od strane porodice i društva da kao odrasli budu potpuno samostalni.
5. Osobe sa invaliditetom moraju istrajati u nastojanjima da ostvarivanje svih njihovih zahtjeva za izjednačavanje u mogućnostima i punu participaciju definisanjem njihovih potreba, izbora i stepena korisničke kontrole.
6. Pokret za samostalan život se protivi razvoju i održavanju sistema koji promovišu zavisnost kroz odgovarajuće institucije.
7. Osobe sa invaliditetom moraju se uključiti u istraživanje i razvoj, planiranje i donošenje odluka na svim nivoima u stvarima koje se tiču njihovog života.

Definicija samostalnog života:
Svaka organizacija, vladina ili nevladina uključujući i organizacije za osobe sa invaliditetom, pojedince i profesionalce koji koriste termine samostalnog života u svom radu se trebaju pridržavati sljedećih principa:
1. Solidarnost:
A.) Aktivan rad na razvoju pune jednakosti i participacije za sve osobe sa invaliditetom bez obzira na tip ili obim invaliditeta, pola, starosti, mjesta življenja, seksualnosti ili religije.
B.) Raditi na tome da osobe sa invaliditetom imaju osnove za samostalan život.
C.) Raditi na tome da osobe sa invaliditetom prepoznaju samostalan život kao osnovno ljudsko pravo.
D.) Stvarati uslove da osobe sa invaliditetom dijele ili razmjenjuju, informacije, savjete, podršku i obuku u odgovarajućem obliku (Brajevo pismo, kasete, štampani materijal..) besplatno ili sa naplaćivanjem, za osobe sa invaliditetom. Naplata treba da posluži za obezbjeđivanje sredstava osobama sa invaliditetom da naplate svoje usluge.

2. Pružanje podrške:
A.) Dodjeljivati pomoć prvenstveno kao instrument za obrazovanje, davanje informacija, razmjenu iskustava i shvatanja u cilju da osobe sa onesposobljenjem učine svijesnim audio, vizuelnim i kulturnim, psihološkim, socijalnim, ekonomskim i političkim ugnjetavanjima i diskriminaciji kojoj su izloženi.
B.) Učiniti osobe sa invaliditetom svijesnim svojih mogućnosti da pstignu potpunu jednakost i učešće.
C.) Osposobiti osobe sa invaliditetom pomažući im u postizanju vještina kako bi mogli rješavati njihove probleme u socijalnom i fizičkom okruženju sa ciljem pune jednakosti i participacije u svojim porodicama i društvu.

3. Reinstitutizacija:
A.) Suprostavljanje svim vrstama institucija, stacionara specijalno opremljenih za osobe sa invaliditetom. Institucija je bilo privatna ili javna organizacija ili služba koja stvara segregacijska rješenja za osobe sa smetnjama u obrazovanju, radu, kućanstvu, transportu, personalnoj pomoći i svim ostalim područjima života, koje po svojoj prirodi ograničavaju osobe sa invaliditetom da donose sami svoje odluke o svojim životima ili reduciraju njihovu mogućnost participacije u društvu pod istim uslovima.
B.) Posebno ustanove, organizacije i službe neće koristiti termin samostalan život ako promovišu ili prihvataju službe personalne pomoći koje zahtjevaju od korisnika da žive u specijalnim jedinicama za boravak koje poriču ili reduciraju individualna prava korisnika na slobodan izbor i kontrolu nad svojim životom prisiljavajući korisnike da žive po rutinskim pravilima drugih.

4. Demokratija i samoopredjeljenje:
Organizacije mogu koristiti termin samostalni život samo ako su sljedeći uslovi zadovoljeni:
A.) Ako je njihovo članstvo u organizaciji bazirano na demokratskim principima kao što su jedna osoba - jedan glas.
B.) Ako je puno članstvo zajedno sa glasačkim pravima rezervisano samo za osobe sa invaliditetom.
C.) Ako organizacija kroz praksu favorizuje osobe sa invaliditetom za pozicije u organizaciji, za plaćeno osoblje i za volontere uključujući i rukovodioce.
D.) Ako postoji pravilo da se organizacija prezentira u pregovorima, sastancima i medijima od strane osoba sa invaliditetom.
Organizacije koje ne zadovoljavaju ove uslove već žele koristiti termin samostalan život u svom poslu imaju dvije godine da ispune ove uslove.
ENIL je mreža individualaca i organizacija koje su posvećene promovisanju samostalnog života među osobama sa invaliditetom i uopšte u javnosti Evrope.
Samostalan život je filozofija i pokret ljudi sa invaliditetom koji rade na jednakim mogućnostima, samopoštovanju i samoopredjeljenju. Samostalan život se ne smatra da mi ne trebamo nikoga, da mi želimo živjeti u izolaciji. Samostalan život znači da mi želimo jednaku kontrolu i jednake izbore u svakodnevnom životu koje naša neinvalidna braća i sestre, susjedi i prijatelji uzimaju zdravo za gotovo. Želimo da odrastamo u svojim porodicama, da idemo u školu u svom mjestu u kojem živimo, da koristimo iste autobuse, da obavljamo poslove koji su u skladu sa našim obrazovanjem i sposobnostima. I najvažnije, kao i svi drugi mi treba da upravljamo svojim životima, da razmišljamo i govorimo sami za sebe.

Da bismo ovo ostvarili moramo da se podržavamo i da učimo jedni od drugih, organizujemo se i radimo na političkim promjenama koje vode legalnoj zaštiti naših ljudskih i građanskih prava.

Udruženje distrofičara Banja Luka

[sumonja]

Mala napomena - kod nas se reinstitucionalizacija naziva deinstitucionalizacijom u smislu  procesa koji tezi ukidanju institucija.
Postoji i proces prevencija institucionalizacije - proces koji ima za cilj da ljudima omoguci uslove da ne dodju u instituciju. Oni teku paralelno.


Evropska konferencija za zivot u zajednici ECCL - http://www.community-living.info/

Hvala ti na ovim info bas cu pogledati za ENIL.

ECCL o ENIL http://www.community-living.info/index.php?page=235&news=168

"Serbia has announced plans for a deinstitutionalization project that will develop a range of community-based support services for people with intellectual disabilities that are more humane than long-stay institutional facilities. The pilot program is based on the model that the Open Society Mental Health Initiative (MHI) has been working to establish in Croatia and in Bosnia and Herzegovina, but Serbia is the first state to take concrete actions to implement the model for social inclusion on a national scale. ."

"Hopefully, Serbia's decision will inspire the other states of Central and Eastern Europe to follow its lead, including states that have won European Union membership...

Dobra praksa - http://www.osmhi.org/index.php?page=121


Korisni linkovi - http://www.osmhi.org/index.php?page=130

[sand]

[sand]

Promocija novog modela stanovanja osoba sa smetnjama u razvoju

Humana podrška samostalnosti

Svaka grupa u stanu ima personalne asistente koji su im na raspolaganju 24 sata i čija je uloga pomaganje u savladavanju osnovnih tehnika samostalnog življenja, poput raspremanja, odlazaka na pijacu, korišćenja javnog gradskog prevoza...

LJiljana Jovčić, gradski sekretar za socijalnu i dečiju zaštitu prisustvovala je u petak promociji novog modela stanovanja osoba sa smetnjama u razvoju. Program pod nazivom "Prevencija institucionalizacije osoba sa intelektualnim teškoćama" okupio je troje dece, njihove roditelje i goste u Ulici Arčibalda Rajsa 78, u jednom od tri stana u kojima osobe sa smetnjama u razvoju ne žive u svojim porodicama, već u zajednicama stanovanja. Ovaj projekat nastao je zajedničkim radom Ministarstva za rad i socijalnu politiku i Sekretarijata za socijalnu i dečiju zaštitu.

- Grad Beograd je pre dva meseca u delatnost Centra za smeštaj i dnevni boravak dece i omladine ometene u razvoju uvrstio novu delatnost, stanovanje uz podršku. To znači da deca sa smetnjama u razvoju, koja po proceni stručnog tima i uz saglasnog roditelja i centara za socijalni rad budu procenjena kao osobe koje mogu da koriste ovakve usluge budu smeštene u stanove. Iz gradskog budžeta odvojena su sredstva za kompletno opremanje dva stana i zaposlene koji će brinuti o njihovim potrebama. Na ovaj način otvoriće se nova mesta u dnevnim boravcima, a deca će dobiti još jedan oblik humanog zbrinjavanja. Ovakav način pružanja podrške sa smetnjama u razvoju je jedinstven na teritoriji bivše Jugoslavije. Svaka grupa u stanu ima personalne asistente koji su im na raspolaganju 24 sata i čija je uloga pomaganje u savladavanju osnovnih tehnika samostalnog življenja, poput raspremanja, odlazaka na pijacu, korišćenja javnog gradskog prevoza, itd. Sve to je u skladu sa standardima koji za ovu vrstu projekta već postoje u Sekretarijatu za socijalnu i dečiju zaštitu - rekla je LJiljana Jovčić.
Svetlana Vlahović, sekretar republičkog Saveza za pomoć mentalno nedovoljno razvijenim licima Srbije i koordinator projekta, istakla je značaj poštovanja ljudskih prava i u ovoj oblasti života.

- U ovom stanu nalaze se tri korisnika, a u druga dva, na Voždovcu i Ceraku živi po pet osoba. Ovo je pilot projekat koji će tek ući u zakonodavstvo i praksu. Pored truda koji je uložilo Ministarstvo za rad i socijalnu politiku, priznanje zaslužuju i ljudi iz Sekretarijata za socijalnu i dečiju zaštitu koji su u proteklom vremenu imali sluha da potrebe roditelja i dece pretoče u novi koncept rada dnevnog boravka. Najveća prednost toga je što će ovaj projekat ući u redovno finansiranje celog sistema socijalne zaštite - rekla je Svetlana Vlahović.

glas javnosti

[sumonja]

Iako se iz teksta ne moze dobro razumeti htela bih da dodam nesto sto je vazno roditeljima osoba sa intelektualnim teskocama... i sto bi mogla biti smernica za razmisljanje o buducnosti njihove dece..

Projekat prevencije institucionalizacije je vazan proces iz razloga sto su osobe sa intelektualnim teskocama zivele u porodicama, bile su korisnici dnevnog boravaka u Centru. Prevencija institucionalizacije podrazumeva procese i aktivnosti koji ce omoguciti zivot osobama sa intelektualnim teskocama u otvorenoj zajednici i to kada one budu spremne, kada njihovi roditelji budu spremni ili spreceni da nadalje brinu o deci. Prevencija institucionalizacije je proces koji pocinje daleko pre vremena kada se dete odvaja od porodice i nastavlja svoj samostalni zivot kao odrastao - kao i svi mi. Asistencija postoji i treba da postoji ali i to je promenljiva kategorija sa vecim stepenom osamostaljivanja osobe ukljucene u zajednicu stanovanja smanjuje se nivo asistencije na najmanju meru. Svakako porazumeva se 24 asistencija i pomoc Strucnog tima u pocetku.
I sto je takodje vazno reci - osobe u zajednicama same biraju svoje sustanare, medjusobno se pomazu, ispomazu i napreduju u smislu samostalnosti , ucenja, socijalizacije u otvorenu sredinu...

"Kada se govori o oblicima stanovanja razlikujemo -
1. Osobe koje su živele u institucijama izmeštaju se u male zajednice stanovanja - DEINSTITUCIONALIZACIJA
2.Osobe koje su živele u prirodnom porodičnom okruženju prelaze u novu sredinu malih zajednica - PREVENCIJA INSTITUCIONALIZACIJE. Ovaj oblik se sprovodi da osobe sa intelektualnim poteškoćama ne bi otišle u instituciju.


Cilj angažovanja

Aktivnosti u okiru projekta imaju za cilj izjednačavanje mogućnosti koje se pružaju osobama sa invaliditetom kojima se obezbeđuje raznovrsnost usluga:
- poboljšanje kvaliteta života
- veći stepen socijalne integracije u odnosu na prethodno stanje

Napomena: rehabilitacija je od velike važnosti zbog toga što omogućava preduzimanje mera za optimizaciju razvoja osoba sa intelektualnim teškoćama"

Ceo tekst
http://www.downsindrom.org.yu/download/Predavanje31052006.htm

[naca]

Centar za samostalni život invalida Srbije

http://www.cilsrbija.org/ser/static.php?id=vise

[naca]

Beograd
Stanovi omladini ometenoj u razvoju 
Naselje Kamendin
Ivana, Milan, Tanja i Dragan prve su osobe ometene u razvoju kojima je grad juče dodelio kompletno opremljen stan površine 80 kvadratnih metara u Ulici akrobate Aleksića broj 11 a u naselju Kamendin. Oni će ovde živeti uz nadzor tri lična asistenta – domaćice koje su obučene za praćenje i pružanje neophodnih usluga, a obavljaće i osnovne kućne poslove i osposobljavati se za budući posao. Skupština grada obezbedila je još jedan ovakav stan u susednom broju 11 b koji tek treba da bude useljen za 10 dana.

Na ovaj način deca i omladina starija od 18 godina, a koja imaju smetnje u razvoju, dobiće znatno bolji program nego u domovima, a moći će i da se radno angažuju u skladu sa sposobnostima, rekla je Ljiljana Jovčić, gradski sekretar za socijalnu i dečju zaštitu.

– Ovo je ujedno i podrška roditeljima koji imaju decu sa smetnjama u razvoju, a takođe i najbrži put ka nezavisnom životu i uključivanje ovih osoba u zajednicu. Planiramo da u uslugu „Stanovanje uz podršku” u okviru koje smo dodelili ovaj stan, uključimo i osobe sa autizmom – istakla je Ljiljana Jovčić i dodala da, prema procenama, još oko 100 korisnika treba da bude smešteno u ovakve stanove.

Zoran Alimpić, v. d. gradonačelnika, istakao je grad želi da osobe ometene u razvoju uključi u društveni život i da zbog toga ne namerava da gradi posebnu zgradu u kojoj bi ova lica živela.

– Nećemo da pravimo zgradu sa 20 stanova namenjenih ovim osobama, jer bi to onda bila neka vrsta doma. Zato ćemo nastaviti da ih useljavamo u socijalno neprofitne stanove i da im pokažemo da nisu sami. Cilj nam je da ti ljudi žive normalnim i prijatnim životom – istakao je Alimpić i naglasio da će biti obezbeđeno još ovakvih stanova u celom gradu.

On je dodao da Grad može da se ponosi ulogom koju je preuzeo jer je Beograd prvo mesto u Srbiji koje je na ovaj način pomoglo osobama sa smetnjama u razvoju.

N. M.

Izvor politika

[naca]

Tri od četiri čoveka isključena iz društva

Beograd - Više od pola miliona osoba sa invaliditetom živi u Srbiji, a gotovo 70 odsto njih nije uključeno u socijalni život, najčešće zbog diskriminacije pri zapošljavanju, zbog predrasuda, arhitektonskih prepreka u sredini u kojoj žive, ali i teških materijalnih uslova. Socijalna uključenost ljudi sa invaliditetom zato neće biti moguća za tri od četiri takve osobe sve dok se neki od ovih osnovnih problema reše, a invalidima omogući mnogo više servisa za pomoć, napominje Gordana Rajkov iz Centra za samostalni život invalida.


Važno je da se ovim ljudima omogući pristup različitim servisima jer je to ključni preduslov za ostvarenje njihovih prava, koja su inače garantovana raznim međunarodnim dokumentima. Zato smo prethodnih godinu dana pripremili jednu publikaciju u kojoj smo kroz razgovor s njima, ali i pružaocima usluga, pokušali da identifikujemo nivo razvijenosti servisa za pružanje pomoći, ali i da saznamo koliko su osobe sa invaliditetom upoznate sa opcijama koje imaju - rekla je Rajkov juče prilikom prezentovanja publikacije "Istraživanje jaza između politike i prakse - servisi socijalne zaštite za OSI".

Ona je istakla kako trenutno postoje tek dva vida pomoći - dnevni boravci i briga u kući, koji naravno nisu dovoljno razvijeni. Osnovni jaz, prema njenim rečima, između politike i prakse je pre svega i u nedovoljnoj primeni odgovarajućih zakona i regulativa, koje bi trebalo precizno da odrede vrste i nivo socijalnih usluga.

Pomoćnik ministra rada i socijalne politike Vladimir Pešić naveo je da je završena izgradnja dva stana za dnevni boravak dece sa intelektualnim poteškoćama, koji će ući u sistem socijalne zaštite, kao i da je Ministarstvo trenutno uključeno u projekat personalnih asistenata. Prema njegovim rečima, Ministarstvo je za projekte namenjene osobama sa invaliditetom izdvojilo 93 miliona dinara, a u toku je priprema konkursa za iduću godinu.

Neiskorišćeni potencijali

Studija, u okviru koje je anketirano nešto manje od 500 osoba sa invaliditetom, nastala je kao deo projekta koji je podržao UNDP, a među rezultatima je i da svega 30 odsto njih koristi neku od usluga socijalne zaštite. Na prvo mesto kada je podrška u pitanju svi anketirani stavljaju porodicu i da očekuju veću pomoć države. - Ohrabruje to što manje od jedan odsto ovih ljudi razlog za svoje neuključivanje u socijalni život vidi u svom nedostatku, a jedna trećina u društvenoj sredini. Najviše pomoć traže osobe obolele od autizma, a najmanje oni sa oštećenim sluhom. Problem je i sa zapošljavanjem. Svega 12,8 odsto je zaposleno, a 55 odsto njih misli da njihovi potencijali nisu dovoljno iskorišćeni - kaže Gordana Rajkov iz Centra za samostalni život invalida. Takođe, svega je 14 odsto onih koji negu (u proseku oko 150 evra mesečno) koju dobijaju od države koriste za ono čemu je namenjena, dok je 49 odsto onih kojima je to jedini izvor prihoda.
Izvor danas

[naca]

Svi smo mi isti
Najvažnija misija Kreativno-edukativnog centra, kako objašnjava predsednica Margareta Kecman, jeste radno osposobljavanje i angažovanje mentalno nedovoljno razvijenih osoba
 

Goran Trikić i Katarina Lazić na radnom mestu (Foto D. Jevremović)

Kada dođe ponedeljak, od Gorana Trikića verovatno niko nije srećniji. Opere ruke, obuče uniformu i krene u akciju. Tacne se za tren oka zacakle a svaka stolica dođe na „svoje mesto”. Još ako gost priupita nešto, sledi više nego ljubazan odgovor. I tako već pet godina ovaj korisnik Kreativno-edukativnog centra za mentalno nedovoljno razvijene osobe KECMNRO, pomaže u restoranu „Mekdonalds”. Zahvaljujući ovoj humanitarnoj organizaciji, dvadesetčetvorogodišnji Goran sa drugarima iz Centra dokazuje da smo, kako glasi njihov slogan, svi isti. Od kada je 2002. godine osnovana ova nevladina organizacija, njena najvažnija misija, kako objašnjava predsednica Margareta Kecman, jeste radno osposobljavanje i angažovanje mentalno nedovoljno razvijenih osoba.

– Trudimo se da kroz različite radionice u Centru kod njih stvorimo radne navike i veštine, a potom ih uključimo na otvoreno tržište. Postoji mnogo organizacija koje pomažu ovim osobama ali je Centar prvi pokrenuo radno angažovanje na javnim mestima kao uspešan vid integracije u socijalnu sredinu. Rezultati su vidljivi i merljivi. Oni su postali mnogo samostalniji i što je najvažnije izvukli su se iz izolacije u kojoj su proveli dobar deo života – objašnjava Kecmanova i dodaje da trenutno 60 korisnika Kreativno-edukativnog centra veći deo nedelje provodi radno.

Put do razumevanja nadležnih u velikim kompanijama pokazao se kao trnovit. Prva stepenica koju je trebalo preskočiti bila je predrasuda.

– Poslodavci su poseban svet. Njima je, logično, na prvom mestu profit. Trebalo je uložiti mnogo energije kako bi počeli da razmišljaju na humaniji način i razbili predrasude kako mentalno nedovoljno razvijene osobe ne mogu da daju doprinos društvu kroz rad . Dokazali smo da mogu. Suština je da od partnera iz poslovnog sektora ne očekujemo samo da dobijemo pomoć, već da nam pruže šansu da dajemo. „Mekdonalds” je to prvi prepoznao – kaže Kecmanova.

Rad dece u restoranima ovog internacionalnog lanca brze hrane zasniva se na jednostavnoj komunikaciji sa gostima koji su u početku, priznaje Kecmanova, bili prilično iznenađeni. Vremenom su ih prihvatili, čak i hvalili, što za ovakve osobe predstavlja dodatnu satisfakciju. Zato posle svakog radnog dana kući pođu puni pozitivne energije.

– Presrećna sam kada dođem u „Mek”. Najviše volim da brišem tacne i pomažem kolegama. Slažem se sa svima, posebno sa Goranom koji mi je dobar drug. Mnogo mi je lepo – iskrena je dvadesetdvogodišnja Katarina Lazić koja i ne zna da je, kako otkriva Goranova majka Smiljka, njegova simpatija.

– Gogi kaže da je Kaća njegova devojka i kako najviše voli da radi zajedno sa njom. Dok ga svakog ponedeljka uz kaficu čekam u „Mekdonaldsu” često ih posmatram kako vredno pomažu. Kada neki put ne može da dođe na posao on pozove drugara iz centra da ga zameni, ali zato po svaku cenu nadoknadi propušteni dan. Ponedeljak je za njega svetinja – priznaje mama Smiljka i dodaje kako je rad potpuno promenio Goranovo ponašanje koji je sada odgovorniji, ali pre svega srećniji.

Inicijativu Kreativno-edukativnog centra prihvatili su i „Parking servis”, Jevrejska opština i kompanija „Delta” u kojoj su dve mentalno nedovoljno razvijene devojke postale deo kolektiva maloprodajnih objekata. Na potencijalne opaske zluradih jezika da ovakvi sugrađani zauzimaju radna mesta zdravoj populaciji, Margareta Kecman kaže da o tome nema govora.

– Oni nikome ne kradu posao. Ne primaju čak ni platu, jer Zakon to ne dozvoljava, ali Centar od kompanija, kao nadoknadu za njihov rad, dobija donacije za poboljšavanje uslova rada. Radno angažovanje je vid rehabilitacije i socijalizacije mladih MNRO. Uvek se to mora imati na umu. To što su se neki pokazali kao kompetentni da obavljaju poslove regularnih radnika, nama samo može da godi. Kada su u „Deltinoj” prodavnici uvideli da naše štićenice mogu da ubede mušteriju da nešto kupi, svi smo se oduševili. Ljudi moraju da shvate da se ovakve osobe zadovoljavaju malim stvarima. Trebalo bi da znaju da njima i jedan osmeh znači mnogo – zaključila je Kecmanova.

J. Cvetković
[objavljeno: 27/11/2008]

Izvor Politika

[naca]

Danas je Dan osoba sa invaliditetom

Strepe od povratka u dom
Autor: Zorica Lazarević

Projekat nevladine organizacije SAPI da 23 osobe sa invaliditetom započnu život van klasičnih institucija dospeo je iu kritičnu fazu. Preostale finansije su dovoljne za život u pet posebnih stanova samo do kraja godine, mada zahvaljujući odličnim rezultatima projekta, postoje indicije, da će brigu o njima preuzeti država. Stanari su, s druge strane, preplašeni idejom da bi mogli da se vrate u domove.

- U domu nismo imali slobodu. Da bismo izašli van institucije morali smo da tražimo propusnicu, a kad bismo zakasnili sledile su kazne – kaže Eufemija Grgurov (46), jedna od „učesnica“ ovog projekta, čija je realizacija započela još u martu 2004. godine. Tada su u saradnji sa timom iz Doma za decu i omladinu ometenu u razvoju u Sremčici, odabrane osobe sa različitim stepenom invaliditeta, koje su kasnije smeštene u pet stanova na teritoriji Beograda.

- Sve što sam naučio u životu je od kako sam napolju. Čak sam i školu završio i radim u „Zelenilu“ – kaže Dragan Životić (27), koji je oboleo od Daunovog sindroma, napominjući da je najbolji primer za to da su sposobni da žive normalno, cimerka Danijela Jovanović. Naime, ona je prva žena na svetu sa invaliditetom koja je bez obe šake i oba stopala, osvojila Elbrus, najviši vrh Evrope.
- Sredstava za život imamo do kraja godine, a do daljnjeg je neizvesno da li će projekat preuzeti ili ćemo mi nastaviti da ga vodimo. Poslednjih meseci nam je bilo teško, nije bilo novca za hranu i stanarinu – kaže Dragan Lukić, vođa projekta koji ističe da je u Ministarstvu za rad i socijalnu politiku, dobio usmeno obećanje da se ovi ljudi neće vratiti u domove.

Izvor Blic

[naca]

Škola samostalnog života

KRAGUJEVAC - Najmanje 186 štićenika i 25 zaposlenih u Zavodu za zbrinjavanje odraslih „Male pčelice“ u Kragujevcu pohađa „Školu životnih veština“, koja će ih tokom desetomesečne obuke osposobiti za samostalan život i pripreme za izlazak iz institucije. Program je akreditovan u Ministarstvu za rad i socijalnu politiku, a izvodi ga NVO „Dečje srce“ iz Beograda, uz finansijsku podršku Fonda za socijalne inovacije Republike Srbije.

Direktorka Zavoda Suzana Perović ističe da imaju zadatak da najpre za svakog korisnika urade skalu procene sposobnosti i veština kojima je ovladao i evidentiraju njegove mane i potrebe.
- Na osnovu tih informacija, imaćemo potpunu sliku o korisnicima i pripremićemo individualne planove rada, a zatim i grupne tretmane, kako bismo im, na najbolji način, pomogli da nauče sve ono što im je važno za život van institucije“, navela je Perovićeva.
Ona je istakla da je ovu ustanovu, u kojoj boravi 920 korisnika iz Srbije i Crne Gore, u poslednjih šest godina samo njih četvoro nastavilo život „napolju“, izražavajući očekivanje da bi situacija mogla da se promeni posle školovanja radnika i korisnika Zavoda.
...............

Ceo tekst : Glas javnosti

[naca]

 BEOGRAD
Sekretarijat za socijalnu zaštitu zaključiće sa Asocijacijom za promovisanje inkluzije Srbije ugovor o realizaciji projekta "Stanovanje uz podršku za osobe sa intelektualnim teškoćama u Beogradu", prenela je gradska uprava.
Za ove namene iz gradskog budžeta biće izdvojena još četiri miliona dinara.
Projektom "stanovanja uz podršku", kao posebnog oblika socijalne zaštite, već četiri godine obuhvaćene su 23 osobe.
Ovo pravo mogu da ostvare mentalno nedovoljno razvijena lica lake i umerene ometenosti koja su sposobna za postizanje određenog stepena samostalnosti. Korisnicima se obezbeđuje stanovanje u stanovima namenjenim za ovaj oblik zaštite, kao i stručna podrška, nadzor i drugi oblici pomoći u samostalnom življenju.
Nastavljanjem realizacije ovog projekta nastaviće se i proces njihovog osamostaljivanja i što uspešnije integracije, uz uvažavanje njihovih potreba i želja, kao i njihovih realnih potencijala - rekao je Vladan Đukić, sekretar za socijalnu zaštitu.

ceo tekst : Vecernje novosti

[naca]

Strahuju da ih ne vrate u Dom
Z. LAZAREVIĆ | 01. 03. 2010.

Projekat „Stanovanje uz podršku“ Asocojacijae za promociju inkluzije Srbije, zahvaljujući kome su 23 osobe sa teškoćama u intelektualnom razvoju dobile priliku da izađu iz institucija, zapao je u krizu, jer Gradski sekreterijat za socijalnu zaštitu nije isplatio iznos od milion ipo dinara za proteklu godinu.

- Projekat su u prethodnoj godini finansirali Gradski sekreterijat za socijalnu zaštitu i Ministarstvo za rad i socijalnu politiku. Problem je nastao kad nismo dobili iznos od milion ipo dinara od Gradskog sekreterijata. Dobili smo obećanje da ćemo dobiti zaostatak – kaže Dragan Lukić, predsednik Asocijacije za promociju inkluzije Srbije, napominjući da još uvek nisu dobili rešenje da je isplata realizovana.

Zbog neisplaćenog dela novčanih sredstava nisu isplaćene kirije stanodavcima, kao ni plate domaćicama koje pružaju podršku korisnicima u domaćinstvu. Kako u Asocijaciji navode oni ne oskudevaju u hrani, jer se racionalno koriste sredstva koja su preostala.
- Dobili smo usmeno obećanje iz Sekreterijata da će se uplata realizovati, kao i obećanje da će projekat biti finansiran i u 2010. godini u skladu sa konkursima koji će Grad raspisati. Za ovih šest godina pokazano je da osobe sa teškoćama u intelektualnom razvoju mogu lepo da žive i da se integrišu, da bude aktivani i da na kraju krajeva, vode računa o svojoj ličnoj sreći – kaže Dragan Lukić.

ceo tekst : Blic