Osobe sa intelektualnim teškoćama > Osobe sa Autizmom

Svetski dan osoba sa autizmom

(1/1)

sand:
Svetski dan osoba sa autizmom – 2. april

U Evropi živi oko pet miliona ljudi sa autizmom, što je oko 0,6 odsto ukupne populacije, a 2. april se od ove godine obeležava kao Svetski dan osoba sa autizmom.

Autizam je veoma složen razvojni poremećaj koji se javlja tokom prve tri godine života, može da pogodi bilo koju porodicu, bez obzira na etničku i socijalnu pripadnost i četiri puta je učestaliji kod muškaraca nego kod žena.

Osobe sa autizmom imaju identične ljudske vrednosti kao i bilo ko drugi i prema tome imaju ista ljudska prava kao i druge osobe sa invaliditetom, iako su osobe sa autizmom često više i ozbiljnije diskriminisane.

U Srbiji se već tri decenije o osobama sa autizmom i njihovim porodicama brine Republičko udruženje za pomoć osobama sa autizmom, u okviru koga funkcioniše deset lokalnih udruženja po većim gradovima Srbije.

Osnovni cilj Udruženja je stalno traženje sistemskih rešenja koja će omogućiti ostvarivanje prava osoba sa autizmom na adekvatnu dijagnostiku, obrazovanje, pravo na rad, zdravstvenu zaštitu, smeštaj i pomoć njihovim porodicama.

Svetski dan posvećen osobama sa autizmom obeležava se 2. aprila od decembra meseca prošle godine na osnovu rezolucije koju je usvojila Generalna skupština Ujedinjenih nacija.

(Tanjug)

Sklerozica:
Neke zemlje posvetile april autizmu kako bi upoznale ljude sa tim poremećajem

19/04/2008

Svetski dan autizma obeležava se 2. aprila, na datum koji su uspostavile Ujedinjene Nacije kako bi podigle svest o tom bio-neurološkom poremećaju koji utiče na razvoj mozga. Niko ne zna tačan uzrok autizma, ali lekari se slažu da se broj novih slučajeva povećava.

Autizam pogadja svakoga ko ga ima na različite načine. Autisti;ne osobe obično imaju teškoća u komunikaciji, socijalizaciji, ponašanju i mogućnosti a uče. Neki ljudi sa autizmom ne mogu da govore. Nekima je potrebna posebna nega. A, neki nikada neće biti u stanju da žive samostalno.

Medicinski stručnjaci ustanovili su da rana dijagnoza i tretman u velikoj meri poboljšavaju sposobnosti dece sa autizmom. Ali, terapija može da bude različita. U San Dijegu u Kaliforniji, petogodišnja Holena Gonzales ima posebnu vezu sa Mafetom, treniranim psom – onim za kojeg njena majka Rebeka Kuk kaže da je promenio Holenin život.

«Njene komunikacione sposobnosti su se uvećale tri puta u tri meseca od kako je Mafet sa nama u kući. Njena ličnost se pojavila na površini. Ona je mnogo socijalnija».

Novi program koristi trenirane pse za pomoć deci sa autizmom. Psi pomažu u smirivanju dece i dozvoljavaju porodici malo normalniji životni stil. Kuk kaže da je briga za Mafeta dala njenoj ćerki osećaj odgovornosti koji će nositi do kraja života.

«Razlika koju sam uočila kod svog deteta je da joj je pružena mogućnost da vodi život koji nije imala ranije. Ona može da se ponaša normalno i da ide na mesta i radi stvari koje nije mogla ranije».

Ljudi obično misle da osobe sa autizmom ne mogu da opšte sa drugima i da imaju teškoće da shvate svet oko sebe. Ali, takva percepcija se menja. Trinaestogodišnja Karli Flajšman ima tešku formu autizma. Njen otac Artur Flajšman.

«Ljudi bi mogli da pomisle da je to bilo veoma nesposobno dete, nesposobno za višu komunikaciju i odmah bi je otpisali,» kaže on.

Medjutim, njeni roditelji osigurali su da Karli dobija terapije ponašanja i govora od njene četvrte godine. Ona ne može da govori ali jednoga dana je počela da koristi kompjuter.

«Karli je samo ispisala nekoliko jednostavnih reči. Nismo znali da ona u stvari može nešto da speluje».

Karli je počela da piše na kompjuteru o tome kako je živeti sa teškim oblikom autizma.

«Ljudi me pogledaju i pomisle da sam glupa zato što ne mogu da govorim ili se ponašam različito od njih,» poručuje ona.

Karli je počela da piše o tome koliko je želela da bude tretirana kao i svi ostali tinejdžeri.

«Bili smo zapanjeni. Shvatili smo da je unutra bila jedna inteligentna, izražajna, emotivna osoba koju mi nikada nismo upoznali,» kaže njen otac.

Medicinski stručnjaci ističu da Karlina priča pokazuje da su neka uobičajena shvatanja o autizmu pogrešna. Istraživači kažu da su nivoi autizma povećani drastično tokom poslednje decenije. U Sjedinjenim Državama, podaci američkih Centara za kontrolu i prevenciju bolesti pokazuju da jedno na svakih 150 američke dece ima autizam. Pre oko 25 godina, taj broj je bio jedno na svake dve hiljade dece.

Ne postoje pouzdani podaci o tome koliko dece na svetu ima autizam. Ali brojne zvanične institucije navode da je taj poremećaj u porastu. I dok niko ne zna šta je tačan uzrok autizma, neki stručnjaci smatraju da je poremećaj izazvan okruženjem i da to znači da jednoga dana on može da bude tretiran mnogo efikasnije ili da bude predupredjen.

Izvor:  VOA News

naca:
Sutra je Dan osoba obolelih od autizma
Tanjug | 01. 04. 2010.

Dan osoba obolelih od autizma, koji je rezolucijom Generalne skupštine UN uveden 18. decembra 2007. godine, sutra će biti obeležen širom sveta.

Nepoznat broj autističnih osoba
Prema evidenciji Republičkog udruženja za pomoć osobama sa autizmom, u Srbiji živi oko 2.500 osoba sa autizmom. 
Vesna Petrović ukazala je da taj broj, ipak, nije ni približno tačan, jer autizam nije retka pojava, a ukoliko se pod njim podrazumeva ceo spektar autističnih poremećaja, javlja se kod šest od hiljadu osoba.

Ministar Ljajić je rekao da u Beogradu postoje dva dnevna borakva za decu i omladinu sa autizmom, a da u unutrašnjosti Srbije radi i 10 organizacija sa nekom vrstom radionica i dnevnih boravaka.

"Autizam je složen razvojni poremećaj, obično se javlja tokom prve tri godine života, četvorostruko je učestaliji kod dečaka nego kod devojčica i može da se dogodi svakoj porodici, bez obzira na rasnu, nacionalnu, etičku pripadnost, socijalni i ekonomski status", rekla je Tanjugu predsednik Upravnog odbora udruženja Vesna Petrović.
Prema njenim rečima, autizam se ispoljava kroz probleme u čulnom opažanju, govoru, mišljenju i razumevanju socijalnih situacija i zbog toga se ponašanje i odnos sa spoljašnjim svetom kod osoba sa tim problemom razvija drugačije.

Nerazumevanje i u institucijama

"Svest o autizmu veoma je niska u Srbiji , a čak su i institucije koje bi trebalo da pružaju osnovnu podršku, neinformisane i nezainteresovane da razumeju i pomognu osobama sa autizmom i njihovim porodicama", kazala je Petrovićeva. Ona kaže da se u poslednje dve godine situacija u Srbiji malo poboljšala, ali da je za porodice osoba sa autizmom taj korak spor i nedovoljan.
Petrovićeva je ukazala da se porodice osoba sa autizmom susreću sa brojnim problemima i to najčešće neprihvatanjem i predrasudama okoline, nedovoljnom zainteresovanošću stručnjaka za rad sa osobama koje pate od tog poremećaja i neregulisanim zakonskim okvirom položaja i prava tih osoba.

Republičko udruženje za pomoć osobama sa autizmom je udruženje roditelja koje se već dugi niz godina bavi ovom problematikom.

ceo tekst : Blic

naca:

nastaperic:
U Beogradu će se sutra obeležiti Svetski dan osoba sa autizmom

http://www.autizambg.org.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=93:svetski-dan-osoba-sa-autizmom&catid=40:najnovije&Itemid=58

Navigacija

[0] Indeks poruka