Pred Upravnim odborom Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje ovih dana trebalo bi da se nađe nov Pravilnik o rehabilitaciji koji su osobe s invaliditetom dugo čekale. Za najveći broj njih oporavak u banjama je najefikasnija terapija, ali uprkos ovoj činjenici procedura koju moraju da prođu da bi otišli u banju o trošku zdravstvenog osiguranja, veoma je komplikovana.
Obolelima od distrofije, paraplegije, multiple skleroze... povremeni odlazak u centre za rehabilitaciju mnogo znači, jer se kući vraćaju s boljom pokretljivošću, vedriji, jači. Na žalost, do banja nije lako doći. Po važećim pravilnicima, ovakav vid rehabilitacije predviđa se samo kao produženi vid lečenja, što znači da se o trošku zdravstvenog osiguranja u banje može otići samo posle boravka u bolnici. U Vojvodini je u društvima i klubovima distrofičara registrovano više od 370 članova, a većina njih nije u stanju da se samostalno kreće, već koristi invalidska kolica.
- Da bi ostvarili pravo na rehabilitaciju naši članovi moraju nepotrebno da leže u bolnici, primaju “terapiju”, dobiju otpusnu listu i tek nakon toga bez problema dobijaju uput za banju - kaže sekretar Društva distrofičara i srodnih bolesti u Novom Sadu Aleksandra Panović. - Ovaj problem nas muči već godinama, pa je Savet udruženja pacijenata pri Republičkom zavodu za zdravstveno osiguranje inicirao promenu važećeg pravilnika. Ne samo da se radi o nepotrebnoj proceduri koju osobe s invaliditetom moraju da prođu, već se dupliraju i troškovi: pacijenti nekoliko dana borave u bolnici iako im ovakav vid lečenja uopšte nije potreban.
Društvo obolelih od multiple skleroze Vojvodine okuplja oko 700 članova, a iz dana u dan njihov broj se povećava. Ovo je ujedno i najmasovnija među srodnim organizacijama u Pokrajini. Multiple skleroza je neizlečiva bolest koja pogađa mlade ljude između 25. i 35. godine života, pa tako osobe u najboljim životnim i radnim godinama postaju invalidi.
- Prosek starosti naših članova je 40 godina, a polovina njih je vezana za invalidska kolica - kaže predsednik Društva obolelih od multiple sleroze Vojvodine Frano Renić. - Radi devet udruženja i tri kluba, tako da u Vojvodini nema lokalne zajednice u kojoj nije osnovana organizacija obolelih od multiple skleroze. Kako nema leka za ovu bolest, jedini način da se koliko-toliko poboljša zdravstveno stanje pacijenata jeste korišćenje centara za rehabilitaciju. I pored preporuke neurologa i tri potpisa lekara specijaliste, oboleli ne dobijaju odobrenje Komisije zdravstvenog osiguranja – overa uputa uslovljava se prethodnim boravkom u bolnici.
Osim olakšane procedure za odlazak u banje, obolele od multiple skleroze interesuje i da li će o trošku zdravstvenog osiguranja moći da idu i u Gornju Trepču, lečilište koje im najviše prija. Gornja Trepča nije u sistemu banja, tako da odlazak u ovo mesto pacijenti sami plaćaju.
- Najveći broj naših članova nema mogućnost da plati boravak tamo, tako da blagodeti ovog lečilišta oseti samo mali broj obolelih. Apelujemo da se konačno reši pitanje ne samo odlaska u banje, već i reguliše odlazak u Gornju Trepču o trošku zdravstvenog osiguranja - kaže Renić.
izvor: Danas
OBOLELI od cerebralne paralize i paraplegije prvi put od ove godine moći će jednom u 12 meseci da provedu tri nedelje u nekom od rehabilitacionih centara o trošku zdravstvenog osiguranja.
Odluku o plaćenoj tronedeljnoj rehabilitaciji za ove kategorije pacijenata doneo je Republički zavod za zdravstveno osiguranje.
Prema Pravilniku o rehabilitaciji bolničko lečenje dosad je bilo uslov za odlazak na oporavak. To znači da su na preporuku lekara, na rehabilitaciju mogli da idu samo pacijenti koji se otpuštaju sa bolničkog lečenja. Za većinu bolesti i povreda ovaj uslov ostaje i dalje, ali je Pravilnik izmenjen u delu koji se odnosi na trajni invaliditet kakav izazivaju cerebralna paraliza ili paraplegija.
- Ovi osiguranici do sada nisu mogli regularno da odu na rehabilitaciju o trošku zdravstvenog osiguranja - kaže Svetlana Vukajlović, direktor RZZO. - Snalazili su se na razne načine, uglavnom tako što su dva-tri dana vođeni na bolničkom lečenju, a onda upućivani u rehabilitacioni centar. Za tako nešto stvarno nema potrebe. Ovim pacijentima je rehabilitacija zaista potrebna i odlučili smo da im je i obezbedimo.
U Srbiji živi oko 6.000 obolelih od cerebralne paralize, među kojima su i deca. U bazi podataka Saveza paraplegičara Srbije, prema rečima Mihaila Pajevića, predsednika, "zavedeno" je 1.230 obolelih, a procenjuje se da sa ovim hendikepom živi oko 1.600 ljudi.
- Odluka o tronedeljnoj rehabilitaciji o trošku osiguranja za nas znači mnogo - kaže Pajević. - Nama je to zaista neophodno da bismo bar održali stanje u kojem se nalazimo, a to podrazumeva kinezi-terapiju, vežbe, dodatne preglede i dijagnostiku. Mi smo odavno tražili da se rehabilitacija ne vezuje za bolničko lečenje, nego da nam se omogući odlazak u rehabilitacioni centar jednom godišnje. To je bio jedan od naših protestnih zahteva pre nekoliko godina. Nismo ni znali da neko sada o tome razmišlja, i zato smo još prijatnije iznenađeni ovom odlukom UO RZZO koja će nam mnogo koristiti.
KOLIKO KOŠTA DAN
- U REHABILITACIONIM centrima ima dovoljno mesta, a ne verujemo da će svi pravo na rehabilitaciju da koriste u isto vreme - kaže Svetlana Vukajlović. - Ceo dan u rehabilitacionom centru košta minimum 2.400 dinara i finansiranje rehabilitacije neće biti nikakav problem.
izvor: Novosti
Tema: Pravilnik o rehabilitaciji (Pročitano 26033 puta)