Autor Tema: Stanje u našim bolnicama  (Pročitano 13578 puta)

Van mreže Asja

  • Multiple Serendipity
  • Član
  • **
  • Poruke: 2913
Stanje u našim bolnicama
« poslato: Mart 26, 2008, 11:26:24 pre podne »
U bolnicama nepoželjna mini-suknja

Kodeks poslovnog i profesionalnog ponašanja u bolnicama uvodi oslovljavanje sa „vi”, a zabranjuje tračeve, privatne telefonske razgovore i kritiku pretpostavljenih... – Na poklon može viski, ali ne i stan
 Medicinska sestra u crnim mrežastim čarapama i u beloj, tesnoj, suknjici više neće moći da radi sa bolesnicima. Po odredbama Kodeksa poslovnog i profesionalnog ponašanja, kao i radne discipline, koji je ovih dana prispeo u zdravstvene ustanove, propisano je da „uniforma ne treba da bude prekratka ni preuska, obuća mora biti prilagođena radu u zdravstvenoj ustanovi, šminka diskretna i usklađena sa opštim izgledom, a kosa i frizura uredne i umerenih boja”.

Lekari i medicinski tehničari, koji se u Kodeksu nazivaju gospodom, takođe moraju da vode računa o svom izgledu: moraju uvek da imaju čistu i urednu kosu, uredno podšišanu, a nakit treba da je diskretan. Ekstravagancija nije poželjna karakteristika zdravstvenog radnika i zbog toga je na radnom mestu obavezno nošenje propisane uniforme, jedna je od izričitih odredbi.

Kako smo obavešteni u Ministarstvu zdravlja, ovaj kodeks je za sada još predlog, ali je upućen u zdravstvene ustanove (u mnogima je istaknut na oglasnim tablama) i iz većine je, kako kažu, stigao pozitivan odgovor o prihvatanju. Iako je Kodeks u ovom času i glavna tema viceva u pauzama, ipak je mnogo više onih koji kažu da, zapravo, ničega spornog, čudnog, a ni smešnog nema u tome što se od zdravstvenih radnika zahteva da na posao dolaze, uredni i čisti.

Dr Dušan Vukotić, pomoćnik direktora Kliničko-bolničkog centra „Bežanijska kosa”, za „Politiku” kaže da u ovoj ustanovi već odavno imaju karakteristične, standardizovane uniforme, ali i nepisani kodeks ponašanja i ophođenja sa pacijentima, što je doprinelo ugledu ove zdravstvene kuće u Srbiji, pa tako primena odredbi novog kodeksa neće biti problematična, niti sporna.

Kodeks prvi put u našem zdravstvu propisuje i način ponašanja, oblačenja, ali i komunikacije, po ugledu na kodekse kakve imaju savremene korporacijske firme. Naravno, ljubaznost je standard koji se očekuje od svakog zaposlenog. Tako u Kodeksu namenjenom ljudima u belom, stoji i preporuka kako da komuniciraju međusobno, ali i sa pacijentima. Rečenicu „Deda, je’ l možeš da ustaneš?”, trebalo bi da zameni rečenica „Kako mogu da Vam pomognem?” i isključivo oslovljavanje sa „vi”, bez obzira na godine starosti, pol, znanje, obrazovanje i društveni položaj.

Između ostalog, Kodeksom je izričito naglašeno da zaposleni moraju da čuvaju dostojanstvo i ugled profesije i da ne treba da se bave pojedinostima iz privatnog života svojih kolega, niti da druge opterećuje pojedinostima iz svog privatnog života. Drugim rečima, tračevi su zabranjeni, a zaposleni treba da izbegavaju privatne telefonske razgovore koji ih prekidaju u obavljanju posla.

Zaštita hijerarhije

Odredbe koje su izazvale najviše pažnji i kritičkih tonova jesu one koje se tiču iznošenja kritika na rad ustanove i odredba o primanju poklona. U Kodeksu se navodi da „zaposleni ne sme da prima poklon u vezi sa vršenjem svojih poslova, izuzev protokolarnog ili prigodnog poklona manje vrednosti, niti bilo kakvu uslugu ili druge koristi za sebe ili druga lica”.

Predsednik Etičkog komiteta Srpskog lekarskog društva, profesor dr Marko Kontić, hirurg, objašnjava da ovakve odredbe sadrže mnogi kodeksi u razvijenom svetu, koji su sada došli i do nas. Naravno, odredba je na mestu kada je reč o vrednim poklonima, jer bilo je slučajeva da su pacijenti pojedinim lekarima prepisivali stanove. Zabunu, po rečima dr Kontića, ne bi trebalo da unosi formulacija protokolarnog ili poklona manje vrednosti, jer, kaže, reč je o simboličnim poklonima, koje naš narod tradicionalno donosi lekarima, poput kafe ili pića, ali primećuje da je toga neuporedivo manje nego nekada.

Jedna od odredbi Kodeksa kaže da je „nedopustivo da zaposleni kritički ocenjuje rad zdravstvene ustanove i pretpostavljenih u bilo kojoj prilici, osim na službenim sastancima, kao i da je dužan da afirmativno govori o rezultatima postignutim u zdravstvenoj ustanovi”. O uočenim nedostacima i svemu što šteti ugledu zdravstvene ustanove dužan je da odmah obavesti neposrednog rukovodioca, takođe stoji u Kodeksu. Profesor Kontić objašnjava da je ova odredba preuzeta iz opšteg poslovnog kodeksa kakvi dugo postoje u zemljama sa razvijenim medicinskim sistemima i da je u redu da se poštuje unutrašnja organizacija i hijerarhija. Primećuje da su pojedinačni nastupi u medijima, izazvani lošim međuljudskim odnosima, nanosili trajniju štetu ugledu jedne zdravstvene ustanove nego što je od toga bilo ko imao koristi.

U sindikatu ogorčeni

U Sindikatu zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti Srbije ogorčeni su odredbom o „zabrani kritikovanja ustanove i pretpostavljenog”, smatrajući da je posao sindikata da to rade kad god nešto nije dobro.

Dr Vukotić smatra da je i ova odredba na mestu, jer svako od zaposlenih ima priliku da sa menadžmentom raspravi svaku spornu situaciju i da ne treba kritikovati kuću u kojoj se radi.

Zanimljiva je i odredba koja zabranjuje da zaposleni za zdravstvene usluge koje se pružaju u zdravstvenoj ustanovi i na koje pacijent ima pravo preporučuje pacijentu pružanje takvih zdravstvenih usluga u drugoj zdravstvenoj ustanovi ili privatnoj praksi u kojoj zaposleni obavlja dopunski rad.

– Ovde se može postaviti pitanje etičnosti odredbe, jer ipak je svaki lekar dužan da iscrpno obavesti bolesnika o mogućnostima lečenja od njegove ustanove do najboljeg lekara na svetu. Ovakva odredba je ostala iz nekih ranijih vremena kada je bilo potrebno sprečiti slanje u privatne ordinacije iz nekih drugih pobuda. Međutim, ako smo usvojili tržišne principe poslovanja, lekar ima pravo da pacijenta upućuje u drugu ustanovu, naravno uz svest da odgovara ako ga šalje na lošije mesto, ali niko nema pravo da sužava mogućnost lečenja jednoj osobi – kaže dr Kontić.


Olivera Popović
[objavljeno: 07/02/2008]
http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/U-bolnicama-nepozeljna-mini-suknja.lt.html

Hendi-društvo

Stanje u našim bolnicama
« poslato: Mart 26, 2008, 11:26:24 pre podne »

Van mreže sand

  • VIP
  • ***
  • Poruke: 522
  • Gospodarica foruma
Odg: Stanje u našim bolnicama
« Odgovor #1 poslato: April 05, 2008, 11:46:52 pre podne »
SUPER BAKTERIJA SVE ČEŠĆE DOSPEVA U BOLNICE SPOLJA

Većina slučajeva stafilokoke aureus otporne na meticilin [MRSA] u bolnicama potiče iz samih tih ustanova, ali jedno novije američko istraživanje pokazuje da se sve češće ova bakterija u bolnice unosi i spolja.

Dobra vest je da te spolja unete 'super bakterije' ne predstavljaju veću opasnost za pacijente od 'tradicionalnih bolničkih', prenosi Rojters.

Osim na meticilin, MRSA bakterije su obično otporne i na nekoliko drugih vrsta antibiotika, medju kojima su i penicilin i amoksicilin, što otežava lečenje. Da bi se sprečilo širenje MRSA bakterija, koje mogu da izazovu veoma ozbiljne infekcije, zaražene pacijente u bolnicama obično smeštaju u izolovane prostorije.

Tokom trajanja studije - od 2000. do 2006. godine - udeo slučajeva zaraženosti MRSA bakterijom koja je u bolnicu dospela spolja povećan je sa 24 na 49 odsto.

Dr Popović, ipak, naglašava da su kod MRSA bakterija unetih spolja registrovani i najopasniji sojevi, koji inficiraju kožu dovodeći do razjedanja mesa, izazivaju pneumoniju ili zagadjuju krv. Zbog toga je nužna nova strategija za kontrolu infekcije i smanjenje njenog širenja, apeluje dr Popović.

ceo tekst : naslovi net

Van mreže sand

  • VIP
  • ***
  • Poruke: 522
  • Gospodarica foruma
Odg: Stanje u našim bolnicama
« Odgovor #2 poslato: April 05, 2008, 11:27:23 posle podne »
Srbija u programu za bezbednost pacijenata

Srbija je u četvrtak pristupila programu Svetske zdravstvene organizacije (SZO) za globalnu bezbednost pacijenata.

SZO je pokrenula program za globalnu bezbednost pacijenata pod nazivom "Čista nega je bezbedna nega" i oformila Svetsku alijansu za bezbednost pacijenata čiji je cilj podizanje svesti o značaju prevencije bolničkih infekcija, a Srbija je 83. zemlja koja je pristupila toj Alijansi.

"Najbolja bolnica je čista bolnica, koja je bezbedna za pacijente. Ta definicija najbolje bolnice može se proširiti i na najbolju zdravstvenu ustanovu", izjavio je ministar zdravlja Srbije Tomica Milosavljević prilikom potpisivanja izjave o pristupanju Srbije programu SZO.

Milosavljević je rekao da zvuči paradoksalno da se početkom 21. veka govori o čistim rukama i higijeni kao prvoj meri, ali da su bolničke infekcije veliki problem.

"One predstavljaju problem jer je antibiotska era donela rešenje mnogih problema, ali je stalno i nekritično korišćenje antibiotika dovelo do stvaranja otpornosti mikroorganizama na antibiotike", objasnio je on.

Zamenik šefa kancelarije SZO u Srbiji Melita Vujinović naglasila je da osim higijene ruku, bezbedna nega pacijenata uključuje i "primenu bezbedne krvi za transfuziju, bezbedno davanje inekcija i imunizacije, kao i bezbedne kliničke procedure i menadžment otpadom".

Direktor Instituta za javno zdravlje "Batut" Tanja Knežević rekla je da nacionalna kampanja "Čiste ruke-bezbedne ruke" obuhvata edukaciju zdravstvenih radnika i podizanje svesti o značaju higijene i seminare o novim sredstvima za dezinfekciju.

"Pored tradicionalne upotrebe vode i tečnog sapuna za higijenu ruku, sada se preporučuje i upotreba sredstava na bazi alkohola", navela je ona.

Prema podacima SZO u svakom trenutku više od 1,4 miliona ljudi u svetu ima neku bolničku infekciju.

U razvijenim zemljama godišnje od pet do 10 odsto pacijenata dobije jednu ili više infekcija tokom hospitalizacije.

Nacionalna kampanja "Čiste ruke-bezbedne ruke" počela je u decembru 2007. godine i nastaviće se do kraja 2008. godine, a početkom 2009. godine biće urađena evaluacija kampanje sprovedene u Srbiji.

(Beta)

Van mreže naca

  • Global Moderator
  • *****
  • Poruke: 113519
  • Pol: Žena
  • kad porastem,samo će mi se kasti...
  • Dg: MS
  • Grad: NBgd
Odg: Stanje u našim bolnicama
« Odgovor #3 poslato: Decembar 30, 2008, 12:45:35 pre podne »
Dobrota u senci

Medicinske sestre čine gotovo polovinu od ukupnog broja svih zaposlenih u sistemu zdravstvene zaštite i, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, pružaju 69 odsto usluga.

Autori: piše: Jelena Jorgačević, Jasmina Lazić
Izvor: magazin "Vreme"

Milanka R. je krajem oktobra proslavila 27 godina radnog staža. Važi za odmerenu ženu koja ume i s pacijentima i s kolegama. U bolnici u kojoj radi ima više od 300 kreveta. Osim što priprema pacijente za medicinski tretman, daje im propisane terapije i prati njihovo zdravstveno stanje, Milanka R. im svakodnevno pomaže u obavljanju lične higijene, obavljanju nužde, hranjenju i presvlačenju, postavlja katetere, daje injekcije i infuzije, bodri teže obolele, ukoreva one koji se ne pridržavaju saveta lekara, ratuje s pušačima i arbitrira u sukobima između pacijenata i mlađih koleginica.

Mesečno, u proseku, primi 30.000 dinara (iz dva dela), ima "malih problema sa venama" i povremene glavobolje ali, sve u svemu – "oseća se odlično". Uprkos očekivanjima, nije se udala ni za doktora, ni za pilota, ali je uspela da osvoji srce jednog elektrotehničara. Sa njim, odraslim sinom i ćerkom živi u dvoiposobnom stanu, voze "forda" i otplaćuju kredit za novu kuhinju. Do penzije joj je ostalo još nekoliko godina, ali ukoliko je "potkači" racionalizacija, Milanka R. bi već za tri godine mogla da završi karijeru.

Milanka R. je izmišljena ličnost, statistički profil koji predstavlja sudbinu prosečne medicinske sestre u Srbiji, jedne od najbrojnijih i, sudeći po anketama, jedne od najomraženijih profesija kod nas. Zašto su medicinske sestre, pored šalterskih službenica, najkritikovanije? Ima li to veze sa uslovima rada, nezadovoljavajućom platom, svakodnevnim stresom i racionalizacijom kadrova ili možda pacijenti ponekad imaju prevelika očekivanja i premalo takta? Koliko su mediji, a koliko kinematografija doprineli takvom utisku?

Uslovi rada


Medicinske sestre čine gotovo polovinu od ukupnog broja svih zaposlenih u sistemu zdravstvene zaštite i prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, pružaju 69 odsto usluga. Po bolnicama i domovima zdravlja širom Srbije trenutno radi 50.415 medicinskih sestara i tehničara. Uslovi rada se, naravno, razlikuju od ustanove do ustanove. Ima bolnica i domova zdravlja u kojima je, izgleda, lakše nabaviti i kupiti medicinske uređaje vredne i po nekoliko miliona evra nego bolničke krevete. Posebna priča su radne uniforme, ali mnogi su, kako kažu, već polako navikli da ih sami kupuju ili šiju. "Shvatamo da će naredna godina finansijski biti teža od prethodne, ali mislimo da o svemu ovome treba voditi računa", kaže za "Vreme" direktor Komore medicinskih sestara i zdravstvenih tehničara Dragan Šašić.

Dom zdravlja Vračar u Beogradu jedna je od ustanova koja se može pohvaliti solidnim uslovima rada. Glavna sestra tog doma zdravlja, Ana Pavlović, kaže da njene koleginice imaju potrebnu opremu za rad, ali i mnogo administrativnih obaveza koje im oduzimaju najviše vremena. Sadašnja radna dinamika, podignuta na viši nivo, prilično je stresna i opterećujuća i po psihičko i po fizičko zdravlje sestara, zaključuje Ana Pavlović. Uz to, aktuelna racionalizacija kadrova otežava efikasno pružanje zdravstvenih usluga jer medicinske sestre danas imaju više obaveza nego ranije. Osim babica, koje imaju strogo definisano područje rada, ostale medicinske sestre se na zadatke raspoređuju po potrebi. A potrebe su velike.

"Odlaskom u takozvane prevremene penzije izgubili smo mnoge dobro obučene medicinske sestre koje su imale tridesetak godina radnog staža, što znači da su maksimalno edukovane i spretne za posao koji rade. Njihovim odlaskom u penziju mi smo ostali sa znatno manjim brojem dovoljno edukovanog kadra", kaže Ana Pavlović. Zdravstvene ustanove ne mogu na svoju ruku da menjaju strukturu kadra, odnosno da po potrebi zapošljavaju veći broj mlađih sestara.

"Nadam se da će medicinske sestre u budućnosti imati paket usluga koji će biti strogo izdiferenciran za primarnu zdravstvenu zaštitu u odnosu na ono što se radi u bolnici i da će to doprineti i njihovoj efikasnosti na radu i zadovoljstvu naših pacijenata."

Od psovke do batina


Od zadovoljstva pacijenata uglavnom zavisi i atmosfera u čekaonicama. Po nepisanom pravilu, najviše problema prave oni kojima treba najjednostavnija usluga – samo jedan recept ili samo jedan uput. "Nešto se kulturološki desilo sa našom sredinom", kaže sestra Nada. "Nažalost, imamo mnogo ružnih iskustava – od verbalnih duela do fizičkih napada. Naši ljudi retko puštaju ispred sebe osobu koja ima hitnu potrebu za lekarskom intervencijom. Čak i nas opominju da im oduzimamo vreme kada uđemo na trenutak kod lekara da bismo ga o nečemu obavestile."

Na uvrede se čovek i navikne, kažu sagovornici "Vremena", ali većina domova zdravlja nema nikakvo obezbeđenje. Takođe, kivni su što je ideja o statusu službenog lica za medicinsko osoblje trajala samo jedan dan.

"Mi nemamo profesionalno obezbeđenje jer to zahteva dodatna sredstva", kaže sestra Ana Pavlović. Bilo je, kaže, fizičkih nasrtaja i u tim slučajevima dom zdravlja sarađuje sa obližnjom policijskom stanicom. Za manje ekcese tu je tehnička služba u okviru doma zdravlja.

Medicinske sestre i tehničare koji rade na terenu ne čuva niko. Pacijenti kod kojih se ide u kućnu posetu često uzvrate ljubaznošću, ali ima i onih koji prete – neki kod direktora doma zdravlja, neki i pištoljem. "Imali smo jednog pacijenta koji je sa ratišta, osim bolnih uspomena, doneo i pištolj. Jednom prilikom nije bio zadovoljan načinom na koji ga je moja koleginica pogledala i, uz bujicu ružnih reči, počeo da maše pištoljem i da preti da će je ubiti", priseća se sestra Rada. Kada su se iz posete vratile u svoju radnu ustanovu, koleginica se obratila dežurnom neuropsihijatru za pomoć. Iako je porazgovarao sa njom, kategorički je odbio da ode kod uznemirenog pacijenta, uplašen da će napasti i njega.

Nemaju sve zdravstvene ustanove u Srbiji instituciju obaveznih poseta psihologu na radnom mestu. Dok ne proradi antistresna strategija, medicinskim sestrama preostaje da se, po potrebi, obrate dežurnom psihologu. Tu je, obično, i starija i iskusnija koleginica ili kolega sa kojim se stres podeli.

"Situacija je malo drugačija kada u posetu idem i ja", kaže zdravstveni tehničar Branko. "Međutim, to ne sprečava pauka da od svih nepropisno parkiranih vozila pokupi baš naše iako je uredno obeleženo. To se nije dogodilo samo jednom i nemamo nikakvih povlastica u tom slučaju. Čak dobijemo i ukor od direktora", priča Branko i pita se da li je realno očekivati od njega i njegovih koleginica da traže parking mesto ili da bezbrižno ukuckavaju parking SMS dok ih pacijent čeka.

"Najviše nas pogađa to što nemamo podršku direktora", kaže sestra Jelena. "Događa se, na primer, da odemo kod pacijenta, poljubimo vrata i vratimo se nazad u dom zdravlja. Taj isti pacijent zove kasnije tokom dana direktora i žali se kako niko od nas nije došao, da bi se na kraju ispostavilo da je on u vreme našeg dolaska bio na pijaci. Mene stvarno interesuje kako neko ko može da šetka po pijaci ima obraza da traži da mu dolazimo na noge i uskraćuje našu pomoć onima kojima je stvarno potrebna."

Problematični umeju biti i članovi porodice, koji očekuju od terenske službe da se pobrine i za higijenu pacijenta iako to nije u opisu njihovih dužnosti. "Radimo mi i to. Snalazimo se u kućnim uslovima kako znamo – infuzije često kačimo na ormare, ponekad moramo da rasklonimo po sobi da bismo uopšte prišli pacijentu, ali najvažnije je da pomognemo", kaže Branko.

nastavak teksta u sledećoj poruci

Van mreže naca

  • Global Moderator
  • *****
  • Poruke: 113519
  • Pol: Žena
  • kad porastem,samo će mi se kasti...
  • Dg: MS
  • Grad: NBgd
Odg: Stanje u našim bolnicama
« Odgovor #4 poslato: Decembar 30, 2008, 12:46:15 pre podne »
Sankcija i stimulacija

Osim što je nedefinisana, zdravstvena nega je često nevidljiva, zavisna i teško merljiva, a ocene se često donose paušalno. Radni dosijei kakve imaju neki domovi zdravlja su retkost. Zdravstvene ustanove uglavnom imaju samo personalna dosijea zaposlenih u kojima osim ličnih i podataka o obrazovanju ne stoji i radni učinak.

Jedan od glavnih razloga za nepostojanje radnih dosijea u kojima bi se radni učinak beležio jeste nedostatak vremena da se "još i to uradi". To bi, prema rečima Ane Pavlović, iziskivalo formiranje službi koje bi se samo time bavile, a domovi zdravlja nemaju mogućnost da to urade na svoju ruku. "Mi unutar doma zdravlja imamo dvanaest radnih jedinica – službi. Svaka služba ima svoju odgovornu sestru i jednom nedeljno održavamo kolegijum na kome, između ostalog, razgovaramo o dostignućima i propustima u našoj ustanovi", kaže sestra Pavlović.

U većini domova zdravlja, međutim, od direktora zavisi da li će s vremena na vreme doneti odluku o nagradi za nečiji trud, odnosno dati stimulaciju na predlog načelnika i odgovornih sestara. Nagrađivanje jednih povremeno dovodi do reakcija drugih koji smatraju da su nepravedno uskraćeni.

Slična je i situacija sa sankcijama za propuste u radu. Praksa je takva da se najčešće napravi službena beleška, nesavesnoj sestri izrekne opomena, ponekad bude premeštena na drugo radno mesto u okviru ustanove, ali sve prođe bez novčanih kazni. "Novčanim kaznama u poslednjih pet-šest godina nismo pribegavali", kaže sestra Pavlović. Kako objašnjava, to je vrlo delikatna odluka, koja može uticati na dugoročni rad medicinske sestre, ali i na međuljudske odnose. U slučaju težih profesionalnih grešaka koje mogu imati i fatalan ishod, propisi su, naravno, strogi.

Beneficije su skraćeno radno vreme i produženi godišnji odmor. Plata zavisi od radnog mesta, a kreće se u proseku oko 33.000 dinara. Na ovaj iznos može se dodati još i noćni rad, pripravnost i uslovi rada koji su jasno precizirani ugovorom o radu, ali su ove nadoknade veoma male. Razlike u plati između srednjih i viših sestara su minimalne i destimulativno deluju na dalje usavršavanje.

Obrazovanje i karijera


U okviru borbe za bolje uslove rada, najzastupljenija tema na sestrinskim skupovima je – edukacija. U našem zdravstvenom sistemu jedva jedna od deset sestara ima višu ili visoku stručnu spremu, dok je zakonski minimum u Evropskoj uniji 30 odsto. Prema podacima iz registra članova Komore medicinskih sestara i zdravstvenih tehničara Srbije, 46.657 zaposlenih ima srednju stručnu spremu, dok višu i visoku stručnu spremu ima tek njih 3758.

Mogućnost napredovanja zavisi pre svega od ličnih sposobnosti i afiniteta, stepena školske spreme, momenta u matičnoj službi... "Ima i loših primera koji iritiraju", kaže Dragan Šašić, "ali mi nismo zatvoreni sistem izvan društva, pa i nas dotiču elementi politike i ličnog poznanstva. Ipak, ubeđeni smo da će nakon povećanja broja viših i visoko školovanih sestara ova profesija početi da se penje na listi interesantnih i perspektivnih zanimanja."

U ovom trenutku mladima u Srbiji na raspolaganju stoje 33 srednje medicinske škole u kojima im je ponuđeno šest usmerenja: medicinska sestra/tehničar, pedijatrijska sestra/tehničar, ginekološko-akušerska sestra/tehničar, medicinska sestra-vaspitač, stomatološka sestra i zdravstveni negovatelj.

Visokoškolsko obrazovanje sestara realizuje se u okviru akademskih studija u trajanju od četiri godine na Medicinskim fakultetima u Novom Sadu i Kosovskoj Mitrovici, posle čega se stiče zvanje organizator zdravstvene nege. Uz to, na medicinskim fakultetima u Kragujevcu i Nišu i u još četiri strukovne škole, mogu se pohađati i strukovne studije koje traju tri godine. Sa tih studija izlaze strukovne medicinske sestre i strukovne medicinske sestre babice.

Interesovanje za upisivanje (srednjih) medicinskih škola je konstantno veliko. Nada Trifković, direktor Srednje medicinske škole "Beograd", kaže da ta škola svake godine ima više prijava potencijalnih učenika nego raspoloživih mesta. Ona ističe da do zasićenja profila nikada neće doći, ali se nada da će ministarstva zdravlja i prosvete uspeti da usaglase ponudu profila sa potrebom tržišta. "Ima obrazovnih profila gde se učenici upisuju po inerciji, a ima i onih za kojima postoji glad na tržištu, a uopšte nisu u ponudi. To je, recimo, gernotološka sestra. Svi domovi imaju taj problem, ali mladi čovek se, i kada otvorimo takve profile, jako teško opredeljuje za njih", kaže Trifkovićeva i očekuje da će se situacija promeniti tek kada posao bude adekvatno plaćen.

Svako naknadno školovanje medicinskih sestara svodi se na lični entuzijazam. Milijana Matijević, savetnica ministra zdravlja za zdravstvenu negu i jedna od autorki istraživanja o stanju i perspektivama obrazovanja medicinskih sestara u Srbiji, ističe da su kontinuirani profesionalni razvoj i mobilnost kadrova standard u svetu. Kod nas, međutim, nema interesovanja državnih struktura da se u sistem obrazovanja ugrade raznovrsni oblici edukacije koji olakšavaju i podstiču obrazovanje uz rad. "Školovanje uz rad je teško zbog visokih školarina i vremena potrebnog za predavanja i vežbe, tako da oni koji žele da se školuju moraju da koriste godišnje odmore, da rade duple noćne smene, kako bi u toku dana bili slobodni za zahtevane aktivnosti u školi i za ispite", kaže Matijević. "Mali je broj ustanova koje omogućavaju slobodne dane za vežbe i finansiraju obrazovanje na visokim školama za sestre."

S obzirom na to da gotovo nije bilo fakultetskog obrazovanja za sestre, mnoge su završile srodne fakultete. One sada imaju problem jer zdravstvene ustanove ne priznaju visoko obrazovane sestre na srodnim fakultetima.

"Stari sistem koji je omogućavao da se do kraja radnog veka može bez dodatnog usavršavanja spavati i čekati penzija – više ne postoji", smatra Dragan Šašić. "Napredovaće samo oni najobrazovaniji i najstručniji, koji su se opredelili da daju svoj doprinos unapređenju rada i profesije." U prilog tome, Šašić kaže da će zdravstveni profesionalci ubuduće do kraja svog radnog veka raditi na svom stručnom usavršavanju kroz razne oblike i forme kontinuirane edukacije.

Pored toga, Komora će u saradnji sa Ministarstvom zdravlja ići na izmene i dopune pravilnika o pripravničkom stažu i polaganju stručnog ispita koji ima cilj da mlade školovane kadrove nakon obaveznog pripravničkog staža direktno ubaci u proces rada sa minimumom dodatne edukacije koja bi bila specifična za odeljenje na kom bi trebalo da rade.

Glavna sestra


Osim neslavnih prikaza glavnih medicinskih sestara u domaćoj kinematografiji, o njihovim nadležnostima se u javnosti malo govori. Mandat glavne sestre traje četiri godine (kažu da je optimalno da ima dva mandata). Ona je odgovorna za sva dešavanja na odeljenju, trebovanje sanitetskog i ostalog materijala, pisanje izveštaja i ostalih statističkih obrazaca, pravi mesečne rasporede rada i piše radne liste, rešava sporne i konfliktne situacije između zaposlenih i pacijenata i pratioca i zdravstvenog osoblja, jurca za majstorima i ostalim tehničkim licima da bi služba normalno funkcionisala. Plata joj se ne razlikuje mnogo od plate prosečne medicinske sestre.

"Nažalost, radimo puno poslova koji nisu u našem delokrugu. Zbog toga nemam prostora da svakodnevno i često budem sa koleginicama, a to je ometajući faktor", kaže Ana Pavlović. "Ne možete od kolega da očekujete razumevanje, spremnost na saradnju i neko dodatno angažovanje ako ne date lični primer. Ja, na primer, odluke ne donosim sama, već na osnovu konsultovanja sa odgovornim sestrama na kolegijumu. Uz to, trudim se da im otvorim prostor za dodatno sticanje znanja jer su dobro obučeni kadrovi jako dragoceni."

Ana Pavlović ima 25 godina radnog iskustva iza sebe. Njena lična i radna biografija su pune diploma i sertifikata, išla je na razne obuke, ali to, kaže, nije radila na nečiji nagovor, već zato što je sama osetila potrebu da se dodatno obrazuje.

Kriterijumi za izbor glavne sestre nisu strogo definisani. "Stav Komore", kaže Dragan Šašić", "jeste da se na ta radna mesta može doći samo raspisivanjem internog konkursa čije kriterijume treba da postavi Ministarstvo zdravlja, a predlozi koje je po tom pitanju sačinila radna grupa za oblast zdravstvene nege nisu naišli na razumevanje nadležnih."

Umesto po striktnim pravilima, imenovanje glavne sestre je u direktnoj ingerenciji direktora zdravstvene ustanove i obično se radi na predlog načelnika službe.

Na rukovodećim mestima tako često završe sestre sa srednjim nivoom obrazovanja, a još je veći paradoks da su na pozicijama glavnih sestara mnogih ustanova i drugi profesionalci – fizioterapeut ili laborant. Milijana Matijević smatra da direktor kao menadžer ustanove ima pravo da bira svoje saradnike, ali se, ipak, mora držati nekih postulata i postavlja se pitanje kako će neko voditi, upravljati, procenjivati i unapređivati procese u oblasti zdravstvene nege ako nije obrazovan za to polje?

Pri Ministarstvu zdravlja 2002. godine formirana je radna grupa za oblast zdravstvene nege, međutim, vladajuće mišljenje je da bi boljem položaju medicinskih sestara moglo da doprinese uvođenje institucije vladine glavne sestre, koja na Novom Zelandu, na primer, postoji još od 1901. godine. Glavna prepreka za to je, smatra Milijana Matijević, nesagledavanje značaja sestrinstva u Srbiji. "Strukovna razjedinjenost sestara i nizak nivo profesionalnog obrazovanja osnovni su razlog što se naš glas ne čuje, a naši argumenti ne uvažavaju", smatra ona. Kako kaže, značajan broj sestara više voli ulogu "lekarskog pomoćnika" nego samostalnog profesionalca, ne vide neophodnost promena i očekuju da neko drugi treba da unapredi profesiju. Novom sistematizacijom Ministarstva zdravlja predviđeno je jedno radno mesto za sestru sa fakultetskim obrazovanjem u sektoru Organizacija zdravstvene službe i zdravstvena inspekcija. "Uz razumevanje Kancelarije SZO-a u Srbiji, sporazuma koji je potpisan sa Ministarstvom zdravlja i podrške koleginica iz Odeljenja za sestrinstvo SZO-a, nadamo se da ćemo u narednom periodu uspeti da učinimo i neke krupnije korake", kaže Matijevićeva. "Dug put je pred nama. Mi pokušavamo da pripremimo sestrinstvo za evropske integracije, ali je za to potrebna i podrška društva".

Istorija sestrinstva


Simbol ranog sestrinstva u Srbiji vezuje se, očekivano, za lik Kosovke devojke. Međutim, profesija medicinske sestre datira tek od 1860. godine, kada je prva medicinska sestra Florens Najtingejl osnovala prvu školu za civilne sestre u bolnici Sent Tomas u Londonu. Prethodno je, za vreme Krimskog rata (1853–1856), zajedno sa 38 nudilja otišla na Krim i tamo organizovala bolnice i uvela značajne reforme u sanitetsku službu i negu ranjenika i bolesnika.

Učenice Florens Najtingejl su posle Prvog svetskog rata, 1921. godine, pomogle osnivanje prve škole za medicinske sestre – “Škole za nudilje”, iz koje je tri godine kasnije izašla i prva generacija medicinskih sestara u Srbiji. Pre Prvog svetskog rata Srbija nije imala ni Medicinski fakultet, osnovan je tek 1920. godine. Kraljevina Jugoslavija je prvi antituberkulozni dispanzer dobila 1907, u Ljubljani. Jedna Slovenka, Angela Baškin, diplomirala je kao civilna medicinska sestra u Beču, a potom se i stručno osposobila za terensku zaštitnu sestru. Ona je 27. januara 1919, kako je zapisano, “dobila prvi dekret o naimenovanju za terensku sestru u Jugoslaviji i radila je monovalentno na zaštiti majke i deteta”, zbog čega se smatra prethodnicom patronažnih sestara nekadašnje Jugoslavije.

Posle Drugog svetskog rata u SFRJ se osnivaju brojne srednje škole. Viša škola za medicinske sestre Jugoslovenskog crvenog krsta osnovana je 1952, a šest godina kasnije otvorena je Viša medicinska škola kao samostalna institucija. Tokom poslednjih pet godina potencijalnim, ali i već školovanim medicinskim sestrama i tehničarima pružene su mogućnosti da svoje obrazovanje steknu i unaprede u više gradova i u više ustanova. Pri Medicinskim fakultetima u Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu i Kosovskoj Mitrovici 2003. godine su osnovane katedre za obrazovanje sestara, a 2005. je osnovana i prva privatna Viša škola za obrazovanje medicinskih sestara “Milutin Milanković”. Prošle godine su akreditovane Visoka zdravstvena škola strukovnih studija u Beogradu, Visoka medicinska škola strukovnih studija “Milutin Milanković”, kao i strukovne studije zdravstvene nege na medicinskim fakultetima u Kragujevcu i Nišu. Osim toga, pokrenuta je inicijativa za utvrđivanje studijskog programa diplomskih akademskih studija – master za sestre na Medicinskom fakultetu u Beogradu.

Ove godine su akreditovani studijski programi za sestre i babice u Visokoj medicinskoj školi u Ćupriji, a pre tri meseca objavljen je konkurs Medicinskog fakulteta u Beogradu za master studije za medicinske sestre.

Izvor : B92

Van mreže Asja

  • Multiple Serendipity
  • Član
  • **
  • Poruke: 2913
Odg: Stanje u našim bolnicama
« Odgovor #5 poslato: Oktobar 07, 2009, 10:06:03 posle podne »

Болничка храна завршава у контејнеру


Последње истраживање међу пацијентима у Србији показало да је храна недовољна, неукусна и неприлагођена потребама болесника. – ЕУ сличан проблем решила увођењем оброка који задовољавају дневне потребе организма

Каква се храна сервира у болницама и колико оброка заврши у контејнерима, питања су о којима се у Европској унији државе системски баве тражећи магичну формулу добре неге пацијената и што рационалније потрошње новца из здравствених фондова. Последња истраживања у Србији показују да је сваки четврти пацијент потхрањен, а да око 70 одсто болесника не поједе ни четвртину или ништа од оброка које добију у установама у којима се лече.

– До сада је појам болничке хране искључиво везиван за болничку кухињу. Међутим, постоји права револуција у овој области, а то је увођење клиничке исхране. То су припремљени или фабрички оброци који се пију или дају кроз вену, а то зависи од стања пацијента и дијагнозе која је постављена – каже др Марина Панишић, председница Националног удружења за парентералну и ентералну исхрану Србије и хирург на Војномедицинској академији.

Овакав систем, додаје, спроводе нутритивни тимови који израчунавају једнодневне потребе за храном сваког пацијента у зависности од стања у којем се налази. Код компликованих случајева лекари заједно одређују која врста хране се даје, на који начин и која количина према индивидуалним дневним потребама.

Ceo tekst : Politika

Van mreže naca

  • Global Moderator
  • *****
  • Poruke: 113519
  • Pol: Žena
  • kad porastem,samo će mi se kasti...
  • Dg: MS
  • Grad: NBgd
Odg: Stanje u našim bolnicama
« Odgovor #6 poslato: Oktobar 31, 2009, 12:08:08 posle podne »
Jedina investicija – zakivanje prozora

Vršac – Lane, u decembru, naš list je objavio opširnu reportažu o uslovima u kojima borave pacijenti Opšte bolnice u Vršcu. Zbog više nego oskudnog grejanja zgrade, posebno Dečjeg odeljenja, sobe u kojima su majke i novorođenčad dogrevane su grejalicama, a dotrajali prozorski ramovi su zakucavani, ne bi li se bar malo zaustavili udari hladnih vetrova, koji su jedna od osobenosti Vršca.

Gotovo godinu dana kasnije, jedina promena je to što je u prozore poslednjih nedelja ukucano još eksera, kako bi se sačuvao koji stepen toplote više. Ova „rekonstrukcija“ plaćena je odricanjem od mogućnosti da se bolničke sobe provetravaju...

Pre dva dana, u Vršcu je boravio i Atila Čengeri, pokrajinski sekretar za zdravstvo, ali nekim sasvim drugim povodom. Obilazak Opšte bolnice nije bio predviđen planom posete, ali je Čengeri bio voljan da kaže koju reč i na tu temu:
– Ova godina je bila teška, tako da u pokrajinske bolnice nismo ulagali, jedino želimo da završimo ono što je u fazi izgradnje. Poznat nam je problem ovdašnje bolnice, naročito Dečjeg odeljenja, međutim, okolnosti u kojima se našao ceo svet odrazile su se i na nas – rekao je za „Politiku“ Čengeri.

Dr Sredoje Đurić, koji od pre mesec dana obavlja dužnost prvog čoveka vršačke Opšte bolnice, kaže za naš list da je svestan da će i ove sezone kvarcne peći biti okosnica grejanja.

– Zbog loše instalacije na Dečjem odeljenju, osigurači stalno iskaču, pa će biti nužne dodatne mere opreza – ističe Đurić, a koliko je stanje zaista dramatično, detaljno nam opisuje dr Vida Pavlović, načelnica Dečjeg odeljenja, koja sa još samo dva lekara brine o najmlađim pacijentima iz vršačke, plandištanske, belocrkvanske i alibunarske opštine.

– Nemamo tople vode, jer su bojleri neispravni, pa se deca kupaju u kadama. Samo jedan toalet radi, s plafona niz kanalizacionu cev curi nekakva obojena tečnost. Iz patosa izlaze bube, krov na zatvorenoj terasi prokišnjava, voda se sliva i satima nakon što kiša prestane... Kad baš zahladni, bolesnike grupišemo u nekoliko soba, da bi grejalice imale kakav-takav efekat, a duž hodnika razvlačimo kablove jer nema ni dovoljno utikača. I nameštaj je dotrajao, kreveci se maltene raspadaju – kaže nam načelnica Pavlović, dodajući da bi sve skupa bilo i gore da nije pomoći u opremi koju dobijaju od Fondacije „Hemofarm“.
Jovica Danilović
[objavljeno: 31/10/2009]

Ceo tekst : Politika

Van mreže naca

  • Global Moderator
  • *****
  • Poruke: 113519
  • Pol: Žena
  • kad porastem,samo će mi se kasti...
  • Dg: MS
  • Grad: NBgd
Odg: Stanje u našim bolnicama
« Odgovor #7 poslato: Decembar 02, 2009, 01:07:33 posle podne »
U zaječarskoj bolnici brinu o napuštenim bolesnicima
Najteže je što znaju da ih najbliži ne žele
Autor: SUZANA BOŽINOVIĆ | 02.12.2009.

Zaječar - U okviru zaječarskog Zdravstvenog centra postoji odeljenje na kojem svi pacijenti dele istu sudbinu - potpuno su bespomoćni. Pored njihovih kreveta nema papuča, bez pomoći ne mogu da popiju ni gutljaj vode, telo ih je izdalo, bolest nadjačala. Ostale su im netaknute emocije, razumne, teške, ostale su želje. O ovim ljudima brine danonoćno medicinsko osoblje Službe za produženu negu i lečenje.

Odeljenje je oformljeno da bi pacijenti koji su završili aktivno bolničko lečenje, a još uvek im je potrebna medicinska nega, imali gde da se oporave. Zgrada ima četiri sobe sa po četiri ležaja, sve je sterilno čisto, pod se riba dva puta dnevno, postoje stroga pravila o poseti. Da bi pacijent bio smešten na odeljenje, potrebno je da ih njihov lekar uputi ovde. To se uglavnom dešava kada je nega koju bi imali kod kuće neadekvatna bolesti.
- Pored naših pacijenata, od kojih je većina ovde nakon preloma, preležanog šloga ili zbog malignih bolesti, uvek mora da bude neko da bi im pomogao. Da ih pridigne iz kreveta, pomogne da promene položaj, presvuče, umije i, naravno, pruži neophodnu medicinsku terapiju. Svaki ležaj ima specifičan vazdušni dušek koji se prilagođava telu i sprečava stvaranje otvorenih rana. Imamo pacijente koji žive sami, porodica je daleko, a oni su nepokretni, tako da im je ovdašnji smeštaj jedini način oporavka. Ima pacijenata gde porodica zbog vrste bolesti ne može, i da hoće, da pruži adekvatnu negu. A ima pacijenata koje porodica ne želi - kaže načelnica odeljenja dr Snežana Živković.

Teško je, kažu medicinari, kada im oboleli prilikom umivanja ili hranjenja kaže da želi kući, da hoće da leži u svom krevetu, da loži svoj šporet. Ali, teško je i kada brinu o pacijentima koji zbog bolesti ne mogu ni da govore. Ovi pacijenti, od kojih su mnogi već zašli u godine, željni tople reči, u medicinsko osoblje gledaju kao u svoje najbliže.

Vrata između bolesničkih soba su uvek otvorena da bi sestre u svakom momentu videle i čule pacijente. Da mogu blagovremeno da ih okrenu, pridignu, uteše. Da im bar na tren budu porodica.

ceo tekst : Blic

Van mreže naca

  • Global Moderator
  • *****
  • Poruke: 113519
  • Pol: Žena
  • kad porastem,samo će mi se kasti...
  • Dg: MS
  • Grad: NBgd
Odg: Stanje u našim bolnicama
« Odgovor #8 poslato: Maj 30, 2011, 01:18:53 posle podne »
BOLNICA STRAVE I UŽASA U NOVOM BEOGRADU!

BEOGRAD - I zdrav bi se ovde razboleo!
 U oronuloj dvospratnici, za koju bi svako ko je prvi put ugleda pomislio da je napuštena, oboleli od raka i tuberkuloze provode poslednje dane života.

 Ogoljena električna instalacija, užasna vlaga i potpuno propala stolarija samo su prva slika stanja u kojem se nalazi Pulmološko odeljenje KBC „Zemun“ na Novom Beogradu, koje zbog nerešenih imovinskopravnih odnosa pedeset godina čeka na rekonstrukciju. Da zlo bude veće, ovo je jedina ustanova namenjena lečenju obolelih od tuberkuloze u Beogradu!

 - Pacijenti dolaze preplašeni, a zbog stanja u kojem je zgrada budu i revoltirani. Mnogi, čim vide bolnicu spolja, odustanu od ulaska i vrate se kući, u porodicu. Neki od 25 pacijenata, koliko ih trenutno imamo, oboleli su od raka i u ovoj zgradi provode poslednje dane života - priča doktorka Biljana Stepić, i dodaje da najmlađi pacijent ima 19 godina, a najstariji 83. Prema njenim rečima, o bolesnicima se ovde brinu dve doktorke i šest sestara.

ceo tekst : Kurir

Van mreže naca

  • Global Moderator
  • *****
  • Poruke: 113519
  • Pol: Žena
  • kad porastem,samo će mi se kasti...
  • Dg: MS
  • Grad: NBgd
Odg: Stanje u našim bolnicama
« Odgovor #9 poslato: Maj 30, 2011, 01:21:25 posle podne »
PLAFON PAO NA PACIJENTA U KLINIČKOM CENTRU SRBIJE!

BEOGRAD - Plafon pao u bolničkoj sobi u kojoj je ležalo sedam pacijenata!
 U Institutu za plućne bolesti i tuberkulozu, na drugom pulmološkom odeljenju Kliničkog centra Srbije, deo plafona umalo nije na mestu ubio Lj. J. (62), pacijenta obolelog od tuberkuloze. Plafon se sručio na njega dok je ležao u svom krevetu, u sobi sa još šest bolesnika. Pukom srećom, nanete su mu lakše telesne povrede nosa. Pacijentu su povrede sanirane u Urgentnom centru i on je prebačen na Pulmološko odeljenje KBC „Zemun“, o kome smo pisali poslednjih nekoliko dana.

 Drago Jovanović, portparol Kliničkog centra Srbije, potvrdio je za naš list da se plafon srušio i dodao da su iz predostrožnosti bolesnike s tog odeljenja prebacili u druge prostorije i počeli s renoviranjem plafona.

 - Srećom, samo mali deo plafona je pao na pacijenta. Zato smo premestili pacijente na drugo odeljenje i ubrzo počeli s renoviranjem, koje je trenutno u toku - rekao je Jovanović.

ceo tekst : Kurir

Van mreže tatijana

  • Član
  • **
  • Poruke: 11247
  • Amor omnia vincit - Ljubav sve pobeđuje.
Odg: Stanje u našim bolnicama
« Odgovor #10 poslato: Maj 30, 2011, 02:28:12 posle podne »
 :o ](*,) :(  no comment

Van mreže Sklerozica

  • Administrator
  • *****
  • Poruke: 109920
  • Pol: Muškarac
    • HENDI-DRUŠTVO
  • Dg: MS
  • Grad: Beograd
Odg: Stanje u našim bolnicama
« Odgovor #11 poslato: Maj 30, 2011, 09:13:57 posle podne »
BOLNICA STRAVE I UŽASA U NOVOM BEOGRADU!

BEOGRAD - I zdrav bi se ovde razboleo!
 U oronuloj dvospratnici, za koju bi svako ko je prvi put ugleda pomislio da je napuštena, oboleli od raka i tuberkuloze provode poslednje dane života.

 Ogoljena električna instalacija, užasna vlaga i potpuno propala stolarija samo su prva slika stanja u kojem se nalazi Pulmološko odeljenje KBC „Zemun“ na Novom Beogradu, koje zbog nerešenih imovinskopravnih odnosa pedeset godina čeka na rekonstrukciju. Da zlo bude veće, ovo je jedina ustanova namenjena lečenju obolelih od tuberkuloze u Beogradu!

 - Pacijenti dolaze preplašeni, a zbog stanja u kojem je zgrada budu i revoltirani. Mnogi, čim vide bolnicu spolja, odustanu od ulaska i vrate se kući, u porodicu. Neki od 25 pacijenata, koliko ih trenutno imamo, oboleli su od raka i u ovoj zgradi provode poslednje dane života - priča doktorka Biljana Stepić, i dodaje da najmlađi pacijent ima 19 godina, a najstariji 83. Prema njenim rečima, o bolesnicima se ovde brinu dve doktorke i šest sestara.

ceo tekst : Kurir

Zar o tom objektu nije pisano i pre neku godinu?

 

Tekstovi objavljeni na ovom sajtu su autorsko delo korisnika i vlasništvo sajta www.hendidrustvo.info. Svaki korisnik ovog sajta je odgovoran za sadržaj svoje poruke koju objavi na sajtu. Sajt se odriče svake odgovornosti za sadržaj tih poruka. Dalja distribucija tekstova dozvoljena je isključivo u nekomercijalne svrhe i uz jasno citiranje izvora i autora poruke, kao i internet adrese na kojoj se original nalazi. Ako su u pitanju tekstovi, koji prenose lične događaje i sudbine korisnika ovog sajta, za njih morate dobiti dozvolu od autora. Takođe, za ostale vidove distribucije, obavezni ste da prethodno zatražite odobrenje od administratora www.hendidrustvo.info sajta ili autora teksta.