Tema: Začini

[sand]

Ruzmarin štiti mozak

Ruzmarin nije samo začin koji daje izuzetan ukus ribljim specijalitetima već štiti mozak. Grupa naučnika iz istraživačkih centara (Burnham Institute) iz Los Anđelesa i Japana su otkrili da ruzmarin sadrži sastojke koje se bore protiv slobodnih radikala koji oštećuju mozak. Aktivna supstanca kornozik acid (CA), štiti mozak od moždanog udara i neurodegeneracija koje nastaju usled oštećenja koje izazivaju slobodni radikali. Slobodni radikali ne samo da doprinose pojavi moždanog udara ili neurodegenerativnih oboljenja kao što je Alchajmerova bolest nego pojačavaju sve one procese koji se javljaju tokom starenja.

U eksperimentima nad životinjama vođe timova Drs. Takumi Satoh (Iwate univerzitet, Japan) i Stuart Lipton (Burnham institut, LA) su otkrili da se ova aktivna materija iz ruzmarina aktivira pod uticajem slobodnih radikala, tako što ih oni napadaju umesto neurona usled čega oni ostaju neoštećeni. Ovakav sastojak naučnici nazivaju patogeno-aktiviran lek koji ima blagotvornije dejstvo od lekova koji napadaju prouzrokovača i koji često izazivaju neželjene efekte na delove organizma gde njihovo dejstvo nije potrebno.

Ovaj novi tip lekova deluje kroz mehanizam nazvan redoks hemija, kod koje se elektroni prebacuju sa jednog molekula na drugi kako bi aktivirali imuni odgovor organizma. Lekovi koji bi sadržali lekovite sastojke ruzmarina bi bili neškodljivi.

Ruzmarin se u Evropi koristi kao lekovita biljka još od srednjeg veka. Miriše vrlo aromatično na cineol i kamfor, a ukusa je ljutog, aromatičnog i nagorkog.

Sastav: Droga sadrži 1,5—2% etarskog ulja, tanina, holina, saponozida, heterozida i jednu gorku materiju. Etarsko ulje (Rosmarini aetheroleum) dobija se destilacijom pomoću vodene pare iz svežeg lišća i vrhova grančica.

Upotreba: List ruzmarina upotrebljava se samo u narodnoj medicini kao sastojak čajeva za draženje kože, porast kose, abortiv , karminativ i dr. Ulje ulazi u sastav kolonjskih voda i drugih kozmetičkih sredstava, zatim u razne balsame , linimenta , tinkture , pomade i druga sredstva za trljanje i mazanje bolesnih delova tela. Koristi se još protiv epilepsije , nadimanja , hemoroida. Svež ruzmarin u starom vinu dobar je tonik za srce, posebno povoljno deluje protiv sniženog pritiska. Koristi bledim, slabim i starim ljudima. Posle gripa, čaša ruzmarinovog vina doprinosi bržem ozdravljenju.
Sada je dokazano postojanje novog sastojka u ruzmarinu koji bi mogao da bude korišćen za proizvodnju nove vrste neuroloških lekova koji će štiti mozak od neurodegenerativnih oboljenja čak i usporiti proces starenja.

[sand]

Peršun je začinska biljka koja se od davnina koristi kao lekovita biljka. Zanimljivost vezana za peršun je da su stari Rimljani verovali da ako grickaju peršun mogu da popiju puno vina a da se ne napiju. Ovo možda i nije tačno ali je tačno da peršun ima mnoga korisna svojstva za organizam.

Svež peršun čisti krv, rastvara naslage na zidovima vena, održava elastičnost krvnih sudova, pomaže u izbacivanju peska i sitnih kamenova iz bubrega, leči gluvoću i infekcije uveta i koristi u raznim mešavinama protiv inpotencije. Grickanjem peršuna se otklanja neprijatan zadah iz usta.

U manjim dozama lišće i korenovi peršuna stimulišu apetit, pojačavaju sekreciju stomačnih sokova i poboljšavaju varenje. Peršun ima blago laksativno dejstvo pa se uz druge biljke može koristiti protiv zatvora. Može se koristiti i za iskašljavanje jer pomaže da se šlajm lakše izbaci iz bronhija i pluća.

Kao i drugo zeleno povrće, nadzemni deo biljke je bogat hlorofilom, flavonidima i vitaminima neročito obiluje vitaminom C. Koren sadrži proteine, vitamine, minerale, flavonide i druge korisne sastojke. Seme takođe ima lekovita svojstva jer sadrži eterična ulja od kojih lekovito dejstvo ima apiol, miristicin i terpeni. Esencijalna ulja peršuna stimulišu uterus, povećavaju količinu mokraće, smanjuje infekciju urinarnog trakta i uništava bakterije.

Zbog toga sto persun jako “zagreva”, kod jake upale ili razdraženja bubrega, treba ga oprezno koristiti.

Za izlučivanje vode iz organizma: Koren, lišće i plod - izmesaju se, usitne pa se 5 supenih kašika kuva 5 minuta u 1/2 litra vode. Posle kuvanja treba da odstoji jos 20 minuta a onda se procedi i pije triput dnevno po šoljicu. Čaj otklanja zastoj mokraće, samim tim i otečenost nogu.

Protiv otečenih i upaljenih očiju: U 300 grama vode kuva se 2-3 minuta isitnjeno peršunovo lišće, otprilike 2 kasike. Kada se ohladi procedi se kroz sterilnu krpu ili gazu. Ovim čajem oči se ispiraju vise puta dnevno a uveče se stavi oblog duže vreme da stoji. Za ovaj oblog se uzme 6 grančica peršunovog lišća, pažljivo opere i stavi na oči. Oči se povežu gazom i tek ujutru
se skloni oblog, u zamračenoj prostoriji.

Za ublažavanje šećerne bolesti: narendati sitno koren peršuna i iseckati tek ubrano lišće pa izmešati sa šoljom jogurta ili kiselog mleka. Popiti ovo svako vece pre spavanja.

Protiv slabih nerava: Koren i list peršuna se narendaju, to jest - iseckaju, pomešaju sa malinovim sokom i bagremovim medom. Uzimati uvece pred spavanje.

[Tia]

BELI LUK - češnjak
(Allium sativum)


Jedna je od najstarijih uzgajanih biljaka. Ima višestruku primenu u kulinarstvu. Iseckan izgnječen ili isceđen koristi se kao dodatak jelima od pasulje, boranije, u salatama, sosovima, uz ribu (naročito morsku), za pravljenje kobasica, za pihtije...Njegov miris se dugo zadržava u dahu a otklanja se grickanjem peršunovog lišća.

Lekovito dejstvo - Deluje kao antiseptik, protiv prehlade, kašlja i bronhitisa, infekcija u organima za varenje. Pročišćava krvne sudove i snižava krvni pritisak.



Izvor: ovde

[Asja]

Đumbir spašava želuac

Za đumbir kažu da je lijek - tonik za cijeli probavni sustav, naročito za želudac i crijeva. Kao omiljeni začin i lijek zadužen je za jačanje imuniteta i obranu organizma


Za đumbir kažu da je lijek - tonik za cijeli probavni sustav, naročito za želudac i crijeva. Osobno rado i često začinim hranu, posebice krem juhe od povrća, kombinacijom začina kurkume i đumbira. Kao omiljeni začin i lijek (aromatik, antioksidans, digestiv) danas se uvelike rabi u pučkoj medicini u kojoj đumbir predstavlja namirnicu koja je zadužena za jačanje imuniteta i obranu našeg organizma. U jelima začinjenim đumbirovim praškom pojačava se probava i prerada hrane u želucu te to koristi osobama s poremećajem u radu želuca (slabog rada želuca, slabe probave, uzima se kod prevencije čira na želucu, kod oštećenja od konzumiranja alkohola, erozivnoga gastritisa, zamjena za - ibuprofen itd.).

 Stimulativne funkcije na želudac se prenose na crijeva u kojima đumbir kao jak antiseptik uravnotežuje crijevnu floru jer uništava bakterije truljenja a pomaže u razvoju bakterijama kiselog vrenja te potiče crijevnu peristaltiku.
Takvim ljekovitim djelovanjem pomaže kod: nadutosti i slabog rada crijeva a ujedno i pojačava pražnjenje crijeva; pomaže probavi, kod izgubljenog teka, prehlađenog želuca, jutarnjih mučnina, kod povraćanja, nadutosti, kod raznih tegoba nakon uzimanja steroida - kortikosteroida, kod ameba (Entamoeba histolytica ), raznih parazita u crijevima i bakterija. Smanjuje i smiruje grčeve (antispazmodik).

Pripravci koji se rade od đumbira najviše su namijenjeni za liječenje reume, reumatoidnog artritisa, gihta i kod kostobolje - đumbir djeluje na smanjivanje boli.

 U preventivi dobrog zdravlja znanost danas preporučuje đumbir kao antitumorno svojstvo - kemoterapiju. Od đumbira u ljekovite svrhe možemo izraditi tinkturu, a ulje od đumbira kupujemo u ljekarnama.
Među raznim preparatima od đumbira popularni su ekstrakt, sirup, tinktura, prašak, kapsule, ulje, itd. Preparati s medom su omiljeni u Indiji i Kini tako da se đumbirov sok miješa s medom a može se dodati i sok bijelog luka i sve pomiješati te rabiti za liječenje astme i kašlja (respiratornih organa ili za jačanje, čišćenje i pročišćavanje pluća).

 Ajurvedska medicina đumbir rabi kao analgetik, antiemetik, aromatik, afrodizijak, karminativ, diaforetik, digestiv, ekspektorant, nervin, stimulant, za liječenje mučnine i povraćanja, za sve digestivne tegobe, grčeve, tegobe s mjesečnicom, za čišćenje organizma, protiv šećerne bolesti, za smanjenje kolesterola, lipida i triglicerida, kod neuralgije, dermatitisa, kontaktnog dermatitisa, migrene, glavobolje, kožnih bolesti, stimulira gušteraču na rad, kod tumora mokraćnih mjehura, artritisa, osteoartritisa, za nadoknađivanje kalcija i željeza, za jačanja periferne cirkulacije, za hladne ruke i noge, za znojenje, prehladu, nazeb, reumatske tegobe itd.
Trudnice te osobe s komplikacijama zgrušavanja krvi ne smiju uzimati đumbir u bilo kojem obliku.

http://www.hic.hr/zdrava-hrana27.htm

[naca]

Miris jutra

Majčina dušica, drugi nazivi: babina duša, babja dušica, bakina dušica, bukovica, vreskovina, vrisak, divlji bosiljak, dušicina, dušicka, materina dušica, materka, tamjanika. Latinski naziv: Thymus serpyllum .(thymus serpyllum) je višegodišnja zimzelena biljka koja raste kao žbun visine 20 do 30 santimetara.

Ima uske zelene listiće sa kratkim peteljkama. Cvetovi su joj okrugli, roze i lila boje. Zbog prijatnog i jakog mirisa koji odbija biljne štetočine, obično se sadi pored ruža ili nekog drugog osetljivog cveća.Najbolje uspeva na sunčanim padinama Sredozemlja. Naziv majčine dušice potiče od grčke reči thymon što znači hrabrost. Moćna antiseptička i konzervirajuća svojstva majčine dušice bila su poznata još Egipćanima koji su je upotrebljavali za balsamovanje. Rimski vojnici kupali su se u vodi u koju su stavljali ovu biljku da bi ojačali. U srednjem veku Evropljanke su vezle grančicu majčine dušice na predmetima koje su poklanjale lutajućim vitezovima. Škoti su pili čaj od divlje majčine dušice za snagu, hrabrost i otklanjanje noćnih mora. Recept za čorbu zabeležen je davne 1663. godine. Majčina dušica je inspirisala i mnoge pesnike. Tako je Kipling napisao: „Vetrom šibana majčina dušica što miriše na jutro u raju”.



Zanimljivo je da se lekoviti delovi majčine dušice nalaze isključivo u listu i cvetu. Zato je treba pažljivo brati, a nikako čupati. Omiljeni je lek ne samo u narodnoj već i u naučnoj medicini. Ulazi u sastav mnogih preparata koji se prave u apotekama i farmaceutskim kućama.

Pošto ima svojstvo da zaustavlja razvoj mnogih patogenih klica, a i da ih uništava, majčina dušica se vekovima upotrebljavala za vreme epidemija zaraznih bolesti. Odlično deluje i kod infekcija disajnih organa, grla, bronhija, kao i kod astme i velikog kašlja, ali i protiv zadaha u ustima. Poboljšava funkciju organa za varenje, pomaže kod crevnih upala, a naročito je korisna protiv dečjih glista. Takođe, jača nervni sistem, smanjuje nervozu, otklanja nesanicu, a korisna je i za odvikavanje od alkohola.

U kulinarstvu, majčina dušica ima veliku primenu. Uglavnom se koristi kao začin. Sitno iseckani listovi dodaju se salatama, picama, jajima i specijalitetima sa roštilja. Dodaje se supama, marinadama, umacima i sosovima. Koristi se i kod pripremanja školjki i divljači. Pomaže boljem varenju masne hrane.

ovde

[Asja]

LJUTO JE ZDRAVO!      


Ljuti zacini su veoma korisni, a cili papricice ubrajaju se medu najzdravije namirnice jer podižu imunitet, poboljšavaju krvotok, ublažavaju bol...

Ako ste cest posetilac meksickih restorana, sigurno znate da nije dobro riskirati sa bocicom crvenog umaka koji mami sa stolova. Jedna kašika tog sosa "upalice" vam jezik i naterati suze na oci. To je ucinak ljute papricice zbog kog, od tog zacina, zazire vecina ljudi. Mnogi veruju kako zbog te žestine cili slabi culo ukusa. No, istina je suprotna. Ta ljuta papricica ne oštecuje ni ukus ni organe za varenje. Naprotiv, ubraja se medu najzdravije namirnice jer organizmu daje vitalnost i snagu.

Ljuta hrana se pokazala kao vrlo korisna za jacanje imuniteta. Svetlost, stres i pušenje podsticu stvaranje slobodnih radikala, koji u našem organizmu uzrokuju poremecaje metabolizma, ubrzano starenje i verovatno nastanak tumora.

U borbi protiv slobodnih radikala važnu ulogu imaju upravo jaki zacini. Ljute papricice sadrže mnogo antioksidansa korisnih za organizam. Ti crveni, pakleno ljuti plodovi dva do tri puta su bogatiji vitaminom C nego ista kolicina citrusnog voca, pa osetno doprinose jacanju imuniteta. Osim vitamina C, u ciliju su prisutni i vitamini B1, B2, B6 i B12, vitamin P, stabilizator krvotoka, kao i beta karoten. Od minerala, papricice sadrže kalijum, kalcijum, magnezijum, fosfor i cink.

Zahvaljujuci toj jedinstvenoj mešavini važnih vitamina, ove papricice dobro deluju na krvne sudove srca i ociju, protiv artriticnih tegoba, arterioskleroze i reume, a uništavaju i bakterije. I ostali ljuti plodovi imaju korisna dejstva na ljudsko zdravlje, tvrde strucnjaci za ishranu. Jedan od najvažnijih fizioloških dejstava ljutih zacina jeste lucenje sline i želudacnog soka. Pojacano lucenje sline štiti zube od karijesa, a povecane kolicine želudacnog soka aktiviraju razlicite probavne enzime, što olakšava probavu. Poznato je da dumbir poboljšava apetit, ublažava probavne tegobe i nadutost creva. Oštri zacini poput bibera dobri su za rad srca i pospešuju prokrvljenost. Crni biber, klincici, ren, luk i beli luk deluju antibakterijski i vrlo su korisni u borbi protiv infekcija.

Nutricionisti objašnjavaju da je osecaj peckanja koji se javlja zapravo samo reakcija "izmene toplote", i zbog delovanja na nervne završetke, koji inace provode osecaj toplote, ti zacini stvaraju utisak peckanja.

Biber svojom ljutinom pospešuje probavu hrane bogate belancevinama. Zato slobodno dobro zabiberite odrezak jer cete ga lakše svariti. Oštrina ukusa u dumbiru podstice rad želuca i creva. Majka priroda opskrbila je te plodove oštrinom kako bi zaštitila njihove semenke od opasnosti da budu pojedene, a time im je ujedno osigurala razmnožavanje. No, važno je napomeniti da, ukoliko vam ukus i ljutina ovih namirnica ne prijaju, svedite njihovu upotrebu na minimum jer vaš organizam najbolje zna šta mu najviše prija.
izvor: Kurir

[naca]

Začini štite od bolesti

Začine obično koristimo da bi poboljšali ukus jela. Međutim, začini kao što su žalfija, origano i slični njima mogu i da nas zaštite od bolesti.



Malo kima posutog na salatu od krastavca ili svež bosiljak na siru mocarela – ne samo da daju izvrstan ukus, već su i zdravi. Neki začini deluju kao oksidanti tvrdi bečki stručnjak Hademar Bankhofer. Oni štite ćelije od agresivnih štetnih materija iz okruženja. Slobodni radikali utiču da naše ćelije prevremeno stare i obolevaju.

Žalfija, origano, timijan, ruzmarin, morač kurkuma, kim, anis, korijander, kumin i estragon su prema mišljenju profesora Bankhofera pravi „podmlađivači“. Kumin, morač, estragon i kurkuma sadrže tzv. terpenoide, koji snižavaju visok nivo holesterola. Posebna moć se krije u kurkumi, jer mozak održava u formi. Muskat, đumbir, čili i karanfilić deluju kao zaštita ćelijama. Paprika i šafran su velika podrška immunitetu.

Ono na šta treba obratiti pažnju je da se začini ne kuvaju dugo. Bankhofer savetuje da se začini dodaju neposredno pred završetak kuvanja, jer onda optimalno razviju svoj miris i ukus, podstiču probavu i deluju lekovito.
B92

[naca]

Biljem do zdravlja

Začini su najbolji saveznik svakog kuvara kada hrani treba dati poseban ukus ili miris, ali imaju i svoja specijalna svojstva
 
Naučimo nešto više više o nekim začinima koji imaju veoma dobar uticaj na naše zdravlje. Ali i uživajte u njihovom ukusu.

Nana
Dejstvo: List se koristi više od 2.000 godina, pre svega za manje glavobolje i probleme s varenjem. Travari kažu da šolja čaja od nane i malo odmora, kad vas zaboli glava, imaju isti efekat kao i tableta za glavu, samo što sa čajem nema sporednih efekata.

Način upotrebe: Snažna aroma nane može poklopiti suptilnije ukuse i zato ovu biljku treba pažljivo koristiti prilikom kuvanja. Ali, teško da ćete naći bolji ili više osvežavajući garnirung za dezerte koji sadrže crnu čokoladu, kao što su čokoladni mus ili čokoladna torta.

Bosiljak
Dejstvo: Nove studije pokazuju da sveži listovi bosiljka olakšavaju varenje i snižavaju nivo šećera u krvi. Ulja u bosiljku imaju umirujući efekat i podižu raspoloženje.
Način upotrebe: Tanke špagete pospite listićima bosiljka i prelijte maslinovim uljem, garnirajte parmezanom i uživajte. Bosiljak u maslinovom ulju je pravi način da sačuvate aromu listića i kad biljku odsečete od korena.

Peršun
Dejstvo: Snažan dijuretik koji se tradicionalno koristi protiv nadutosti, oticanja i predmenstrualnih i menstrualnih tegoba. List sadrži gvožđe, fosfor i kalcijum i veoma je bogat vitaminima A i C. Zato list peršuna može biti dragoceno oružje u borbi protiv prehlade i gripa.
Način upotrebe: Na Bliskom istoku često se konzumira okrepljujuća i zdrava salata koja se zove tabule, a sadrži puno peršuna i podstiče želudačne sokove.

Žalfija
Dejstvo: Engleska reč za žalfiju znači mudar, a ova biljka se od pamtiveka koristi za stimulisanje koncentracije, inteligencije i pamćenja. Žalfija ima i antiseptičko i antibiotičko dejstvo i deluje protiv upala. Ako su vam desni iritirane, imate rane u ustima ili vas boli grlo, isperite čajem od žalfije usnu duplju.
Novija istraživanja pokazuju da žalfija sadrži takozvani fitoestrogen, biljni estrogen, koji može umanjiti hormonalnu neravnotežu i probleme kao što su toplotni talasi u klimakterijumu.
Način upotrebe: Ovaj začin stimuliše proizvodnju žuči u jetri i pomaže razlaganju masti u telu. Pre nego što list žalfije upotrebite pri spremanju hrane ,bacite ga na kratko u vrelu vodu kako biste pojačali njen ukus. Žalfija dobro ide uz meso.

Ruzmarin
Dejstvo: Jedna od najstarijih biljaka koje se koriste u medicini. Kao i žalfija, ruzmarin je bogat uljima koja stimulišu rad nervnog sistema i mozga i poboljšavaju pamćenje. Ovaj začin takođe pomaže varenje, tako što podstiče izlučivanje otrova i razlaganje masti. Kao timijan, ruzmarin se može koristiti u obliku masti ili obloga za ublažavanje bola manjih rana ili ekcema.
Način upotrebe: U pripremi hrane ruzmarin, timijan i žalfija često idu ruku pod ruku i klasična su smeša začina kojom se obogaćuje ukus jagnjetine
Izvor : Kurir

[naca]

Đumbir tera grip Nedelja, 1. februar 2009.     



Đumbir (Zingiber officinalis) je višegodišnja biljka čiji koren ima neverovatno blagotvorno dejstvo na ljudski organizam.

Srednjovekovna Evropa ga je izuzetno cenila, ali je na kraju ostao samo kao deo njene slatke kuhinje. Istočnjačke đakonije se ipak ne bi mogle zamisliti bez đumbira.

Potiče iz jugozapadne Azije, ali njegov najveći proizvođač je Indija. Kažu da je đumbir sa Jamajke najegzotičnijeg ukusa. Njegovi bliski rođaci su galangal i kurkuma. Azijati ga od davnina koriste kao lek, začin, hranu, sredstvo za ulepšavanje i afrodizijak, a Japanci su otišli i nekoliko koraka dalje pa ga sem klasičnih načina koriste i kao ukiseljenog ili ušećerenog.

Prema ovom začinu koji potiče još iz kolonijalnog doba, Englezi su razvili posebnu odanost i ljubav pa sa njim spremaju mirisno pecivo koje nosi naziv "ginger bread“ i omiljeno fermentisano piće Ostrvljana "ginger ale“ (đumbirno pivo).

Preporučuje se trudnicama

Gingeroli, grupa aktivnih materija koje poseduje đumbir, zadužena je za antibakterijsko, analgetsko i sedativno dejstvo. Pigment žute boje, kurkumin ostaje u crevnom traktu štiteći ga od polipa, a u toku su i istraživanja da li poseduje i zaštitnu ulogu kod raka debelog creva.

Stručnjaci ga preporučuju trudnicama, posebno u prvom tromesečju, jer sprečava mučninu i povraćanje.

Ukoliko imate problema sa probavom rešiće ga đumbir, jer pojačava rad probavnih sokova i žuči. Možete ga koristiti i za sprečavanje nadimanja. Pravi je mađioničar kada su u pitanju simptomi gripa i prehlade, piše "Glas javnosti".

Poseduje antiseptičko dejstvo i smiruje kašalj ako ga koristite kao dodatak čajevima i toplim napicima. Stimuliše perifernu i opštu cirkulaciju, zagreva, otklanja grčeve i spazme, stimuliše funkciju jetre, snažan je antioksidans. Koristan je kod uklanjanja edema i groznice.

Pojačava dejstvo drugih biljaka

U kombinaciji sa drugim biljkama pojačava njihovo dejstvo. Ovaj začin aromatičnog ljutog ukusa je izuzetan stimulans. Ljutkasta i osvežavajuća aroma će vam dati toplu energiju jer će ubrzati cirkulaciju, sprečiće umor i poboljšati memoriju.

Dok se svež koren koristi za pojačanje znojenja i izbacivanje toksičnih materija iz organizma, sušen koren se koristi za stomačne bolesti, dijareju, reumatizam, kašalj...

Ukoliko vam izostane menstruacija razmutite kašičicu đumbira u prahu u pola litre vrele vode. Polako pijuckajte šoljicu toplog čaja, tri do četiri puta dnevno.

Pošto je savršen borac protiv hroničnog umora treba znati da i đumbir poput ostalih stimulativnijih stvari (kafe, crnog čaja) ne treba uzimati nekoliko sati pre spavanja.

Đumbir će svakako poboljšati ukus raznoraznih jela od mesa, povrća, ribe pogotovo ako ga koristite u svežem obliku, narendanog ili u komadu. Kada ga kupujete, treba da vodite računa o odabiru komada. Izaberite onaj koji je čvrst na dodir, nije smežuran i ne može da se savije.

Čuvajte ga u frižideru, zamotanog u plastičnu foliju oko nedelju dana ili u zamrzivaču na duže vreme.
Izvor : Mondo

[naca]

Začini daju ukus hrani i čuvaju vaše zdravlje

Začini su neophodni sastojak dijatalne ishrane, jer su moćni stimulatori sa nadražajnim dejstvom na:
- lučenje sokova za varenje (gorki, ljuti, mirišljavi)
- poboljšanja apetita (gorki, ljuti, mirišljavi)
- varenje hrane (gorki, ljuti, mirišljavi)
- iskorišćavanje hranljivih sastojaka (gorki, ljuti, mirišljavi)

Pravilna primena je čudo
Začini koji se koriste u dijetalnoj ishrani su ljuti, kiseli, slatki, slani i gorki. A, njihova pravilna primena zaista može da pomogne u lečenju nekih bolesti. Evo koji su to začini i kako deluju.
- poboljšavaju cirkulaciju na oštećenoj sluzokoži (ljuti začini)
- rastvaraju masti i poboljšavaju njihovo varenje (ljuti, muškatni oraščić)
- deluju na rad pljuvačnih žlezda (paprika)
- pospešuju proizvodnju (anis, crni luk)
- pojačavaju motoriku žučne kese (ruzmarin, origano)
- deluju na peristaltiku (rad) creva (anis, paprika)
- razbijaju krvne ugruške (biber, čili)
- poboljšavaju rad pankreasa (cimet, lovor)
- rastvaraju sluzi i pomažu njihovo izbacivanje iz tela (cimet)
- smanjuju bolove kod zapaljenskih porcesa na zglobovima (cimet, đumbir, ljute papričice)
- poboljšavaju dijurezu (list peršuna i celera)

Sveži začini i oni bogati eteričnim uljima imaju:
- antibakterisjko dejstvo (crni luk, beli luk, cimet, majčina dušica, list peršuna i celera)
- antiseptično (morski oraščić, lovor, bosiljak, ren, beli luk)
- deluju protiv crevnih parazita (beli luk, bosiljak)

Pored toga mnogi sastojci iz začina su snažni antioksidansi (đumbir, cimet, nana), a treba istaći da svi začini deluju antikancerogeno.

Kada se začini dodaju
Takođe je veoma bitno i to kada se koji začin stavlja u jelo. Pa tako:
Na početku kuvanja treba dodati kim, alevu papriku, lovorov list, biber anis (jer sadrže dosta celuloze)
Pred kraj kuvanja treba dodati bosiljak, nanu, majčinu dušicu
Pred služenje dodati celer, peršun mirođiju, koprivu
Iako su ovo uopštena pravila za dodavanje začina jelima, najbolje bi bilo da začine ipak dodajete ukoliko se oni stavljaju pri kraju kuvanja ili pred samo služenje.

Čuvanje
Začine treba čuvati u malim količinama i držati ih u dobro zatvorenim kutijama ili tamnim teglicama i to na suvom provetrenom mestu. Rok upotrebe treba poštovati jer mogu da izazovu mikrobiotičko kvarenje hrane .

Peršun – univerzalni začin
Ukoliko patite od anemije ili jednostavno želite da ojačate imunitet stavljajte peršun u svako jelo. Ovaj začin obiluje gvožđem, nema visoko-kaloričnu vrednost ali je zato izuzetno bogat mineralima i vitaminima. Bogat je provitaminom A, vitaminima grupe B, retkim vitaminom B12 ( koji je značajan za stvaranje crvenih krvnih zrnaca) i vitaminom C. Ništa manje nije važno ni bogatstvo peršuna mineralnim sastojcima. U 100 grama peršunovog lista ima oko 1630 miligrama minerala, od čega polovinu zauzima visokovredan kalijum. Tome treba dodati i značajno prisustvo kalcijuma, mangana, magnezijuma i bakra. Peršunov list je izuzetno delotvoran kao sredstvo koje podstiče izlučivanje štetnih materija iz organizma, a povoljno utiče na cirkulaciju i uopšte srčane smetnje.

Ceo tekst : Blic

[Ena]

Kurkumin uništava ćelije raka
Autor: E.B. | 31.10.2009.

Molekul u sastojku popularnog začina karija, kurkumin, može da uništi ćelije raka jednjaka, objavili su stručnjaci u sredu i predložili da se to otkriće iskoristi u istraživanju lečenja raka.
Prethodna istraživanja ukazivala su na to da kurkumin može da smanji tumore i da ljudi koji jedu dosta karija mogu da budu manje izloženi toj bolesti, premda kurkumin brzo gubi svoja antikancerogena svojstva kada dođe do procesa varenja.

ceo tekst: BLIC 

[Ena]

Žalfija samoniklo raste na suvim terenima i u priobalskom područjima. Cela biljka ima intenzivan miris i oštar, ljut ukus.
Cveta od maja do juna.

Žalfija sadrži etarsko ulje, tujon, cineol, terpen, gorke supstance, estrogene supstance, kalijumove soli, borneolski, kamfor, acetat linalila i bornil. Zato su veoma poznati čajevi od zalfije
Kako deluje žalfija?
Deluje kao:
- antisudorifik (protiv znojenja),
- depurativ (prečišćava krv),                                                                                                                                       
- antiinflamator (protiv zapaljenja),
- antiseptic (protiv zaraznih klica),
- karminativ (sprečava nadimanje),
- sedativ (umirujuće dejstvo),
- hipoglikemijant (smanjuje nivo šećera u krvi),
- antitermik (smanjuje temperaturu),
- ekspektorans (za iskašljavanje),
- antispastik (protiv grčeva),
- venotonik,
- bakteriostatik (zaustavlja razvoj bakterija),
- emenagog (pomaže pri bolnom menstrualnom ciklusu),
- afrodizijak.
Šta leči žalfija?
Žalfija leči promuklost, čisti krv i jača živce, greje želudac, otklanja gasove, pomaže kod svake vrste prehlade, katara i influence. Preporučuje se kod svih upala, od grla, preko unutrašnjih organa, do bešike i vaginalnih upala.                           
Vrlo je stimulativna i podiže tonus mišića. Takođe, leči i reumatizam.
Pubertet i menopauza su periodi kada je ova biljka izbor broj jedan, jer je nežan ali efikasan hormonalni regulator. Izvrstan je lek za čišćenje jetre, za bolesti bubrega i protiv noćnog znojenja.
Ako uberete sveže listove žalfije i protrljate njima predeo oko zuba, desni, učinićete ih zdravijim i čvršćim.
Nega kose podrazumeva žalfiju, jača je i daje joj sjaj.

ceo tekst: STETOSKOP

[Daca]

   

                   ZACINIMA PROTIV PREHLADE

    Da li mozete da zamislite svoju kuhinju bez zacina,pre svega onih koji su osnova tradicionalne i
mediteranske kuhinje:bosiljak,vlasac,lovorov list,kadulja,origano,paprika,kim,klincic?
 Bez prsohvata ovih zacinskih biljaka ukus jela bio bi potpuno drugaciji.One daju hrani poseban ukus,obogacuju je i ptuzaju joj specifican miris. Poslednjih godina kod nas se mogu kupiti i zacini iz skoro svih,pa i najegzoticnijih krajeva sveta,a eksperimentisanjem i njihovim dodavanjem u pripremi
nasih tradicionalnih jela mozemo dobiti zanimljive ukuse.

                    Ljutina otvara disajne puteve

     Osim zacinskog,ovo bilje ima i druge nacine delovanja.Svakodnevnim konzumiranjem nekih od prirodnih dodataka jelima mozemo da sprecimo i neke bolesti.Zacini pomazu u ublazavanju prehlade,poboljsavaju varenje,snizavaju nivo secera i masnoca u krvi...
     Neki od njih mogu biti vrlo korisni i u prevenciji,odnosno ublazavanju kijavica,prehlada,bolova u grlu i viroza u ciju sezonu upravo ulazimo.A na koji nacin zacini deluju?                       
     I sami znate koliko ste puta uzeli maramicu da obrisete nos nakon sto ste pojeli neko jako zacinjeno ljuto jelo.Upravo takvo delovanje jakih zacina pomaze i u suzbijanju prehlade.
U supe i kuvana jela dodajte djumbir ili cili jer ljuti zacini deluju antibakterijski i otvaraju sinuse i olaksavaju prohodnost disajnih puteva.             

                             Kako deluju           

     BOSILJAK deluje protivupalno i analgeticki pa je odlicno sredstvo za ublazavanje bolova u grlu i glavobolja.Deluje smirujuce i na bolove u misicima.Neizostavan je zacin u mediteranekoj ishrani.
     DJUMBIR je zacinska biljka ljutkastog ukusa koja se koristi u azijskoj kuhinji,a u tradicionalnoj kineskoj medicini koristi se od davnina.Njegova jedinjenja tzv.gingeroli imaju protivupalno i analgetsko dejstvo i pomaze kod prehlade,gripa i kao pomoc za otvaranje disajnih puteva.
Osim toga,ublazava zeludacne tegobe i jutarnje mucnine.
      KADULJA je visestruko lekovita biljka-ima protivupalno dejstvo i pomaze kod izlucivanja sluzi iz organizma.Caj od kadulje odlican je napitak za grgljanje jer pomaze pri izbacivanju sekreta iz grla.Kadulja pomaze i kod drugih zapaljenskih bolesti kao sto su upale creva,upale zuci,mokracnih puteva...
      MAJCINA DUSICA pomaze u izlucivanju prekomerne sluzi koja nastaje tokom prehlade,olaksava iskasljanje i disanje.
Korisna je i kod bolova u zelucu i crevima i smiruje grceve.
      NANA ili MENTA je veoma efektno sredstvo lecenja kod povisene temperature,prehlade,kaslja i bolova u grlu,pomaze u lecenju gripa.Ima i lagano umirujuce dejstvo i ublazava bolove u zelucu i grceve.Dodaje se i slanim i slatkim jelima.
      RUZMARIN je bogat vitaminom C pa moze  da pomogne pri vracanju snage i podizanju otpornosti organizma za vreme prehlade.Podstice varenje,cirkulaciju,leci glavobolju i uopste jaca imunoloski sistem.
       CIMET vraca snagu
       Cimet je veoma koristan protiv prehlade i vraca fizicku snagu.Ima analgetsko dejstvo pa opusta bolne misice.Kod lecenja prehlade dobro ga je koristiti u kombinaciji s djumbirom.

  Ceo tekst uzet iz lista VITA za oktobar 2009 (srpsko izdanje)

[raca]

Začini koji vas greju

Ako na hladnoći osećate bolne trnce u prstima ruku i nogu, spas možete da pronađete u lekovitom bilju koje podstiče cirkulaciju. Medicinska istraživanja dokazala su da i neke svakodnevne namirnice, poput čili papričica, poboljšavaju cirkulaciju i tako umanjuju osećaj hladnoće i promrzlosti.
Dobra cirkulacija je od ključne važnosti ne samo za toplotu nego i za opskrbljivanje tkiva kiseonikom, glukozom i vitaminima.

RUZMARIN
Ruzmarin pojačava cirkulaciju, a zatim oslobađa materije koje usporavaju starenje. Ruzmarin možete da dodajete hrani, pijete kao biljni čaj ili u čajnoj mešavini. Koristan je i ako se nanosi spolja - kreme i ulja koja sadrže eterična ulja ruzmarina podstiču cirkulaciju i tako ublažavaju bolove u mišićima.

ĐUMBIR
Ovaj ljuti koren poreklom iz Indije čest je sastojak čajeva protiv prehlade i mučnina. Gingeroli iz đumbira šire arterije i poboljšavaju cirkulaciju. Kuvajte 30 g đumbira deset minuta u vodi.

ČILI
Feferoni i čili što više kapsicina sadrže to su ljući. Jedenje takve hrane ne samo što podstiče cirkulaciju nego i ublažava hronične bolove.

Ceo tekst: Blic

[naca]

Ren - ljuti borac za zdravlje
20. januar 2010.

Od rena se prave čajevi, sirupi, obloge... To je jedan od najzdravijih začina jer ima jako antibiotsko delovanje, pomaže protiv umora, čisti organizam, ubrzava metabolizam i cirkulaciju.
 
Sveže izrendan koren je izuzetan kao dodatak sosovima, a veoam je ukusna i kombinacija rena i kisele pavlake ili mleka, koja se služi uz svinjsko pečenje, dimljenu ribu, salate i šunku.

Kao lek obično se uzima uz kisela jela, kao sirup, kuvan u belom vinu ili vodi, kao sok ili čaj. Ipak, s njim ne bi trebalo preterivati jer može da izazove dijareju i povraćanje.

Ren je bogat vitaminom C (više od 100 miligrama u 100 grama svežeg korena), a tu su i glikozid, morozin, sinigrin, glutamin, glukoza, kalijum, kiseli sulfat, kao i eterična ulja koja mu daju ljutinu.

Ren se preporučuje za čišćenje krvi, izbacivanje kamena i peska iz bubrega, za znojenje i izbacivanje mokraće. U narodu se koristi kao lek protiv bolesti pluća, reume, gihta, kijavice, za izbacivanje sekreta iz disajnih puteva, protiv skoruba.

Dragocen je i kao stimulator organa za varenje, izaziva pojačanu sekreciju želudačnih i crevnih žlezda, kao i žuči i pankreasa. Pomaže kod uništavanja koli-bacila.

Ceo tekst : mondo