Vreme je za čaj
Početak zanimljive priče vodi do kineskog cara Šen-Nunga i do daleke 2737. godine pre naše ere. Na nekom od svojih putovanja, jednog lepog jesenjeg poslepodneva, car je zaustavio poslugu i naredio joj da prokuvaju vodu za piće, pošto je samo takvu vodu pio. Taman kada su mu pripremili prokuvanu vodu, dunuo je vetrić i pravo u njegovu šolju upalo je nekoliko osušenih listića s obližnjeg grma. Voda je dobila braonkastu boju i okolina je čarobno zamirisala. Veliki Šen nije mogao odoleti, a da ne proba novonastalu tečnost kojom je bio odmah i oduševljen. Tako je čaj krenuo u osvajanje sveta.
piše: Tijana Krasić
Čaj je iz Kine stigao u Japan preko budističkih sveštenika koji su se posle svoje misije širenja vere u Kini vratili na službu u Japan. Druga domovina čaja je Indija (Asam). Odatle se on prenosi u Indokinu, Burmu, Australiju i severni deo američkog kontineta i na jug Afrike. U Evropu prvi čaj stiže 1610. godine brodovima jedne holandske kompanije. U Moskvi počinju da ga upoznaju 1618. godine, kada je poslužen caru Alekseju u kineskoj ambasadi. Do kraja XVIII veka postaje dostupan skoro svima.
Svi listovi čaja (osim biljnih i voćnih) potiču od istog grma zimzelene biljke koja ima lepo latinsko ime – Camellia sinensis. U lišću su zastupljene bioaktivne materije: tein, teobromin, teofilin i eterično ulje. Najkvalitetniji čaj se dobija od mladih izdanaka, pa se grmovi svake godine orezuju. Od jednog grma se može dobiti do 4 berbe. Listovi prve berbe daju najkalitetniji čaj, a iz svake sledeće berbe, čaj je sve lošijeg kvaliteta. Tako postoji nekoliko kategorija čaja:
Golden – najkvalitetniji - od najmlađih lisnih pupoljaka
Orange pekoe – prvi listovi nakon otvaranja pupoljaka
Pekoe – čaj od listova 2. generacije
Pekoe-souchong i souchong – listovi 3. i 4. generacije
Congon – čaj od starih, velikih, najmanje kvalitetnih listova.
Vrlo važno otkriće za mnoge je uloga čaja u mršavljenju. On ubrzava razmenu materija, pospešuje probavu, stimuliše razgradnju masnoća i čisti organe od toksina, a sam po sebi gotovo da nema nikakvu energetsku vrednost (naravno ako mu ne dodate neki zaslađivač). Posle noći punih alkohola kod nas je običaj da se pije jaka kafa, a drugi narodi piju jak čaj.
Razlike u organoleptičkim svojstvima nastaju isključivo zbog tehnološkog postupka proizvodnje koji je specifičan, delikatan i pomalo tajnovit. On je deo tradicije svake zemlje i nije se promenio stotinama godina.
Tako je zeleni čaj obrađen samo parom, nema procesa oksidacije i fermentacije, a suši se na vazduhu. Time sačuva i boju i sve druge dragocene sastojke. Crni čaj je fermentisan i zbog procesa oksidacije boja mu je gotovo crna. Crni čajevi uglavnom dolaze s afričkih, indijskih i indonezijskih plantaža, dok zeleni čajevi uglavnom dolaze iz zemalja dalekog istoka, Kine i Japana. Veliku popularnost imaju razni aromatizovani čajevi (ima ih preko sto vrsta). Jasmin, gardenija, magnolija, kamelija, ruža – izbor je stvarno veliki.
Beli čaj je vrlo redak i ima ga samo u nekim područjima Kine. Za njega se biraju samo najfiniji, najmlađi listići i pupoljci, još prekriveni kratkim belim dlačicama. Napitak je blage zlatkaste boje, tako reći bezbojan i osvježavajućeg je ukusa.
Čaj rojbos (rooibos) ili "majčino čudo" koga ima samo na jugu Afrike, koga obožavaju bebe jer im smanjuje grčeve u stomaku. Rojbos ne sadrži kofein, pa se može konzumirati tokom celog dana. Lep je i kada se ohladi, a može se mešati sa sokom od pomorandže, čak ubaciti i u neki koktel.
Biljni i voćni čajevi se proizvode se od cvetova, kore i semenja, a i od raznovrsnog voća. U svom sastavu nemaju kofein pa su pogodni za decu. Prilikom pripreme, biljni čaj mora odstajati duže u proključaloj vodi, a cedi se nakon desetak minuta.
Američki doprinos čaju
Kako se obično najlepše stvari dese ili otkriju slučajno, tako su i Amerikanci za vreme prvog svetskog sajma, sasvim slučajno otkrili i “patentirali” hladni čaj. Plan je bio da se posetiocima servira čaj, ali zbog velikih vrućina, niko nije bio zainteresovan za takvu ponudu. Neko se dosetio da u skuvani čaj ubaci veliku količinu leda, kako bi ga rashladio. Tako je nastao Ice Tea i postao veliki hit sajma. Potom je i čaj u ovom “obliku” krenuo u osvajanje sveta.
Nekoliko godina kasnije, Amerikanac Tomas Salivan (Thomas Sullivan) razvija ideju "čaja u kesicama". Restoranima je raznosio uzorke čaja umotane u gazu. Naknadno je shvatio da vlasnici restorana, da bi izbegli nered od mokrih čajnih listića po kuhinji, čajeve služe neodmotane. I eto novog proizvoda koji je preplavio svet. Tovar čaja prosut u bostonskoj luci je doveo do Bostonske čajanke, kojom je započela borba za nezavisnost američkih država od Britanije.
Doziranje
Čaj treba piti, ali ne valja preterivati. Svako treba da nađe svoju meru. Preporučljivo je piti 2 do 3 šoljice dnevno, mada se u nekim delovima sveta pije i do 6 šoljica.
Osvežavajuće delovanje zelenog čaja prosečno je duže od onoga na koji smo navikli kod kafe. Znači piloti, vozači, noćobdije, čaj je vaš izbor. A ako nemate uslova za pripremu napitka, možda vam je dostupna tableta zelenog čaja!
Važna stvar kod pripreme čaja je voda, koja bi trebala biti meka s malo hlora i kamenca. Dok je za pripremu crnog čaja najbolje koristiti glinenu posudu za čaj, za zeleni čaj je najbolje koristiti posude od porcelana i keramike. Evo nekoliko metoda za spremanje čaja:
Priprema
1) Japanska metoda– prokuvana voda se prohladi na oko 60°, prelije preko čaja i ostavi 3 minuta da odstoji. Ako je čaj previše kiseo, postupiti prema pasilj metodi, tj. prvu vodu baciti a isti čaj ponovo preliti toplom vodom. Nakon 2-3 minuta servirati.
2) Engleska metoda – jedna šoljica = jedna mala kašika čaja. Listići se preliju vrelom vodom. Nakon 5 minuta čaj se servira.
3) Troprst metoda – za svaku šolju uzeti čaja koliko stane između palca, kažiprsta i srednjeg prsta + jedna merka za čajnik. Sve preliti provrelom ali malo ohlađenom vodom.
Dodaci i korišćenje
Čaj se može začiniti na različite načine: dodavanjem mleka, ruma, limuna, vanile. Najčešće se zaslađuje šećerom ili medom. U Kini i Japanu pije se nezaslađen i bez ikakvih dodataka. Može se koristiti i kao začin. Iz listova se dobija i boja.
Kesice ili listići
Naravno da je čaj u listićima mnogo ukusniji i zdraviji od onog u filter vrećicama, za koje se najčešće koristi čajna prašina. S kesicama se lakše barata, ali su ukus i aroma neuporedivo bolji ako je čaj u listićima.
Čuvanje
Čaj je vrlo osetljiv pa se mora čuvati na hladnom i suvom mestu. Nemojte ga držati pored belog luka, na primer, jer lako prima mirise. Aluminijumske posude koje se mogu čvrsto zatvoriti su idealne.
Čajnik koji prima poruke
A ako postanete zavisnik od ispijanja čaja evo jedne zanimljivosti s interneta o čajniku koji prima SMS poruke. Naime, proizvođači čaja PG Tips su udružili snage s kompanjom Orange, koja se bavi mobilnim telefonima, u pravljenju prvog čajnika koji može da prima SMS poruke. Sve što je potrebno da uradite je da čajniku pošaljete poruku s tekstom "switch on" – kada krenete s posla kući – i voda će već biti spremna za čaj kada uđete u kuhinju. Postoje srebrni i crni čajnici, pod nazivom ReadyWhen UR, koji su opremljeni radio prijemnikom programiranim brojem vašeg mobilnog telefona, elektronskim elementima i malim skupom mehaničkih poluga. Loše vesti su da morate svakog dana da se pristetite da sipate vodu u čajnik i da sami napravite čaj ili kafu. Pored toga, to će vas koštati oko 100 funti.
Preporuka
Pročitajte knjigu „Memoari jedne gejše“, Artura Goldena (
www.b92.net/market) ili bar pogledajte film napravljen po ovom romanu. Bilo bi šteta ne upoznati se sa životima tih neverovatnih žena, koje su mnogo više od onoga što je za većinu prva asocijacija. Ove umetnice s osmehom na licu su, pored svih stvari koje su morale da znaju da bi oraspoložile i zabavljale muškarce (igra, pevanje, poezija, aranžiranje cveća itd), imale poseban odnos prema ceremoniji pripreme, serviranja i ispijanja čaja.
http://www.b92.net/zivot/gastronauti.php?nav_id=190598
Tema: Vreme je za caj (Pročitano 78178 puta)