Tema: Ziveti samostalno sa MS

[sanja]

i ja imam "laksi" oblik MS-a ali mi opet svaka pomoc znaci
zivim sa partnerom koji mi u svemu pomaze
a tu su i roditelji koji sada vise brinu nego kada sam bila dete
u pocetku me je sve to nerviralo jer sam se osecala bespomocno i beskorisno ali sada sam to prihvatila kao normalno
oni mi pruzaju osecaj sigurnosti koji mnogo znaci!

[tatijana]

i moj je bio laksi oblik(do pre 2 godine)Funkcionisala sam sasvim ok,normalno radila i sve..medjutim posle jednog jaceg relapsa,pa ubrzo potom i drugog..pulsna nije delovala kao ranije ..otisla sam u penziju,i sada funkcionisem po kuci radim skoro sve,sem bas nekih teskih poslova.Imam veliku pomoc mog supruga i cerkice(hvala Bogu)Naravno tu su i prijatelji I rodbina (kad treba nesto uvek uskoce na pr kad ne mogu do grada isl)  Znaci da ipak nisam sasvim samostalna 

[Maka]

Tanja, moja kuma je zdrava, i po tim tvojim merilima je manje samostalna od tebe
Ti poslovi u kuci, zenski (mrzim so su uvek samo zenski kad se opisuju) su tezi nego moj "pravi" posao.
Mislim da si potpuno samostalna, to hocu da kazem 

[tatijana]

Mako,kad bolje razmislim ,verovatno si u pravu..mnogi potpuno zdravi ljudi su ,na neki nacin,iz  raznih razloga,manje aktivni od mnogih koji su bolesni..
Pod ovim da nisam bas sasvim samostalna,mislim da ne mogu bas sasvim sama (bolje reci ne usudjujem se sada) do grada i td ..ali,navikne covek na sve..a,nadam se da cu nekad i ja setati sama (kao ranije) 

[desant]

Zivim sam vec 15-ak godina od kada sam otisao vani...Ovdje je to sve drugacije ,imas sluzbe koje ti pomazu,imas pravo na adaptaciju stana,prevoz za invalide i ostalo..jednom rijecju lako se na dobro nauciti..Samostalni zivot ima i svojih prednosti i mana,nekada mi taj mir zaista godi a nekada me i plasi...Sve u svemu treba se izboriti za mogucnost koja ti najvise odgovara ,jer zivot je jedan i prolazi suvise brzo...

[D-47]

Захваљујући интернету никад нисмо психички сами што је некад боље, нико не воли да показује своје инвалидности својим блискима. Иначе живим сам осам година, подрску имам од својих кад имам релапсе и толико. ''Са мс-ом никад нисмо сами'' на жалост.

[Jellena]

Sad gad razmislim malo sigurna sam da jednostavno nikad ne bih smela ni da pomislim da zivim sama. Bogu hvala mislim da imam najboljeg muza na svetu koji samnom prolazi kroz sva moja pogorsanja i poboljsanja U kuci radim sve, ali vec dve godine ne radim svoj posao i nemogu ni do prodavnice da maknem, tako da je na njega sve sto je van kuce palo, a tu su jos i mala deca..... Mislim da sam se i ja previse vezala, jer cim on ode negde na duze od jednog dana mene strefi neko pogorsanje 

[slava]

Сматрам да сам треба да живи само онај ко нема избора, односно мора тако. Имам срећу да ми је муж тренутно огромна подршка. Да ли ће увек тако бити, не знам. Син ми је већ релативно велики (16 година) тако да му моја помоћ у многим стварима и није потребна. Кад год је у прилици помаже ми где ми је помоћ неопходна. Радим као инспектор, значи теренски посао, али на терен не идем. Добила сам друге послове да радим јер се тешко крећем уз туђу помоћ, а самостално готово никако. Хтела сам да кажем да сам поред својих укућана који ме разумеју наишла на разумевање и на послу. Тако је бар за сада и хвала Богу на томе.
Ипак сам мишљења да они који морају да живе сами уз добру вољу готово увек пронађу решење за себе. Једино баш не схватам најбоље оне који желе да живе сами.