Autor Tema: Vesti - Autizam  (Pročitano 39359 puta)

Van mreže sand

  • VIP
  • ***
  • Poruke: 522
  • Gospodarica foruma
Vesti - Autizam
« poslato: Februar 28, 2007, 09:38:12 posle podne »
AUTISTIČNA DECA IMAJU IZUZETNO NIZAK NIVO HOLESTEROLA

Mnoga deca koja boluju od autizama imaju veoma nizak nivo holesterola, saopštili su autori studije objavljene u medicinskom časopisu 'Amerikan džornal od medikal dženetiks'.

U istraživanju se navodi da nizak nivo holesterola možda igra ulogu u razvoju simptoma autizma. Dodaje se da nizak nivo holesterola nije takav zbog loše ishrane, već zbog nemogućnosti organizma da proizvodi holesterol.

'Znamo da organizam može da toleriše nizak holesterol, ali nismo sumnjali da to, u kombinaciji sa mutacijom specifičnog gena, možda može da prouzrokuje širok spektar autističnih poremećaja dece', izjavila je Ilejn Tirni sa Inistuta u Baltimoru.

'Naš sledeći korak je utvrđivanje drugih abnormalnosti metabolizma holesterola kao faktor rizika za pojavu autizma', zaključila je Ilejn Tirni.

RTS

Hendi-društvo

Vesti - Autizam
« poslato: Februar 28, 2007, 09:38:12 posle podne »

Van mreže Sklerozica

  • Administrator
  • *****
  • Poruke: 109621
  • Pol: Muškarac
    • HENDI-DRUŠTVO
  • Dg: MS
  • Grad: Beograd
Odg: Vesti - Autizam
« Odgovor #1 poslato: Februar 28, 2007, 09:39:17 posle podne »
Citat: autizambg
Nemojte prerano verovati svemu sto casopisi pisu, i svemu sto nasi mediji kao veliku vest objavljuju. Nije prvi put da se objavljuju "velika otkrica" za koja se kasnije ustanovi da nemaju mnogo veze sa istinom. (Cak se kod nas i reklamira "sauna za lecenje autizma". Toliko o tome )
Do sada je izneto vise desetina teorija o uzroku autizma od kojih ni jedna nije na kraju u potpunosti dokazana i prihvacena u naucnoj literaturi.
Zato ne mozemo da prihavtimo takve vesti zdravo za gotovo.

Zbog ovakvih informacija roditelji ocekuju cudotvorni lek, a premalo se paznje posvecuje tome da sto bolje ukljuce osobe sa autizmom u rad, skolovanje i drustvo generalno.

Van mreže sand

  • VIP
  • ***
  • Poruke: 522
  • Gospodarica foruma
Odg: Vesti - Autizam
« Odgovor #2 poslato: Februar 28, 2007, 09:40:54 posle podne »
naravno da ne treba verovati svemu što se napiše i da ne treba uzimati sve vesti "zdravo za gotovo".... ideja ovog posta i nije bila da se predstavi veliko otkriće, zato je i naziv posta "vest", a ovo sam postavila više kao informaciju da se nešto radi, šta se radi i u kom pravcu se kreću studije posvećene autizmu.... istorija medicine a i mnogih drugih nauka i jeste istorija pokušaja i pogrešaka, pa i vesti vezane za nerazjašnjena stanja i bolesti treba tako i posmatrati, a ne kao neki spektakl i bombastične vesti....mislim da nije loše čitati objavljena istraživanja i vesti iz oblasti koje nas interesuju, jer to je jedna vrsta praćenja toka razmišljanja ljudi koji se time bave a drugo opšta informisanost..... čudotvornosti u vestima nema, a lutanja u teorijama i jesu jedan od načina da se na kraju priče dodje do izvesnih saznanja a možda i rešenja.....

naravno selektivnost u prihvatanju odredjenih informacija je ono što svako od nas ima, a meni stvarno nije bila želja da namećem bilo kakvo mišljenje....samo sam prenela vest koja mi je bila, hajde da tako kažem, neobična....

Citat: autizambg
Zbog ovakvih informacija roditelji ocekuju cudotvorni lek, a premalo se paznje posvecuje tome da sto bolje ukljuce osobe sa autizmom u rad, skolovanje i drustvo generalno.



slažem se da se društvo sramotno malo bavi navedenim problemima, i da su osobe sa autizmom i njihove porodice još uvek na margini društva ali nisam ni za prekid dotoka svih informacija do ljudi....ako se nešto radi na tom polju zašto ne bismo znali šta se to radi....a da sa roditeljima treba razgovarati i potpuno objasniti sve što moraju da znaju o svom detetu to je živa istina, ali za to su odgovorni stručnjaci kojima je to obaveza i koji najčešće zaborave da je pravo roditelja da bude apsolutno informisan o svakoj činjenici kada je njegovo dete u pitanju...

Van mreže Sklerozica

  • Administrator
  • *****
  • Poruke: 109621
  • Pol: Muškarac
    • HENDI-DRUŠTVO
  • Dg: MS
  • Grad: Beograd
Odg: Vesti - Autizam
« Odgovor #3 poslato: Februar 28, 2007, 09:41:47 posle podne »
Autizam češći nego što se verovalo
24.10.2006
  Autizam je retka ali teška bolest koja dovodi do povlačenja celokupnog duhovnog života u vlastiti unutrašnji svet, a njen uzrok koji se najčešće razvije pre tridesetog meseca života deteta, još je nepoznat.

Ipak, autizam i srodni poremećaji češći su nego što se ranije verovalo, i, prema poslednjim podacima, u Velikoj Britaniji pogađaju, čak, svako stoto dete. Ovi rezultati objavljeni su u uglednom stručnom časopisu ?Lancet?, a podaci koji govore o ovom poremećaju su sledeći:

istraživači su utvrdili da na svakih 10.000 dece njih 116 pati od autizma ili poremećaja srodnih autizmu. Ranije se verovalo da je taj odnos 44 na 10.000 dece, što znači da se broj obolelih više nego udvostručio. Istina, naučnici ne tvrde da je zaista došlo do povećanja broja obolelih ili je više reč o boljim dijagnostičkim procenama, ali to ne umanjuje ozbiljnost koju zaslužuje bavljenje osobama zatvorenim u svoj svet i bez ikakvog kontakta sa spoljašnjom realnošću. Upućen je poziv zdravstvenim i socijalnim službama da uzmu u obzir novootkrivenu činjenicu i pokušaju da stvore odgovarajuće uslove za potrebe dece s nekim oblikom autizma.

Britansko državno udruženje za autistične osobe izvestilo je kako se rezultati ovog istraživanja u kojem je učestvovalo blizu 60.000 dece uzrasta između devet i deset godina, poklapaju s njihovim procenama pa i oni pozivaju sve nadležne službe da se angažuju na pomoći autističnoj deci.

Još jedno podsećanje na neke činjenice vezane za autizam: ponekad je prisutan od samog rođenja, što nije pravilo, a ustanovljeno je da je učestaliji kod muške nego kod ženske dece.

www.politika.co.yu

Van mreže sand

  • VIP
  • ***
  • Poruke: 522
  • Gospodarica foruma
Odg: Vesti - Autizam
« Odgovor #4 poslato: Februar 28, 2007, 09:49:58 posle podne »
Otvorena "senzorna soba"
24.10.2006

Zamenik gradonačelnika Beograda Radmila Hrustanović i princ Aleksandar Karađorđević juče su otvorili "senzornu sobu" u Dnevnom boravku za decu i omladinu sa autizmom u ulici Kornelija Stankovića 13. Ovde svakog radnog dana od 6 do 18 časova boravi tridesetak korisnika uzrasta od 15 do 35 godina.

Sredstva od 18.000 evra za ovu, ali i "senzornu sobu", koja će biti instalirana u Stacionaru za decu i omladinu obolelu od autizma, kao i za dostavno vozilo za hranu, prikupljena su zajedničkom akcijom Grada Beograda, princeze Katarine Karađorđević i Agencije "Fabrika".

Na poslednjoj modnoj reviji prikupljeno je više novca, pa smo dobili dve "senzorne sobe" i dostavno vozilo. Nadam se da će ovakvih akcija biti još - rekla je Radmila Hrustanović.

Van mreže Sklerozica

  • Administrator
  • *****
  • Poruke: 109621
  • Pol: Muškarac
    • HENDI-DRUŠTVO
  • Dg: MS
  • Grad: Beograd
Odg: Vesti - Autizam
« Odgovor #5 poslato: Februar 28, 2007, 09:51:01 posle podne »
Autizam neurobiološki poremećaj koji pogadja ljude širom sveta

26/02/2007   

Naučnici koji nastoje da razjasne misteriju autizma saopštili su da je njihovo istraživanje ukazalo na genetske uzroke. To je rezultat najveće do sada sprovedene studije o tom poremećaju na osnovu analize gena oko 1200 porodica od kojih je svaka imala najmanje dvoje autistične dece.

Autizam je kompleksni neurobiološki poremećaj koji pogadja ljude širom sveta. Autizam se pojavljuje u svim rasnim, etničkim i socijalnim gruama i četiri puta više pogadja dečake od devojčica.

Tereza i Kris Vedel imaju dva sina sa umerenim autizmom.

«Autizam ima veoma širok spektar. Svako dete pokazuje različite simptome,» kaže Tereza.

Radi se zapravo o grupi poremećaja nazvanih skraćeno autistički spektralni poremećaj ili ASD. ASD umanjuje sposobnost osobe da komunicira i uspostavlja odnose sa drugima. Oni koji su ozbiljno pogodjeni ne mogu čak ni da govore. Naučnici sumnjaju na genetske uzroke – i to je možda potvrdjeno novom medjunarodnom studijom. Kompjuteri koji mogu da pročitaju milijarde DNK signala u minuti ukazali su na specifične gene i njihove abnormalnosti jedinstvene za porodice sa autističnom decom. Genetičar Džozef Baksbom je jedan od vodećih istraživača ove studije. On objašnjava njene rezultate.

«To je nepobitan dokaz koji ukazuje na seriju gena koji deluju zajedno i koji mogu zajedno da uzrokuju autizam».

Istraživači kažu da je nova studija takodje pokazala da toksini u prirodnom okruženju nisu uzročnici autističkog spektralnog poremećaja.

«Dokazi nagoveštavaju da je autizam preko 90 odsto uzrokovan genetskim poremećajima,» kaže doktor Baksbom.

Ne radi se samo o jednom genu već o kombinaciji gena koji mogu da budu uzrok različitih stepena i vrsta autizma.

«Mi smo na početku početka, rekao bih. Poruka ovoga je da sada postoji velika nada,» (kaže doktor Baksbo.

Istraživači se nadaju da će njihova otkrića dovesti do lekova koji bi mogli da preokrenu tok autizma za pet do 10 godina. Istraživači će se sada usredsrediti na brojne gene koje su identifikovali u porodicama sa autizmom, sa nadom da će ustanoviti tačnu ulogu svakog gena ili abnormalnosti i način na koji oni medjusobno reaguju.

Izvor: VOA News

Van mreže Sklerozica

  • Administrator
  • *****
  • Poruke: 109621
  • Pol: Muškarac
    • HENDI-DRUŠTVO
  • Dg: MS
  • Grad: Beograd
Odg: Vesti - Autizam
« Odgovor #6 poslato: Februar 28, 2007, 09:26:50 posle podne »
560 hiljada dece u Sjedinjenim Državama pati od autizma
 
19 02 2007   
 
Novo istraživanje u Sjedinjenim Državama pokazalo je da prosečno jedno na svakih 150 dece u zemlji ima autizam, nagoveštavajući da bi to stanje moglo da bude češće nego što se ranije mislilo. Ranije studije iznosile su procenu da od autizma pati jedno od 166 američke dece.

Novo istraživanje dece sa autizmom je najveće i najsveobuhvatnije ikada sprovedeno. Ono pokazuje da je oko 560 hiljada dece u Sjedinjenim Državama pati od tog poremećaja. Dete Vendi Stoun je jedno od njih.

 Nadam se da je jedno u 150 dovoljno alarmantno za vladu i naše zdravstvene službe da obrate više pažnje na njih.

Autizam još nedovoljno shvaćen neurološki i psihološki sindrom koji ometa sposobnost deteta da se ophodi prema drugim i komunicira sa njima. Mnoge njegovih žrtve autizma su povučene i imaju otežan govor. Novo istraživanje američkih Centara za bolesti, kontrolu i prevenciju nije rađeno na nacionalnom nivou i zasniva se na podacima iz samo 14 država. Ipak, mnogi u medicinskoj zajednici i među grupama aktivista, smatraju da podaci zabrinjavaju.

Li Grosman je iz američkog Udruženja za autizam.

Istraživanje u stvari potvrđuje ono što smo mi stalno govorili. Broj ljudi sa autizmom je mnogo veći nego što je prethodno tvrdilo.

Američki Kongres je nedavno preusmerio 945 miliona dolara za proučavanje tog stanja.

 Moramo ponovo da se obratimo Kongresu i vladinim agencijama i zamolimo ih da posvete veću pažnju populaciji sa autizmom.

Potrebno je više novca za istraživanja jer se veoma malo zna o mogućim faktorima rizika za autizam, šta ga uzrokuje ili kako ga prepoznati biološki. Poznato je da, ukoliko se autizam ustanovi kod deteta pre treće godine života, intervencija ima mnogo veće šanse za uspeh.

voanews.com

Van mreže Sklerozica

  • Administrator
  • *****
  • Poruke: 109621
  • Pol: Muškarac
    • HENDI-DRUŠTVO
  • Dg: MS
  • Grad: Beograd
Odg: Vesti - Autizam
« Odgovor #7 poslato: April 14, 2007, 01:45:15 posle podne »
Objavljeno: 03.04.2007.
Nova metoda dijagnosticiranja autizma

Kad malo dijete ne reagira na svoje ime u dobi od godine dana, to je možda rani znak autizma ili nekog drugog razvojnog problema, objavili su istraživači.


Njihovo je otkriće važno zato što "ranija identifikacija autizma nudi i mogućnost ranije intervencije, što obežava i poboljšanje", kaže se u studiji koju je u ponedjeljak objavilo sveučilište u kalifornijskom gradu Sacramentu.

"To motivira sve veći broj studija kojima se želi omogućiti pronalaženje najranijih pouzdanih indikatora autizma".

Studija objavljena u travanjskome broju časopisa Archives od Pediatrics and Adolescent Medicine izvedena je na 101 jednogodišnjem djetetu čija starija braća i sestre imaju autizam pa se zato smatraju rizičnom skupinom.

Njihovi su nalazi uspoređeni s nalazima 46 djece iste dobi za koje se ne smatra da pripadaju rizičnoj skupini.

Svako je dijete sjedilo za stolom s malom igračkom, a istraživač bi mu prišao straga i jasnim ga glasom pozvao po imenu. Ako dijete nakon tri sekunde nije reagiralo, ime je ponovno izgovoreno, ali ne više od dvaput.

Sva djeca u nerizičnoj skupini reagirala su na svoje ime u prvom ili drugom pozivu, kaže se u studiji. Nasuprot toj djeci, u rizičnoj je skupini reagiralo 86 posto djece.

U razdoblju do dvije godine poslije istraživači su pratili 46 djece iz rizične i 25 iz nerizične skupine. Otkrili su da su dvije trećine djece kod koje je u dobi od godine dana izostala reakcija na ime, u dobi od dvije godine imala neke razvojne probleme.

Od djece kojoj je dijagnosticiran autizam, polovina je pala na testu s godinu dana. Od one djece kojoj je ustanovljen neki oblik usporena razvoja, 39 posto palo je na testu prepoznavanja imena, kaže se u studiji.

Iako ne može otkriti svu djecu kojoj prijeti neki razvojni problem, to je testiranje jednostavno i jeftino pa bi ga liječnici mogli upotrijebiti u redovnim pregledima djece u dobi od godine dana, preporučuje studija.

Izvor: plivazdravlje.hr

Van mreže sumonja

  • VIP
  • ***
  • Poruke: 56
Odg: Vesti - Autizam
« Odgovor #8 poslato: April 15, 2007, 07:59:36 pre podne »
Preuzeto sa sajta Centra za smestaj i dnevni boravak dece i omladine ometene u razvoju

http://www.centarbgd.org.yu/autizam.htm

Izvor "Autizam i dijeta", 2001.g.
Dr sci Milijana Selakovic - spec. neuropsijiatar - spec. psih. razvojnog doba

...
U nekim sličajevima, već u prvim mesecima života deteta, postoje neke osobenosti na osnovu kojih se može pretpostaviti da je moguć razvoj autističnog poremećaja. To su:

-slabo sisanje u prvim nedeljama života;
-veoma mirna i tiha, nezahtevna beba ili, suprotno, beba koja -neprekidno plače i vrišti i koju je nemoguće smiriti;
-nezainteresovano ili pruža otpor maženju;
-mrzi prepovijanje, češljanje i sl.
-ravnodušna je prema onima koji se brinu o njoj, ili suprotno, postoji patološka vezanost za te osobe;
-ne postoji kontakt pogedom, na primer, pri hranjenju;
-ne pruža ruke da se uzme;
-ne učestvuje u igrama, ne imitira izraz lica ili pokrete odraslih: ne maše «pa-pa», ne šalje poljubac, ne pokazuje «pametnu» glavu i sl.;
-gukanje je oskudno ili ne postoji;
-ne prihvata podsticaj na komunikaciju;
-ne skreće pažnju roditeljima na interesantne predmete i događaje, sa željom da podele uživanje;
-izuzetno je zainteresovano za neke predmete, na pr. jaka svetla, šare na tepihu, prekidače, određene TV programe....
-ne reaguju na pokušaje roditelja da im ukažu na predmete i događaje;
-postoji opšti utisak da je beba «čudna i drugačija od ostalih»...

Van mreže sand

  • VIP
  • ***
  • Poruke: 522
  • Gospodarica foruma
Odg: Vesti - Autizam
« Odgovor #9 poslato: April 16, 2007, 08:20:59 posle podne »
"Dani autizma: Kišobran za sve"

Izvor: Beta

U šest vojvođanskih gradova i mesta danas počinje dvonedeljna manifestacija "Dani autizma: Kišobran za sve".

Kako su saopštili organizatori, reč je o tradicionalnoj manifestaciji u okviru koje će, kroz radionice, tribine, ulične akcije i medijska predstavljanja, javnosti dobiti osnovne informacije o autizmu.

Manifestacije se održavaju u Novom Sadu, Pančevu, Zrenjaninu, Kovačici, Somboru i Subotici.

Organizatori su Vojvođansko udruženje za pomoć osobama sa autizmom, Društvo Novog Sada za pomoć osobama sa autizmom, Škola za osnovno i srednje obrazovanje "Milan Petrović" iz Novog Sada i Društvo defektologa Vojvodine.

Van mreže Sklerozica

  • Administrator
  • *****
  • Poruke: 109621
  • Pol: Muškarac
    • HENDI-DRUŠTVO
  • Dg: MS
  • Grad: Beograd
Odg: Vesti - Autizam
« Odgovor #10 poslato: Jun 22, 2007, 02:46:34 posle podne »
Mutacije na proteinima povezane s autizmom

Istraživači s University of Texas su utvrdili da mutacije na dvama ključnim proteinima mogu dovesti do autizma.

Studija čije je rezultate objavio znanstveni časopis Neuron je pokazala da jedan od promatranih proteina povećava aktivnost i međusobnu povezanost živčanih stanica dok ih drugi smanjuje.

U normalnim okolnostima su proteini neuroligin-1 i neuroligin-2 u ravnoteži, no kod autističnih osoba to nije tako.

Ovo otkriće podupire teoriju po kojoj je autizam povezan s neravnotežom veza između živčanih stanica.

Van mreže sand

  • VIP
  • ***
  • Poruke: 522
  • Gospodarica foruma
Odg: Vesti - Autizam
« Odgovor #11 poslato: Septembar 12, 2007, 08:57:37 posle podne »
Stalna genetska mutacija može da bude uzrok autizma

[ 31 08 2007 ][ www.voanews.com ]

- Jedno novo istraživanje ukazuje da stalna genetska mutacija u populaciji Sjedinjenih Država može da bude uzrok autizma, neurološkog moždanog poremećaja koji pogadja jedno od 150 američke dece. Medjutim, mnogi istraživači kažu da je ova studija samo deo slagalice u traganju za uzrocima autizma.

Autizam je prvi put ustanovljen 1943. godine, ali mnogi naučnici kažu da je ostao misterija, delom i zbog složenosti mozga. Medjutim, najnovija studija njujorške laboratorije COLD SPRING HARBOR, ukazala je na moguće genetske uzroke, o čemu govori genetičar i glavni autor studije Džonatan Sajbat.

- Studija koju smo vodili Majk Vigler i ja, ustanovila je da je, u najmanje 10 odsto nasumičnih slučajeva autizma, primarni genetski faktor koji je umešan spontana mutacija. To nije nešto što su preneli majka ili otac. Interesantno je da smo otkrili da se ta mutacija pojavljuje na mnogim mestima širom genoma. I kako izgleda, autizam se ne javlja zbog promena u samo jednom genu ili nekoliko gena, tu je 50 ili moguće stotinu različitih mesta u genomu koja, ako se promene, mogu da doprinesu autizmu.

Većina naučnika slaže se da postoji genetska osnova za autizam. Medjutim, povećanje broja slučajeva autizma koje su ove godine prijavili američki Centri za kontrolu bolesti, navelo je naučnike da potraže mogući uzrok i drugde. Neurolog Mirjana Savatić sa njujorškog Univerziteta Stoni Bruk, kaže da delimični uzrok tog povećanja može da bude i poboljšana dijagnostička tehnologija.

Razvijeni su novi testovi za procenu, tako da možemo bolje da ustanovimo autizam kod dece. U prošlosti, neko kome je bila ustanovljena mentalna retardacija, sada se pažljivije svrstava kao autistični poremećaj. U svakom slučaju, ne opada broj slučajeva mentalne retardacije u Sjedinjenim Državama, ali postoji istinsko povećanje broja slučajeva autizma.

Mnogi stručnjaci su saglasni da nema dokaza koji povezuju autizam sa bilo kojim uzrokom. S obzirom da se autizam povezuje sa mnogo različitih poremećaja i pogadja ljude na različite načine, mnogi analitičari očekuju da uzroci budu različiti, isto kao i deca koju pogadja, kaže profesorka Keti Pret, direktorka Istraživačkog centra za autizam u Indijani i član borda američkog Udruženja za autizam.

Neke porodice će reći da su od trenutka rodjenja deteta, uočile da je nešto različito. Druge porodice, da je njihovo dete razvilo sposobnosti i da je ih onda - u odredjenom uzrastu - iznenada izgubilo. I tu je verovatno neki zajednički konsenzus oko genetske predispozicije za autizam. Ali ono na šta je rad posebno fokusiran sada je pitanje šta bi mogao da bude pokretač, ako postoji ta genetska predodredjenost?

Ne postoji lek za autizam, a svaki od različitih simptoma može da bude tretiran kroz terapiju i lekove. Ali istraživači se nadaju da će prepoznavanjem mutiranih gena i nefunkcionalnih delova mozga, biti pronadjeni bolji načini tretiranja autizma.

Van mreže Sklerozica

  • Administrator
  • *****
  • Poruke: 109621
  • Pol: Muškarac
    • HENDI-DRUŠTVO
  • Dg: MS
  • Grad: Beograd
Odg: Vesti - Autizam
« Odgovor #12 poslato: Oktobar 25, 2007, 07:28:04 posle podne »
Roditelji autistične dece ubedjeni da je timerosal glavni krivac!

19/10/2007   



Američki centri za kontrolu bolesti i prevenciju objavili su studiju koja još jednom pokušava da odagna tvrdnje o vezi autizma i jedne vrste žive pronadjene u timerosalu, konzervansu korišćenom u dečijim vakcinama. Medjutim, mnogi roditelji autistične dece i dalje su ubedjeni da je timerosal glavni krivac.

Autizam je neurološki poremećaj koji često pogadja dete pre treće godine. On se ispoljava kroz teškoće u učnju, govoru i odnosima sa drugima. Deca sa autizmom mogu da budu povučena, otporna na osećanja i nevoljna da govore. Lekari su ustanovili autizam kod sedmogodišnjeg Evana Riglija u prvoj godini života. Njegovi roditelji su pokušali sve što su mogli da pronađu lek. Najnovije sredstvo je supstanca nazvana glutation - antioksidant koji se često koristi u alternativnoj medicini za jačanje imunog sistema. Evanova majka, Emlin Rigli uverena je da je on imao pozitivan efekat kod njenog sina.

«Doneo je velike promene. Da li je Evan izlečen? Nije. Da li je bolje? Jeste. A, progres je ono što nam je potrebno u ovom stadijumu autizma», kaže Emlin Rigli.

Ipak, drugi roditelji kažu da progres može da se postigne tek kada svi proizvodjači lekova eliminišu timerosal iz dečijih vakcina. Timerosal sadrži blagu formu žive i 70 godina je bio korišćen kao konzervans u vakcinama. Strahovanja u vezi sa timerosalom pojavila su se krajem devedesetih godina prošlog veka, kada su istraživači u ograničenom istraživanju na 12 dece u Britaniji nagovestili moguću vezu autizma i crevnih oboljenja i vakcine protiv malih boginja, zaušaka i rubeole.

Kao meru predostrožnosti, nadležni u američkom zdravstvu su 1999. preporučili da se timerosal postepeno povuče iz vakcine. Neki od britanskih istraživača su kasnije opovrgli svoje nalaze. Druge studije su 2004. zaključile da nema dokaza da živa u timerosalu uzrokuje neurološke ili psihološke probleme. Infektolog Pol Ofit iz Dečije bolnice u Filadelfiji u Pensilvaniji, veruje da je preporuka američke vlade za postepeno povlačenje timerosala bila greška.

«Mislim da je to na kraju preplašilo mnogo više ljudi nego što je razuverilo. I mislim da smo na kraju napravili veliku štetu», kaže doktor Ofit.

Najnovija studija objavljena proteklih dana u «Nju Ingland džornal of medisin», trudi se da odagna strah u vezi sa timerosalom. Studija je pratila više od hiljadu američke dece koja su primila vakcine koje su sadržale živin konzervans. Deca uzrasta od 7 do 10 godina su proveravana na neuropsihološki uticaj žive na sposobnost govora i fizičku koordinaciju. Autori studije su zaključili da dokazi ne podržavaju vezu izmedju ranog izlaganja živi od vakcina sa timerosalom i funkcionisanja mozga. Rasel Mancino i drugi roditelji ipak nastavljaju da okrivljuju timerosal.

«Odluka da se povuče je bila sasvim ispravna. Reći danas, 2007, da je to bila greška, je kriminal», kaže Rasel Mansino.

Rasprava se nastavlja. Roditelji kažu da najnovija studija nije merodavna, jer nije posebno usredsređena na autizam. Nova studija – direktno povezana sa autizmom – upravo je u toku.

Izvor:  VOA NEWS

Van mreže Sklerozica

  • Administrator
  • *****
  • Poruke: 109621
  • Pol: Muškarac
    • HENDI-DRUŠTVO
  • Dg: MS
  • Grad: Beograd
Odg: Vesti - Autizam
« Odgovor #13 poslato: Decembar 06, 2007, 12:12:17 pre podne »
Objavljeno: 05.12.2007.
 
Autisti imaju više sive tvari u nekim dijelovima mozga

Autistična djeca imaju više sive tvari u nekim zonama mozga zaduženim za empatiju ili učenje u odnosu na drugu djecu iste dobi, otkrili su američki znanstvenici koristeći novu naprednu tehniku prikazivanja.

"Naše promatranje ukazuje na nemogućnost autistične djece da uspostave odnose s drugima i da se normalno suoče sa situacijama svakodnevnog života što bi mogao biti rezultat nefunkcioniranja sustava zrcalnih neurona", objašnjava dr. Manzar Ashtari s dječje bolnice Philadelphia u Pennsylvaniji, glavna autorica tog istraživanja.

Zrcalni neuroni su cerebralne stanice koji postaju aktivne kada osoba vrši neku radnju i uz to opaža neku emociju i osjet kao i kada je ta ista osoba svjedok identičnih akcija, emocija ili osjeta kod drugih, precizirala je ta znanstvenica.

Znanstvenici su otkrili indicije postojanja sličnih sustava kod ljudi onima koji su najprije zapaženi kod makaki-majmuna, što olakšava funkciju usvajanja promatranjem, oponašanjem kao i razumijevanjem drugih.

Istraživači su promatrali 13 autističnih dječaka čiji je IQ viši od 70 i 12 ne-autističnih dječaka, prosječne starosti obje skupine 11 godina.

"U normalnom mozgu, velika količina sive tvari je povezana s višim IQ-om, ali u autističnom mozgu to povećanje ne odgovara većem IQ jer siva tvar ne funkcionira normalno", primjećuje dr Ashtari.

Znanstvenici su također kod autistične djece primijetili bitno manje sive tvari u predjelu iznad desnog krajnika, što se povezuje s nesposobnosti socijalnog funkcioniranja.

Autisti koji su imali manji volumen sive tvari u tom području mozga su postigli slabije rezultate na testovima kojima se mjeri uzajamnost i socijalna interakcija.

Autizam pogađa oko 1,5 milijuna Amerikanaca prema statistikama Saveznih centara za kontrolu i prevenciju bolesti.

Taj se hendikep uglavnom manifestira u prve 3 godine života i njegova učestalost je u velikom porastu u SAD-u.

Izvor: Plivazdravlje

Van mreže Sklerozica

  • Administrator
  • *****
  • Poruke: 109621
  • Pol: Muškarac
    • HENDI-DRUŠTVO
  • Dg: MS
  • Grad: Beograd
Odg: Vesti - Autizam
« Odgovor #14 poslato: Februar 01, 2008, 08:04:11 posle podne »
Identifikovana genetska nepravilnost koja povećava rizik od autizma

13/01/2008   


Naučnici su identifikovali genetsku nepravilnost, koja povećava rizik od autizma stotinu puta. U narednom prilogu, više o tome šta ovo otkriće predstavlja za milione ljudi i dece koji pate od ovog poremećaja.

Najnoviji naučni dokazi ukazuju na to da autizam u najvećoj meri izazivaju mutacije različitih gena. Ranija teorija da je živa iz vakcina bila glavni izazivač autizma nije potvrđena, s obzrom da je istraživanje u Kaliforniji, čiji su rezultati objavljeni nove nedelje, pokazalo da se broj slučajeva autizma povećao, uprkos tome što je živa odstranjena iz dečijih vakcina.

Međutim nekoliko novih studija otkriva da rizik od autizma ima veze sa genima. Naučnici iz Opšte bolnice u Masačusetsu otkrili su retke genetske nepravilnosti na hromozomu 16, koje su 100 puta češće kod ljudi sa autizmom. Pa ipak, većina njih nema tu mutaciju, što samo znači da i neki drugi geni igraju ulogu. Štaviše lekari sa Univerziteta Džons Hopkins, otkrili su jedan drugi gen, koji malo uvećava rizik od autizma, ukoliko je nasleđen od majke. Taj gen ima veze sa govorom i njime bi delimično mogao da se objasni zakasneli govor kod dece sa autizmom.

Buduća istraživanja autizma po svemu sudeći će otkriti mnoge druge gene, a stručnjaci naglašavaju da genetske studije u ovom trenutku najviše obećavaju kada je reč o utvrđivanju uzroka autizma.

Izvor: http://www.voanews.com/serbian/2008-01-13-voa8.cfm

 

Tekstovi objavljeni na ovom sajtu su autorsko delo korisnika i vlasništvo sajta www.hendidrustvo.info. Svaki korisnik ovog sajta je odgovoran za sadržaj svoje poruke koju objavi na sajtu. Sajt se odriče svake odgovornosti za sadržaj tih poruka. Dalja distribucija tekstova dozvoljena je isključivo u nekomercijalne svrhe i uz jasno citiranje izvora i autora poruke, kao i internet adrese na kojoj se original nalazi. Ako su u pitanju tekstovi, koji prenose lične događaje i sudbine korisnika ovog sajta, za njih morate dobiti dozvolu od autora. Takođe, za ostale vidove distribucije, obavezni ste da prethodno zatražite odobrenje od administratora www.hendidrustvo.info sajta ili autora teksta.