Giht ili podagra, dobro je poznat još od davnina. Opisivali su ga u starom Egiptu, Rimu, Grčkoj, a Hipokart je veoma precizno u svojim zapažanjima opisao ovu bolest. Giht je u to vreme bio povezan sa neumerenim načinom života i raskoši, obzirom da su oboljevali uglavnom gojazni ljudi čije navike podrazumevaju prekomernu upotrebu mesa i alkohola. Smatralo se da, usled neumerenosti u jelu i piću, dolazi do narušavanja zdravlja i ravnoteže u organizmu, pa bolest napada, “kaplje” na zglobove i uzrokuje bol i patnju. Tako je bolest i dobila ime, po latinskoj reči “gutta”, što znači kap.
Šta je giht
Giht je zapravo jedna vrsta artritisa, obzirom da se radi o upali zgloba koja nastaje kao posledica taloženja kristala mokraćne kiseline kod ljudi sa povišenom koncentracijom mokraćne kiseline u krvi. Kristali mokraćne kiseline se mogu taložiti i u koži, mekim tkivima i bubrezima, a od njega oboljevaju uglavnom muškarci i vrlo retko žene u menopauzi.
Otkud mokraćna kiselina? Sve ćelije u ljudskom telu, kao i neke namirnice koje koristimo u ishrani, sadrže purine. Nizom hemijskih reakcija, starenjem organizma ili iz hrane, nastaje mokraćna kiselina koja se iz organitma izlučuje preko bubrega, urinom. Kod zdravih ljudi, u određenoj koncentraciji je uvek prisutna u krvi. Kada se mokraćna kiselina stvara u većoj količini, i ne izlučuje pravilno putem urina, dolazi do hiperurikemije, odnosno povišene koncentracije mokraćne kiseline u krvi. Ovo još uvek ne znači da je neko oboleo od gihta, ali znači da postoji mogućnost da će se bolest razviti. Vremenom, kada je hiperurikemija dugo prisutna, kristali mokraćne kiseline počinju da se talože u zglobovima, imuni sistem ih prepoznaje kao strana tela, i onda počinju bolovi, otoci i crvenilo zglobova, odnosno giht.
Faktori rizika
-ishrana namirnicama koje su bogate purinima
-konzumiranje većih količina alkohola
-gojaznost
-genetska predispozicija
-upotreba određenih lekova (diuretici, aspirin, levodopa…)
-maligne bolesti i hemoterapija
-hronične bolesti bubrega
Giht obično prate i druge bolesti ili tegobe, kao što su hipertenzija, dijabetes, hiperlipidemija, bolesti srca i krvnih sudova.
O dijagnostikovanju i medikamentoznoj terapijih ne bih da pričam, ali ću da pomenem koje su to navike koje je potrebno promeniti kada se potvrdi hiperurikemija, i koje namirnice treba izbegavati.
Obzirom da su oboleli od gihta najčešće i gojazni, prvi korak koji treba da preduzmu kada potvrde povećanu koncentraciju mokraćne kiseline u krvi je redukcija telesne mase. Redukcija telesne mase ne samo da utiče na izlučivanje mokraćne kiseline, već i smanjuje opterećenje koje lokomotorni sistem trpi. Naravno, ni u ovom slučaju ne smete dijetoterapiju organizovati sami, niti prema savetima iz časopisa, već je neophodno da se obratite stručnom licu. Većina “popularnih” dijeta podrazumeva i korišćenje većih količina mesa, što je u slučaju gihta kontaindikovano. Naravno, kada bi bilo dovoljno izbaciti samo meso, problem bi bio lako rešiv, ali i u ostalim grupama namirnica postoje one koje je potrebno isključiti iz ishrane.
Unos alkohola je potrebno smanjiti na najmanju moguću meru, mada ja obično insistriam da se potpuno isključi. Neka alkoholna pića, naročito pivo, u sebi sadrži purine, i doprinose nastanku i pogoršanju ove bolesti. Još jedna razlog za potpuno isključivanje alkohola je i njegova energetska vrednost i to što je, uz prekomernu ishranu, i prekomerna upotreba alkohola jedan od uzroka gojaznosti.
Pravilna rehidratacija je uvek veoma važna, ali u slučaju gihta, neophodno je dnevno unositi 2-3 litra tečnosti, i to pretežno vode. Preporučuje se i izbegavanje kafe i napitaka sa kofeinom ostalim purinskim alkaloidima.
Promena navika u ishrani je možda i najvažnija mera koju treba primeniti, i obavezna je kod svih koji su oboleli od gihta, ili su u riziku da obole. Neophodno je izbegavati namirnice bogate purinima obzirom da povećavaju nivo mokraćne kiseline u organizmu. NA žalost, ovde spadaju namirnice koje većina najviše voli, ali se uz malo mašte i ovim pacijentima može napraviti dobar plan ishrane sa ukusnim i raznovrsnim jelima. Dakle neophodno je izbegavati crveno meso i proizvode od crvenog mesa, iznutrice, divljač, masnu morsku ribu i morske plodove, asparagus, spanać, grašak, sočivo, soju, kvasac. Tačno je da se moraju isključiti neki od izvora proteina, ali lako ih možemo uneti iz nekih drugih izvora, kao što su jaja i mlečne prerađevine. Dnevni unos purina bi trebao da bude manji od 200mg, a evo sadržaja purina u nekim namirnicama:
Sledi tabela, uskoro
Tema: Oboleli od MS i gihta (Pročitano 10572 puta)