Ok, dobili smo dijagnozu. I sta sad?
Prosli smo ili jos uvek prolazimo kroz papirologiju i sistem, gde izvlacimo potvrde naseg stanja, bilo da je to fizijatar, neurolog... ili nalaz PIO komisije o stepenu invaliditeta. Nekako, polako ali sigurno dobijam utisak da ne postoje vrata iz kojih sedi neko ko bi se ozbiljno pozabavio sa nasim problemom. Ne u meri da ga resi, to je naravno nemoguce (barem za sada), ali smo se ocigledno navikli da ne mozemo zakazati posteno ni pregled kod lekara opste prakse, a kamoli kod neurologa na KC. A i oni su u deficitu, koliko vidim.
Udruzenja? Hm, nisam stekao utisak da ima neke vajde od njih.
Drzava je pronasla racunicu da je isplativije isplacivati invalidsku penziju, nego da placa lek na mesecnom nivou.
Nisam primetio da postoji pomoc drzave u smislu obezbedjivanja psihoteraputa, koji bi kroz desetak susreta koliko toliko olaksao saznanje o dijagnozi. Kako za obolelog, tako i za clanove njegove porodice... naravno, ne pojedinacno.
Vidim, i ovaj deo foruma je prilicno umro. Sta se desilo? Nesto propustam, ili se naprosto odustalo u svakom smislu. Odustala drzava, a i mi sa dijagnozom?