Tema: HRONO ISHRANA

[Daša]

Hrononutricija je način ishrane koji podrazumeva obroke u skladu sa biološkim ritmom. Drugim rečima, u određeno doba dana trebalo bi jesti odgovarajuće namirnice da bi ih što bolje iskoristili i izbegli povećanje telesne težine, rizik od dijabetesa, porast triglicerida, loš holesterol, nedostatak ili višak vitamina i minerala, narušavanje prirodne kiselosti.
O programu hrono ishrane govori dr Ana Gifing, specijalista anesteziologije i reanimatologije i antiejdžing medicine.

Nije isto ako, recimo, za večeru jedemo vrstu hrane koju prema ritmu lučenja hormona i enzima odgovornih za varenje organizam tada ne može da iskoristi, već bi te hranljive materije trebalo pojesti nekoliko sati ranije, da se ne skladište u masne naslage. Nepravilan ritam ishrane je razlog što su mnoge dijete nesupešne i dovode do „jo-jo“ efekta (brz gubitak i još brži povratak neželjenih kilograma).Hrononutricija kao režim ishrane čoveka koji je primenjuje trajno rešava suvišnih kilograma, pa je istovremeno idealan način za poboljšanje i očuvanje zdravlja. Važno je istaći da u hrononutritivnoj ishrani nema ograničenja u količini namirnica, slatkišima ili masnoćama, već je jedino važno da određene hranljive materije organizam dobije u pravo vreme.

DORUČAK
Prema pravilima hrononutricije doručak je obavezan, jer je tada organizam najktivniji u oslobađanju masnoća koje su ključne za obezbeđivanje energije potrebne za rad srca, pluća...Za doručak zato treba jesti ugljene hidrate - hleb, razne cerealije i masti životinjskog porekla -maslac, sir, kajmak.

RUČAK
Vreme ručka trebalo bi da bude između 13 i 15 časova. Tom prilikom na trpezi treba da se nađu belančevine životinjskog ili biljnog porekla, odnosno meso i povrće koje je izvor „sporih“ šećera i vlakana.
U ovo doba dana organizam proizvodi veliku količinu enzima koji vare belančevine što omogućava njihovu pravilnu ugradnju u ćelije, kao i povećanje njihovih rezervi, a samim tim i jačanje imuniteta. Pri tome je važno napomenuti da ukoliko je za ručak pasulj, sočivo ili soja onda je meso nepotrebno jer su ove namirnice izvor proteina i nepotrebno ih je „nagomilavati“.
U nepovoljne kombinacije spadaju i šnicla sa krompirom, meso i hleb, testenine i meso jer se za varenje ovakvih kombinacija angažuju različiti enzimi, odnosno izazivaju poremećaj kiselo-bazne sredine organizma.
Meso i riba se brže vare, dok testenine, hleb, krompir sporije - duže ostaju u crevima izazivajući nadimanje i kiselost.
Zato meso, testenina ili krompir ne treba da se jede zajedno već sa drugim povrćem – kupusom, prokeljom, blitvom, spanaćem, kelerabom, tikvicama, karfiolom...

VEČERA
Uveče kada započinje period odmora organizma (snižava se nivo kortizola hormona budnosti i nivo insulina je nizak) trebalo bi jesti mladi sir ili grilovanu piletinu, ćuretinu, ribu, teletinu u kombinaciji sa salatom od svežeg povrća koja je začinjena balzamiko sirćetom i hladno-ceđenim uljem.

PRAVILA HRONO-ISHRANE

- Obavezno tri obroka dnevno u periodu od 8 do 20 časova
- Četiri sata između obroka
- Večera najmanje dva sata pre spavanja
- Zabranjena su gazirana pića i sve vrste grickalica
- Slatkiši dozvoljeni samo od 16 do 18 časova, desert tek sat do dva nakon ručka
- Voće se ne jede ujutro i uveče
- Hleb, testenine i skrobna povrća (krompir, grašak) jesti najkasnije do 15 časova
- Najbolje je sveže povrće, a ako se bari onda je bolji izbor kuvanje na pari
- Kravlje mleko nije dozvoljeno jer se teško vari, već kiselo mleko i sirevi
- Margarin, biljni sirevi(osim tofu-sojinog sira), biljna pavlaka, biljni šlag, pekarska peciva nisu dozvoljeni, jer su izvor industrijskih trans-masti koje povećavaju nivo lošeg holesterola

KONTROLIŠE BOLEST
Primenom hrononutricije značajno se poboljšava kvalitet života, jer ovakav način ishrane omogućava da se dijabetes drži pod kontrolom, što znači da ne dođe do smanjenja oštrine vida, oboljenje bubrega, začepljenja krvnih sudova. Isto važi i za one koji boluju od povišenog krvnog pritiksa, lošeg holesterola, povećanih triglicerida, slabe cirkulacije ili usporenog metabolizam.
Kako svaki čovek ima jedinstven genetski zapis prema kome se odvijaju sve fiziološke funkcije, pre primene hrononutricije, važno je testiranje metabolizam u stanju mirovanja da bi se utvrdilo koje izvore energije telo tada koristi i dobio odgovor zašto je kod nekog ovaj proces usporen ili ubrzan. Osim toga, preporučuje se i ispitivanje rizika od pojave demencije i Alchajmerove bolesti, kao i provera broja slobodnih radikala u krvi kojim se utvrđuje stepen rizika od moždanog i srčanog udara, kao i pojave karcinom. Posle dijagnostičkih pregleda moguće je odrediti individualan način ishrane koji daje apsolutne rezultate u postizanju idealne težine i zdravlja.

http://www.biljeizdravlje.rs/code/navigate.php?Id=331&editionId=86&articleId=440

[Daša]

Interesantno je to da, za razliku od mnogih nutricionista koji nas savetuju da ujutru jedemo voće, dr Gifing smatra da ujutru uopšte ne bi trebalo jesti voće niti piti voćne sokove.Uporište za ovu tvrdnju pronalazi u "ponašanju" hormona insulina.
Ona upozorava da jutarnji i večernji unos voća u organizam podstiče rad pankreasa i dovodi do povećanog izlučivanja insulina i samim tim može doći do bržeg iscrpljivanja ove  žlezde,a to vodi ka dijabetesu
 
Voće, kao i slatkiše, treba uzimati onda kad je najniža aktivnost insulina u našem telu, a to je oko 17 časova. Ovakav režim neće poremetiti rad pankreasa, odnosno gušterače, tako da nećete imati prevelike oscilacije u vrednostima šećera u krvi, što će doprineti uravnoteženom metabolizmu. Kad je voće u pitanju, uvek treba voditi računa da je pravilna količina ona koja stane u jednu šaku – kaže dr Gifing.
http://zena.blic.rs/Zdravlje/11180/Ne-jedite-voce-ujutro-a-testeninu-uvece

[Sklerozica]

Nikada mi i nije prijalo voće ujutru. Probao par puta i odustao.

[tatijana]

i ja sam primetila da mi ujutru bas i ne prija voce,sem banane,a i vocni sokovi me nekako nadimaju ujutru,pa sam odustala od toga,verovatno zbog celuloze..sad jedem,kad mi se jede