Septembar, kao da ne postoji neki drugi mesec...Mislim da su jednog septembra počeli simptomi moje bilesti - pre osam godina, ko bi rekao da ću toliko potrajati... Već šest sam godina ovakva, slabo pokretna, sa bezvoljnim pokretima... Ono što me je održalo je banja - fizikalna terapija i optimizam... Jeste teško. Uhvati i mene melanholija, mada sam zabranila sebi da mislim na ono što ne mogu, već da sam zahvalna na ono što još mogu. Imam svoju satnicu, jeste Dan mrmota ali ne žalim se. Mnogo čitam i hvala Bogu što to još mogu. Ono što me karakteriše - sve okrenem na šalu...Vodim u sebi beskrajne monologe, jer tako '' čujem'' moj pravi glas... Svakog dana sam na Forumu i volim vas mnogo. Nedajte se!!!