Tema: Aktuelno mesto nuklearne medicine u dijagnostici cerebrovasklularne bolesti

[Maca]

AKTUELNO MESTO NUKLEARNE MEDICINE U DIJAGNOSTICI CEREBROVASKULARNE BOLESTI (Vera Lukić )
 
   
U istraživanjima patogeneze i dijagnostici cerebrovaskularnih bolesti (CVB) i cerebrovaskularnog insulta (CVI) danas se koriste više komplementarnih neinvazivnih morfoloških i funkcionalnih metoda vizualizacije - “neuroimaging”- a : dupleks skening, ehokardiografija, kompjuterizovana tomografija (CT), magnentna rezonanca (MR, MR angiografija, funkcionalna magnetna rezonanca, magnetna spektroskopija), kao i metode nuklearne medicine - scintigrafija mozga, emisiona tomografija pojedinacnim fotonima (SPET) i pozitronska emisiona tomografija (PET).
Zahvaljujuci napretku tehnologije poboljšan je kvalitet informacija i morfoloških i funkcionalnih metoda ispitivanja CVB, te novije morfološke metode, kao na primer MR, imaju vecu rezoluciju nego prethodne (CT), dok se kod funkcionalnih sve više insistira na apsolutnoj kvantifikaciji podataka.
Danas se intenzivno radi na simultanoj primeni funkcionalnih (SPET, PET, fMR) i morfoloških metoda (CT,MR) što je izvodljivo samo u veoma razvijenim i vrlo bogatim institucijama.
Najveci broj podataka o humanim fiziološkim parametrima moždane cirkulacije, regionalnom krvotoku mozga (rCBF), fenomenima autoregulacije, i odnosu rCBF i metabolizma mozga su proistekle iz nuklearno-medicinskih studija, a prve i najveci broj ovih studija posvecen je CVB.
U dijagnostici CVB i CVI se rutinski koriste usavršene metode nuklearne medicine, koje su uvedene šezdesetih godina. To su planarna scintigrafija mozga nedifuzibilnim radiofarmaceutskim sredstvima i tomografska merenja rCBF (moždane perfuzije) SPET-om.
Za složenije studije više funkcija mozga i njihovog medusobnog odnosa koristi se pozitronska emisiona tomografija. Od tih funkcija za CVB su od posebnog interesa merenja regionalnog krvnog protoka (rCBF), regionalnog krvnog volumena (rCBV), brzine ekstrakcije kiseonika (rOER), regionalnog metabolizma kiseonika i glikoze. Promene ovih funkcija i njhovog medusobnog odnosa u humanim studijama daju informacije o ishemickoj penumbri.

SCINTIGRAFIJA MOZGA NEDIFUZIBILNIM RADIOFARMACEUTSKIM SREDSTVIMA U CVB
l960. godine uvedena je prva neinvazivna dijagnosticka metoda za direktnu vizualizaciju akutne ishemicke lezije - scintigrafija mozga. Ona se vrši konvencionalnom gama kamerom sa nedifuzibilnim radiofarmacima najcešce sa 99m Technetiumom (99mTc). 99mTc se koristi u obliku pertehnetata, koji se dobija eluiranjem na licu mesta iz generatora, te je lako dostupan i jeftin.
U odnosu na pocetak simptoma akutnog infarkta, scintigrafske promene u ishemickoj leziji registruju se ranije nego hipodenzna zona u CT. Senzitivnost scintigrafije u otkrivanju hemisfericnog infarkta tokom prvih nedelja od insulta je oko 95%. U bolesnika sa reinsultom pomocu scintigrafije se jasno identifikuje sveža ishemicka lezija, što nije moguce sa CT, kada ima više infarkta starijeg datuma.
Medutim, scintigrafijom se ne može sa sigurnošcu razlikovati infarkt od intracerebralnog hematoma
Sekvencijalna scintigrafija - za vreme prvog prolaza radioaktivnog bolusa daje dopunske informacije o protocnosti velikih krvnih sudova mozga, koji u ranoj dijagnozi mogu da objasne patogenezu CVI, ili prisustvo aneurizme, arteriovenske malformacije i dr.
Scintigrafija je jednostavna, komforna i jeftina funkcionalna neuroimidžing metoda, koja je dala jedinstven doprinos dijagnostici CVB. Na osnovu dugogodišnjeg iskustva u primeni scintigrafije u dijagnostici CVB u Odeljenju neurološke nuklearne medicine Instituta za neurologiju u Beogradu, smatramo da je scintigrafija odlican skrining u dijagnozi CVB (1-9).
U poslednje vreme se u dijagnostici CVB za ove svrhe daje prednost novijim neinvazivnim funkcionalnim i morfološkim metodama (ultrazvucnoj dijagnostici u kombinaciji sa CT). Medutim, treba imati na umu da samo jedan scintigrafski pregled omogucuje istovremeno direktnu vizualizaciju infarkta i otkrivanje uzrocnih i pratecih hemodinamskih poremecaja. Ovi podaci jesu manje precizni od ultrazvucnih metoda i CT ponaosob, ali su sasvim dovoljni za prvu identifikaciju cerebrovaskularnih poremecaja.
Više naših medicinskih ustanova raspolaže gama-kamerom, te se scintigrafija lako može primeniti kao prvi korak u trijaži cerebrovaskularnih bolesnika.

SPET METODE MERENJA rCBF (PERFUZIJE MOZGA)
Prva neinvazivna merenja rCBF izvršena su pre cetrdeset godina. U pocetku su korišceni inertni gasovi i to najviše 133Xenon i dvodimenzionalna metoda.
Od pre 15 godina rCBF se meri i tomogrfski. Rutinski se koristi konvencionalna emisiona tomografija pojedinacnim fotonima – SPET, pomocu rotirajuce gama kamere. Za SPET su adaptirane standardne gama kamere, koje rotacijom oko glave sakupljaju podatke za tomografsku rekonstrukciju. To su jednostavna, bolesniku pristupacna tomografska merenja moždane perfuzije, pomocu liposolubilnih supstanci obeleženih sa 99mTechnetiumom - Heksa-Metil-Propilen-Amin-Oksim-om (99mTc HMPAO) i Etil-Cisteinat Dimer-om (99mTcECD) i dr. SPET-om se dobijaju tomografski podaci o regionalnoj perfuziji mozga u semikvantitativnim vrednostima.
U poredenju sa PET-om, SPET ima manju rezoluciju, a vrednosti merenih funkcija su semikvantitativne. Obicno se izracunava odnos broja impulsa u regijama od interesa u odnosu na odabranu referentnu regiju (na prim. cerebelum), ili se poredi broj impulsa u simetricnim regijama leve i desne hemisfere. I pored nemogucnosti apsolutnog vrednovanja rCBF, smatra se da su za vecinu klinickih i istraživackih studija, semikvantitativni podaci koje pruža SPET zadovoljavajuci. U toku je stalno usavršavanje performansi SPET sistema, koji je jednostavniji, jeftiniji i daleko lakše primenjiv od PET-a. SPET rotacionom gama kamerom je najviše korišcen metod u neurološkoj nuklearnoj medicini za ispitivanja perfuzije mozga u CVB.
U skandinavskim zemljama narocito, a i drugde u svetu, za merenje rCBF se primenjuje dinamicki SPET. Radi se o vrlo brzoj tomografskoj detekciji specijalnim multikristalnim sistemima, konstruisanim isklucivo u te svrhe, sa korišcenjem 133Xenona. Ovom metodom sa rezolucijom zavisnom od tehnickih performansi aparature, rCVF se meri kvantitativno, kao i PET-om – u apsolutnim vrednostima – u ml/100gr/min. Ovi kvantitativni podaci, su i danas "zlatni standard" za procenu semikvantitativnih vrednosti moždane perfuzije, koja se meri konvencionalnim SPET-om.
Zahvaljujuci brzoj eliminaciji 133Xe, dinamickim SPET-om, merenja rCBF se mogu ponavljati u kratkim vremenskim intervalima u raznim fiziološkim stanjima, uz primenu aktivacionih testova, ili ispitivati efekti farmakoloških preparata (na prim Acetazolamida i dr). Dinamicki SPET je skuplja metoda za nuklearno medicinsku službu opšteg tipa, jer se koriste specijalni, uredaji konstruisani iskljucivo za ispitivanja rCBF u neurologiji, neurohirurgiji i psihijatriji, koji se ne mogu upotrebiti u drugim oblastima nuklearne medicine.




Izvor: neuronis.org.yu.

[Maca]

REGIONALNI KRVNI PROTOK MOZGA U CVB
SPET merenja rCBF vec se dugo koriste i zauzimaju znacajno mesto, zajedno sa drugim funkcionalnim i morfološkim neinvazivnim metodama, u dijagnostici CVB (10).
Prva primena merenja regionalnog krvnog protoka u neurologiji posvecena su CVB. Perfuzioni poremecaji koji se otkrivaju SPET-om dopunjuju anatomske informacije iz CT i MR.
PET omogucuje da se pored rCBF vizualizuju i kvantitativno mere i druge funkcije mozga, o cemu ce još biti govora (11,12).
U primarnoj prevenciji CVB danas je u prvom planu rano otkrivanje poremecaja koji prethode cerebrovaskularnom insultu još u asimptomatskoj fazi. Oni su narocito važne u sekundarnoj prevenciji CVI, u bolesnika sa TIA ili malim šlogom (13)
SPET rCBF studije primenjuju se u klinickoj dijagnozi i diferencijalnoj dijagnozi kod simptomatskih i asimptomatskih cerebrovaskularnih poremecaja (asimptomatski infarkt i stenoza karotidnih arterija i dr). Oni najcešce dugo traju, javljaju se u osoba sa faktorima rizika za CVB i mogu biti udruženi sa manifestacijama ateroskleroze srcanih ili perifernih arterija, što je obicno i povod da se bolesnik podvrgne dijagnostickom postupku.
Perfuzione SPET studije koriste se za ispitivanje akutnog infarkta mozga, diferenciranje subtipova ishemickog insulta, dijagnozu etiologije TIA, ispitivanje cerebrovaskularne rezerve kod karotidne (simptomatske ili asimptomatske) stenoze, otkrivanje i pracenje spazma kod subarahnoidne hemoragije i arteriovenskih malformacija.
RCBF studije zauzimaju znacajno mesto i u dijagnozi, diferencijalnoj dijagnozi i pracenju toka vaskularne i drugih demencija.
Pored toga rCBF se koristi za ispitivanja vazomotornih promena kod migrene i drugih poremecaja moždane hemodinamike, kao i za ispitivanje efekata vazioaktivnih supstanci.

Akutni infarkt mozga
U infarktu mozga rCVB može biti fokalno ili difuzno smanjen kod ishemije, ili povišen kod hiperemije i preobilne perfuzije. Regije smanjenog CBF kod infarkta mozga mogu biti neposredna posledica ishemije, ili metabolickog poremecaja. One se javljaju i kao posledica smanjene aktivnosti u udaljenim zonama mozga (dijashiza).
Smatra se da SPET rCBF merenja imaju dijagnosticku i prognosticku vrednost u CVB (14-18).
U akutnoj ishemickoj leziji hipoperfuzija se SPET-om registruje tokom prvih sati od nastanka iktusa. Promene perfuzije su izrazitije od strukturnih promena u CT, MR. Uporedne analize su pokazale da je 8 sati nakon nastanka infarkta CT pozitivan samo u 20% slucajeva, dok se hipoperfuzija u SPET-u vidi u 90% bolesnika (19-21).
Pored toga, regionalna hipoperfuzija je prostranija od strukturne lezije u CT i MR (REF 22-23).
Korelacija klinickog toka bolesti, perfuzionih SPET i CT studija je pokazala da je oporavak utoliko bolji ukoliko je veca disproporcija izmedu prostranstva rane hipoperfuzije i velicine morfološke lezije u CT ili MR. Ukoliko je zona hipoperfuzije veca u odnosu na velicinu infarkta u CT – prognoza je bolja (24,25).
Senzitivnost SPET rCBF i morfoloških CT nalaza u detekciji infarkta se izjednacuje posle 72 sata, a nakon 3-5 dana senzitivnost SPET-a se smanjuje zbog pojave preobilne perfuzije.(26).
Prateci SPET-om 24 bolesnika sa akutnim infarktom mozga, mi smo samo u jednom slucaju našli preobilnu perfuziju, dok je u 23 bolesnika perzistirala znacajna hipoperfuzija.
Pomocu SPET-a ispituje se i pojava dijashize, koju izaziva akutna ishemicka lezija. Naime, uporedna merenja rCBF i metabolizma pozitronskom emisionom tomografijom su pokazala da akutna ishemicka lezija izaziva depresivne efekte na krvni protok i metabolizam u udaljenim delovima mozga. Depresija funkcija je registrovana u blizini infarkta ili u udaljenim delovima mozga, ili u simetricnoj regiji druge hemisfere i dr. Jedna od najcešcih je ukrštena cerebelarna dijashiza, koja se tumaci prekidom kortiko-ponto-cerebelarnih funkcionalnih sistema. (27,28,29).
U 7 od 24 bolesnika sa akutnim infarktom, mi smo SPET-om registrovali ukrštenu cerebelarnu dijashizu (30).
Postoje i kriticki stavovi, koji zameraju što SPET rCBF ne može direktno da pruži odgovore na neka pitanja od znacaja za klinicara (31,32).

Infarkt mozga u hroničnoj fazi
U kasnijem stadijumu evolucije akutne ishemicke lezije, kada se infarkt jasno razgranici od okolnog mozga, uspostavlja se ponovo sklad izmedu rCBF i metabolizma. Tada je regionalna hipoperfuzija posledica smanjenih potreba u zoni infarkta koji se vidi u CT i MR.
Kod infarkta u hronicnoj fazi se merenja rCBF koriste za pracenje i prognozu funkcionalnog oporavka (33)
Vrše se uporedna merenja rCBF u miru i uz primenu aktivacije oštecenih funkcija. Na dobar oporavak ukazuje povecanje rCBF u okolini infarkta pa cak i u udaljenim delovima mozga, koji nastaje prilikom specificne aktivacije (34).

Vaskularna demencija
Merenja rCBF široko se koriste za dijagnozu, diferencijalnu dijagnozu i pracenje demencija (35).
Kod demencija smanjenje funkcija (rCBF) prethodi strukturnom propadanju neurona – atrofiji u CT i MR, te se poremecaji i evolucija bolesti ranije otkrivaju SPET-om.
Raspored regionalne hipoperfuzije se razlikuje izmedu vaskularne demencije i Alchajmerove bolesti, što se koristi za diferencijalnu dijagnozu (36-39).
Ispitivanja cerebrovaskularne rezerve u oceni indikacija za karotidnu dezopstrukciju kod karotidne stenoze (asimptomatske, sa TIA, ili infarktom)
Kod asimptomatske karotidne stenoze, kao i karotidne stenoze sa TIA ili posle blagog CVI, u istostranoj hemisferi rCBF može biti u granicama normale, ili smanjen. U slucajevima kada postoji i strukturna lezija u CT, prostranstvo zone smanjenog rCBF je vece (40,41).
Medutim, kod karotidne stenoze, i kada hemisfericni CBF nije smanjen, cerebrovaskularna rezerva može biti smanjena, zbog ateroskleroze, tromboze ili vazospazma.
Od narocitog prakticnog interesa kod procene indikacija za karotidnu dezopstrukciju su podaci koji se dobijaju ispitivanjem cerebrovaskularne rezerve SPET-om. RCBF se meri pre i nakon “stres testa” upotrebom vazodilatatornih supstanci - CO2 ili Acetazolamida, koji u zdravih osoba povecavaju rCBF.
Indikacija za karotidnu dezopstrukciju postoji u bolesnika sa asimptomatskom karotidnom stenozom veceg stepena i sa normalnim hemisfericnim rCBF, u kojih, nakon aplikacije Acetazolamida, u ugroženoj regiji izostaje fiziološka vazodilatorna reakcija.
Isto važi i za bolesnike sa karotidnom stenozom u kojih postoji hipoperfuzija hemisfere, koja se potencira nakon vazodilatatornog testa (42)
“Stres test” se vrši pomocu vazodilatatornih supstanci - CO2 ili cešce - Acetazolamida. Podesniji je Acetazolamid, koji u zdravih osoba povecava rCBF u celom mozgu. Posle prvog rCBF merenja, Acetalozamid se injicira intravenski u dozi od 1g. Vec posle 20min dolazi do maksimalnog povecanja CBF, a ovakvo stanje traje oko 1 sat. CBF se vraca na prvobitne vrednosti tokom sledeca 2-3 sata. Mogu se javiti blage parestezije i povecana diureza, kao neželjeni efekti. Drugo SPET merenje vrši se nakon 30-60 minuta nakon injiciranja Acetazolamida, a podaci se porede sa prethodnim vrednostima krvnog protoka.
Spora eliminacija 99mTc HMPAO, koji se koristi za SPET sa rotacionom gama kamerom, uslovljava da izmedu prvog i drugog merenja perfuzije uz upotrebu Acetazolamida, prode 24 sata. Za ispitivanja cerebrovaskularne rezerve pouzdaniji su podaci dinamickog SPET-a sa 133Xe, ili PET-a, jer brza eliminacija trasera omogucuje da interval izmedu dva merenja bude samo nekoliko desetina minuta.

Tranzitorne ishemičke krize
Za ispravno lecenje TIA neophodno je razjasniti patogenezu, ali podjednako je važno identifikovati bolesnike sa visokim rizikom za nastanak infarkta. SPET perfuzione studije su pokazale da su u najvecem riziku od infarkta bolesnici u kojih, tokom prve nedelje nakon TIA, perzistira regionalna hipoperfuzija veca od 30%. Senzitivnost ovih SPET nalaza je najveca tokom prva 24 sata nakon TIA (43,44)
Spazam kod subarahnoidne hemoragije i arteriovenskih malformacija
Kod subarahnoidne hemoragije se SPET-om meri i prati hipoperfuzija koju izaziva spazam, radi odredivanja optimalnog vremena za eventualnu hiruršku intervenciju. Osim toga u fazi spazma, pogoršanje regionalne hipoperfuzije ukazuje na opasnost pojave odloženog infarkta.
Arteriovenski šant u nerupturiranim AVM oduzima krv iz njihove neposredne okoline ili udaljenih delova mozga (“steal” fenomen). To je cest uzrok ishemickog oštecenja, koje uzrokuje neurološki deficit i epilepticne pojave. I ova pojava ispituje se i prati perfuzionim SPET-om (45-49)
Pored toga, podaci o cerebrovaskularnoj rezervi u ishemicnim regijama imaju prognosticki znacaj za postoperativni ishod (50,51)

RCBF kod migrene
Ispitivanja promena rCBF zauzimaju znacajno mesto u izucavanjima migrene (52) i doprinela su boljem razumevanju patogeneze, narocito migrene sa aurom.
Za ispitivanja rCBF u toku napada migrene neophodna je opremljenost uredajima visoke tehnologije i dobro organizovana služba za transport i zbrinjavanje bolesnika sa akutnom glavoboljom. I tada je teško pratiti pocetne promene, jer pacijent obicno dolazi tek kad se glavobolja vec javila. Najveci broj studija migrene izvršen je u Skandinavskim zemljama
gde su ispunjeni ovi uslovi i gde se primenjuju brza merenja dinamickim SPET-om sa 133Xenonom.
Ove studije su podstakle preispitivanje vazospasticno-ishemicke teorije migrene na osnovu više dokaza (53,54). Navešcemo neke od njih :
- hipoperfuzija u toku napada klasicne migrene nastaje i širi se nezavisno od vaskularnih podrucja pojedinih moždanih arterija, što ukazuje da se ne radi o spazmu velikih arterija,
- izmedu pojave hipoperfuzije i klinickih simptoma postoji znacajan vremenski interval, što iskljucuje direktnu uzrocnu vezu ovih pojava, zatim
- kod migrenske glavobolje rCBF je smanjen ili normalan, nema znacajnije
hiperperfuzije, kao što je smatrano, a ekstrakranijalni rCBF je normalan.
Na osnovu tih i mnogih drugih cinjenica došlo se do saznanja da, iako promene krvnih sudova nesumnjivo sudeluju u patogenezi migrenskog napada - vazospasticka teorija ne može da objasni sve složene mehanizme migrene. Podstaknuta su razmatranja o nekom drugom primarnom poremecaju koji izaziva auru i vaskularne poremecaje. Istraživanja patofiziologije migrene danas ukazuju da arteriolarnu vazokonstrikciju pokrecu neurogeni poremecaji slicni fenomenima depresije koja se širi (55).

Ispitivanja vazoaktivnih supstanci
Pored opisanih testova sa dokazanim vazodilatatornim sredstvima, kao što su CO2 i Acetazolamid, rCBF se koristi u evaluaciji vazoaktivnih i drugih sredstava za lecenje cerebrovaskularne insuficijencije.

PET ISPITIVANJA PENUMBRE AKUTNE ISHEMIČKE LEZIJE
Danas se akutni CVI smatra hitnim stanjem, ciji ishod zavisi od brzine adekvatne terapije, te i dijagnosticki postupak mora da se sprovede hitno (u slucaju tromboliticke i neuroprotektivne terapije u roku od 3-6 sati). To namece potrebu da se hitno ispita šta je uzrok akutnog CVI, a kada se radi o infarktu - i ishemicka penumbra.
CT pregledom se promptno iskljucuju intracerebralna hemoragija i drugi neishemicki uzroci akutne moždane disfunkcije.
Pomocu PET-a se vizualizuju i kvantitativno mere moždane funkcije – rCBF, rCBV, rOER, metabolizam kiseonika i glikoze i druge funkcije. Zahvaljujuci brzini metode i primeni ultrakratkoživucih emitera pozitrona, uzastopnim PET merenjima se saznaje i medusobni odnos rCBF, ekstrakcije kiseonika i metabolizma glikoze. Tako je još pre dvadeset godina u humanim studijama dokazan sklad izmedu rCBF i regionalnog metabolizma u fiziološkim uslovima, ali i u oboljenjima mozga. Ta saznanja su otvorila mogucnosti za SPET merenja moždane perfuzije za ranu dijagnozu i pracenje funkcionalnih poremecaja koja prethode strukturnim lezijama u neurološkim bolestima i patološkim stanjima. Smanjenje rCBF je indikator pocetnih poremecaja, koji su uvod u strukturno oštecenje, koje se tek kasnije registruje u CT.
Ova vrhunska metoda nuklearne medicine je omogucila i studije ishemicke penumbre. Za penumbru je karakteristican gubitak sklada izmedu rCBF i regionalnog metabolizma. Tako u periinfarktnoj zoni u pocetku postoji smanjen rCBF, ali je metabolizam (vitalnost) neurona ocuvan (prava ishemija). Spontana, medikamentozna ili hirurška revaskularizacija u tom stadijumu penumbre može dovesti do oporavka. Ali kada ishemija dalje progredira, ili traje suviše dugo - smanjuje se i metabolizam sve do strukturnog oštecenja. Uspostavljanje protoka tada više nije od koristi, jer su potrebe smanjene, protok je veci od potreba, postoji preobilna perfuzija. Izmerene vrednosti rCBF u ovoj fazi ne odslikavaju pravo stanje vitalnosti (56,57).
Prema tome, za pocenu vitalnosti penumbre nisu dovoljni samo podaci o rCBF koji se dobijaju SPET-om. Za to su potrebne i informacije o metabolizmu, koje omogucuje PET.
Tek kada nestane penumbra i infarkt se jasno razgranici od okoline, rCBF odslikava i metabolicko stanje.
PET je vrlo složen i više od drugih metoda nuklearne medicine zahteva multidisciplinarno ucešce više strucnjaka raznih profila. PET je i vrlo skup, zbog neophodnosti da se proizvodnja ultrakratkoživucih emitera pozitrona vrši u ciklotronu smeštenom u medicinskoj ustanovi gde se i koristi.
Poslednjih godina zahvaljujuci napretku tehnologije, penumbra se ispituje i funkcionalnom magnetnom rezonancom. U toku su uporedne studije penumbre PET-om i fMR (58).
Iako u ovom trenutku ni PET ni fMR nisu rutinski raspoloživi, humane istaživacke studije penumbre pružaju dragocena saznanja za nove terapijske strategije. Odredivanje približnog vremena trajanja vitalnosti penumbre kod akutnog infarkta mozga je osnovni uslov za uspešno uspostavljanje recirkulacije, odnosno definisanje “terapijskog prozora”. Mnogi radovi su pokazali da je trajanje vitalnosti penumbre u humanim studijama drugacije nego u eksperimentalnim uslovima i da varira od bolesnika do bolesnika, te bi bilo idealno raspolagati podacima o svakom pojedinom slucaju.
Opisane su metode nuklearne medicine koje se koriste u savremenoj dijagnostici CVB i CVI. One su komplementarne sa ostalim funkcionalnim i morfološkim metodama. Pokušali smo da objasnimo prirodu informacija koje one mogu da pruže i indikacije za primenu u dijagnostici cerebrovaskularnih bolesti
Tehnologija nuklearno-medicinskih metoda je u stalnom usavršavanju i neprestano se teži poboljšanju kvaliteta slike, sintezi radiofarmaceutskih preparata sa specificnim afinitetom za ispitivanja anatomskih i/ili funkcionalnih sistema mozga i dobijanju što specificnijih informacija na celularnom i molekularnom nivou (59).
Savremeni trend razvoja nuklearno-medicinskih metoda u neurologiji i psihijatriji, je razvoj ispitivanja neuroreceptora i neurotransmisije. Na taj nacin otkrivaju se specificni poremecaji pojedinih sistema u neurološkim i psihijatrijskim bolestima. Narocito široku prakticnu primenu receptorske studije imaju u evaluaciji neuro i psiho farmakoloških supstanci (60).
Poslednja dostignuca savremene tehnologije u medicini je integracija više funkcionalnih i morfoloških metoda kao što su SPET, PET i CT i MR, koje se primenjuju simultano - “simultani neuroimidžing”.
Na kraju treba reci da postoji ogroman jaz izmedu vrhunskih metoda savremene tehnologije u medicini razvijenih zemalja i stanja u manje razvijenim i siromašnim sredinama, medu koje na žalost i mi sada spadamo.
Pre deset godina, zbog sankcija i teške ekonomske situacije u nas, jedno vreme su bili potpuno prekinuti uvoz i proizvodnja radiofarmaceutskih sredstava i proizvodnja generatora 99mTechnetiuma, koji je najviše korišcen preparat u nuklearnoj medicini uopšte. Servis i kontrola kvaliteta aparata su nezadovoljavajuci. Od pre par godina situacija je u pogledu snabdevanja nešto bolja, ali i dalje postoje velika restrikcija i problemi sa opremom.

Izvor: neuronis.org.yu.