Autor Tema: Greske lekara  (Pročitano 43400 puta)

Van mreže Asja

  • Multiple Serendipity
  • Član
  • **
  • Poruke: 2913
Greske lekara
« poslato: Januar 29, 2008, 11:07:30 pre podne »
Под велом људи у белом

Патолог др Марија Јанчић-Згурицас објавила књигу невероватних примера пропуста лекара који су остали скривени и некажњени

 Патолог, професор Медицинског факултета у Београду, др Марија Јанчић-Згурицас објавила је књигу „Тајне људи у белом – записи једног патолога” пред чију су се промоцију у Деканату претпрошле године у београдским лекарским круговима многи узнемирили. Иако је књига стручна – садржи приказе клиничко-морфолошких случајева из угла патолога и обдуцента, без навођења имена, многи су је доживели као својеврсну „збирку” лекарских пропуста, које су направили многи познати лекари. То код нас није омиљена тема.

Питање је, наравно, колико има смисла после три деценије говорити о нечијим лекарским грешкама, али др Марија Јанчић-Згуруицас каже да је свесна да овом темом и књигом неће изазвати симпатије колега, али да се не плаши јер сама није имала грешака.

– Двадесет година сам писала ову књигу, али, признајем, ублажила сам је. У политици и јавности значајни досијеи отварају се после 50 година, овде говорим о неким случајевима који су се догодили пре 30 година. Зашто тек сада? Не зато што сам у пензији, већ зато што мислим да се проценат грешака у медицинским круговима данас повећао, а све због слабијег знања лекара. Сматрала сам да треба да изнесем случајеве који су се догађали у врхунској хируршкој клиници, када за најтеже грешке нико није одговарао, чему сам се ја тада противила, али нисам била никакав фактор који би допринео да неки лекар због свог грубог пропуста буде кажњен или осуђен.

Непажња, недовољно ангажовање, нехат, па тек онда незнање, по њеном мишљењу, главни су разлози лекарских пропуста. Додаје да је књигу написала због личне савести, али и зато што прикази случајева могу да буду поучни и да младе људе подстакну на већу опрезност при предузимању хируршких интервенција.

У књизи је, између осталих, наведен мучни пример грубе лекарске грешке, када је хирург оперисао четрдесетседмогодишњу жену под дијагнозом тумора у стомаку, а радило се о веома одмаклој трудноћи – жена је била у седмом месецу! На врхунској Другој хируршкој клиници у Београду лекари су тек усред операције схватили да пред собом немају тумор, већ нерођену бебу, која је у току операције умрла, јер је пресечен крвни суд и заустављена циркулација. Сви су били затечени и шокирани, али јавност никада о томе није ни реч сазнала, а – што је најгоре – ни пацијенткиња ни њен супруг. Хитан колегијум и комисија угледне хируршке клинике донели су одлуку да се пацијенткињи и њеном супругу цела истина прећути, иако је реч о пару који се десет година лечио од неплодности и није имао децу.

– Лекар који је све то урадио био је кажњен само тиме што годину дана није био шеф екипе. Наравно, тада сам била шокирана, али пре 30 година нисте могли, а ни смели, да објављујете лекарске грешке. Увек се грешило, али се много мање причало о томе. Прећутно су се покривале лекарске грешке – присећа се др Јанчићева, додајући да је, нажалост, тачно да лекари штите једни друге и када погреше.

У књизи је наведен и приказ случаја такође трудне жене, старе само 25 година, код које је техничар погрешно урадио тест на маларију. Лекари нису могли да се начуде превиду техничара, а наш чувени инфектолог др Коста Тодоровић је подсетио да је он ту исту пробу безброј пута успешно изводио под шаторима на Солунском фронту. Како је пацијенткиња била удата за Енглеза, сви резултати су проверени у Лондону, а тужба је избегнута само због тога што није било чврстих података да ли је несрећна жена сама одустала од специфичне превентивне терапије против маларије.

Данас наша саговорница с пажњом прати сваку аферу која у јавности избије поводом лекарских пропуста. Одболовала је, каже, случај Јелице Радовић, која је у приватној ординацији умрла после операције чукљева, и малене Ање Граховац, која је преминула после операције катаракте. Сматра да у интересу струке није да се лекарске грешке прикривају. У књизи је написала да се чуди што данас ниједан патолог не одговара због лажног позитивног или негативног налаза, нити смо чули да је хирург позван на одговорност зато што је нехотице пресекао жучни канал, погрешно направио неки шав, приликом пункције плеуре ишао кроз јетру или пресекао неки виталан део, што је утицало на даљи ток живота пацијената.

Патолози у жижу јавности стигну после различитих скандала. Зато није чудно што лекари често клиничари рад патолога доживљавају као јавну критику својих неуспешно лечених случајева. Патолози се, међутим, и сами нађу прозванима када одбијају да своје налазе уруче пацијенту или родбини, која би негде другде да провери налаз, да потражи такозвано друго мишљење, мада је second opinion данас један од најприсутнијих у свету медицине.

– Данас патолози због несигурности одбијају да дају плочице, односно свој налаз. Нерадо то чине или не чине док не морају, мада су дужни да дају налаз када пацијент тражи. Нажалост, ни данас код нас није популарно тражити друго мишљење. У књизи сам приказала случај познатог професора којем су одбили да дају препарате са урађеном биопсијом. Тек на интервенцију декана дошао је до њих, а онда је у клиници у Бостону на истим препаратима дијагностиковано потпуно другачије обољење – илијачна кост је била захваћена малигним тумором. После тешке операције и ампутације, овај човек је жив, на протезу се навикао и, како каже, срећан је што живи без болова – каже докторка.

Зашто код нас патолози немају запаженије место у систему здравства?

– Први разлог зашто патолога нема више у систему јесте финансијски, јер отварање и опремање хистопатолошке лабораторије у свакој клиници доста кошта. Можда је, ипак, важнији разлог што хирурзи углавном сматрају да могу сами да процене шта је за операцију и не мисле да је неопходно да консултује патологе. Дакле, чиста сујета. Међутим, чињеница је и да би мали број патолога пристао да ради сам у некој великој клиници, јер многима недостаје сигурност – став је докторке Јанчић-Згурицас.



Оливера Поповић
[објављено: 28/01/2008]

http://www.politika.co.yu/rubrike/Drustvo/Pod-velom-ljudi-u-belom.sr.html

Hendi-društvo

Greske lekara
« poslato: Januar 29, 2008, 11:07:30 pre podne »

Van mreže Asja

  • Multiple Serendipity
  • Član
  • **
  • Poruke: 2913
Odg: Greske lekara
« Odgovor #1 poslato: Maj 08, 2008, 09:18:02 posle podne »
Пропусти у лечењу се ретко пријављују

Иако су све здравствене установе обавезне да пријаве такозване нежељене догађаје, у 2007. години из целе Србије стигло свега 681 пријава

  Док Американци јавно признају да годишње изгубе 100.000 живота због пропуста и грешака у лечењу, у земљама у транзицији, али и у Србији, праћење пропуста и пријављивање грешака често се прикрива из страха од последица по углед установе и лекара. Иако су све здравствене установе обавезне по протоколу за регистровање да пријаве такозване нежељене догађаје, у 2007. години је из целе Србије стигло свега 291 пријава рана од лежања код пацијената, 45 компликација због анестезије и 345 случајева поновљених операција у истој регији.

У нашим болницама, када се родбини пацијента саопштава да је усред болнице болесник пао са кревета и угрувао се или поломио, најчешће се објашњење своди на: „Догађа се”. Слично је и када се пацијенту саопштава да операција није успела па да се оперативни захват мора поновити. Као готово нормално стање сматрају се инфицирани отвори на кожи и болно црвенило до којег долази код непокретних болесника осуђених на дуго лежање, а до чега долази најчешће због лоше неге и хигијене или немењања постељине.

Ово су тек неки од десетине такозваних нежељених догађаја које би здравствене установе, по протоколу за регистровање, морале да пријављују. На недавно одржаној четвртој Националној конференцији о сталном унапређењу квалитета, у извештају др Анђелије Нешковић, из београдског Завода за јавно здравље, наведено је да 25 одсто здравствених установа терцијарног нивоа, дакле клиничко-болничких центара и специјализованијих болница, нема протокол за регистрацију нежељених дејстава лекова, а чак 30 одсто нема регистар о нежељеним догађајима. Осим поменутих нежељених догађаја, важно је да свака клиника региструје и механичка оштећења услед хируршких интервенција (на пример када се током операције органа случајно пресече крвни суд), компликације услед давања анестезије, појаве тромба…

Према подацима пристиглим из свих центара у Србији произлази да је просечна дужина чекања на заказани преглед 12 дана, при чему се најбрже стиже до дечјег лекара, а најдуже се чека на преглед психијатра.

Професорка др Снежана Симић, специјални саветник министра здравља, упорна у покушајима да се и у Србији уведе култура сталног унапређења квалитета лечења, истиче да је безбедност пацијента у целом свету најважнији показатељ квалитета здравствене услуге.

– Поменути показатељи безбедности пацијената су осетљиви и представљају нашу „болну тачку”, али је веома важно говорити о томе шта нам се дешава у болницама да бисмо знали да поправљамо оно где грешимо. Неквалитет је много скупљи од квалитета. Покушали смо да уведемо културу унапређења здравствене заштите, али је проблем што немамо развијени информациони систем у здравству, али ни навику да пратимо и пријављујемо пропусте. Није срамота пријавити број болесника са декубиталним ранама или поновљеним операцијама, јер онда знамо где треба да поправљамо. Или, важно је да знамо да само 11 одсто старијих од 65 година у домовима здравља добије вакцину против грипа, а остале плаћене количине сваке године пропадну – каже професорка Симић.

У земљама у транзицији, па и у Србији, по речима професорке Симић, праћење ових пропуста и њихово исправљање је болан и дуготрајан процес. У Министарству здравља нису задовољни подацима који су стигли из болница, клиника и домова здравља, а који је требало да буду квалитет показатеља наших услова лечења.

– О нежељеним догађајима треба разговарати, не треба их посматрати као опасност за каријеру или статус установе. Међутим, у нашој земљи где су избори чести и где се мењају руководства, ово су деликатне ствари – примећује докторка Симић, професорка на Институту за социјалну медицину Медицинског факултета у Београду. Она додаје да је шест година било потребно за мобилизацију свих здравствених установа, као и да се обезбеди праћење показатеља и донесе правилник на основу кога ће се тај процес пратити.


Оливера Поповић
[објављено: 08/05/2008.]
http://www.politika.co.yu/rubrike/Drustvo/Propusti-u-lechenju-se-retko-prijavljuju.sr.html

Van mreže naca

  • Global Moderator
  • *****
  • Poruke: 113519
  • Pol: Žena
  • kad porastem,samo će mi se kasti...
  • Dg: MS
  • Grad: NBgd
Odg: Greske lekara
« Odgovor #2 poslato: Septembar 05, 2008, 02:22:01 posle podne »
Užice, 05.09.2008

PRESS
LEKARI JOJ UNIŠTILI ŽIVOT

Posle 17 godina suđenja, Milka Todorović (52) dobila odštetu od 4,3 miliona dinara jer su joj greškom izvađeni materica i jajnici.


Užički Zdravstveni centar platio je više od 4,3 miliona dinara odštete Milki Todorović (52) iz Kostojevića, kojoj je pre 17 godina greškom utvrđena pogrešna dijagnoza i izvađeni materica, jajnici i jajovodi!

I VMA potvrdio nalaze

Advokat Dragan Jagodić kaže da je u početku bilo teško dokazati da je došlo do greške u dijagnozi.

- Zdravstveni centar je imao nalaz od Sudsko-medicinskog odbora Medicinskog fakulteta u Beogradu, koji je navodno dokazivao da je kod Milke bila potrebna operacija. Međutim, kada sam shvatio da ovde nešto nije u redu, tražili smo mišljenje sa VMA, koji je potvrdio naše sumnje. Porodica Todorović nije bila u dobrom materijalnom stanju, pa sam finansirao mnoge troškove za nalaze i veštačenja - rekao je Jagodić, i dodao da bi se ovakve greške u zapadnim zemljama naplatile hiljadu puta više. Ipak, zadovoljan je jer je Zdravstveni centar u Užicu isplatio troškove bez ikakvog prinudnog izvršenja.


Todorovićeva i njen advokat Dragan Jagodić nisu zadovoljni isplaćenim iznosom jer smatraju da su trajna fizička oštećenja, bolovi koje je trpela i preživljeni strah, koji je doveo do poremećaja njenog mentalnog stanja, mnogo veće vrednosti nego izrečena kazna.

- Napokon je Milka posle 17 godina dobila neku vrstu satisfakcije. Užički Zdravstveni centar je Milki Todorović isplatio odštetu u iznosu od oko 2,45 miliona dinara, a sa sudskim troškovima sve ukupno 4.337.186 dinara - rekao je advokat Jagodić.

Sve je počelo kada je Milka Todorović u septembru 1990. obavila legalan prekid trudnoće u Domu zdravlja u Bajinoj Bašti, koji pripada užičkom Zdravstvenom centru.

- Zbog produženog krvarenja, mesec dana kasnije izvršena je eksplorativna kiretaža, a dobijeni materijal je sutradan poštom poslat u užičku bolnicu na patohistološku analizu. Tog dana to je bio jedini uzeti materijal i u Zdravstveni centar je 19. novembra 1990. godine stigao zajedno sa još dva uzorka poslata iz bajinobaštanskog Doma zdravlja.


Kako je došlo do zamene materijala, ne znam, ali znam da je kod Milke Todorović konstatovan maligni tumor materice i nalaz je prosleđen Domu zdravlja u Bajinoj Bašti. Više puta je mojoj klijentkinji stizao poziv da se javi u Dom zdravlja kako bi bila upućena na dalji medicinski tretman, pa je 24. januara 1991. godine primljena na Ginekološko odeljenje užičke bolnice. Sedam dana kasnije izvršena je operacija kojom su odstranjeni materica, oba jajovoda i oba jajnika - rekao je Jagodić. On kaže da je Milka sve vreme sumnjala u to da ima karcinom materice, jer se pre operacije osećala dobro. To su potvrdile i naknadne analize na Institutu za onkologiju i radiologiju u Beogradu.


Nakon operacije usledile su mnogobrojne neželjene posledice po Milku.

- Pored intenzivnih bolova sedam dana posle operacije, Milka je počela da menja svoj izgled. Počela je da se goji, pojačala joj se maljavost, došlo je do povišenja krvnog pritiska, a što je najgore, i do duševnog poremećaja nazvanog paranoidna depresivna psihoza. Ona sada ne može bez tuđe pomoći da funkcioniše, a novac koji je dobila verovatno će koristiti za nabavku lekova i za brigu o sebi. Ona bukvalno od svoje 35 godine nije imala svoj život - dodao je Jagodić.

Press

Van mreže Asja

  • Multiple Serendipity
  • Član
  • **
  • Poruke: 2913
Odg: Greske lekara
« Odgovor #3 poslato: Septembar 06, 2008, 03:00:16 posle podne »

Када тражимо друго мишљење


Дијагноза се најчешће проверава када су у питању онколошки проблеми и операције на срцу. – Лекарска сујета још једна препрека за пацијенте


Седамдесетогодишњем Београђанину је већ била заказана операција „бајпас”, премошћавање крвних судова срца, када му је пријатељ, кардиолог, пошто је прегледао медицинску документацију и познајући другара, рекао да му због ризика не би препоручио ову интервенцију, него би решење потражио у терапији лековима и редовном вежбању. Да би послушао пријатеља, а да при томе не повреди познате лекарске сујете, јер је потражио такозвано друго мишљење, односно „second opiniоn”, Београђанин је најбоље решење за себе покушао да нађе на Интернету. Тек ту је његова збуњеност нарасла и више није знао кога да послуша.

Ако је за утеху, познати амерички експерти, у истраживању које је објављено у америчком часопису „Хералд трибјун”, управо су „бајпас” срца сврстали у пет типичних ситуација када би пацијент увек требало да потражи још једно мишљење лекара. Остале процедуре код којих се то још саветује јесу одстрањивање материце (хистеректомија), затим операција тумора мозга, после које се саветује зрачење, операција проширених вена, али и прекид трудноће због абнормалности утврђених на фетусу. Ипак, наше здравство је далеко од америчког, па се на проверавање дијагнозе не гледа са превише симпатија. Мало је оних који консултацију потраже од лекара у иностранству, наравно јер морају да је плате из свог џепа. Нешто што је на западу уобичајено, код нас се доживљава као одсуство поверења у лекара и провера знања.

Право сваког пацијента

Кардиолог, професорка др Зорана Васиљевић, начелница Ургентне кардиологије Клиничког центра Србије, каже да пацијенту увек треба изаћи у сусрет када пожели да чује мишљење још неког лекара, нарочито у случајевима када је реч о комплексним процедурама као што је, на пример, „бајпас” срца.

– Када је чиста и јасна ситуација нема потребе тражити друго мишљење. Међутим, то увек зависи од случаја до случаја, јер некада је ситуација таква да колеге имају потпуно другачија мишљења, али то се у медицини нормално догађа. Зато на нашој клиници једном недељно имамо тзв. конфронтације, где одлуку шта је најбоље решење за пацијента, између осталих и код „бајпас” операција, образлажу кардиолог, интервентни радиолог, који је урадио коронарографију, а ту је обавезно и кардиохирург, каже др Зорана Васиљевић. Она додаје да су пацијенти данас све боље обавештени, па је тако недавно, на једном конгресу, познати кардиолог изјавио у шали да ће сви лекари ускоро бити само „друго мишљење”.

Мишљење бар још једног или више лекара, у Србији можда најчешће тражи када неко у фамилији оболи од рака. Директор Института за онкологију и радиологију Србије, професор др Ненад Боројевић, каже да сваки пацијент има апсолутно право на „друго мишљење” и то како процену дијагнозе и предложених видова лечења код лекара у другој установи, тако и на евентуални суд лекара у иностранству до којих породица успе да дође. Било је случајева да патолози нису са одушевљењем пристајали да пацијенту и његовој породици уступе плочице са хистопатолошким налазима, али др Боројевић каже да је то легитимно право сваког пацијента, без обзира да ли се то некоме допада и да ли то погађа нечију сујету.

– Код нас, ипак, није тако чест случај да пацијент тражи мишљење других лекара, али све је више људи који су обавештени и желе да буду сигурни да је предложена терапија и она најбоља. То се односи и на избор лека, тј. цитостатика, али и на процедуре зрачења или комбинацију ових видова лечења. Лекар је дужан и по закону да обавести пацијента о свим модалитетима лечења. Када наш пацијент потражи друго мишљење у иностранству, а наши људи су највише оријентисани на клинике у Паризу, али и у Лондону и Москви, препоруке и протоколи за лечење малигних болести се понекад не подударају. Онда настаје дискусија са пацијентима, каже директор Института за онкологију.

Хватање за сламку

Др Боројевић примећује да људи са више образовања и они боље обавештени често желе да чују још неко мишљење лекара, нарочито када им се у иностранству предлаже улазак у клиничке студије и нове терапије. Издваја се и друга група пацијената који друго мишљење траже од – надрилекара и разних биоенергетичара, али људи се у таквим ситуацијама хватају за сламку.

– Све је питање поверења у установу и појединца. Веома је важна интеракција између лекара и пацијента. Лекар се труди да увери пацијента да је то што се ради најбоља медицина, заснована на доказима и протоколима, али има пацијената које никада не можете уверити. Постоји један невероватан феномен да се код пацијената који сумњају да се лече исправно, проблем по правилу не реши добро или болест крене убрзаним током, каже др Боројевић.

Гинеколог др Александар Јуришић из Гинеколошко-акушерске клинике „Народни фронт” у Београду сматра да од више мишљења никада не може бити штете и да пацијенти имају право да то ураде.

– Велики број мојих колега није сујетан и сами проверавају налаз, траже допунско мишљење, док не донесу дефинитивну одлуку о лечењу, нарочито када је реч о карциномима јајника или грлића материце. Правило је да ове случајеве изложимо на конзилијуму, где мултидисциплинарно доносимо одлуку о начину лечења. Некада то траје десетак дана, али то у односу на годину или две колико је тумор настајао, а пацијенткиња није ишла код лекара, ништа не значи и нико не може да каже како се губи драгоцено време. Управо друго мишљење може бити драгоцено, нарочито када се ради о сумњивим и нејасним случајевима. Од другог мишљења, односно од консултације са још неким стручњаком, пацијент не може имати штету, категоричан је др Јуришић.

Оливера Поповић
[објављено: 06/09/2008]
http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Kada-trazimo-drugo-mishljenje.sr.html

Van mreže Asja

  • Multiple Serendipity
  • Član
  • **
  • Poruke: 2913
Odg: Greske lekara
« Odgovor #4 poslato: Oktobar 03, 2008, 10:13:23 posle podne »


Све већи број лекарских грешака

Медицинско право се не изучава на правним факултетима, али ни у медицинским школама. Једино је на приватном Правном факултету „Унион” ово факултативни предмет


Пацијент је преживео удес трактором, али упркос јаким боловима тек сутрадан у 10 часова јавио се лекарима у болницу. Лекар који га је прегледао сматрао је да није потребно да га оперише, па је прописао конзервативну терапију и мировање у болници. Због запаљења трбушне марамице, једног од најургентнијих стања, а које је лекар пропустио да констатује, дан касније пацијент је морао хитно да буде оперисан, али је преминуо упркос интервенцији.

Против лекара је покренут поступак, а непажљива дијагноза била је основ за пресуду за убиство из нехата. Али, Врховни суд је пресуду првостепеног суда преиначио, уз образложење да не постоји несумњива узрочна веза између медицински погрешне одлуке и смрти, јер се повређивање догодило 24 часа пре него што је операција високог ризика уопште и могла да започне. Тако је лекар само умањио шансе пацијента да и после операције преживи, али то није било довољно за утврђивање узрочно-последичне везе, па ни за осуду. Укратко: за смрт човека пресудније су биле повреде које је задобио после пада са трактора, а због којих се није одмах јавио лекару, него пропуст лекара да га на операцију упути што пре.

Али, ово се није одиграло пред судовима, ни у болницама у Србији, него је случај из судске праксе немачког права, који је професор др Јаков Радишић у свом предавању представио на прексиноћном састанку Удружења за медицинско право. „Одговорност лекара због смрти пацијента изазване нехатним нечињењем”, назив је предавања професора Радишића, правника по образовању и почасног председника овог удружења.

– Често се дешава да пацијенти који су приспели у здравствену установу напрасно умру, па њихови сродници сматрају да је узрок томе пропуст лекара, а да је хитна операција или нека друга изостала медицинска мера могла бити спасоносна. Дешава се да је некада грешка лекара очигледна, али њена узрочна веза са смрћу није сигурна. Тешко је утврдити и оценити узрочну везе нечињења и смрти пацијента, па зато често долази до обуставе поступка или ослобођења од оптужби – рекао је Радишић.

Кад је реч о лекарским грешкама, судије и лекари неће још дуго разумети једни друге, а велики је проблем што се медицинско право не изучава на нашим правним факултетима, али ни у медицинским школама. Једино се на приватном Правном факултету „Унион” једно време медицинско право изучавало као обавезни предмет, али и тамо је то однедавно постао факултативни предмет.

Форензичар професор др Слободан Ковачевић, председник Удружења за медицинско право, специјалиста судске медицине и стални судски вештак, инсистирао је на значају судскомедицинских обдукција, јер су оне „огледало” рада сваког лекара и имају медицински и друштвени значај. Као председник Судско-медицинског одбора Медицинског факултета професор Ковачевић, анализирајући случајеве које је ово тело разматрало у последњих пет година, закључио је да расте број оних где је пропуст у вези са лекарском одговорношћу: од 151 случаја 58 се односило на одговорност лекара.

Др Ковачевић је приметио да се судови налазе у тешкој ситуацији, јер медицинске документације су често штуре, непотпуне, па је апеловао да лекари прецизно воде документацију, јер она „чува главу и пацијенту и лекару”. Додао је да је питање узрочности изузетно осетљиво, да управо због тога спорови трају дуго. Суд очекује да од лекара добије податке о степенима вероватноће који се граниче са сигурношћу, али њих у пракси није нимало лако утврдити.

О. Поповић

----------------------------------------------------

Умрла после операције слепог црева

Лекари девет дана нису могли да дијгностификују упалу слепог црева

Лесковац – Адвокат Јован Митровић из Власотинаца поднео је кривичну пријаву против четворице лекара Опште болнице у Лесковцу због сумње да су одговорни за смрт његове супруге Љубице (63), која је преминула после операције слепог црева, казао је јуче Бети Митровић. Он је рекао да је против лекара који, како наводи, девет дана нису могли да дијагностификују упалу слепог црева, али и против директора болнице Зорана Ћеранића, поднео Општинском тужилаштву у Лесковцу кривичну пријаву за тешка кривично дело против здравља људи и кривично дело несавесног лечења.

Љубица Митровић је, према наводима њеног супруга, примљена на интерно одељење 6. септембра са јаким боловима у трбуху и са повишеним крвним притиском и нивоом шећера у крви.„Лекари су је лечили аналгетицима и лековима против шећерне болести иако је сваки дан повраћала и имала дијареје. Девет дана им је требало да утврде да је слепо црево у питању. Пребачена је на одељење хирургије и оперисана 15. септембра, а умрла 19. септембра.„Хирург ми је после операције рекао да су изгледи за преживљавање слаби јер је слепо црево пукло неколико дана раније и то место је била захватила сепса”, испричао је супруг.

Директор Ћеранић казао је агенцији Бета да је после спроведене интерне контроле утврђено да су лекари добијали лажну клиничку слику после сваке анализе крвне слике, највероватније због високог шећера и крвног притиска, али и због чињенице да се слепо црево било учаурило у трбушној марамици.„Уколико се утврди на суду објективна одговорност, нико неће бити поштеђен ни на послу”, казао је Ћеранић.

Бета

[објављено: 04/10/2008.]

http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Sve-veci-broj-lekarskih-greshaka.sr.html

Van mreže naca

  • Global Moderator
  • *****
  • Poruke: 113519
  • Pol: Žena
  • kad porastem,samo će mi se kasti...
  • Dg: MS
  • Grad: NBgd
Odg: Greske lekara
« Odgovor #5 poslato: Oktobar 29, 2008, 03:44:00 posle podne »
Suđenje zbog pogrešne dijagnoze doktora u Čačku
Lekari koji su zdravu ženu lečili od raka i dalje rade u bolnici
Autor: Ekipa „Blica” | 29.10.2008. - 05:00

ČAČAK - Lekari koji su greškom dijagnostifikovali rak i amputirali dojku Stanici Simović (55) i dalje leče pacijente u Medicinskom centru „Dr Dragiša Mišović” u Čačku. Da li će oni snositi neke posledice još nije poznato, jer suđenje po tužbi pacijentkinje i njene porodice nije završeno.

Stanici Simović je u aprilu 2004. postavljena dijagnoza - rak i već sledećeg meseca lekari su joj amputirali levu dojku. Potom joj je prepisana radio i hemo terapija na koje je išla do septembra te godine, kada je dobila nalaz da u tkivu nema malignih ćelija.
Okružni sud u Čačku već je delimično presudio po tužbi i bolnici naložio da Stanici Simović isplati 900.000 dinara zbog pretrpljenog straha od trenutka kada je saznala da ima rak do momenta kada je biopsija pokazala da u njenoj dojci nema malignih ćelija.
- Svi lekari koji su učestvovali u lečenju dali su izjave u bolnici nakon tužbe Stanice Simović. O tome da li će snositi neke posledice ne mogu da pričam, jer suđenje još traje. Nažalost, lekarske greške se dešavaju. Ali pitanje je da li je greška namerna ili ne. Ono što mogu da kažem jeste to da ćemo poštovati zakon - kaže za „Blic” dr Momčilo Spasić, direktor Medicinskog centra u Čačku.
Želimir Jeremić, advokat Stanice Simović, navodi da sada sud treba da utvrdi koliko je prekomerno zračenje, kojem je bila izložena pacijentkinja, uticalo na njeno zdravlje. Međutim, on kaže da se u sporu neće dokazivati da li je dojka odstranjena greškom. Do takvog apsurda došlo je, navodi on, jer su veštaci Sudsko-medicinskog odbora Medicinskog fakulteta u Novom Sadu nekoliko puta menjali nalaz, da bi na kraju procenili da amputacija nije greška, jer je slučaj označen kao „graničan”. Interesantno je da je Sudsko-medicinski odbor Medicinskog fakulteta u Novom Sadu učestvovao i u skandaloznom veštačenju uzroka smrti trogodišnje Anje Grahovac koja je preminula 4. juna prošle godine, trinaest dana nakon što je u toku operacije katarakte na očnoj klinici „Perfekta” pala u komu. Izveštaj ovog odbora, iako pun kontradiktornih spekulacija o mogućim uzrocima smrti, omogućio je da se na slobodi nađu osumnjičeni lekari. Između ostalog, u nalazu novosadskih lekara navedeno je da je obdukcijom konstatovana moždana smrt, ali da nije utvrđeno da je do nje došlo usled nedostatka kiseonika, što je u suprotnosti sa obdukcionim izveštajem lekara VMA.

Bespotrebno zračenje
Direktor bolnice dr Momčilo Spasić dalje tvrdi da je problem u lečenju Stanice Simović nastao tek u postoperativnom toku, posle drugog histopatološkog nalaza. Taj nalaz je uradio patolog bolnice, a konzilijum lekara, na osnovu tih rezultata, prepisao joj je spornu terapiju.
- U konzilijumu su tri lekara, onkolozi, ne samo iz Čačka već i iz Beograda. Problem je u broju seansi radioterapija i u tome što za tip malignih ćelija koje je ona imala nije predviđena hemoterapija. Sud još utvrđuje koliko je ta terapija uticala na zdravlje Stanice Simović i njene porodice - navodi dr Spasić.
On dodaje i da je Sudsko-medicinski odbor, kako kaže najmerodavnije telo za procenu neophodnosti hirurške intervencije, smatrao da je operacija dojke bila opravdana.
Prvi histopatološki nalaz ukazao je, kaže direktor Spasić, da Simovićeva u dojci ima maligne ćelije slabijeg intenziteta. Upućena je na hiruršku intervenciju, izvađeno joj je tkivo i odmah poslato na biopsiju. Međutim, patolog čačanskog Medicinskog centra nije mogao da odredi tip malignih ćelija, pa je Simovićevoj rana zašivena. Posle nekoliko dana analiza je bila gotova, i kako kaže dr Spasić, pokazala je da ima maligne ćelije jačeg intenziteta koje se šire. Simovićevoj je amputirana dojka, očišćena pazušna jama, a konzilijum, na osnovu analize patologa čačanskog Medicinskog centra, prepisao joj je radioterapiju i hemoterapiju.

Ćute o greškama
Međutim, porodica Simović tražila je stručno mišljenje drugih institucija, koje su opovrgle nalaz patologa iz Čačka.
- Analize su uradili i privatna laboratorija „Histolab”, Medicinski fakultet u Beogradu i Institut za onkologiju i radiologiju. Svi su ustanovili da u tkivu iz dojke nije bilo malignih ćelija - kaže advokat Jeremić.
Kada je stigla prva takva analiza, i to iz laboratorije „Histolab”, Stanica Simović je već imala 25 radioterapija i pet hemoterapija.
- U nedostatku institucija i propisa događaju nam se ovakve stvari. Nemamo organ koji bi intervenisao. Lekari ne dopuštaju da se govori o grešci, jer to navodno još nije dokazano. Međutim, ne stavljaju se u poziciju pacijenta. Gde je tu druga strana. U svetu se uvek štite žrtve, odnosno korisnici usluga - kaže dr Harija Mujović-Zornić, generalni sekretar Udruženja za medicinsko pravo.

Patolog: Veštaci potvrdili moj nalaz
Dr Prvoslav Savić, patolog u Medicinskom centru u Čačku koji je uradio biopsiju tkiva Stanice Simović, potvrdio je juče za „Blic” da je u svom nalazu zaključio da „postoji začetak maligne bolesti”.
- Ja samo znam da je Sudsko-medicinsko veće iz Novog Sada potvrdilo moj nalaz. U lečenju Stanice Simović nisam učestvovao samo ja već cela ekipa, konzilijum u kome su i lekari iz Beograda - rekao je dr Savić.

U svetu milionske odštete zbog grešaka
Slučajevi pogrešnog dijagnostifikovanja raka čija je posledica amputacija dojke zabeleženi su i u najelitnijim svetskim bolnicama. Međutim, odštete žrtvama su drastično veće i dostižu sume i od nekoliko miliona dolara. Jedan od primera je slučaj Njujorčanke Lidije Vilijams, kojoj je u martu 2000. dijagnostifikovan rak leve dojke. Posle hemoterapije u avgustu iste godine, karcinom se povukao, ali je uprkos tome, lekar iz bolnice „Belvju” devojci uklonio dojku i to bez njenog pristanka. Vrhovni sud Bronksa dodelio je Vilijamsovoj odštetu 6,5 miliona dolara. Lusi Rauz (60) iz Eseksa u Engleskoj je 1990. uklonjena dojka jer je prethodno imala ciste i rađeno joj je nekoliko biopsija. Ubrzo su lekari ustanovili da nije imala rak, ali joj to nisu saopštili. Devet godina kasnije, lekar iz druge bolnice slučajno je pogledao njene rezultate i otkrio grešku. Sud je ženi dodelio 100.000 funti odštete.                 
CDC/JS

PROCEDURA LEČENJA
- Lekar pregleda dojke pacijentkinji
- Pacijentkinja se upućuje da uradi mamografiju, rendgenski snimak
- Ukoliko lekar ustanovi promene, upućuje pacijentkinju na dalje preglede
- U cilju dalje dijagnostike, primenjuje se ultrazvučni pregled dojke
- Pacijentkinji se radi aspiraciona punkcija. To je postupak kojim pomoću igle i šprica lekara uzima uzorke iz otekline na dojci. Šalje se u laboratoriju da bi se konstatovalo da li sadrži maligne ćelije.
- Ukoliko bilo koja od prethodno dijagnostičkih metoda dokaže postojanje raka dojke, lekar predlaže dodatna ispitivanja
- Pregledi koji se mogu očekivati su: rendgenski snimak pluća, ultrazvuk stomaka i skeleta
- Nakon toga, pacijentkinja odlazi na konzilijum (koji se sastoji od hirurga, patologa, interniste i dijagnostičara), koji procenjuju da li je pacijent za operaciju ili ne
- Tokom operacije deo tkiva iz dojke šalje se na mikroskopsku analizu
- Patolog treba da ustanovi da li se radi o zloćudnom ili benignom tumoru i to javlja lekaru koji operiše pacijenta
- Ako se ispostavi da je tumor zloćudan, dojka može da se ukloni, ali samo uz saglasnost pacijenta

Izvor Blic



Van mreže naca

  • Global Moderator
  • *****
  • Poruke: 113519
  • Pol: Žena
  • kad porastem,samo će mi se kasti...
  • Dg: MS
  • Grad: NBgd
Odg: Greske lekara
« Odgovor #6 poslato: Novembar 28, 2008, 02:24:29 posle podne »
Greške bez kazne B. RADIVOJEVIĆ , 27.11.2008

DVA slučaja aktuelizovala su ovih dana pitanje lekarske etike i greške: “šetanje” porodilje u komi između bolnica u Požarevcu i Beogradu, i nalaz novog veštačenja kojim je utvrđeno da je aparat za anesteziju korišćen na operaciji Anje Grahovac, koja je preminula dve nedelje posle intervencije na oku, bio - neispravan.

U prvom slučaju je internom kontrolom utvrđeno da u zbrinjavanju Svetlane Vučković nije bilo stručne greške, a troje lekara Urgentnog centra kažnjeno je opomenom pred otkaz zbog “propusta u organizaciji i komunikaciji”. U slučaju Anje Grahovac, godinu i po od smrti trogodišnje devojčice, istraga još traje i u ovoj fazi se ne zna da li će službeno biti pokrenut sudski proces, ili će to morati da učine sami roditelji.

Sve to u javnosti stvara utisak da se ovakvi slučajevi u našem zdravstvu i pravosuđu rešavaju sporo i traljavo, da nemamo ni dobre mehanizme za utvrđivanje ili isključivanje lekarske greške, ni prave sankcije. Od Lekarske komore, na koju smo čekali duže od pola veka, očekivalo se mnogo - da zaštiti lekare od neosnovanih optužbi pacijenata, a pacijente od nesavesnog rada lekara, ali ona za godinu dana postojanja nije uspela ni da definiše šta je lekarska greška. Bilo je obećano da će prvi slučaj pred Sudom časti, još u februaru ove godine, biti predmet “Anja Grahovac”, ali sud časti još nije osnovan!?

Umesto da se ljuti što za šest godina, od kada je ministar, mnoge stvari u odnosu pacijent - lekar još nisu sistemski uređene, prof. dr Tomica Milosavljević, ovih dana proziva medije!

- Mediji stvaraju utisak da su lekari “loši momci” u srpskom društvu, a ja vam tvrdim da su naši lekari na listi najboljeg što Srbija ima - izjavio je ministar zdravlja. - Zbog neosnovanih prozivki lekara, mediji će dovesti do situacije da lekari u Srbiji više neće hteti da rade teške operacije i bićete u prilici da molite ljude da vam operišu glavu ili stomak.

Možda lekari u Srbiji po potrebi mogu i da “suspenduju” Hipokratovu zakletvu, i da odbiju da ukažu neophodnu medicinsku pomoć, ali, generalno, sasvim sigurno nisu drugačiji od svojih kolega u svetu, koji i rade, i greše. Samo što se u Srbiji lekarska greška teško dokazuje.

- Kod nas se medicinsko pravo izučava jedino na Pravnom fakultetu “Union”, ali samo kao izborni predmet - upozorava prof. dr Jakov Radišić, počasni predsednik Udruženja za medicinsko pravo. - To je očigledan apsurd koji u praksi znači da pravnik ne mora znati koja su prava pacijenta, ni koje su obaveze lekara koji ga leči. Pri takvom stanju stvari ne možemo biti sigurni da će sudija koji sudi spor pouzdano znati da utvrdi da je načinjena greška, ili da je lečenje bilo ispravno. To kod pacijenata već unapred stvara izvesno nepoverenje u sudstvo, a ako nema poverenja ni u lekare, zbog lekarske solidarnosti, javlja se osećaj bespomoćnosti. Sve to degradira i pravo i medicinu.Srbija je jedna od retkih zemalja koja još nije usvojila protokole lečenja, a samo za pojedine oblasti medicine imamo vodiče dobre prakse. I zbog toga se “saplićemo”, jer da postoje taksativni popisi mera i radnji koje moraju biti preduzete u lečenju, lakše bi se utvrdilo da li je propusta bilo. Prof. Radišić upozorava da je veštacima u sporovima data velika uloga, a da sudija kao medicinski laik čak ne zna ni da im postavi pravo pitanje. Zato oni na sudu mogu da budu kolegijalni, od čega nisu “operisane” ni njihove kolege u svetu. Ali, tamo, recimo u Nemačkoj ili SAD, postoje specijalna sudska veća za sporove između pacijenata i lekara, obučena da vode postupke tako da se ne “zamagli” suština.

LICENCE ZA RAD

U SRBIJI još nikome, čak ni retkima kojima je u sudskim sporovima dokazana krivica, nije oduzeto pravo da rade kao lekari. Takva mogućnost, kroz privremeno ili trajno oduzimanje licence za rad, u zavisnosti od povrede, predviđena je aktima Lekarske komore Srbije. Ostaje samo da to i zaživi u praksi.

APSURD

NA našim pravnim fakultetima izučavaju se, između ostalog, i bankarsko i pravo osiguranja, i to je u redu, ali bi medicinsko pravo moralo da ima bar jednak tretman - ubeđen je prof. dr Jakov Radišić. - Jer, svi smo mi potencijalni pacijenti, a nismo svi klijenti banaka i osiguravajućih društava. Ovako ispada da je imovina važnija od ljudskog života.    

Izvor Vecernje novosti

Van mreže naca

  • Global Moderator
  • *****
  • Poruke: 113519
  • Pol: Žena
  • kad porastem,samo će mi se kasti...
  • Dg: MS
  • Grad: NBgd
Odg: Greske lekara
« Odgovor #7 poslato: Novembar 29, 2008, 01:06:35 posle podne »
Operacija desne, pa leve noge – greška ili prava dijagnoza

Dve intervencije u nedelju dana nad petogodišnjom devojčicom u kraljevačkom Medicinskom centru pobudile sumnju u lekarsku „omašku” i sećanje na slučaj od pre tri godine


Kraljevo – Na odeljenju dečje hirurgije kraljevačke bolnice, Milici Pavlović, petogodišnjoj devojčici iz Raške, operisana je 18. novembra desna noga, iako je ona, koji dan ranije, stigla u ovu bolnicu radi operativnog lečenja uočenih promena na kosti – druge noge. Nedelju dana kasnije njoj je u istoj sali operisana i „prava”, dakle leva noga. To je najpre izazvalo sumnju drugih bolesnika u sobi, pa Miličinih roditelja Dejana i Violete Pavlović. Vest se brzo prenela kroz bolničke hodnike i ordinacije, pa i kraljevačku čaršiju. Uz to je krenula i priča kako su lekari s roditeljima odmah sklopili sporazum o ćutanju, poučeni onim što se već ranije dešavalo u ovoj bolnici.

Još se pamti kako je ovde pre tri godine ortopedski hirurg dr Ljubiša Jovašević, sopstvenom greškom, pacijentu Ljubinki Stevanović iz Lađevaca operisao zdravu umesto bolesne noge i zbog toga je dobio otkaz. Stoga su i lekari i Kraljevčani posebno „osetljivi” na mogućnost da se tako nešto ponovi.

Povodom Jovaševićeve „omaške”, na jednoj konferenciji za novinare, tadašnji a i današnji direktor kraljevačkog medicinskog centra dr Dragan Arsić istakao je da spremnost kraljevačkog medicinskog centra da javno govori o profesionalnoj grešci lekara predstavlja „oblik zaštite ove profesije od često neosnovanih napada predstavnika medija i javnosti”.

Direktor Arsić je sada, izgleda u ne baš istom raspoloženju, za „Politiku” na pitanje da li je tačno da je devojčici operisana najpre pogrešna, pa zdrava noga, ukratko odgovorio:

– Nije u pitanju greška, to su laži. Reč je o tome da je najpre operisana upala na jednoj, a onda su uočene promene na drugoj nozi. No, ja nisam bio protekle nedelje na poslu… Pitajte na odeljenju – dodao je Arsić.

Znatno raspoloženiji za „transparentnost” bili su lekari na dečjem odeljenju zdravstvene ustanove u Raški. Načelnik pomenutog odeljenja dr Milica Đokić uputila nas je na dr Gordanu Roglić, koja je „vodila” devojčicu. Ona je bila sasvim određena:

– Pošto smo uočili određene promene na kosti leve noge, roditeljima deteta dali smo uput, radi operacije u Kraljevu. Ovde smo uradili i snimak odgovarajućeg dela leve noge. Kako smo posle od roditelja, primetno zabrinutih, saznali, devojčica je tamo i operisana.

Ni reči, dakle, o nekakvoj upali druge noge, pa smo o svemu, posredstvom telefona, porazgovarali i sa ocem devojčice Dejanom Pavlovićem. On nam je isprva potvrdio da sumnja u lekarsku grešku, ali i dodao: „Sada nisam spreman za bilo kakav komentar, o svemu ću sa predstavnicima medija, možda, razgovarati za desetak dana...” Obećanje da će se lično susresti i razgovarati s novinarom „Politike” nije ispunio. Naprotiv, izbegavao je i novi kontakt telefonom.

Na kraju, pozvali smo i dr Zorana Stevanovića, dečjeg hirurga, koji je operisao devojčicu. Taman kad smo zaustili da ga upitamo o mogućem neposrednom razgovoru povodom operacija Milice Pavlović, on nam je odbrusio: „Ne želim da razgovaram” i gotovo istovremeno spustio slušalicu.

I tako ostade nedorečen tekst za novine o konkretnom slučaju i, verujemo, još „bogatija” čaršijska priča...

Miroljub Dugalić
[objavljeno: 29/11/2008]

Izvor Politika

Van mreže naca

  • Global Moderator
  • *****
  • Poruke: 113519
  • Pol: Žena
  • kad porastem,samo će mi se kasti...
  • Dg: MS
  • Grad: NBgd
Odg: Greske lekara
« Odgovor #8 poslato: Decembar 13, 2008, 12:52:17 pre podne »
Sa radom počinju sudovi časti

11. decembar 2008. Izvor: B92
Beograd -- Građani koji imaju primedbe na nesavestan rad lekara i žele da ukažu na njihove greške mogu se obratiti sudovima časti, formiranim sa godinu dana zakašnjenja.

Rešavanje problema počeće krajem decembra u pet oformljenih sudova časti - u Beogradu, Nišu, Novom Sadu, Kragujevcu i Kosovskoj Mitrovici. Srbija je jedina zemlja u kojoj se lekarske greške ne broje. Ne postoji nijedan registar propusta i nesavesnog lečenja lekara.

Postojeći sudsko-medicinski odbor je za 10 godina razmatrao svega 65 slučajeva, u kojima je postojala sumnja da se radi o grešci lekara.

Sudovi časti osnovani su da bi pomogli pacijentima u svim situacijama za koje smatraju da im je naneta nepravda. Tu su problemi poput neljubaznosti osoblja, nezakonitog traženja novca za operacije, povrede kodeksa medicinske etike i sumnje da je lekar napravio grešku.

"Po zakonu, svako lice može da preda aplikaciju sudu časti u slučaju da misli da je došlo do povrede ili postoji sumnja na nehat ili lekarsku grešku, mada i taj termin nije definisan“, objašnjava Tatjana Radovanović, direktorka Lekarske komore Srbije.

"Susrećemo se sa nečim što je nehat ili nebriga, što odgovara terminu lekarske greške i sa nečim što je neželjeni efekat lečenja koje se smrtno završava (iako vi sve učinite kao lekar) zbog prirode bolesti", kaže ona.

Postojaće mogućnost da se pokrene postupak po službenoj dužnosti, ali će taj posao obavljati organi Komore jer nema institucije disciplinskog tužioca, kaže predsednica Lekarske komore.

Iako će sudije biti lekari, njih će obučavati Centar za medijaciju Ministarstva pravde. Za predsednika Vrhovnog suda časti izabran je doktor Slobodan Kovačević.

"U tom svetom odnosu lekara i pacijenta sudovi časti imaju osnovni zadatak da podignu nivo lekarske odgovornosti i poboljšaju odnos lekara i pacijenta i skinu neprijatni veo da se stalno govori o lekarskim greškama“, kaže on.

Sud časti prvog stepena moći će da preduzme trostepene mere protiv nesavesnih lekara. Prva mera je opomena, druga privremeno oduzimanje licence, a najstroža kazna biće trajno oduzimanje licence.

U Beogradu prvi posao za sud časti biće slučaj Anje Grahovac, koja je preminula nakon operacije katarakte u privatnoj klinici "Perfekta".

Izvor B92

Van mreže naca

  • Global Moderator
  • *****
  • Poruke: 113519
  • Pol: Žena
  • kad porastem,samo će mi se kasti...
  • Dg: MS
  • Grad: NBgd
Odg: Greske lekara
« Odgovor #9 poslato: Februar 08, 2009, 11:52:14 posle podne »
Odgovornost lekara nije utvrđena
8. februar 2009.  Izvor: B92

Beograd -- Ni nakon tri meseca, nije utvrđena odgovornost lekara koji su teško povređenu porodilju Svetlanu Vučković tri puta za 24 sata vozili od Požarevca do Beograda.

Jedina kazna došla je od direktora Kliničkog centra Srbije Đorđa Bajeca koji je tri lekara kaznio opomenama pred otkaz, najstrožom kaznom koju on kao direktor može da primeni. Svetlana Vučković, tada u osmom mesecu trudnoće, teško je povređena 11. novembra prošle godine u saobraćajnoj nesreći na autoputu u blizini Smedereva.

U požarevačkoj bolnici Vučkovićevoj je urađen carski rez, a posle jednog sata u komi prevezena je u beogradski Urgentni centar.

Lekari su je posle pregleda poslali natrag u Požarevac, odakle je sutradan ponovo vraćena u Beograd, pošto joj se stanje pogoršalo.

Mesec i po dana od nesreće, 30. decembra, Svetlana Vučković je preminula.

Direktor Kliničkog centra Đorđe Bajec kaže da nije učinjena medicinska već proceduralna greška, pošto je Svetlana poslata u Požarevac na osnovu odluke samo jednog lekara.

"Ipak nisu svi šefovi svih dežurnih ekipa bili obavešteni, nego je samo jedan doktor odlučio da ona bude transportovana nazad. I pitanje je, možda bi do istog zaključka došli kada bi bili potpisani svi zajedno, i tada bi možda imalo veću snagu. I možda je eto kažem napravljena ta proceduralna greška", kaže Bajec.

Odluku da porodilju u komi vrati u Požarevac doneo je šef neurohirurške ambulante, ipak direktor kliničkog centra odlučio je da primeni princip kolektivne odgovornosti i podjednako je kaznio i hirurga i anesteziologa.

"Zato što su i oni pregledali tu pacijentkinju i nisu insitirali onoliko koliko je trebalo da svi zajedno ponovo se okupe oko nje i dovedu je do toga da ta pacijentkinja i ostane i bude transportovana. Možda je moja kazna i bila ishitrena ali to što je urađeno je urađeno, i dalje sve stoji na istražnim organima”, objašnjava Bajec.

Drugo opštinsko javno tužilaštvo u Beogradu tražilo je u novembru od Minisarstva unutrašnjih poslova Srbije da utvrdi sve činjenice o načinu prijema i lečenju Svetlane Vučković.

“Drugi opštinski javni tužilac u Beogradu podneo je zahtev za prikupljanje potrebnih informacija i obaveštenja u vezi sa tim slučajem. Između ostalog neophodno je da se saslušaju i određeni svedoci iz zdravstvenog centra u Požarevcu i Beogradu", navodi portparol Republičkog javnog tužilaštva Tomo Zorić.

"Te, nakon prikupljanja svih potrebnih informacija i obaveštenja, i kada se tužiocu vrati predmet, tužilac će doneti odluku povodom ovog slučaja“, najavljuje on.

Inspekcija ministarstva zdravlja, koja je takođe ispitvala slučaj, svoj izveštaj je još u novembru poslala Lekarskoj komori Srbije, čiji sud časti će ispitati slučaj i odlučiti da li ima osnova za tužbu po službenoj dužnosti.

Tatjana Radosavljević, direktorka lekarske Komore kaže za B92 da je izveštaj ministarstva zdravlja za Komoru službena tajna, do odluke Suda časti.

Ni u Ministarstvu o detaljima svog izveštaja nisu mogli da iznose detalje, pošto je slučaj sada u nadležnosti Komore.

Izvor : B92

Van mreže naca

  • Global Moderator
  • *****
  • Poruke: 113519
  • Pol: Žena
  • kad porastem,samo će mi se kasti...
  • Dg: MS
  • Grad: NBgd
Odg: Greske lekara
« Odgovor #10 poslato: Mart 06, 2009, 12:51:48 pre podne »
Na operaciji ostao i bez bubrega?
5. mart 2009.Izvor: B92

Beograd -- Pacijent tvrdi da je na operaciji srčane aorte u beogradskoj državnoj bolnici ostao bez zdravog bubrega. Doktor koji ga je operisao demantuje optužbe.

Čovek koji je otišao na operaciju aorte probudio se bez zdravog bubrega. Udruženje za zaštitu pacijenata zna za nekoliko sličnih slučajeva, što je predsednica te organizacije obelodanila u emisiji "Uvećanje" B92. Ministar zdravlja nema komentar na te tvrdnje i kaže da će tražiti transkript razgovora iz emisije, koji će javno predstaviti tužiocu.


Ceo tekst :B92

Van mreže Tia

  • Global Moderator
  • *****
  • Poruke: 4918
  • Pol: Žena
  • Master of the Universe
Odg: Greske lekara
« Odgovor #11 poslato: Mart 06, 2009, 01:52:26 pre podne »
Ovo sam videla i ja ne mogu da verujem da covek godinu dana nije primetio da nema bubreg! Da nije video oziljak, da su mogli da mu izvade bubreg od spreda, dok su popravljali aortu ....  :o

Van mreže Sklerozica

  • Administrator
  • *****
  • Poruke: 110210
  • Pol: Muškarac
    • HENDI-DRUŠTVO
  • Dg: MS
  • Grad: Beograd
Odg: Greske lekara
« Odgovor #12 poslato: April 20, 2009, 04:01:54 posle podne »
Istraga o smrti porodilje u Kragujevcu

beta - 20.04.2009. - 12:22
Kragujevčanka Olivera Veljić preminula je na odeljenju Intenzivne nege u Kragujevcu gde je bila od 29. marta, posle teškog porođaja zbog kojeg joj je i noga amputirana, rekla je portparol Kliničkog centra Andrea Obradović.
Ona je navela da je Olivera Veljić preminula sinoć oko 18 časova, posle višednevnog lečenja u koje je bio uključen multidisciplinarni tim stručnjaka.

Prema ranijim izjavama supruga preminule Danila, Olivera je porođena carskim rezom u kragujevačkom Kliničkom centru, a zbog komplikacija koje su usledile amptutirana joj je leva noga i odstranjen deo materice i debelog creva.
U Kliničkom centru niko nije dao zvanično objašnjenje o uzrocima komplikacija i eventualnim propustima lekara na porođaju Olivere Veljić.

Ceo tekst: 24sata

Van mreže Sklerozica

  • Administrator
  • *****
  • Poruke: 110210
  • Pol: Muškarac
    • HENDI-DRUŠTVO
  • Dg: MS
  • Grad: Beograd
Odg: Greske lekara
« Odgovor #13 poslato: April 20, 2009, 04:02:49 posle podne »
Koja je po redu ova žena koja je otišla na porođaj a nije se vratila? :(

Van mreže naca

  • Global Moderator
  • *****
  • Poruke: 113519
  • Pol: Žena
  • kad porastem,samo će mi se kasti...
  • Dg: MS
  • Grad: NBgd
Odg: Greske lekara
« Odgovor #14 poslato: April 22, 2009, 12:54:51 posle podne »
Uzrok smrti porodilje utvrđuje tim Ministarstva zdravlja
Autor: N. Radišić | 22.04.2009. 

KRAGUJEVAC - Obdukcija tela porodilje Olivere Veljić (39), koja je u nedelju, 22 dana nakon rođenja treće ćerke, preminula u kragujevačkom Kliničkom centru, potvrdila je sumnje lekara da je pacijentkinja imala slabe krvne sudove, sa urođenom anomalijom, bez središnjeg mišićnog sloja.
........

Ceo tekst :] Blic

 

Tekstovi objavljeni na ovom sajtu su autorsko delo korisnika i vlasništvo sajta www.hendidrustvo.info. Svaki korisnik ovog sajta je odgovoran za sadržaj svoje poruke koju objavi na sajtu. Sajt se odriče svake odgovornosti za sadržaj tih poruka. Dalja distribucija tekstova dozvoljena je isključivo u nekomercijalne svrhe i uz jasno citiranje izvora i autora poruke, kao i internet adrese na kojoj se original nalazi. Ako su u pitanju tekstovi, koji prenose lične događaje i sudbine korisnika ovog sajta, za njih morate dobiti dozvolu od autora. Takođe, za ostale vidove distribucije, obavezni ste da prethodno zatražite odobrenje od administratora www.hendidrustvo.info sajta ili autora teksta.