Dg > Oštećenja sluha

implantati

(1/2) > >>

sand:
Izgubljeno čulo sluha, ili nemogućnost neke osobe da čuje - što bi mogle biti sažete definicije gluvoće - teško da mogu da opišu i delić onoga što bi se moglo nazvati životom u svetu bez zvukova. Čulo sluha je složen mehaničko-biohemijski i bioelektronski sistem prenosa, prijema i obrade zvuka, u kome učestvuju spoljašnje, srednje i unutrašnje uvo, sve sa ciljem da se zvuk „dovede“ do mozga u kome konačno i nastaje osećaj sluha. Kad je reč o slušnim nedostacima srednjeg uva, koje ima zadatak da zvuk prenese do receptora u unutrašnjem uvu, medicina već decenijama, rutinski, pomaže čoveku da ih prevaziđe. Pomoć pacijentima sa obolelim ili uništenim unutrašnjim uvom nešto je skorijeg datuma, ali za razliku od sveta, gde su i nove tehnologije u primeni više od decenije, kod nas se one praktikuju tek od kraja 2002. Bilo kako bilo, u svim pomenutim slučajevima reč je o – implantatima.

„Provetravanje“ uva

Najjednostavnija vrsta implantata jesu aeracione cevčice. Njihovo usađivanje u bubnu opnu zapravo je pokušaj da se priroda na neki način „prevari“ i, za kraće ili duže vreme, veštačkim putem uspostavi neophodno ventiliranje bubne duplje, sve do obnavljanja prirodne funkcije Eustahijeve trube.

Za uspešan „rad“ bubne duplje, da bi srednje uvo prirodno sprovodilo zvuk, neophodno je da u bubnoj duplji postoji vazduh pod normalnim spoljašnjim poritiskom. Ukoliko se to ne dešava, funkcija srednjeg uva je obavezno narušena. Zato se, u odsustvu normalne ventilacije kroz Eustahijevu trubu, pribegava implantiranju aeracione cevčice u bubnu opnu, pa se na taj način srednje uvo provetrava direktno kroz usađeno pomagalo, za određeno vreme koje može trajati više meseci ali i više godina, sve dok se ne uspostavi normalna funkcija Eustahijeve trube.
uvo

Ta procedura je, prema rečima našeg sagovornika, vrlo jednostavna, izvodi se u celom svetu, a Klinika za uvo, nos i grlo pri KBC „Zvezdara“ je na tom polju jedan od pionira u Srbiji, sa praksom dugom više od dve decenije. Klinika ima vrlo veliki broj pacijeneta kojima se implantiraju aeracione cevčice, iz prostog razloga što veliki broj dece ima problema sa provetravanjem bubne duplje. O tome govori i podatak da su na Klinici, za pomenutih 20 godina, aeracione cevčice implantirane kod više od 6.000 mališana, pri čemu se ta operacija sprovodi najčešće udruženo sa operacijom trećeg ili sva tri krajnika. Operacija, inače, jeste karakteristična za dečji uzrast, ali se radi i kod odraslih, mada u neuporedivo manjem procentu.

Zamena za uzengiju

Implantati od raznovrsnih materijala se, već više decenija, koriste kao zamena za slušne koščice razorene patološkim procesom. U funkcionalnom smislu najuspešnija je zamena uzengije implantatom kod bolesti poznatom pod imenom otoskleroza. Uzgred budi rečeno, ona nema baš nikakve veze sa daleko poznatijom sklerozom krvnih sudova, jer od nje ne oboljevaju stariji, nego baš naprotiv mladi ljudi u zrelom uzrastu, i to češće žene nego muškarci.

Stapes proteza

Kod pojave otoskleroze, uzengija (najmanja koščica u srednjem uvu) biva blokirana koštanim tkivom, postaje nepokretna, i pacijent ima velika ograničenja sluha. Do pojave ove bolesti dolazi počevši od puberteta, usled medicini još nedovoljno poznatih razloga. Na njenu pojavu unapred ništa ne ukazuje, ali kad se otoskleroza razvije, pacijent primećuje da progresivno slabije čuje i ima zujanje u ušima.

Ova bolest se, dakle, ne može lečiti uzročno, ali se pacijentu vrlo uspešno može vratiti, ili značajno popraviti sluh, implantacijom takozvane stapes (uzengija) proteze. Operacija se sastoji u tome što se okoštala uzengija uklanja i umesto nje se postavlja titanijumska proteza koja ima oblik klipa i izuzetno je malih dimenzija. Ona se povezuje sa lancem slušnih koščica tako da skupa sa njima prenosi zvučne vibracije sa bubne opne prema unutrašnjem uvu, što je suština i samog fiziološkog procesa. Pacijenti sa states protezom i dalje sasvim normalno žive bez ikakvih ograničenja - bubne opne su im normalne, mogu sasvim normalno da održavaju higijenu ušiju i da plivaju.

Kao i drugde u svetu, impalntacija stapes proteze i kod nas je uobičajena, rutinska metoda. Prema nezvaničnim podacima, u Srbiji se godišnje javi 150 do 200 pacijenata kojima je za vraćanje sluha neophodna ovakva operacija.

Sasvim drugačije rešenje

Za razliku od relativno jednostavnih implantata kao što su aeracione cevčice i stapes proteza, koje omogućavaju da zvučne vibracije vazduha dođu do unutrašnjeg uva, oštećenje unutrašnjeg uva zahteva potpuno različito rešenje. U takvom slučaju, čak i kad spoljašnje i srednje uvo najnormalnije funkcionišu, ne postoji način da se bilo šta drugo uradi osim da se električni impuls veštački proizvede, kako bi ga slušni nerv dalje preneo do mozga, gde će nastati osećaj sluha. Tada se, kako objašnjava dr Dergenc, kao jedina pomoć koristi takozvani kohlearni (kohlea je latinska reč za unutrašnje uvo, ili „puža“) implantat, kojim se zaobilaze sve strukture uva, ne samo one koje sprovode zvuk (spoljašnje i srednje uvo), već i unutrašnje, tako da se, umesto bioelektričnog impulsa koji obolelo unutrašnje uvo nije sposobno da proizvede, veštački stvoren električni impuls direktno sprovodi do slušnog nerva.

Kad je oštećeno ili uništeno unutrašnje uvo, odnosno receptorne ćelije koje se u njemu nalaze, sluh je nemoguće vratiti drugim procedurama, bilo hirurškim ili lekovima. U takvom slučaju pacijentu ne pomaže ni to što srednje uho prenosi zvuk, jer ne postoji receptor koji bi ga primio.

Kohlearni implantat ima za cilj da premosti sve ove prethodne faze. Uz pomoć tog bioničkog uva, određenom sofisticiranom tehnikom omogućava se da aparat zameni kompletne slušne organe pacijenta. Aparat prima zvučne talase, analizira ih, transformiše i pretvara u električni impuls koji dalje nastavlja da se kreće normalnim fiziološkim putevima – slušnim nervnom – ka onom delu moždane kore koji daje osećaj sluha.

Bioničko uvo se, grubo rečeno, sastoji iz dva dela. Jedan deo se ugrađuje direktno u unurašnje uvo-puža (elektrode). Spoljašnji deo uređaja podseća na slušni aparat, sa antenom, izvorom energije i drugim tehničkim pomagalima. Međutim, za razliku od slušnog aparata koji praktično samo pojačava zvuk, kohlearni implantat direktno proizvodi električne impulse kojima se stimuliše slušni nerv.

Faktor vreme

Implantat treba ugraditi najkasnije do pete godine, jer mozak kasnije ne može da prihvati novonastalu situaciju - ne prihvata slušne impulse jer nije dovoljno razvijen za to. Starosna granica za tu operaciju se, takođe, neprestano pomera ka mlađem uzrastu.

Što se ranije ugradi implantat, rezultati su kasnije bolji, jer se moždana kora ponaša tako kao da je dete rođeno, barem u smislu slušanja, onog momenta kad je ugrađen implantat. Dakle, veoma je važno da akustički nadražaji, koji stimulišu razvoj slušanja, razumevanja, i jedan opšti mentalno-intelektualni razvoj, u što ranijoj dobi počnu da deluju na mozak deteta.

Sama operacija je vrlo složena i spada među najkomplikovanije hirurške zahvate. Reč je o mikrohirurgiji uva. Posle operacije, nastupa period dugotrajne rehabilitacije, a kad je reč o gluvorođenom detetu – dugotrajne habilitacije, osposobljavanja pacijenta da čuje, a skupa s tim i da govori. Operacija sama po sebi ne donosi sluh, već stvara preduslove za sluh koji se obezbeđuje upornim radom koji može da traje godinama.

Ugrađivanje kohlearnog implantata u našoj zemlji je započeto krajem 2002. godine. Prvo u Novom Sadu, potom u Beogradu, i to na Klinici za uvo, nos i grlo pri KBC“Zvezdara“, a polovinom 2003. godine u Kliničkom centru Srbije.

sand:
Nova pomoć kod oštećenja sluha

Izvor: B92

Kohlearna implantacija je revolucionarna hirurška metoda koja i deci s teško oštećenim sluhom omogućava da čuju.

Iako se u svetu uspešno primenjuje više od dve decenije, taj program je u Srbiji još u povoju, pre svega zbog nepostojanja nacionalnog programa za rano otkrivanje oštećenja sluha.

U Srbiji se na 1.000 dece rađaju tri sa oštećenim sluhom, a kod prevremeno rođenih beba taj prosek je četiri na 100. Ne postoje podaci o tome koliko je gluve dece jer ne postoji obaveza prijavljivanja. Kohlearni implant je nada za normalan život, ali je važno da se operacija izvede do druge godine.

Porodica Gagić ima sina Jovana, kom je u 9. mesecu utvrđeno teško obostrano oštećenje sluha. "Imali smo sreću da o kohlearnom implantu čujemo od tima lekara sa Instituta za majku i dete. Jovana smo operisali u Kliničko-bolničkom centru Zvezdara. Posle tri godine, Jovan je dečak kao i svaki drugi, priča, razgovara, odgovara", kažu roditelji.

Program kohlearne implantacije sprovodi se uspešno u 70 zemalja sveta. Implant može da se ugradi i određenoj kategoriji odraslih, ali sa znatno slabijim rezultatima. U Srbiji, prvo dete je operisano 2002, ali program još nije postao uobičajen.

Jovana Ječmenica, specijalistkinja otorinolaringologije,koordinatorka tima za kohlearnu implantaciju, kaže da je jedan od razloga za to nerazvijen program neonatalnog skrininga.

"To je program otkrivanja oštećenja sluha kod novorođenačadi. Mi se trudimo, ovde na Institutu za majku i dete, koliko god je moguće, da radimo skrining kod dece s brojnim faktorima rizika, da makar u toj grupi dece na vreme otkrijemo oštećenja", kaže ona.

Smatra se da je, posle otkrivanja gestovnog govora, kohlearna implantacija istorijski pomak u pomoći gluvim osobama. Ipak, prema rečima Jovane Ječmenice, nerazumevanje pokazuju i stručnjaci.

"Dešava se da ometanja ima i u stručnim krugovima, da se pacijenti ne upućuju na konsultaciju, na razgovor", kaže ona. Prema njenim rečima, za dobrobit dece nužno je bolje informisati roditelje i što hitnije napraviti nacionalni program za rano otkrivanje oštećenja sluha.

naca:
Besplatne operacije na ORL
Veštačkim uvom do sluha
Autor: Vesna Torović  17.11.2008

Bolnica je dobila 10 besplatnih implatanata,
kaže dr Miško Živić

Mališanima sa oslabljenim sluhom lekari sa Klinike za uho, grlo i nos u Nišu moći će da vrate sluh posle operacije u kojoj se primenjuje nova metode - kohlearna implantacija. Na niškoj ORL klinici početkom decembra počinje primena ove metode, odnosno ugradnja veštačkog uva. Niška filijala Republičkog zdravstvenog fonda je obezbedila 10 implantanata, a svaki košta oko 20.000 evra, a operacija i postoperativna rehabilitacija su besplatni.

- Na svakih 800 do 1.000 novorođenčadi rodi se jedno gluvo dete. Godišnje u Nišu i okolini imamo po četiri-pet takvih beba. Novom metodom, odnosno neonatalnim skriningom, još u porodilištu utvrđujemo koja beba ima problema sa sluhom. Tako da imamo tačan uvid u to. Veštačkim uvom možemo da vratimo sluh mališanima i uopšte mladim osobama kod kojih se utvrdi da postoji mogućnost za to. Dobili smo 10 implantanata, ali nam je direktor Niške filijale Borivoje Milošević obećao da će obezbediti još ukoliko bude potrebno - kaže direktor Klinike za uvo, grlo i nos prof. dr Miško Živić.
On ističe da je u toku priprema četvoro mališana za prve operacije, koje će biti urađene početkom decembra.
- To su deca predškolskog uzrasta. Čitav tim za operaciju, u kome su otorinolaringolog, radiolog, psihijatar i neurolog rade na tome da se pripremi pacijent za operaciju. I kad se gluvoj osobi ugradi veštačko uvo, odnosno implantant koji treba zvučni nadražaj da prenese do unutrašnjeg uva, dug je postrehabilitacioni tretman. Potrebna je rehabilitacija sluha i govora. Dete čuje, ali za njega to ništa ne znači jer ne zna da priča i prepoznaje reči. Zato tesno sarađujemo sa Specijalnom školom za decu sa oštećenim sluhom, koja će deo njihovih smeštajnih kapaciteta obezbediti za naše pacijente - ističe dr Živić.
Nišlijka Danijela M. ima četvorogodišnjeg sina Luku koji je gluvonem. Oduševljena je što će njen mališan dobiti šansu da raste kao i svi njegovi vršnjaci.
- Ranije smo čuli za veštačko uvo, ali naša porodica nema 20 hiljada evra da plati tu operaciju. Hvala državi što se brine za decu koja ne čuju. Ta operacija nam daje nadu, posebno jer su lekari na Klinici za uho, grlo i nos utvrdili da Luka ima malo sluha. U toku naredne sedmice ćemo otići na Kliniku da se prijavimo za operaciju. Hoćemo sve da učinimo za našeg sina - priča majka.
Dr Živić naglašava da će i grad Niš morati da pomogne u realizaciji ovog projekta.
- U Beogradu je već izgrađena Sigurna kuća za ovakve mališane. Posebno je to bitno za decu koja nisu iz Beograda jer sa majkama moraju negde da budu smešteni. Ta rehabilitacija nekad traje i godinu dana. Nadam se da će novo lokalno rukovodstvo prepoznati potrebu i pomoći nam jer je velika stvar to što će sada deca bez sluha moći normalno da čuju i nastave normalan život - dodaje direktor Živić.
Direktor Niške filijale zdravstvenog fonda Borivoje Milošević kaže da će biti obezbeđeno veštačkog uvo za svu decu iz cele jugoistočne Srbije za koju se utvrdi da bi im to pomoglo da čuju.

Poziv roditeljima
Roditelji iz cele jugoistočne Srbije koji imaju dete sa oslabljenim sluhom mogu da se jave lekarima na Klinici za uho, grlo, nos u Kliničkom centru u Nišu. Telefon na koji se mogu dobiti informacije i zakazati pregled je 018/7531-272.

Izvor Blic


naca:
Pomoć deci oštećenog sluha
Važno je poremećaj primetiti na vreme
Autor: I. Mišković | 05.01.2009.

Stručnjaci Centra za ranu dijagnostiku i terapiju dece sa oštećenjima sluha „Dečija kuća“ ORL klinika Kliničko-bolničkog centra „Zvezdara“ godišnje ugrade između 10 i 15 kohlarnih implanta deci sa najtežim oštećenjima sluha. Da bi se detetu pomoglo na najbolji način veoma bitno je da roditelji na vreme shvate da njihovo dete ima problem sa sluhom i da se zatim obrate stručnjacima za pomoć.

 
 

Ove intervencije su realizovane na najbolji način od 2005. godine od kad ih finansira Republički zavod za zdravstveno osiguranje. Fond trenutno snosi ukupno 35 intervencija godišnje, što je, prema rečima načelnice ovog centra dr Sandre Stojanović, dovoljno, jer roditelji nisu dovoljno informisani o ovoj mogućnosti.
Dr Stojanović napominje da je rana dijagnostika oštećenja sluha veoma važna. Zbog toga je u toku uvođenje obavezne provere sluha beba u porodilištima, koja se trenutno radi samo u Porodilištu KBC „Zvezdara“.
- Ako se posumnja da beba ima problem sa sluhom kompletnu dijagnostiku trebalo bi završiti do trećeg meseca. Roditelji najčešće primete da dete ima problem sa sluhom u periodu kad bi trebalo da se formira govor, između prve i druge godine – kaže za „Blic“ dr Sandra Stojanović.
Kohlarni implant se ugrađuje kod dece sa najtežim oštećenjima sluha i ne ugrađuje se pre prve godine života osim u izuzetnim situacijama. Oporavak nakon intervencije traje nekoliko dana, a četiri do šest nedelja nakon operacije, kada rana zaraste, uključuje se kohlarni implant. Jednom stavljen on pomaže pacijentu doživotno.
Tim za ugrađivanje ovih implanta obuhvata ORL hirurga, audiologa, defektologa i psihologa. U ovom centru, osim teških oštećenja sluha, doktori leče i poremećaje govora kod dece.

Lekari iz sveta uče od naših stručnjaka
U okviru Centra za ranu dijagnostiku i terapiju dece sa oštećenjima sluha „Dečja kuća“ ORL Klinika Kliničko-bolničkog centra „Zvezdara“ nedavno je otvoren i edukativni centar za kohlarni implant u koji dolaze kolege iz inostranstva da bi se obučili za ove složene intervencije. Prvi su bili na usavršavanju kolege iz Rusije.

Izvor : Blic

naca:
Izlazak iz sveta tišine
S. BABOVIĆ | 06. novembar 2010.

OD 2007. godine, kada je u Kliničkom centru Niš počela ugradnja, veštačko uvo dobilo je 12 mališana sa velikim oštećenjima sluha.

- Uslov za ugradnju implanta je minimum organske očuvanosti unutrašnjeg uha - objašnjava za „Novosti“ prof. dr Miško Živić, direktor ORL. - Operacije pokriva RZZO, ali se trenutno borimo da obezbedimo sredstva za ugradnju barem sedam, osam implanata godišnje, umesto četiri kao sada. Potrebe su velike, pokrivamo praktično tri regiona i sve pacijente od Kladova, do Vranja, Kosova i Metohije.

Od tada, četvoro dece godišnje dobije šansu da izađe iz sveta tišine, ali se sa operacijom njihovo navikavanje na zvuk i učenje govora ne završava. Prava rehabilitacija odvija se u školi „Bubanj“. Tamo su sva operisana deca naučila i da govore i da čuju.

Stefan Nastasijević operisan je pre dve godine. Danas ovaj petogodišnjak lepo napreduje, naučio je da sluša i ume da odgovara na sva pitanja. Zatekli smo ga u audio kabinetu, gde sa defektolozima usavršava izgovor.

Stefan je, poput svojih drugova iz klupe, bio na intervenciji u sali ORL klinike, gde čitav tim, sa članovima različitih struka, priprema male pacijente za operaciju, ali ih i prati posle nje. Rezultati dosadašnjih intervencija su izuzetni, jer je uspelo 100 odsto ugradnji kohlearnih implanata. Zahvat traje od dva do pet sati.

U školi sa domom učenika „Bubanj“, koju pohađa 100 gluve i gluvoneme dece, ne uči se samo govoru. Ovo je druga kuća za sve đake.

- Trudimo se da deca zajedno uče. Najbolje napreduju u kolektivnoj terapiji. Zvuk nije lekcija od 45 minuta. Traje tokom celog dana - ističe Gordana Živković, direktorka škole.

PRVI ZVUK NAJTEŽI
REHABILITACIJA posle ugradnje implanta traje od dve do pet godina - kaže defektolog Predrag Pavlović, nastavnik fonetske ritmike. - Sa decom mora da se radi stalno. Posle perioda tišine, polako se prilagođavaju zvuku. Prvo im je čudno, ali se kasnije dobro snalaze.

Primenjuju se brojne inovacije.

- Kolega Predrag Pavlović i ja osmislili smo sistem za centralno slušanje, koji pomaže deci da nauče kako da lociraju zvuk, da znaju s koje strane dolazi - kaže profesor Snežana Čarapić, pokazujući nam uređaj koji radi uz pomoć računara i kontrolnih lampica. - Koristimo i vibracioni sto, za kontrolu piskavog glasa, a imamo i druge metode, koje smo osmislili zajedno sa kolegama sa Elektronskog fakulteta, poput bežičnog sistema za prilagođavanje zvuka oštećenju.

ceo tekst : vecernje novosti

Navigacija

[0] Indeks poruka

[#] Sledeća strana

Tekstovi objavljeni na ovom sajtu su autorsko delo korisnika i vlasništvo sajta www.hendidrustvo.info. Svaki korisnik ovog sajta je odgovoran za sadržaj svoje poruke koju objavi na sajtu. Sajt se odriče svake odgovornosti za sadržaj tih poruka. Dalja distribucija tekstova dozvoljena je isključivo u nekomercijalne svrhe i uz jasno citiranje izvora i autora poruke, kao i internet adrese na kojoj se original nalazi. Ako su u pitanju tekstovi, koji prenose lične događaje i sudbine korisnika ovog sajta, za njih morate dobiti dozvolu od autora. Takođe, za ostale vidove distribucije, obavezni ste da prethodno zatražite odobrenje od administratora www.hendidrustvo.info sajta ili autora teksta.
Idi na punu verziju