Знаш како, ја се слажем са тим да доста тога иде из главе али ми смета када то постаје теорија. Гледам себе. Имао сам релативно ок живот, посао који сам волео да радим и за који сам био добро плаћен. Самим тим што сам волео да радим, радио сам без радног времена односно, по цео дан тако да нисам имао времена да се емоционално узнемиравам. Ако узмем у обзир мој званични почетак болести, по овој теорији би могли да извучемо закључак да је последица ратно стање. Са друге стране, незваничан почетак болести датира неколико година раније, у периоду који ми је био доста плодоносан. Отприлике у то време сам се оженио, купио стан, стигло прво дете. Значи, за тај ранији период не видим никакву везу или да се шегачим, па да кажем да сам имао стресних месец дана после куповине стана док нисам вратио дуг који сам имао.
Оно што се стално гура у запећак, колико је стара мултипла склероза? Негде се провукао датум из 1800 и неке ако се не варам ... могуће но моји родитељи не памте никог са мултиплом. Када кажем никог, мислим на време њиховог одрастања, сазревања, оснивања породице итд ... Ок, није била дијагностика на данашњем нивоу. Онда да се исправим, моји родитељи нису ни чули за а ни упознали инвалида који је то постао а да није била нека несрећа у питању или да се није родио тако.
Да се не схвати погрешно, не кажем да МС-а није било али га сигурно није било на нивоу који имамо данас. Шта је са другим факторима које нам је донео напредак цивилизације, након другог светског рата? Индустријски припремљена храна, разна хемија у самој храни и у процесу обраде земље, разне вакцине, неколико стотина атомских експлозија у току развијања нуклеарног наоружања, померање земљиних магнетних полова и бла бла...
Мда, изгледа да сам емоционално узнемирен.