Dg > Multipla Skleroza
Šta je Multipla skleroza?
Sklerozica:
Multipla skleroza nastaje kao posledica pojave ognjišta zapaljenja, demijlinizacije i propadanja aksona (duži nastavci nervne ćelije kojima se ostvaruje transport signala do drugih nervnih ćelija i mišića) unutar mozga i kičmene moždine. Ove promene dovode do poremećaja provodljivosti impulsa duž nervnih vlakana što uslovljavaju pojavu različitih neuroloških simptoma i znakova. Propadanje aksona uslovljava nastanak trajnog neulrološkog oštećenja.
Šta izaziva multiplu sklerozu? Uprkos uloženom ogromnom trudu velikog broja istraživača definitivan odgovor na ovo pitanje za sada ne postoji. Međutim, postoji opšta saglasnost da je multipla skleroza imunski-posredovano oboljenje koje se javlja kod genetski predisponiranih osoba (poligenska interakcija) pod uticajem faktora sredine, najverovatnije infektivnog uzročnika, možda virusa.
Bolest se najčešće javlja između 20. i 40. godine života, vrlo retko može da počne u detinjstvu ili posle 55. godine života. Kod žena se javlja dva puta češće nego kod muškaraca. Postoje retki familijarni slučajevi bolesti.
Simptomi i znaci kojima se multipla skleroza ispoljava mogu biti veoma različiti u zavisnosti od lokalizacije plakova unutar mozga i kičmene moždine, a najčešći su: senzitivne smetnje (trnjenje, žarenje) i slabost ekstremiteta, oslabljen vid, duple slike, smetnje s mokrenjem i stolicom, podrhtavanje (tremor) ruku, vrtoglavica, otežan govor.
Tok multiple skleroze može biti raznolik, od vrlo blagog do vrlo agresivnog. Na jednom karaju su bolesnici kod kojih je bolest protiče sa minimalnim i retkim tegobama, tako da i posle dugog trajanja bolesti imaju minimalne smetnje, a na drugom kraju su oni kod kojih se brzo razvija teški invaliditet. Kod najvećeg broja bolest počinje remitentno sa egzacerbacijama (atak, pogoršanje) i remisijama (oporavak) a zatim ulazi u fazu stalnog, laganog neurološkog pogoršanja (sekundarno – progresivni tok). Ataci (egzacerbacije) se javljaju u proseku jednom godišnje, ali je nekada razmak između dva ataka 10 pa i 20 godina. Kod manjeg broja bolesnika, bolest lagano napreduje od samog početka bez jasnih pogoršanja i poboljšanja (primarno – progresivan tok). Prosečan životni vek obolelih od multiple skleroze se ne razlikuje od proseka u opštoj populaciji.
Izvor: Hendikep.info
Sklerozica:
Sre 21 Jun 2006
Otkuda multipla skleroza
Hronično, nepredvidivo i često progresivno oboljenje centralnog nervnog sistema koje napada i uništava tkivo mozga i kičmene moždine. Postoji nekoliko oblika MS, ali svi oni oštećuju nervne funkcije. Ta oštećenja rezultiraju u problemima različitog stepena, od blage ukočenosti i otežanog hodanja do oslepljenja. Inače, MS se može javiti u svakom životnom dobu. Bolest najčešće napada ljude između 20 i 40 godina starosti. Iz nepoznatih razloga, MS je češća kod bele rase ljudi, žena, i ljudi koji žive u umerenim klimatskim zonama. Trenutno u svetu ima 2.5 miliona ljudi koji boluju od ove bolesti.
Uzrok pojave
MS nastaje kao zavedeni napad imunog sistema primarno na mijelinsku opnu, beli omotač koji obavija nervna vlakna centralnog nervnog sistema. Ovaj omotač predstavlja izolaciju, koja ubrzava prenos nervnih signala, prenoseći informacije u, unutar i van mozga i kičmene moždine. Kada je mijelniska opna napadnuta i uništena od strane MS, transmisija nervnih signala je prekinuta, što rezultuje u različitim neurološkim problemima. Simptomi, koji sleduju napadu na mijelnisku opnu, zavise od mesta na kome je napad izvršen. Na primer, ukoliko se demijelinizacija odigra na nervnoj mreži koja prenosi poruke između mišića i mozga, tada mogu nastati problemi sa pokretljivošću. Ukoliko se demijelinizacija odigra na nervima koji nose senzorne informacije ka mozgu, MS može prozrokovati probleme sa senzornim funkcijama, kao što je vid.
Uzrok MS je nepoznat, ali genetika, infektivni agenti, greška u imunom sistemu, ili kombinacija svih ovih faktora igra glavnu ulogu u oboljevanju osoba od ove bolesti. Mada se MS vrlo često javlja kod osoba koje su genetski podložne bolesti, što je dokazano u slučajevima kada se MS javlja unutar same familije vrlo često da bi se pretpostavio kao slučajnost. S druge strane, studije identičnih blizanaca govore da genetičke predispozicije nisu glavni uzrok. Kod genetički podložne osobe mora postojati najčešće još neki faktor koji će kasnije doprineti razvoju MS.
Epidemološke studije ukazuju da se ovaj drugi faktor pojavljuje još u ranom dobu čovekovog života, verovatno pre počtka puberteta. Takođe, studije su pokazale da se MS pre javlja kod osoba koje su prvih 15 godina svoga života provele u umerenim klimatskim uslovima, nego kod osoba koje su isti taj period proveli u tropskim klimatskim uslovima. Mnogi su verovali da je drugi faktor infektivni agent, kao što je virus ili bakterija. Ali nakon nekoliko godina proučavanja i ispitivanja, nijedan infektivni agent nije prouzrokovao MS. Neki eksperti tvrde da MS nije prouzrokovan od infektivnog dejstva agenta, već da MS nastaje kao posledica načina reagovanja imunog sistema na infekciju.
Studije nagoveštavaju da je MS autoimuna bolest, pri kojoj imuni sistem napada tkivo svoga tela. Nove informacije o načinu obmanjivanja imunog sistem, tj. napadanja sopstvenog tkiva potvrđuju ovu mogućnost. Pronađene su određene bakterije i virusi koji u sebi sadrže proteine, koji ih čine sličnim ćelijama tkiva, uključujući i tkivo nervnog sistema. U slučaju MS, imuni sistem može napasti i agente i tkivo kome su oni slični.
Simptomi i kliničke slike
Simptomi MS su različiti za svakog pojedinca i variraju u intenzitetu i trajanju. Simptomi uključuju slabost, zamor, ukočenost, inkoordinaciju, drhtanje, nejasan govor, depresiju, spazam mišića, probleme sa ravnotežom, vidom, bubrezima i bešikom, seksualnom funkcijom, pamćenjem i rezonovanjem, ili je moguća kompletna paraliza. Iako, se MS javlja kao vrsta hendikepa, on često ne skraćuje životni vek osobe.
Često se MS javlja u vidu slabog pojedinačnog simptoma, kao što su zamućen vid ili klecanje nogu. Za mnoge ljude sa MS, simptomi se javljaju i nestaju na nepredvidiv način. Dok kod jednih dalji razvoj bolesti ne utiče znatno na njihov način života, kod drugih se javljaju različiti simptomi koji mogu ugroziti njihove fizičke i mentalne sposobnosti, nezavisnost ili život.
Postoje četiri prepoznatljiva oblika MS.
relapsirajuće-remitentni oblik
sekundarno progresivni oblik
primarno progresivni oblik
progresivno-relapsirajući oblik
U takozvanom povratnom obliku, od koje boluje većina ljudi sa MS, kod osobe se javljaju napadi simptoma, koji se zatim kompletno ili parcijalno ublažuju do sledećeg napada. Kod polovine onih koji poseduju ovaj oblik bolesti MS, kasnije će se razviti sekundarni progresivni oblik MS, koji se manifestuje kao progresivno pogoršanje simptoma sa njihovim povremenim slabljenjem. Manje je čest oblik primarne progresivne MS, koja se javlja kao uporno pogoršavanje stanja osobe sa MS, koje može dovesti do hendikepa, bolnog spazma mišića, urinarne inkotencije, ili eventualno do paralizovanosti. Drugi oblik MS, koji se isto retko javlja je progresivna povratna MS, koja počinje sa upornim pogoršavanjem stanja, a na bliceve je moguće i poboljšanje.
Dijagnoza
Za MS se teško može dati dijagnoza. Putem magnetne rezonance mogu se otkriti karakteristične povrede u mozgu, gde se dogodilo ili je u toku zapaljenje. MS je dobila ime od ovih povreda (eng. multiple - više, sclerosis - ožiljak mrlja) koje nastaju na mozgu ili kičmenoj moždini. Da bi se dala dijagnoza MS, doktori moraju naći dokaze za najmenje dve povrede na različitim mestima centralnog nervnog sistema. Mada, postoje i slučajevi kada je potvrđena dijagnoza MS, a same povrede nisu vidljive.
Test potencijala određuje koliko dugo je potrebno električnom nervnom impulsu, kao impulsu prouzrokovanom bljeskom sijalice, da dopotuje kroz nervna vlakna do mozga. Kod ljudi sa MS, signal može biti sporiji zbog demijelinizacije koja usporava transmisiju do mozga.
Tretman
Trenutno za izlečenje MS ne postoji lek, ali postoje lekovi koji mogu usporiti razvoj bolesti. Sintetičke forme interferona (prirodne hemijske supstance, koja reguliše odziv imunog sistema) smanjuju frekvenciju povratnih simptoma i usporavaju dalji razvoj bolesti tokom vremena. Mešavina sintetičkih polimera služi kao prevara za imuni sistem i na taj način smanjuje njegove napade na mijelinsku opnu.
Takođe, postoje tretmani za specifične simptome. Takvi su tretmani sa kortikosteroidima (često se uzimaju intravenski), koji mogu skratiti vreme MS napada.
Nekoliko lekova može se koristiti za olakšavanje spazma, zamora i problema sa bešikom. Ljudi sa MS često govore da im tretmani u kojima se ne koriste lekovi, kao što su vežbe i adkvatan odmor, pomažu da svoj život održe aktivnim. Fizikalne terapije i vežbe mogu ojačati oslabljenu muskulaturu i poboljšati koordinaciju. Profesionalna terapija može pospešiti dnevne veštine učeći ljude sa MS kako da funkcionišu sa smanjenom mobilnošću. Osim toga, terapija govora može pomoći kod problema sa govorom i gutanjem.
Značaj ishrane za multiplu sklerozu
Razmatranje povezanosti ishrane i multiple skleroze ima dva aspekta. Ishrana, zajedno sa drugim faktorima, ima značaja za samu pojavu bolesti, odnosno za njenu etiologiju. S druge strane, kada se bolest već ispoljila, pravilna ishrana značajno popravnja kvalitet života bolesnika. Proučavanje ishrane je skopčano sa određenim metodološkim problemima, te se i rezultati različitih tipova studija vrlo često u međusobnoj suprotnosti. Ali i pored ovih ograničenja, ishrana se danas nalazi u žiži interesovanja velikog broja istraživača, zato što dobro poznavanje njenih uticaja na zdravlje i bolest pruža velike mogućnosti za prevenciju.
Epidemiološke studije su pokazale da je rizik od pojave multiple skleroze povezan sa povećanim unosom životinjskih masti i namirnica bogatih zasićenim masnim kiselinama a siromašnih nezasićenim. Nezasićene masne kiseline, kakva je linoleinska, deluje imunosupresivno. U nekim studijama nađena je povezanost oboljenja sa uzimanjem namirnica koje imaju visoku kalorijsku vrednost, posebno u periodu detinjstva. Pretpostavlja se da je ovakav tip ishrane jedan od uslovljavajućih faktora koji utiču na promene u imunološkom sistemu organizma. Posebno je nepovonjno ako postoji neuravnoteženost između zasićenih i nezasićenih masnih kiselina, što može dovesti do povećane podložnosti agensima koji podstiču demijelinizaciju. Nasuprot tome, ishrana bogata nezasićenim masnim kiselinama 'ribom, voćem i povrćem 'smanjuje rizik od pojave bolesti. Zaštitno delovanje voća i povrća objašnjava se antioksidantnim dejstvom vitamina i minerala.
Uticaj ishrane na tok bolesti
Povoljni efekti pojedinih komponenata hrane zapaženi su i kod osoba koje imaju klinički ispoljenu formu multiple skleroze. Preliminarna istraživanja su pokazala da polinezasićene masne kiseline omega-6, koje se nalaze u ribljem ulju, utiču na ublažavanje razvoja bolesti. Njihovo povoljno dejstvo se još više podstiče ako se uzimaju i masne kiseline omega-3. Međutim, ovi ohrabrujući rezultati zahtevaju potvrdu, odnosno, je proveriti ih u ispitivanjima koja uključuju veliki broj bolesnika i dugo vreme praćenja.
Imajući u vidu sve nabrojane činjenice, postavlja se pitanje, kako osoba koja ima multiplu sklerozu treba da se hrani? Potpuno isto kao i osoba koja nema ovu bolest.
Preporuke Svetske zdravstvene organizacije za zdravu ishranu
Zdrava ishrana je uslov za dobar kvalitet života i ima svoja pravila. Prema preporukama Svetske zdravstvene organizacije, ona uključuje sledeće:
1. Upražnjavajte raznovrsnu ishranu, ali se trudite da namirnice biljnog porekla budu više zastupljene nego one životinjskog porekla.
2. Jedite hleb, žitarice, testenine, pirinač i krompir nekoliko puta dnevno.
3. Pojedite najmanje 400 grama svežeg voća i povrća dnevno, podeljeno u bar pet obroka.
4. Održavajte svoju telesnu težinu u preporučenim granicama (BMI - indeks telesne mase 20-25). I gojaznost i pothranjenost označavaju narušeno zdravlje.
5. Kontrolišite unos masti. One ne smeju da čine više od 30% energetskih potreba organizma. Zamenite zasićene masne kiseline nezasićenim, odnosno koristite ulja biljnog porekla.
6. Umesto masnog mesa zdravija su posna mesa, piletina, riba, ali ne zanemarite grašak i sočivo
7. Koristite mleko i mlečne proizvode (kefir, kiselo mleko,, jogurt i sir), ali sa minimalnim sadržajem masti (1%) i soli.
8. Izbegavajte slatkiše i napitke sa visokim sadržajem šećera. Koristite nerafinirani šećer kao zaslađivač.
9. Ne jedite jako usoljenu hranu. Dnevni unos kuhinjske soli ne treba da preže 6 grama.
10. Ako pijete alkohol, ograničite unos na 2 pića dnevno.
11. Pripremajte hranu na zdrav način. Kuvanje na pari ili pečenje može pomoći da se hrana dodatno oslobodi masnoće.
Još nekoliko korisnih saveta
1. Obavezno doručkujte!
2. Popijte voćni sok (najbolje od ceđenog voća) pre ili tokom doručka!
3. Ograničite veličinu svoje porcije. Neka one budu što manje, ali upražnjavajte bar pet obroka dnevno!
4. Koristite poslastice (na primer sladoled, kolače) sa niskim sadržajem masti ili bez masti. Ukus je isti!
5. Koristite voće. Ono ima prijatan ukus, daje osećaj sitosti i obezbeđuje energiju!
6. Kada morate da koristite «brzu» hranu, odlučite se za piletinu na žaru pre nego za sendvič s mesnim prerađevinama i masnim sirom!
Primena hiperbarične oksigenacije u terapiji MS
Multipla skleroza (MS) je diseminovano, demijelinizirajuće obolenje centralnog nervnog sistema (CNS), hronično-progresivnog karaktera, sa karakterističnim nepravilnim, fluktuirajućim periodima egzacerbacije i remisije, nepoznate etiologije. Bolest dovodi do teškog invaliditeta. Obolevaju mlade osobe, češće žene, u trećoj i četvrtoj dekadi života. Postoji više hipoteza s ciljem da se razjasni etiologija i patogenetski mehanizam demijelinizacije nervnog tkiva, uključujući virusnu infekciju, imunološke poremećaje, traumu,vaskularna oštećenja i niz drugih uzroka. Zadnjih nekoliko godina aktuelna je nova vaskularna teorija. Ova teorija pretpostavlja da je uzrok nastanka MS vaskularno-ishemična bolest cerebro-vaskularnog sistema uz oštećenje malih krvnih sudova mozga i transformaciju endotelnih ćelija ka fagocitnoj aktivnosti. To uzrokuje prekid kontinuiteta u postkapilanim venulama, formiranje edema, posledičnu ishemiju i sekundarnu imunološku reakciju. Smatra se da reaktivni oksidacioni proces i povšena lipidna peroksidacija, kao posledica ishemije, mogu doprineti procesu demijelinizacije. Nepoznata etiologija i progresivni tok bolesti uzrok su raznovrsnom terapijskom pristupu šezdesetih godina u lečenju MS uvedeni su kortikosteroidi. Od tada datira i primena hiperbarične oksigenacije (HBO). Terapijski efekti kortikosteroida sa svim neželjenim efektima dobro su poznati. Medjutim, primena HBO i danas izaziva interes lekara zbog izmenjenih shvatanja o etiologiji bolesti. Današnji stavovi su bliski tvrdnji da je HBO terapija izbora u lečenju MS, jer se pokazala najsigurnijom, najjeftinijom i najmanje invazivnom terapijskom procedurom. Naši rezultati pokazuju statistički značajno poboljšanje kod svih bolesnika koji su lečni HBO metodom (preko dva poena po EDSS skali. Osamnaest meseci nakon inicijalnog tretmana funkcionalno stanje bolesnika bilo je stabilno.
Izvor: http://www.domaci.de/viewtopic.php?t=11161&start=0&postdays=0&postorder=asc&highlight=
Sklerozica:
--- Citat: Zana ---Otkuda MS?
Neki smatraju da je novijeg datuma, da je to bolest civilizacije,
da je nastala zbog manjeg izlaganja suncu tj. savremenog zivota.........
da je nastala onog trenutka kada su ljudi uveli mahunarke u jelo pa samim tim bili nespremni na prihvatanje tih novih biljnih proteina
da nastaje posle neke povrede glave i vrata kada se poremete fini zidovi krvnih sudova,
zbog alergije na hranu,
zbog propusnog debelog creva pa otrovi odlaze u krv,
zbog virusne infekcije,
zbog stresa, trauma u detinjstvu
zbog zive u plombama
zbog previse masti u ishrani i slatkisa
candida
zbog mesta rodjenja da li ste sa juga ili severa, sa mora ili reke
pogresna dijeta
slaba probava................
--- Kraj citata ---
Sklerozica:
Naš imuni sistem, glavna obrana tela od napasnika , je konstruisan tako da prepoznaje sve vlastito. Ako se u organizmu nađe nešto što nije vlastito, nego strano , odbrambeni sistem ga ne prepoznaje i kao takvog napada i uništava..U stvari ga pokuša neutralisati i učiniti neškodljivim za organizam , a onda ga kao takvog odstrani putem mokraće, žuči, stolice, znoja ili disanja , ili ga pojedu odbrambene stanice i pretvore u osnovne materije.
Na žalost nekada se dogodi da neke strane žive ili nežive materije izmene strukturu naših stanica, tkiva i drugih sastojaka u toj meri, da to naš imuni sistem ne prepoznaje kao vlastito. Tada taj moćni stroj napada svoje vlastite organe koje ne prepoznaje i smatra ih neprijateljem. Uništavajući tako stanice i druge sastojke svojih vlastitih organa dovodi do teških bolesti koje zovemo AUTOIMUNIM BOLESTIMA.
Tu spadaju bolesti kao što su Lupus eritematosus, Reumatoidni artritis, skleroderma, kronični agresivni hepatitis, multipla skleroza i dr.
Sve gora od gore bolesti.
Autoimuni sistem jede svoje tkivo do samouništenja samo zato jer je nečim izmenjeno pa ga ne prepoznaje.
Nekada u našem imunološkom programu postoji sitna , neprimetna greška zbog koje se ne prepozna najsitniji dio neke stanice , a to dovodi do napada imunološkog sistema na neprepoznato i daljnjih već opisanih posledica.
Sklerozica:
Uloga i značaj porodice u životu osobe sa MS-om
ŽIVOT U SKLADU SA BOLEŠCU
Po značaju, podršci i pomoći porodične sredine oboleli od MS-a ne razlikuju se od zdravih ljudi, niti onih obolelih od drugih hroničnih i progresivnih bolesti. Njihove porodice su slične većini porodica pogođenih nekom stresnom životnom situacijom koja nužno dovodi do izmena u porodičnim odnosima, što sa svoje strane zahteva potpuno prilagođavanje nastalim promenama. Kada je jedan od članova oboleo od hronične bolesti, porodica bar za izvesno vreme izlazi iz ravnoteže i atmosfera se emotivno boji na jedan poseban način. Prirodna je potreba da se sistem ponovo uspostavi, što od porodice zahteva da uloži dodatni napor . Dužina prilagođavanja novoj situaciji je različita u svakoj porodici a zavisi od njene sposobnosti da prihvati promene. Za to je neophodno da su porodični odnosi usklađeni i prožeti emocijama. Porodica u kojoj se podrazumevaju toplina, ljubav, podrška i briga za svog člana biće velika podrška osobi oboleloj od MS-a. Pomoći će joj u nastojanju da prihvati bolest i ponovo se uključi u život u svojoj sredini bez obzira na bezbrojne razlike od slučaja do slučaja.
NAJČEŠĆE REAKCIJE NA MS
Najprirodnije reakcije na dijagnozu bilo koje hronične bolesti, pa i MS-a jesu šok, neverica, srah i tuga. Mnogo je pitanja i dilema koje muče porodicu u periodu prilagođavanja na bolest. Članovi porodice su, razumljivo, uplašeni i veoma zabrinuti za obolelog a tu je bojazan da li će oni umeti da se postave u izmenjenim uslovima i kako će na sve ono što im se događa reagovati njihovo socijalno okruženje. Posle perioda prilagođavanja možemo uočiti nekoliko najčešćih tipova reagovanja porodice.
Porodica koja ne prihvata bolest ili negira postojanje bolesti i očiglednih simptoma što može biti ugrožavajuće za osobu sa MS-om; nema otvorenosti u razgovoru niti odgovarajuće komunikacije.
Porodica koja depresivno reaguje – preovlađuje emocija tuge; bolest se doživljava kao neuspeh i kazna; ugroženo je somatsko zdravlje jednog člana; javlja se i fantazija budućeg gubitka kao i osećanje bezvrednosti, različitosti u odnosu na druge porodice koje deluju srećno i zadovoljno; povređeno je samopoštovanje; lečenje se smatra besmislenim; vrlo često je oboleli pod preteranom zaštitom , porodica se zajedno sa njim povlači iz socijalnih odnosa.
Porodica koja se prilagodila – prihvata se MS; porodica nastavlja da živi sa neophodnim promenama; odnosi su otvoreni, razmena intenzivna, što je izuzetno značajno za obolelog.
Pored ovih osnovnih tipova reagovanja postoji mnoštvo podtipova koji su kombinacija pojedinih načina reagovanja. Istovremeno ovo mogu biti i faze kroz koje porodica prolazi u toku prilagođavanja na bolest.
PONAŠANJE PREMA OSOBI SA MS-om
Kakav stav zauzeti prema obolelom? Biti popustljiv, sažaljiv? Na ova pitanja ne postoji tačan i precizan odgovor , mogu se dati samo opšte preporuke koje u različitim određenim situacijama dobijaju značenje i praktičan smisao. Ne smemo zaboraviti činjenicu da kvalitet odnosa koji je postojao u porodici pre dolaska MS-a direktno utiče na nju i u novonastaloj situaciji i da je sama bolest možda još jedna proba i test snage i kvaliteta porodice.. Šta je ono čega uvek moramo biti svesni?
Član porodice koji ima MS, od svoje porodice, na prvom mestu, očekuje podršku. Šta to znaci? Razumevanje, poštovanje, toplinu, ljubav, utehu, psihološku ali i određenu pomoć. U tom pravcu je važno stvarati atmosferu koja ce sve to omogućiti. Naročito je važno da se zna da je MS vrlo nepredvidljivo oboljenje i da menja i ličnost obolelog, što sve zahteva od porodice da bude upućena u vrlo raznolika i nestabilna emotivna stanja i da na njih uvek na pravi način reaguje. Takode je bitno otvoreno razgovarati o svemu onome što pojedine članove tišti i muči. U situaciju kada ste u dilemi kako da se postavite i reagujete, najbolje je da budete otvoreni i da svoje dileme i nedoumice podelite sa obolelim i ostalima u porodici. Time ćete pokazati interesovanje i dobru volju da pomognete i uključite se aktivno u ono što se dešava. Mudri saveti i pametovanje vrlo često mogu imati suprotan efekat i dovode do zastoja u komunikaciji, što samo odlaže rešavanje problema. Razgovarajte, razmenjujte mišljenja, pitajte bez osećaja krivice ili preterane samilosti napadnog milosrda. Razgovarajte o MS-u, informišite se!
KAKO POMOĆI SEBI?
Značajni segment života u jednoj ovakvoj porodici, pored brige o obolelom članu, trebalo bi da bude i briga o sebi samima. Mnogi koji žive sa obolelim usredsrede se na njegove potrebe, tako da često zanemaruju sopstveno zdravlje. Brinuti se o svom zdravlju znači voditi računa i o fizičkom i o emocionalnom stanju. To dalje znači poštovati sopstvenu potrebu za privatnošću, obezbediti prostor za sebe, kao i vreme za posao i druženje. Kao što nam je svima poznato, preventiva je efikasnija od lečenja, pa ćete se misleći o sebi osećati bolje, što će Vam omogućiti da lakše izlazite na kraj sa obavezama i svojom ulogom osobe koja brine o nekom. Tako što ćete voditi računa o svom i fizičkom i psihičkom zdravlju, učinićete da porodica i vi sami duže ostanete kvalitetan izvor podrške obolelom. U svetu se nametnula ideja o pomoći pomagačima u svakodnevnom životu, Preovlađuje mišljenje da se energija koja se troši u procesu negovanja, staranja i brige mora prikupljati i nadoknađivati na neki način. Emotivna podrška koja je neprocenjiva za osobu sa MS-om često je iscrpljujuća za porodicu, se mora stalno negovati, osvežavati i iznova stvarati. to je najdelotvornije u grupama za podršku porodicama koje imaju člana sa MS-om.
POTREBNA JE POMOĆ: od koga je tražiti
Kontakt sa lekarom neurologom od samog dijagnostikovanja MS-a je neophodan. Pored toga, potrebno je ostvariti saradnju i sa drugim profesionalcima koji su uključeni u tretman obolelih od MS-a, a to su fizijatri, psiholozi, socijalni radnici, fizioterapeuti, medicinske sestre. Udruženja obolelih od MS-a mogu Vam pružiti korisne informacije i podršku. Ono što nismo spomenuli je široka lepeza različitih vrsta društava i udruženja koja nisu direktno usmerena na MS, ali vama mogu biti pribežište i izvor energije neophodne za dalji život. Grupe za podršku porodicama koje imaju obolelog od MS-a predstavljaju veliku pomoć. Razgovor sa drugima koji imaju obolelog člana pomaže na više različitih načina. Sa njima možete podeliti aktuelne probleme i čuti kako su se oni snalazili u sličnim situacijama. Često pomaže i sam osećaj da niste jedini u tome, što će smanjiti vaš osećaj izolovanosti. Pomoć i podrška prijatelja i rođaka je naravno uvek dobrodošla, na nju treba računati. Pomoć potražite otvoreno i direktno; objasnite onima kojima se za pomoć obraćate šta je to MS i šta od njih očekujete.
Izvor: http://www.blogovanje.com/desetka/
Hvala Zana ;)
Navigacija
[0] Indeks poruka
[#] Sledeća strana