CEREBELUM I BOLESTI CEREBELUMA
ODELJENJE ZA NEVOLJNE POKRETE I DEGENERATIVNE BOLESTI CENTRALNOG NERVNOG SISTEMA
SNABDEVENOST KRVLJU
• Gornja cerebelarna (a. cerebelaris sup.)
• prednja donja cerebelarna arterija (a. cerebelaris inf. ant)
• zadnja donja cerebelarna arterija (a. cerebelaris inf. post.)
GDE JE CEREBELLUM?
• Sastoji se od dve hemisfere povezane vermisom.
• Vezan je sa ostalim strukturama preko brahijum konjuktivum
KAKO IZGLEDA CEREBELLUM?
• STRUKTURNA PODELA: PODELJEN JE ANTERIOPOSTERIORNO NA TRI LOBUSA:
• prednji (vermis anteriornog lobusa, piramis, uvula I paraflokulus),
• veliki posteriorni deo (cerebelarne hemisfere, srednja porcija vermisa)
• flokulonodularni lobus
FUNKCIONALNE KOMPONENTE CEREBELARNOG KORTEKSA
• TRI CELULARNA SLOJA
• najbliže beloj masi nalazi se granularni sloj
• na granularnom sloju je sloj Purkinje ćelija (jedine output neurona malog mozga)
• molekularni sloj (sadrži dve glavne klase inhibitornih neurona): velike I arborizovane dendrite Purkinje ćelija I duge aksone granularnih ćelija
FUNKCIJE CEREBELUMA
• kontrola položaja I pokreta
• motorno učenje
• kognitivne funkcije
• učešće u kontroli psihičkih funcija
KLINIČKI ZNACI
kod cerebelarnih poremećaja
• poremećaj stajanja I hoda
• ataksična dizartrija
• dekompozicija pokreta
• dizmetrija
• dizdijadohokineza I dizritmokineza
• ataksija
• tremor
• titubacija
• rotirani položaj glave ili tilt glave
• poremećaj ekstraokularnih pokreta
• poremećaji mišićnog tonusa
• poremećaj kontrole I povratne kontrole
ETIOLOGIJA CEREBELARNIH ATAKSIJA
• Akutni (sati ili dani)
• Intoksikacije: alkohol, litijum, difenilhidantoin, barbiturati (pozitivna anamneza I toksikološki nalaz)
• Akutni virusni cerebelitis (nalaz u likvoru govori o akutnoj virusnoj infekciji
• Postinfektivni sindrom
ETIOLOGIJA CEREBELARNIH ATAKSIJA
• Akutni (sati I dani)
• Vaskulni: cerebelarni infarkti, hemoragije I subduralni hematomi
• Infekcije: cerebelarni abscesi
• pozitivna ekspanzivna lezija
ETIOLOGIJA CEREBELARNIH ATAKSIJA
• Subakutni (dani I nedelje)
• Intoksikacije: olovo, rastvarači, lepak, citotoksični hemioterapijski lekovi
• Alkohol-nutritivni faktori (nedostakat vitamina B1 iB12)
• Lyme-ska bolest
ETIOLOGIJA CEREBELARNIH ATAKSIJA
• Hronični (meseci I godine)
• Paraneoplastični sindromi
• Hipotireoidizam
• Nasledne bolesti
• Tabes dorsalis (tercijarni sifilis)
CEREBELARNI SINDROM subakutna cerebelarna paraneoplastična degeneracija
• najčešće vezana za tumore pluća
• odlikuje se brzima razvojem cerebelarnih simptoma I znakova, subakutnim
• vezane za ukrštenu imunološku reakciju (detekcija anti HU, anto Ro I anti Jo antitela)
• lečenje imunoglobulinima, KST
DIFERENCIJALNA DIJAGNOZA CEREBELARNIH POREMEĆAJA
• DEGENERATIVNE BOLESTI (OPCA, MSA, FA, alkoholna cerebelarna degeneracija
• demijelinizacione bolesti
• neoplazme (primarne, sekundarne, von Hippel-Lindau sindrom)
• Paraneoplastični poremećaji
• vaskulni poremećaji (AV malformacije, infarkti, hemoragije)
• infekcije (apscesi, Creutzfeld-Jacobova bolest, akutna cerebelarna ataksija dece)
• efekat lekova (antikonvlzivi, psihotropne supstance, litijum)
• teški metali (talijum, olovo)
• malformacije (Dandy-Walker, Arnold-Chiari)
• nasledne ataksije
• endokrini poremećaju (miksedem)
DEGENERATIVNE CEREBELARNE I SPINOCEREBELARNE ATAKSIJE
• hereditarne autosomalno dominantne
• autosomalne recesivne
• x vezane
• idiopatske sporadične cerebelarne ataksije
ADCA tip ataksija (A. Harding, 1982)
• ADCA tip I: ataksija udružena sa dodatnim znacima (poremećaj vida, piramidni, ekstrapiramidni znaci, poremećaj cerebralnog korteksa I poremećaj perifernih nerava)
• ADCA tip II: udružen sa pigmentnom makularnom distrofijom
• ADCA tip III: čisto cerebelarni sindrom
• ADCA tip IV: praćen mioklonusom I gluvoćom (kasnijom modifikcijom tip IV biva izbačen iz klasifikacije)
ADCA tipovi: poznate genetske mutacije
• ADCA I: SCA 1, SCA 2, SCA 3/MJD, SCA 4, SCA 8
• ADCA II: SCA 7
• ADCA III: SCA 5, SCA 6, SCA 10, SCA 11
• klinička slika u korelaciji sa brojem CAG ponovaka (veći broj- raniji početak, brža progresija)
BOLESTI TRINUKLEOTIDNIH PONOVAKA
• ponovci u nekodirajućem regionu (varijabilne ekspanzije koje rezultiraju u disfunkciji više tkiva)- Fridreichova ataksija, miotonička distrofija, fragilni X hromozom, SCA 8, SCA 12)
• ponovci u kodirajućem regionu imaju ekspanziju ponovaka koja je manja po veličini i manje varijabilna (više bolesti, ali slična klinička prezentacija, koja se odlikuje progresivnom neuronalnom disfunkcijom, koja počinje u srednjem životnom dobu i rezultira u ozbiljnoj neurodegeneraciji)-SCA 1, SCA 2, SCA 3, SCA 6, SCA 7, HD, DRPLA, spinalna I bulbarna mišićna atrofija)
BOLESTI TRINUKLEOTIDNIH PONOVAKA- SCA 1
• Neuropatološki: neuronski gubitak u Purkinjeovim ćelijama cerebeluma I u moždanom stablu, uz oštećenje spinocerebelarnih puteva
• počinje kao ataksija hoda na koju se nadovezuju ataksija ekstremiteta I govora
• osećaj vrtoglavice I smetnje u pisanju
• vezanost za kolica posle 15 godina od početka bolesti
• fenotip SCA 1 je priličnol uniforman, evolucija bolesti je predvidljiva
BOLESTI TRINUKLEOTIDNIH PONOVAKA- SCA 1
• blage smetnje sa gutanjem
• gubitak telesne težine pre razvoja disfagije
• stepen progresije je u korelaciji sa brojem ponovaka
• oftalmopareza
• MRI: olivopontocerebelarna atrofija
• SCA 1 ponovcu su u protein kodirajućem regionu I kodiraju za poliglutaminski niz od 6-39 ponovaka u normalnih I 40-83 u obolelih
BOLESTI TRINUKLEOTIDNIH PONOVAKA- SCA 2
• Sporo progresivna forma cerebelarne ataksije, usporene sakade I sniženi mišićni refelksi
• neuropatološki nalaz: zahvaćenost multisistemskih struktura (olivopontocerebelarna degneracija sa zahvaćenošću nigralnih struktura)
• nekada slika levodopa reaktivnog parkinsonizma
RANO NASTALE ATAKSIJE
Fridreichova ataksija
• autosomalno recesivna bolest (bolest trinukleotidnih ponovaka)
• izmenjen poliglutaminski niz kodira za frataksin (210 AK), koji su najprisutniji u tkivima koja su bogata mitohondrijama (srce, bubrezi, jetra, korenovi dorzalnih ganglija, granularni ćelijski sloj cerebeluma)
• početak u kasnijem detinjstvu
• 25-40% obolelih ima atipičan početak bolesti posle 25. God.
• posle 20-25 godina ne mogu da se kreću
• degeneracija dorzalnih kolumni, spinocerebelarnih I lateralnih kortikospinalnih puteva, dorzalnih ganglija I velikih mijelinizovanih aksona u perifernim nervima
RANO NASTALE ATAKSIJE
Fridreichova ataksija
• progresivno oštećenje hoda
• ataksija ekstremiteta
• arefleksija
• senzorineuralno oštećenje sluha I optička atrofija
• kifoskolioza
• neuropatije
• hipertrofična kardiomiopatija I aritmije
• diabetes mellitus kod 10-15% obolelih
NMR NALAZI
• Blaga olivopontocerebelarna atrofija kod SCA 1
• teža olivopontocerebelarna atrofija kod SCA 2
• atrofija frontalnih, temporalnih režnjeva I globusa palidusa u SCA 3
LEČENJE CEREBELARNIH POREMEĆAJA
• isonijazid
• fizostigmin
• L-5-hidroksitriptofan
• TRH
• vitamin E
• amantadin
• propranolol
• clonazepam
OSTALE PROGRESIVNE ATAKSIJE
• Abetalipoproteinemija
• ceroidna lipofuscinoza
• holestanoloza
• defektna reparacija DNA (ataksija teleangiektazija, xeroderma pigmentosum)
• Kokainov sindrom
• Fridreischova ataksija
• GM 2-gangliozidoza
• Leukodistrofije (adrenoleukodistrofija, leukodistrofija globoidnih ćelija, metahromatska leukodistrofija)
• mitohondrijske bolesti
• sijaloidoza
• bolest deponovanja sfingomijelina
• Neimann-Pickova bolest
• Vitamin E deficijencija
ATAKSIJA-TELEANGIEKTAZIJA
• incidenca: 1 u 80 na 100 000 živorodjene dece
• počinje nestabilnošću koja se javlja od 12-14 meseca života
• nekada kasni razvoj
• ataksija postaje ozbiljnija posle 6-te godine, kada je praćena i hipotonijom, bradikinezijom, horeoatetozom, arefleksijom i poremećajem propriocepcije
ATAKSIJA-TELEANGIEKTAZIJA
• Govor postaje progresivno sve nerazumljiviji
• postoji problem u započinjanju usmeravanja pogleda, uz spazmodično treptanje pri pokušaju okretanja glave
• u drugoj deceniji života nastaju distalne slabosti i hipotofije
• nekada može nastupiti intelektualni “decline”
ATAKSIJA-TELEANGIEKTAZIJA
• Tipične okulokutane teleangiektazije javljaju se od 3-6 godine
• imaju simetričan raspored i šire se od konjuktiva do nazalnih grebena, ušiju,
• mogu postojati znaci prematurnog starenja (seda kosa)
• 1 od 100 ove dece ima maligne hemopatije
ATAKSIJA-TELEANGIEKTAZIJA
• Postoji povećana osetljivost ka infekcijama respiratornih puteva (3-8 godine života)
• imunodeficijencija uz okularnu apraksiju- misliti na ataksiju teleangiektaziju
ATAKSIJA-TELEANGIEKTAZIJA
• Laboratorisjki nalazi: serumski alfafetoproteini
• sniženi serumski imunoglobulini
• prekidi na hromozomima 7 i 14, česte translokacije
• NMR- atrofija cerebeluma
• EMNG- abnormalnosti senzornih evociranih potencijala
ATAKSIJA-TELEANGIEKTAZIJA
• TOK BOLESTI:
• budu vezani za postelju u II deceniji života
• smrt nastupa u IV, V deceniji života
• polovina umire od komplikacija infekcija, a četvrtina od komplikacija maligniteta
ATAKSIJA-TELEANGIEKTAZIJA
• Gubitak Purkinjeovih ćelija cerebeluma, istanjen granularni sloj
• ektopične Purkinjeove ćelije mogu takodje biti vidjene
• timus je hipoplastičan
ATAKSIJA-TELEANGIEKTAZIJA
• Gen je lociran na 11 hromozomu (11q22.23)
• recesivno nasledje
• gen: 150 KB; 65 egzona; 13 KB transkript; kodira 350 kd protein;
Skripte - Neurologija
Tema: Cerebelum i bolesti cerebeluma (Pročitano 16843 puta)