Autor Tema: Lekovi  (Pročitano 21638 puta)

Van mreže Asja

  • Multiple Serendipity
  • Član
  • **
  • Poruke: 2913
Lekovi
« poslato: Decembar 08, 2007, 10:50:36 posle podne »
Лекови према дубини џепа

По броју лекова који добијамо на рецепт не заостајемо за Словенијом и Хрватском, једино што они имају више брендираних, оригиналних лекова 
Од следеће године биће знатно повећан број лекова које ће грађани моћи да добију на рецепт. Према тој најновијој листи лекова, која садржи 654 генеричка назива лека, односно скоро 1.700 медикамената у различитим дозама и фармацеутским облицима, не заостајемо за Хрватском или Словенијом. Међутим, у јавности се често чују примедбе да медикаменти које наши грађани добијају бесплатно, на рецепт, припадају групи најјефтинијих лекова и оних који нису најновији и брендирани.

Директорка Републичког завода за здравствено осигурање др Светлана Вукајловић негира да су на нашој листи лекова мање квалитетни или само јефтини лекови, објашњавајући како Србија, ипак, може себи да приушти тако велики број лекова на рецепт.

- Више од 70 одсто наше листе лекова чине домаћи лекови, за које постоји административно ограничење цене, па тако домаћи лек стаје 50 одсто јефтиније него исти лек у Словенији или Хрватској. Домаћа индустрија лекова овом тржишту нуди квалитетан и јефтин лек. Страни лекови, да би конкурисали за нашу листу, морају да имају цену нижу од цене домаћег лека - објашњава Светлана Вукајловић.

Професор др Светозар Дамјановић, председник Централне комисије за лекове, објашњава да су све партиципације које су наметнуте нашим пацијентима неопходне да бисмо обезбедили минимум солидарности и да бисмо могли да направимо листу која садржи овако велики број лекова.

- На словеначкој или хрватској листи лекова можда има већи број оригиналних лекова и брендова, али нису боље покривени од нас. Увек сам срећан да својим пацијентима дам максимално добру терапију, али морамо сви да схватимо да новцем који имамо морамо да лечимо све пацијенте према могућностима. Разумевања ради, као када имате аутомобил исте марке произведен оригинално у Немачкој или такав у Турској, тако је некако и са лековима - сликовито је на недавној конференцији за новинаре у Републичком заводу за здравствено осигурање објаснио др Дамјановић.

Зависно од тога да ли се лек добија само на рецепт, дакле без плаћања, да ли се нешто ипак, мора доплатити као партиципација, односно учешће у цени лека, да ли се може искључиво добити у болници или нам је потребан нерегистрован лек, сви лекови се налази на А, Бе, Це или Де листи. На листи А налазе се лекови којима је покривена комплетна патологија и прописују се на рецепт, а подељени су у 14 група. На такозваној А1 листи налазе се лекови ванстандардног квалитета за које пацијенти плаћају партиципацију, а надлежни тврде да такви лекови чине око десет одсто А листе, на којој ови лекови имају терапијску алтернативу. Дакле и ко не жели да плати учешће неће остати без лека, већ се увек може одлучити за лек са А листе.

Листа Бе обухвата искључиво лекове који се користе у болничким условима, у здравственим установама, болницама или домовима здравља, док су на листи Це углавном цитостатици. Ови лекови издају се по посебном режиму и распоређени су по референтним установама. На листи Де су нерегистровани, а неопходни лекови за лечење ретких обољења. Фармацеутске куће нису имале интерес да их региструју, али је зато договорена процедура убрзане набавке ових лекова у 28 апотека.

Доцент др Никола Милиновић, члан Централне комисије за лекове, објаснио је да о листи лекова у Србији одлучује 14 поткомисија, од којих се свака састоји од три стручњака који најбоље познају ту област, а поткомисије раде по јасно дефинисаним правилима. Доцент Милинић тврди да комисије увек морају да воде рачуна да раде противно фармацеутском лобију, али и да изађу на крај са јаким притисцима из различитих удружења пацијената који се боре за своја права и увек сматрају да је њихова болест најтежа.


О. Поповић
[објављено: 08.12.2007.] 
http://www.politika.co.yu/detaljno_arhiva.php?nid=50253&y=2007&m=12&d=8

Hendi-društvo

Lekovi
« poslato: Decembar 08, 2007, 10:50:36 posle podne »

Van mreže raca

  • Moderator
  • ***
  • Poruke: 15177
  • Pol: Žena
Odg: Lekovi
« Odgovor #1 poslato: Oktobar 04, 2008, 09:08:58 posle podne »
Stop “trovanju” antibioticima


ANTIBIOTICI se u Srbiji koriste kao aspirini. Dovoljno je da vam malo pocuri iz nosa, da vas kijavica ili glavobolja učine nervoznim, i odmah potežete za “spasonosnim” lekom - antibiotikom. Ovakvo korišćenje naziva se, jednostavno rečeno, zloupotrebom.
U nekim zemljama povedene su čitave kampanje za racionalnu upotrebu ovih lekova. Ne samo da države tako žele da sačuvaju novac u svojim zdravstvenim fondovima već, što je važnije, nekontrolisanom upotrebom antibiotika smanjuju se šanse za izlečenje od ozbiljnijih bolesti, a, zbog stečene otpornosti, i budućim generacijama ostavljaju se u nasleđe “neuništive” bakterije.
Novih antibiotika nema - novi lekovi iz ove grupe koji se izbacuju na tržište samo su modifikovani već postojeći antibiotici.
U Francuskoj, gde je korišćenje antibiotika pre desetak godina bilo najveće u Evropi, povedena je reklamna kampanja protiv njihove prekomerne upotrebe. Korišćeni su i televizijski spotovi, u kojima pacijenti mole lekare da im bez razloga ne prepisuju antibiotike. Akcija je dala rezultate: za osam godina opala je upotreba antibiotika u ambulantama za trećinu, a svaki evro uložen u kampanju doneo je 14 na štednji.
Češka, koja će i prvih šest meseci sledeće godine predsedavati Evropskom unijom, kao jednu od tema koje će nametnuti tokom ovog perioda izdvojila
je baš prekomernu upotrebu antibiotika. Razlog za ovo nije samo finansijski, već je uočeno da u ovoj zemlji udeo određenih vrsta stafilokoka, na koje antibiotici nemaju učinak, već premašuje 14 odsto (a upravo ove bakterije uzrokuju veoma ozbiljne infekcije). Analiza je pokazala da se u Češkoj prepisuje čak polovina antibiotika pogrešno. A lek bez efekta produžava bolest, leži se duže i u bolnicama, što direktno utiče i na državna izdvajanja za zdravstvo.
Procenjuje se da su problemi sa neefikasnošću antibiotika, od svih zemalja, najveći upravo na Balkanu (najmanji u Holandiji).Stručnjaci ukazuju na to da je neophodno da se u našoj zdravstvenoj praksi precizno utvrde indikacije za propisivanje antibiotika. Ali, kako to učiniti kad se u svakoj apoteci, bez recepta, antibiotik može kupiti po želji.

STRADAJU NAJSLABIJI
Kada je sredinom četrdesetih godina prošlog veka razvijena serijska proizvodnja antibiotika, smatralo se da će bakterijske infekcije brzo biti iskorenjene. To se nije desilo, naprotiv - stvorene su otporne bakterije.
Kod zloupotrebe antibiotika, što je i najopasnije, ima malo trenutnih neželjenih dejstava. Uzimanje ovih lekova napamet, međutim, smanjuje mogućnost izlečenja, čime se pomaže razvoju rezistentnih bakterija, koje napadaju najslabiju populaciju.

izvor: novosti.rs

Van mreže raca

  • Moderator
  • ***
  • Poruke: 15177
  • Pol: Žena
Odg: Lekovi
« Odgovor #2 poslato: Oktobar 10, 2008, 06:24:53 posle podne »
Otkriven lijek protiv boli osam puta jači od morfija

Američki su znanstvenici otkrili tehniku za suzbijanje boli koja je mnogo djelotvornija od morfija, a ima znatno manje neželjenih nuspojava.

Revolucionarna tehnika uključuje injekciju čije je trajanje puna tri dana - 14 puta duže od djelovanja morfija, a djeluje na kemikaliju koja mozgu prenosi informacije o boli.

Tim znanstvenika s University of North Carolina Chapel Hill School of Medicine otkrili su 'protein boli' i pretvorili ga u kemikaliju koja blokira bol. „Ovaj bi protein mogao biti ključni lijek protiv boli“, izjavio je voditelj istraživanja Mark Zylka. „Stvarno nas je oduševilo otkriće da jednostavna injekcija može imati takav učinak“, dodao je.

Prema istraživanju objavljenom u časopisu Neuron znanstvenici su genski modificiranim miševima s jakim bolovima u leđnu moždinu ubrizgali prostatičnu kiselu fosfatazu (PAP). Novi protein potisnuo je bol jednako djelotvorno kao morfij, međutim, djelovao je puna tri dana za razliku od morfija čiji učinak prestaje već nakon pet sati.

Kada je organizam ugrožen živčane stanice izlučuju adenozin trifosfat (ATP) koji izaziva osjećaj boli. Međutim, PAP pretvara ATP u ademozin koji pak suzbija osjećaj boli.

„Mogli bismo koristiti PAP u obliku injekcije za zaustavljanje boli poput morfija, no htjeli bismo ga modificirati tako da se može uzimati u obliku pilula“, objasnio je Zylka. (njd)
http://www.jutarnji.hr/j2/zdravlje/clanak/art-2008,10,10,,136404.jl

Van mreže naca

  • Global Moderator
  • *****
  • Poruke: 113519
  • Pol: Žena
  • kad porastem,samo će mi se kasti...
  • Dg: MS
  • Grad: NBgd
Odg: Lekovi
« Odgovor #3 poslato: Decembar 19, 2008, 06:04:16 posle podne »
19. decembar 2008.
Zašto su antibiotici na lošem glasu

Primena antibiotika u pedijatriji je izuzetno zanimljiva ne samo za roditelje, već i za stručne krugove, jer se vodi neprestana bitka između novih - "ojačalih" sojeva bakterija i novih antibiotika koji moraju da se uhvate u koštac sa njima. Problem otpornosti bakterija je gorući u savremenoj terapiji bakterijskih infekcija, jer se sa neracionalnom antibiotskom terapijom drastično povećao broj vrsta bakterija koje su na njih razvile otpornost.


Većina roditelja (izuzimajući pedijatre) može da se podeli u dve grupe - kada se posmatra njihov odnos prema antibioticima:

1. Prva grupa roditelja gaji "velike simpatije" prema ovoj grupi lekova, smatrajući ih za "svemoguće iscelitelje infekcija", "odlične skidače visoke temperature", "čarobne pomoćnike kod dugotrajnog kašlja", "dobre zaštitnike od komplikacija virusnih infekcija"...

Naravno, to su zablude, ali su oni skloni da sami započnu antibiotsku terapiju kod svoje dece - a to nije dobro! Ako je za utehu (a nije), ima i lekara (nisu pedijatri) koji rado svojoj deci "uključuju" antibiotike kada procene da je "dogorelo", ne konsultujući svoje prijatelje pedijatre (obično zovu kada izostane očekivani "čarobni" efekat leka).

2. Druga grupa roditelja ima izražen strah od antibiotika! Dešava se (srećom retko) da izbegavaju da daju antibiotik detetu, čak i kada je lekar prepisao lek, računajući da će se "dete izvući i bez antibiotika". Naravno, i ovo je pogrešno!

Zato smo odlučili da vas bolje upoznamo sa antibioticima - da bi ih bolje razumeli i razvili ispravan odnos prema ovoj veoma aktuelnoj temi.

Počećemo od prve, ali i dalje zanimljive grupe antibiotika koji su, slobodno možemo reći, revolucionarno promenili terapiju bakterijskih infekcija.

Penicilinski antibiotici


Veliki broj naučnih dostignuća je nastao naizgled potpuno slučajno. Slično je i sa pronalaskom penicilina.

Početkom dvadesetog veka, kada su harale razne zarazne bolesti, i najobičnije zapaljenje grla je ubijalo decu. Nije bilo antibiotika, pa su se doktori dovijali kako da isteraju bakteriju iz ždrela.

Slučajan pronalazak. Aleksandar Fleming je dugo proučavao razne potencijalne lekove protiv bakterija, ali skoro bez ikakvog uspeha. Jednom prilikom, na kraju napornog radnog dana, opazio je da bakterije, koje je gajio radi proučavanja, slabije rastu u okolini jedne vrste gljivica (iz roda penicilium) kojih je u njegovoj vlažnoj i memljivoj laboratoriji bilo mnogo.

Zato je, potpuno neplanirano, počeo da uzgaja gljivice. Kada je nakupio dovoljnu količinu, "zatrpao" je podlogu na kojoj su se razmnožavale bakterije, i imao je šta da vidi - već sledećeg dana nije bilo bakterija. Fleming je zaključio da je "nešto" iz gljivica zaslužno za ovaj spektakularni pomor omraženih bakterija, pa je napravio ekstrakt gljivice i nazvao ga penicilin (po latinskom nazivu gljivica koje je upotrebio).

Nažalost, kao i većina genija, Fleming nije bio shvaćen na pravi način, pa je prošlo više godina borbe sa skepticima, ali i sujetnim protivnicima napretka u medicini, pre nego što je penicilin ušao u zvaničnu upotrebu kao lek. Ipak, pravda je zadovoljena, veliki broj pacijenata je počeo uspešno da se leči, a Aleksandar Fleming je dobio Nobelovu nagradu za medicinu.

Povratak penicilina. Bez obzira na ogroman broj savremenih antibiotika, penicilin je ostao omiljeni lek za lečenje velikog broja infekcija kod dece. Penicilinski antibiotici imaju odličan odnos željenih i neželjenih efekata, naročito kod mališana. Ako se izuzme alergija na penicilin, nema preterano neprijatnih i opasnih sporednih efekata terapije penicilinskim antibioticima.

Posle višedecenijske primene, penicilinski antibiotici su postali jeftini - nažalost, dostupni i bez recepta (što je nezamislivo), pa su se primenjivali i kad treba i kad ne treba. Zato su se bakterije "navikle" na penicilin i razvile rezistenciju. Onda su napravljeni drugi antibiotici (koji nisu penicilini), ali su i oni nekritično primenjivani, pa su se bakterije i na njih prilagodile. Tako se desilo da su neki sojevi bakterija "zaboravili" na penicilinske antibiotike ratujući sa novim lekovima. Zato sada penicilinski antibiotici "trče drugi krug" i uspešno se bore sa mnogim bakterijama.

Kada se daje deci?


Samo kada se radi o bakterijskim infekcijama - protiv virusa penicilin, kao i svi drugi antibiotici, nema nikakve izglede!

Penicilin ostaje lek izbora za infekcije koje prouzrokuju streptokoke. To su, pre svih, infekcije organa za disanje, ali i teže infekcije kože nekada zahtevaju terapiju penicilinskim antibioticima. Pored streptokoka, i druge bakterije ne vole penicilinske antibiotike - meningokoke (prouzrokovač meningitisa kod dece), spirohete (spiralne bakterije koje dovode do sifilisa i Lajmske bolesti), itd.

Kako se daju penicilinski antibiotici?


Uvek kada je moguće, lek se daje na usta (oralno). Ovo je najprirodniji put davanja leka, ali i najbezbedniji, kada je reč o alergiji na lek.

Penicilinski šok - najteža alergijska reakcija na penicilin, skoro uvek nastaje kada se lek daje u venu ili muskularno, dakle injekcijama. To, naravno, ne znači da se injekcije penicilina ne daju deci. Kada za to postoje medicinski razlozi, deca treba da dobijaju penicilinske injekcije, ali se one UVEK daju u zdravstvenoj ustanovi gde postoji mogućnost sprovođenja adekvatne terapije. Uostalom, niko ne voli da bocka decu bez potrebe, a razvijen je i veliki broj novih antibiotika iz grupe penicilina koji se daju na usta. Oni imaju odlične efekte u lečenju raznih infekcija kod mališana, pa se omražene injekcije sve ređe prepisuju.

Koji se penicilinski antibiotici najčešće primenjuju kod dece?

Pored prirodnih, savremenim farmakološkim postupcima su napravljeni - sintetisani brojni preparati koji imaju značajne prednosti u odnosu na prirodni penicilin od koga su potekli.

Prva prednost je proširenje spektra bakterija koje lek uspešno tamani. Ova pogodnost je ipak donela i prve probleme. Naime, poboljšana efikasnost polusintetskih i sintetskih penicilina se manifestuje i "boljim" ubijanjem bakterija koje normalno žive i rade u crevima deteta. One spadaju u dobre - "domaće" bakterije koje pomažu rad creva i učestvuju u formiranju normalne stolice. Zato antibiotici širokog spektra mogu da prouzrokuju proliv kod dece.


Amoksicilin i ampicilin su ubedljivo prvi na listama najčešće primenjivanih antibiotika.

Veoma su efikasni u borbi protiv bakterijskih respiratornih infekcija, ali i pojedinih bakterija izazivača infekcija mokraćnih puteva.

Nažalost, oba leka se mnogo godina nekritički primenjuju, a roditelji često na svoju ruku započinju terapiju i kada za to nema razloga (na primer, tokom virusnih infekcija). Zbog toga su se neke vrste bakterija "navikle" na antibiotik - postale su rezistentne, pa se neretko dešava da infekcija napreduje i pored primenjenog antibiotika.

Koji su neželjeni (sporedni) efekti terapije penicilinskim antibioticima?


Srećom, najveći broj dece ima prolazne i ne preterano izražene nuspojave. Pre svih su blagi poremećaji funkcije organa za varenje - ponekad se javlja mučnina i proliv, ali je retko potrebno prekinuti terapiju zbog ovih problemčića. Naravno, sa proširivanjem antibakterijskog spektra se povećava i broj potencijalnih neželjenih efekata terapije.

Alergijske reakcije na penicilinske antibiotike su najozbiljnije propratne pojave terapije.

Kožne manifestacije alergije

Iako svi prvo pomisle na penicilinski šok - on je, srećom, redak kod dece. Mnogo su češće alergijske promene na koži u vidu osipa ili koprivnjače, ili na sluzokožama, u formi otoka (edema). Izolovane kožne alergijske reakcije su kod većine dece bezopasne. Posle prekida uzimanja antibiotika, a uz terapiju antihistaminicima - osip prolazi, ne ostavljajući posledice. Naravno, obavezno je lekaru prijaviti šta se desilo, kako bi se potvrdila alergija na penicilin i izbegla ponovna terapija penicilinom tokom budućih infekcija.

Nije svaki osip u toku primene antibiotika alergija na lek - postoje načini da se (posle saniranja infekcije) precizno utvrdi da li je u pitanju alergijska reakcija. Ovo je veoma važno, jer je šteta da dete zbog "lažne alergije" u budućim infekcijama ne može da dobija ovu vrstu antibiotika.


Penicilinski (anafilaktički) šok

Anafilaktički šok se javlja kada se lek daje injekcijama. Predstavlja veoma tešku i često fatalnu komplikaciju, naročito ako se desi van zdravstvene ustanove. Zato se penicilin ne daje ako pri ruci nemamo kompletnu "antišok" terapiju.

Srećom, pravi penicilinski šok je veoma redak, ali su česti kolapsi posle davanja injekcija koji nisu u vezi sa penicilinom. Tada se naprosto radi o reakciji organizma na neprijatno okruženje i mirise u ambulanti, a potencirana je bolnim ubrizgavanjem leka. Iskusno medicinsko osoblje lako prepoznaje ovu potpuno bezopasnu i prolaznu pojavu, tako da ne može da se potkrade greška.

Da li penicilinski antibiotici mogu da se kombinuju sa drugim lekovima
?

Jedna od dobrih osobina penicilina je da se dobro kombinuje sa velikim brojem lekova. Svi antipiretici (lekovi za obaranje visoke telesne temperature) se odlično slažu sa penicilinima, ali i antialergijski lekovi, lekovi protiv astme - dakle, skoro svi preparati koji se daju za lečenje bolesti disajnih organa kod dece.

Penicilinski antibiotici mogu da se kombinuju i sa drugim antibioticima, naročito kada se leče teže bakterijske infekcije. Mali je broj antibiotika koji "ne idu" uz penicilin, pa su penicilinski antibiotici čest član "konzilijuma" tri (nekada i više) antibiotika za lečenje najtežih bakterijskih infekcija kod mališana.

Iako je mnogo decenija prošlo od Flemingovog pronalaska penicilina, ova grupa antibiotika je izuzetno aktuelna u terapiji različitih infekcija kod dece. Dobra efikasnost, mali broj neželjenih efekata, i relativno niska cena su neke od prednosti penicilinskih antibiotika. Ovo, naravno, ne znači da ih treba zloupotrebljavati, a nikako ih ne treba davati bez prethodnog pedijatrijskog pregleda. To je jedini način da se proceni o kakvoj je bolesti reč, i da li je uopšte potrebna terapija.

Koža ne voli penicilin

Za razliku od nekih drugih antibiotika, penicilin se nikada ne daje lokalno - u vidu masti za kožu ili kapi za oči! Razlog je veoma jednostavan - postoji ogroman rizik od nastanka alergije na penicilin kada se on razmazuje po koži ili sluznici!

Zato ne postoje preparati penicilina za lokalnu upotrebu, ali ima "inovatora" među nestručnim osobama koje otvaraju kapsule i posipaju antibiotik po oboleloj koži. Iako izgleda kao zanimljiva ideja, to je veoma glupo (ima drugih, veoma efikasnih antibiotskih masti i krema), ali i opasno.

Prednosti amoksicilina i ampicilina

Amoksicilin je u prednosti kada se daje na usta jer se za razliku od ampicilina može davati nezavisno od obroka (ampicilin mora pre jela), daje se u dužim intervalima (dva do tri puta dnevno).

Ampicilin ima prednost jer se može davati u injekcijama (intramuskularno ili intravenski), tako da se može koristiti i kada dete ne može da uzima lek preko usta, ali i za terapiju teških infekcija.

Novi preparati su nekada efikasniji

Zbog toga što su mnoge bakterije postale rezistentne na amoksicilin i ampicilin, poslednjih godina su im dodate supstance koje ne dozvoljavaju bakterijama da se brane. Takav je amoksicilin sa klavulonskom kiselinom (Panklav, Amoksiklav) koji je efikasniji od amoksicilina jer uspešno tamani bakterije koje do tada nisu reagovale na amoksicilin bez klavulonske kiseline. Naravno, ne znači da ovaj lek treba uvek davati jer je "jači" od svog predvodnika. To je pogrešan pristup pošto amoksicilin sa klavulonskom kiselinom treba čuvati za one infekcije koje zaista mogu da prouzrokuju bakterije koje traže snažniji antibiotik.

Izvor B92

Van mreže raca

  • Moderator
  • ***
  • Poruke: 15177
  • Pol: Žena
Odg: Lekovi
« Odgovor #4 poslato: Januar 30, 2009, 09:15:25 posle podne »
Sami svoji doktori

MANjE od polovine odraslih osoba u Beogradu lekove koristi po savetu doktora, tačnije 44,2 odsto. Svaki jedanaesti stanovnik medikamente uzima na svoju ruku, dok 14 odsto građana ne uzima lekove uopšte.
Ovo je pokazalo istraživanje Gradskog zavoda za javno zdravlje, a kako nam je rekla dr Zorica Dimitrijević, načelnik u ovoj ustanovi rezultati su - poražavajući.
Prema ovom istraživanju lekove po savetu doktora najčešće uzimaju domaćice - 61,3 odsto, zatim penzioneri - 58,7 i udovci
ili udovice - 56,4. Lekarskih saveta i preporuka najmanje se pridržavaju osobe sa završenom osnovnom školom - 57,2 odsto, ljudi u braku 46,2 i žene - 45,8 odsto.
- Činjenica da se manje od polovine Beograđana pridržava saveta lekara je poražavajuća - objašnjava dr Dimitrijević. - Naročito ako se zna da je dobar deo populacije u prestonici edukovan. Stanovnici prigradskih opština vode više računa o lekarskim savetima, kao i u onim delovima u kojima žive stariji sugrađani.
Na listi lekova koji se uzimaju samoinicijativno ubedljivo vode medikamenti protiv bolova. Njih pije 89,9 odsto odraslih. Kako nam je ispričala dr Dimitrijević, više od polovine građana uzima vitamine - 59,4 odsto, dok biljne preparate za jačanje organizma pije trećina populacije - 34,6 odsto. Na svoju ruku antibiotike i lekove za pritisak uzima više od četvrtine stanovništva - 27,6 odsto.
Gotovo da je podjednak broj onih pacijenata koji lekove uzimaju na recept (46,8 odsto) i onih koji ih kupuju u privatnim apotekama (42,3). Tek svaki deseti stanovnik medikament kupuje u državnoj apoteci. Ima i onih koji lekove uzimaju od rođaka ili prijatelja i oni čine 0,5 odsto ispitanih.

SEDATIVI
TOKOM istraživanja, lekove za srce i sedative pilo je 17,6 odsto odraslih građana. Njihov broj raste sa godinama i češće ih piju žene od muškaraca. Medikamente za regulisanje šećera u krvi koristilo je 6,5 odsto stanovnika, a svaka dvadeseta osoba uzima statine.
     
Izvor: Novosti

Van mreže Asja

  • Multiple Serendipity
  • Član
  • **
  • Poruke: 2913
Odg: Lekovi
« Odgovor #5 poslato: Februar 22, 2009, 10:55:44 pre podne »
ФАРМАКОЛОГИЈА

Памћење у пилулама

Хиљадама година људи трагају за тварима којима ће оснажити мисаоне способности. Упињући се да прошире властити ум жвакали су, кували и пушили лишће, корење и воћке. Потрага се наставила до наших дана, с једином разликом што садашњи шамани бораве у фармацеутским лабораторијама, а не у дивљим шумама. Многе супстанције које се користе за лечење поспешују мисаона збивања
Оснажују сазнајне способности

Узмите оловку у руке и израчунајте тринаести корен броја од 200 цифара. Не, није ово ни испит знања, ни смицалица. Покушавамо да вам предочимо колико је то главоломно, а задатак је – најбрже од свих на свету – урадио пре три године француски високошколац.

И то без коришћења оловке или ма какве рачунаљке, онако из главе или, како се учевно каже, менталним рачунањем. Да се не мучите: Алексис Лемер из Ремса за осам минута и 33 секунде срачунао је да је то шеснaестоцифрени број – 2391481494636373. До траженог скора води – ни мање, ни више – 400.000 милијарди комбинација!

Нови светски рекорд сместа је признат, постављен је у присуству два службена сведока: математичара Жан-Пол Делаја и судског извршитеља. Алексис Лемер је већ прозван највећим „живим компјутером” до сада, јер је изазов с којим се суочио „највећи у менталној аритметици у историји”!

Хиљадама година људи су трагали за тварима којима ће оснажити мисаоне способности и ободрити памћење. Упињући се да прошире властити ум жвакали су, кували и пушили лишће, корење и воћке. Потрага се наставила до наших дана, с једином разликом што садашњи шамани бораве у фармацеутским лабораторијама, а не у дивљим шумама. Ако их упитате зашто то чине, узвратиће да покушавају да начине лекарије којима ће умањити последице Алцхајмерове болести, тешког поремећаја пажње, мождане капи и излапелости, здружене с Паркинсоновим оболењем и душевним растројством (схизофренија).

Свакојака једињења зготовљена за лечење надохват су, истовремено, и за јачање духовног здравља.

Проширују сазнање

Лекови општепознати као појачивачи сазнања делују на нервне токове на којима се темеље мисаона збивања попут пажње, опажања, учења, памћења, причања, предвиђања и одлучивања, обично мењајући размеру умешаних хемијских неуротрансмитера. У минулих неколико десетлећа, како је скоро обзнанила Академија медицинских наука Велике Британије, појавило се мноштво фармацеутских супстанција којима се утиче на моза к.

Побројано је више од 600 које, према речима Гејбријела Хорна са Универзитета Кембриџ, научници проучавају само за отклањање неуролошких сметњи!

Досадашње искуство указује да већина неће добити одобрење за употребу, али приличан број хоће. Иако их ниједна компанија не препоручује за ишта друго, осим за исцелење, два постојећа – „риталин” (methylphenidate) и „провигил” (modafinil) – увелико се користе да осокољују људе. И један и други, заиста, оснажују сазнајне способности код здравих.

„Провигил”, на пример, потпомаже да се присетите још једне цифре или да проширите тзв. радно памћење (већина је у стању да упамти седам случајно одабраних, већ са осмом се навелико муче). Уједно побољшава учинак на проверама вештине планирања. Због повољног деловања на обичне људе, каже се у научном извештају, поменути лекови се препоручују да умање умор, помогну радницима да лакше поднесу учестале преласке из дневне у ноћну смену, поспеше успех на испитима и помогну у опорављању после вишечасовних авионских летова.

Почетком године „Нејчер”, један од водећих светских научних часописа, објавио је незваничан преглед изјашњавања својих читалаца, углавном истраживача: петина од 1.400 учесника изјавила је да узима „риталин”, „провигил” или бета-блокаторе (медикаменти за стишавање узнемирености) у немедицинске сврхе. Користе их, превасходно, за усредсређивање, прибраност и памћење. У тој петини преовлађује „риталин” (62 одсто) над „провигилом” (44); већина их набавља на рецепт или преко Интернета.

Многи, укључујући потписнике извештаја, сматрају да употреба лекова за појачавање сазнајних моћи убрзано расте.

И болесни и здрави


На делу је неколико приступа, а један од тих је – према мишљењу Тревора Робинса са Универзитета Кембриџ – „укључење” и „искључење” мозга. Грубо казано, нервна мрежа у глави се може посматрати као електрично коло у којем неуротрансмитери играју улогу „прекидача”.Такав преносник електрохемијских порука кроз џунглу живаца (у људском мозгу има око 100 милијарди неурона који, заједно са онима из осталих делова тела, чине огромну мрежу)
јесте глутамат који пребацује у положај „укључено” у колоплету памћење. Скоро откривена једињења, ампакини, поспешују његов учинак олакшавајући да нешто запамтите. Један од састојака, под скривеним називом CX717, проверава се на остарелим лицима оболелим од Алцхајмерове болести. Први налази наговешћују побољшање: насупрот кофеину, амфетамину и осталим подстицајним супстанцијама, тајанствени не повисује крвни притисак и не убрзава срчане откуцаје; чак не изазива зависност.

Гери Линч с Калифорнијског универзитетаје пре три године на основу дотичног састојка измислио високотехнолошку пилулу која подстиче нерве да једни с другима боље опште.

Сасвим неочекивано други подстрекач глутамата, „ди-сајклосерин”, испитиван је у поништењу памћења зато што је заборављање (или гашење, у неуоролошком казивању) појава у бројним појединостима слична учењу. Везујући се за извесне пријемнике (рецептори) глутамата, он по избору (селективно) подстиче гашење, потискујући учинке условљене удруживањем узнемирености, зависности и престрашености.

У огледима на пацовима опажени су наговештаји да су с претходним страхом спрегнута неугодна сећања ишчилела, нарочито изазвана послетрауматским стресовима. И поврх тога помаже да се мозак зависника поврати у пређашње стање, можда и да уклони узрочнике који наводе на пушење.

Други приступ проширењу ума подразумева коришћење неуротрансмитера ацетилхолина који упливише на нерве уплетене у усредсређеност, пажњу и памћење. Код оболелих од Алцхајмерове бољке они се постепено оштећују.

Проширење мисаоно-сазнајних моћи постаће, како се најављује, ускоро велики посао: лекарије осмишљене да исцељују болесне узимаће и здрави људи, и то нико не може да спречи.

Можда ће се неко окуражити да крене стопама Алексиса Лемера.

Станко Стојиљковић
[објављено: 13/09/2008.]
izvorPolitika

Van mreže raca

  • Moderator
  • ***
  • Poruke: 15177
  • Pol: Žena
Odg: Lekovi
« Odgovor #6 poslato: Februar 22, 2009, 11:04:06 pre podne »
Milijarde od lekova

Raznim malverzacijama, finansijskim i pravnim trikovima, svetski farmaceutski džinovi oštetili su Evropljane za gotovo četiri milijarde evra, sprečavajući prodaju jeftinijih lekova. Više od godinu dana Komesarijat EU za zaštitu slobodnog tržišta istraživao je tržište lekova u Evropi i došao do rezultata po kojima se aktivnost mnogih farmacetskih džinova graniči sa - kriminalom.
Zaključak je šokantan - od 2000. do 2007. farmaceutska industrija otela je osiguravajućim zavodima širom EU oko četiri milijarde evra blokirajući raznim nelegalnim sredstvima ulaz jeftinijih generičkih lekova na evropsko tržište.
U ovim sumnjivim operacijama su učestvovale mnoge poznate farmaceutske kompanije. Generički lekovi, odnosno oni koji se proizvode nakon isteka patenta originalnog leka, smanjuju, naime, njihovu cenu za 60 pa i više odsto, čime zarada farmaceutskih kompanija značajno pada. Istraživanje Evropskog komesarijata otkrilo je da je koncernima jedno od
omiljenih sredstava da patentiraju sve što se može, sve varijante i mogućnosti, pa makar se one i ne koristile.
Tako zaštićeni koncerni onda povlače proizvođače kopija po sudovima i istražitelji EK su se uverili kako postoje na stotine sudskih procesa. Ako, međutim, to ne pomaže, farmaceutski koncerni čine sve da uvere nacionalne komisije za nadzor lekova da donesu odluku kakva njima odgovara.
I tu je širok spektar mogućnosti da farmaceutski koncerni pokažu milijarde na kojima sede: od sponzorisanja stručne literature, koja će onda da dokaže ono što njima odgovara - da je samo njihov lek čarobno sredstvo protiv svih boljki, pa do "malih znakova pažnje" sa kojima nikad nisu štedljivi, svima koji o leku odlučuju: od komisije, preko doktora, pa do krajnje instance - apotekara.
Sve to i ne čudi ako se zna da je tržište lekova u Evropi vredno 214 milijardi evra, što znači da svaki građanin EU godišnje potroši na lekove 430 evra.

Izvor: Novosti

Van mreže Asja

  • Multiple Serendipity
  • Član
  • **
  • Poruke: 2913
Odg: Lekovi
« Odgovor #7 poslato: Novembar 12, 2009, 11:00:20 posle podne »
Потрошачка политика

Шверцовани лекови још у апотекама

Због лошег чувања током транспорта медикаменти из илегалних токова могу бити без икакве активне супстанце, немају никакво дејство, па ће се болест несметано развијати

Куповина лекова захтева опрез јер се на тржишту Србије, где послује неколико хиљада апотека, и даље продаје велики број шверцованих медикамената чију безбедност нико не гарантује, тврде апотекари окупљени у организацији Фармацеутско језгро.
ceo tekst

Van mreže naca

  • Global Moderator
  • *****
  • Poruke: 113519
  • Pol: Žena
  • kad porastem,samo će mi se kasti...
  • Dg: MS
  • Grad: NBgd
Odg: Lekovi
« Odgovor #8 poslato: Februar 17, 2010, 10:03:21 posle podne »
Milijarde evra za lažne lekove
17. februar 2010. Izvor: Tanjug

London -- Stanovnici zapadne Evrope troše oko 10,5 milijardi evra godišnje na nelegalno dobavljene lekove, od kojih su mnogi falsifikati.

U Nemačkoj i Italiji se najviše kupuju bez recepta lekovi koji bi trebalo da se izdaju samo na recept, bilo preko Intrerneta, ili na putovanjima u inostranstvo, u noćnim klubovima, radnjama ili preko prijatelja. Falsifikovani lekovi sadrže pogrešne, čak toksične sastojke i sve su veća pretnja zdravlju širom sveta, naročito u zemljama u razvoju, upozorila je SZO.

Predsednik Evropskog saveza za pristup bezbednim lekovima Džim Tomson tvrdi da su testiranja koja je obavila ova organizacija (koju, istina, finansiraju farmaceutske firme) pokazala da je 62 odsto onlajn kupljenih lekova lažno ili ne zadovoljava standarde.
Tomson zato ističe da bi društvo trebalo da ima još veći interes nego farmaceutske kompanije da stavi tačku na takvu praksu.

Od 14.000 građana anketiranih u 14 država, 21 odsto je priznalo da je nabavljalo lekove na nelegalan način - odnosno od 38 odsto u Nemačkoj i 37 odsto u Italiji, do 12 odsto u Britaniji i 10 odsto u Holandiji.
Među onlajn kupljenim lekovima, sredstva za gubitak kilograma imaju udeo od gotovo 50 odsto, zatim lekovi protiv gripa koji se izdaju samo na recept, kao što je "tamiflu", potom pilule za erektivnu disfunkciju, sredstva za ostavljanje pušenja i lekovi protiv bolova.

ceo tekst : B92

Van mreže Daca

  • Član
  • **
  • Poruke: 18037
  • Pol: Žena
Odg: Lekovi
« Odgovor #9 poslato: Mart 02, 2010, 08:47:44 pre podne »
Preparati iz Indije, Kine i Turske preplavili srpsko tržište
Uvezeni lekovi bez kontrole
Sonja Todorović | 02. 03. 2010.

Proizvođači lekova u Srbiji pojedine medikamente, koje prodaju kao domaće, zapravo kupuju u Indiji, Kini, Turskoj ili Irskoj, pa prepakuju za domaće tržište. Tako se, na primer, „diklofenak duo nini” prodaje kao domaći proizvod iako se pravi u Indiji, a u Srbiji se samo prepakuje. To je samo jedan od mnogobrojnih primera. Na taj način se izbegava kontrola koja je za uvozne lekove rigoroznija nego za domaće.

Da situacija bude još gora, po Zakonu o lekovima i medicinskim sredstvima ovakav uvoz je moguć, a jedini garant ispravnosti je sam proizvođač, među kojima neki uopšte ne proizvode već samo prepakuju medikamente. Te firme uvoz potpuno proizvedenog leka predstavljaju kao uvoz sirovine za proizvodnju lekova i to zato što sirovina po zakonu ne prolazi kontrolu u Agenciji za lekove. A da su registrovani kao strani lek, što zapravo jesu, po zakonu bi morali svaku seriju da prijave na kontrolu Agenciji za lekove.

Zvanični proizvođač (za srpskog potrošača) „diklofenak duo nini” je „Nini” d.o.o iz Niša. Međutim, proizvodnja aktivne supstance i kapsuliranje ovog leka kompletno se izvodi u Indiji. Iz Indije stiže u Makedoniju gde ga tamošnja firma „Jaka” pakuje u folije. Tako potpuno spakovan lek uvozi „Nini” iz Niša, a onda ga prepakuje u kutije sa srpskim obeležjem i pušta u promet kao domaći proizvod.
Jovica Stefanović, vlasnik ove firme, nije želeo da nam odgovori na pitanja o tome da li je strogo kontrolisan kvalitet svih lekova koje njegova firma prodaje kao domaće medikamente, a koji su u potpunosti proizvedeni u Indiji.
- Pitajte Agenciju za lekove, oni su nadležni za to - ljutito je rekao Stefanović.
Drugi proizvođač ovakvih lekova je „Mediko uno” iz Beograda.

Oni imaju lek za dijabetes „glipreks” koji se proizvodi u Kini i Turskoj. Unutrašnje pakovanje radi se u Turskoj ili Mađarskoj, a „Mediko uno” iz Beograda radi samo spoljašnje. I ovaj lek plasira se kao srpski proizvod.
Direktor „Medika uno” Andrija Mitić kaže da njegova fabrika ima svoju kontrolnu laboratoriju, ali da kvalitet svojih lekova kontrolišu na Farmaceutskom fakultetu.
- Mi najveći broj lekova uvozimo od kompanije „Ranbaksi” iz Indije, jednog od deset najvećih proizvođača generičkih lekova. Njihovi lekovi su odobreni od strane Američke agencije za lekove - kaže Mitić.

ceo tekst : http://www.blic.rs/Vesti/Tema-Dana/178908/Uvezeni-lekovi-bez-kontrole

Van mreže naca

  • Global Moderator
  • *****
  • Poruke: 113519
  • Pol: Žena
  • kad porastem,samo će mi se kasti...
  • Dg: MS
  • Grad: NBgd
Odg: Lekovi
« Odgovor #10 poslato: Mart 04, 2010, 01:12:35 posle podne »
Svakodnevno uzimanje aspirina može da šteti zdravim ljudima

Suprotno ranijim savetima nakon nekih sprovedenih istraživanja utvrđeno je da zdravi ljudi ne bi smeli uzimati aspirin kako bi pokušali da spreče srčani ili moždani udar. Aspirin bi im, naime, mogao doneti više štete nego koristi, jer može dovesti, pokazalo je istraživanje, do unutrašnjeg krvarenja koje može više da šteti nego da spreči srčani udar.

Svakodnevno uzimanje aspirina, upozorili su naučnici sa Univerziteta Edinburg, gotovo udvostručuje rizik od mogućeg unutrašnjeg krvarenja, a nema gotovo nikakvog efekta na srčane i moždane udare. Veruje se, inače, da veliki broj ljudi uzima aspirin svakodnevno jer veruju da će im pomoći u prevenciji. Ali, čini se da je to slučaj samo kod onih koji imaju anginu pektoris, odnosno koji su već imali jedan srčani udar.
Izvor: vecernji.hr

ceo tekst : smedia

Van mreže naca

  • Global Moderator
  • *****
  • Poruke: 113519
  • Pol: Žena
  • kad porastem,samo će mi se kasti...
  • Dg: MS
  • Grad: NBgd
Odg: Lekovi
« Odgovor #11 poslato: Mart 11, 2010, 11:50:20 pre podne »
Pronađen falsifikat leka "cialis", prijave protiv apoteka

Inspekcija za lekove i medicinska sredstva podnela je prijave za privredni prestup protiv nekoliko apoteka u kojima je pronađen falsifikat leka "cialis", saopštilo je danas Ministarstvo zdravlja.

Kako je navedeno, inspektori su predali Agenciji za lekove i medicinska sredstva uzorke leka "cialis" radi vanredne kontrole a kontaktirano je i predstavništvo proizvođača "Eli Lili" u Beogradu koji je potvrdio da je u zemljama u okruženju uočen falsifikat leka "cialis" film tablete 4x20 mg, serije 05668, kao i da su falsifikatori koristili ovaj serijski broj uz promenu podataka o roku trajanja.

Inspekcija za lekove i medicinska sredstva pokrenula je postupak za privredni prestup protiv Zdravstvene ustanove, apoteke "Tijana MM" u Zemunu, i prekršajne prijave protiv apoteka "A - farm" i "Erna farm" u Novom Pazaru, "Eskulap" u Petrovaradinu, "Lina Pharm" u Tutinu i "Vita", Feketić, u kojima je pronađen falsifikat leka "cialis", saopštilo je Ministarstvo zdravlja.

Krivične prijave protiv odgovornih u osam apoteka
Novopazarska policija podnela je krivične prijave protiv odgovornih u sedam apoteka u Novom Pazaru i jednoj u Tutinu zbog sumnje da su izdavali lekove koji nisu laboratorijski kontrolisani, kao i lekove kojima je istekao rok upotrebe, saopštila je danas Policijska uprava u Novom Pazaru.

ceo tekst : Blic

Van mreže naca

  • Global Moderator
  • *****
  • Poruke: 113519
  • Pol: Žena
  • kad porastem,samo će mi se kasti...
  • Dg: MS
  • Grad: NBgd
Odg: Lekovi
« Odgovor #12 poslato: Maj 26, 2010, 12:46:28 pre podne »
25. maj 2010.
Preti nam otpornost na antibiotike

Svetska zdravstvena organizacija smatra da je otpornost na antibiotike jedna od tri najveće pretnje po zdravlje ljudi, kao i da nepravilna upotreba antibiotika vodi ka pojavi bakterija koje su otporne na njih.
Stručnjaci navode da bi, ukoliko se odmah ne pokrenu napori za rešenje tog problema, infekcije koje su izlečive mogle ponovo da se pojave u snažnijem obliku.
Stručnjake brine to što antibiotici postaju sve manje delotvorni što se više koriste. Genetske promene kod bakterija čine ih otpornim na antibiotike i to je prirodan proces, ali je on intenziviran zbog prevelike upotrebe antibiotika.

Dr Donald Porec kaže da otporne bakterije mogu da vode ka pojavi nekih ozbiljnih oboljenja.
"Postoje veoma otporne bakterije u urinarnom traktu, kao jedan od primera ili infekcije kože i pluća, koje inače izazivaju različite vrste bakterija koje postaju sve otpornije. Zatim imate i mnogo ozbiljnije probleme kao što je tuberkuloza u mnogim delovima sveta. Obolelima su bili prepisivani različiti medikamenti kao tretman protiv tuberkuloze i njene bakterije su razvile otpornost", upozorava ovaj stručnjak za infektivne bolesti.

ceo tekst : B92

Van mreže naca

  • Global Moderator
  • *****
  • Poruke: 113519
  • Pol: Žena
  • kad porastem,samo će mi se kasti...
  • Dg: MS
  • Grad: NBgd
Lečimo se švercovanim lekovima
« Odgovor #13 poslato: Septembar 20, 2011, 12:11:18 posle podne »
Lečimo se švercovanim lekovima

 Na srpskom tržištu švercovani lekovi koji ne bi smeli da budu u prometu. Lažni lekovi protiv impotencije, HIV i karcinoma, antibiotici.

Između 80 i 90 odsto dijetetskih proizvoda na tržištu Srbije, prema procenama strukovne organizacije ”Farmaceutsko jezgro”, nema sertifikat o zdravstvenoj ispravnosti za čitavu seriju, već samo za kontrolisane uzorke, i nikako ne bi smeli da budu u prometu.

Šta sve sadrže ovi proizvodi niko ne proverava, a farmaceuti upozoravaju da oni mogu da budu opasni po zdravlje koliko i lažni lekovi, za koje se, takođe, precizno ne zna koliko su prisutni u Srbiji. Pretpostavlja se samo da se ”uklapamo” u procenu Agencije UN za kontrolu lekova, prema kojoj je u najrazvijenijim zemljama lažno oko 10 odsto, a u zemljama u razvoju od 25 do čak 50 odsto lekova!

Naši inspektori su, ipak, optimisti, pa veruju da na tržištu Srbije, gde je registrovano oko 3.200 lekova, broj lažnih medikamenata ne premašuje 10 odsto. Lažni lekovi, mahom za lečenje impotencije, HIV i karcinoma, antibiotici i analgetici uglavnom se prodaju putem Interneta, ali se prošle godine falsifikovani ”cijalis” (protiv impotencije) našao i u apotekarskim rafovima.

- Kvalitet švercovanog leka niko ne može da utvrdi, i ne mogu da se prate njegovi eventualni negativni efekti. Bilo je slučajeva da se tako prodaju i lekovi sa isteklim rokom trajanja. Pacijent je u tom smislu praktično nezaštićen, a najveći problem da se zaustavi promet neregistrovanih lekova i dijetetskih proizvoda je činjenica da postoji ekonomska cenzura i da o tome ne može glasno da se govori - kaže Vukosava Stevanović iz ”Farmaceutskog jezgra”.

ceo tekst : Smedia

Van mreže raca

  • Moderator
  • ***
  • Poruke: 15177
  • Pol: Žena
Odg: Lekovi
« Odgovor #14 poslato: Oktobar 15, 2011, 12:05:12 pre podne »
Milioni nervoznih bez lekova

Službe za mentalno zdravlje zbog novog režima izdavanja lekova imaju 30 odsto više pacijenata. Sedative pije više od 1,3 miliona stanovnika, većina nema karton kod psihijatra.
Kada se istroše zalihe i prođe rok od tri meseca, za koliko sedative može da propiše izabrani lekar, očekuje se pravi ”stampedo” na psihijatrijske ordinacije!

U zdravstvenim ustanovama u Srbiji, međutim, prema evidenciji Instituta za javno zdravlje ”Dr Milan Jovanović Batut”, radi ukupno 1.001 psihijatar. Kada se ”izvede” računica, ispada da, čak i kada se uključe i specijalisti sudske psihijatrije i dečji psihijatri, svakom ”doktoru za dušu” pripadaju 1.344 nervozna pacijenta!

Ceo tekst: Novosti

 

Tekstovi objavljeni na ovom sajtu su autorsko delo korisnika i vlasništvo sajta www.hendidrustvo.info. Svaki korisnik ovog sajta je odgovoran za sadržaj svoje poruke koju objavi na sajtu. Sajt se odriče svake odgovornosti za sadržaj tih poruka. Dalja distribucija tekstova dozvoljena je isključivo u nekomercijalne svrhe i uz jasno citiranje izvora i autora poruke, kao i internet adrese na kojoj se original nalazi. Ako su u pitanju tekstovi, koji prenose lične događaje i sudbine korisnika ovog sajta, za njih morate dobiti dozvolu od autora. Takođe, za ostale vidove distribucije, obavezni ste da prethodno zatražite odobrenje od administratora www.hendidrustvo.info sajta ili autora teksta.