Dg > Multipla Skleroza
Pogled unazad - naše priče
Sklerozica:
Ovaj tekst sam napisao na forumu doktor.co.yu pre nego što sam sve Vas upoznao pa ga prenosim i ovde. Ovo je moj početak "novog" života.
Pol - muški
Godina dešavanja - 2000
Starost subjekta na taj datum - 31 godina
Dakle sve je počelo sa nekim trnjenjem u šakama oko kog se nisam baš previše uzbuđivao, međutim prođe skoro nedelju dana a trnjenje se raširi skoro do lakata a posle još nekoliko dana je utrnuo i deo grudi i stomaka.Generalno nisam se loše osećao ali me je to strašno nerviralo, a pošto lekare izbegavam maksimalno, dao sam sebi dijagnozu "stres".Bombardovanje se skoro završilo a ja demobilisan pa sam tu našao pokriće. E onda na scenu stupa jedan neurolog kod koga sam došao na insistiranje jednog mog drugara. Urade mi silne testove (ne mogu sada da kopam po papirima ali ako nekom bude trebalo ..) i još fali MR. E filmova nemaa, pare imam a nemam kome da da dam. Dobijem ja neke lekiće onako na "neviđeno" i priča se završi odnosno epizoda 1. Ma znao je doca odma šta je u pitanju al nije hteo da me "udari" bez nalaza MR.
Epizoda 2
Godina - 2001
Starost subjekta - 32 godine
Umor, veliki umor me danima muči a posla preko glave i onda šake opet trnu. Šta je ovo pitam se? Setim se da je doca rekao da ako se to ponovo desi, da idem pravo kod njega bez zakazivanja. Tek sada mi se bistri slika da tu ima nečeg goreg od onog što je on napisao u dijagnozi. Opet par dana razmišljanja, leva noga poče nešto da zanosi i panika. Trk kod doce, opet traži MR i sada uspem da ga odradim i odnesem njemu.Buuuum, ode život ko kula od karata u deliću sekunde. Dijagnoza "Multiple skleroza" Završavam u dnevnoj bolnici, gledam flašicu i crevo do moje vene, gledam druge ljude oko sebe i svi sa flašicama a neki su i nepokretni. Ležim i gledam one kapi, pa gledam ove oko mene i po neka invalidska kolica pored kreveta i pitam se "zašto JA". Tada mi se sve srušilo. Oko 10 dana sam bio na kortiko steroidima i posle nekim tabletama na istoj bazi koje sam smanjivao vremenom. Dok sam bio na početku terapije stanje mi se pogoršalo, levu ruku nisam baš mogao da kontolišem kako treba i jedan očni kapak (ne sećam se koji) Nisam radio 3 meseca a kada sam počeo video sam da više nisam kao pre. Prve ozbiljnije posledice.
Epizoda 3
Godina - 2002
Starost subjekta - 33 godine
Početak decembra, opet trnjenje, leva noga ne sluša, leva ruka ne sluša, zvuke oko sebe ne mogu da podnesem koliko su jaki, kao da mi se čulo sluha pojačalo nekoliko puta, šapat deluje kao urlik. Opet bolnica. Opet iste sumorne scene ali tu su dve sestre koje vade stvar. Stalno se nešto zezamo pa mi tako lakše dođe kada idem na "dozu" Nova godina dolazi a mene to ne dotiče, srećom stanje se popravlja. Terapija prelazi na tablete i već ono čuveno "ako nešto bude..... dođi"
31 Decembar - Buuum, zar OPET posle samo nedelju dana? Isti simptomi samo još više izraženi simtomi plus OČI, slabo vidim. Ne OČI, već sam se pomirio da verovatno ne mogu izbeći kolica ali i bez očiju......Nema mog doce, primaju me na hitnu i potom šalju na Neurološku, čujem spominje se neka punkcija. Šta je to? Bolje da nisam bio radoznao. Skidaju me i stavljaju na neki krevet sa točkićima i vožnja kreće. Tresem se od hladnoće i znam šta me čeka al prođe i to. Otvaram bolnički karton 1.1.2003, pacijent broj 1 SREĆNA NOVA GODINA ! Nova terapija,stvari lagano kreću na boljeSestre i dalje zezaju pa mi popravljaju raspoloženje.
Opet prestanak terapije, idemo na tabletice i kontrola za 6 meseci.
Kraj Januara, BUM,BUM,BUUUM.
Treći udar za dva meseca, stanje katastrofa, napadnuto skoro sve što imam, bar mi se tako činilo.Noga i ruka ponovo ko da nisu moje, uši su sada ok ali mirisi, kao i sa sluhom sada mi je čulo mirisa postalo jače, ako neko puši u mojoj blizini, ne mogu da izdržim a ja pušač. Oči se ukrstile, vidim sve duplo. A da, više ne mogu da hodam bez pomoći moje žene, između ostalog napadnut mi je i centar za ravnotežu.Ne mogu da hodam, slabo vidim, levu ruku više ne koristim izgubio sam 15 kila, ličim na smrt. Kada izlazimo iz kuće, sramota me, hoću da nestanem, hoću da umrem, predajem se. Terapija ne daje rezultate. Doca dolazi i počinje priču da više ne sme da me kljuka sa ovim kortiko steroidima i da razmišlja da uvede neki drugi jači lek (sećam se da je bila plava tečnost u pitanju). Moje stanje je iz sata u sat sve gore i gore, u glavi konfuzija, na momente se javi borac ali ubrzo biva potučen. Jedne noći ustajem da odem u kupatilo, pridržavam se za nameštaj i zidove, neću da budim ovu moju mučenicu, njen pakao je ravan mojem ako ne i gori. U kupatilu padam, počinjem da plačem i verovatno prvi put u životu iskreno molim Boga da mi pomogne.
Jutro, budim se, ležim i počinjem neke samo meni znane pokrete za ispitivanje moje funkcionalnosti. Ponavljam te pokrete opet i opet, stanje je definitivno bolje. Prisećam se sinoćnog katastrofalnog stanja i događaja iz kupatila, borac je opet tu i sada drži položaj sa komandom da povlačenja nema. Dva dana kasnije doca odustaje od novog leka i ja završavam terapiju na klasičan način sa tableticama. Stanje se popravlja iz dana u dan mada se desi i neko pogoršanje, obično ako se iznerviram. Imao sam još jednu nezgodu prilikom kupanja, pošto sam jako slabo osećao toplo-hladno okupao sam se vrelom vodom i ošurio se, što meni nije smetalo Na posao sam se javio početkom Aprila
Od tada sam imao još dva "podsećanja" da je gospoja MS tu, ali se nisam javljao doci nego sam isterao onako na nogama. Ishranu sam promenio, izbegavao sam svako meso sem belog pilećeg ali sam na kraju odustao od toga jer sam primetio da meni to više smeta nego što donosi koristi. Ovako laički bih svoju potrebu za hranom odnosno energijom ocenio ovako: Sada mi je potrebno mnogo više energije za neku radnju nego ranije pa stoga se trudim da jedem sve ali ipak izbegavam maksimalno svinjsko meso i bilo šta što je bazirano na svinjskoj masti. Redovno pijem vitamine i uveče pola tabletice diazepana zbog problema sa kočenjem ramenog i vratnog dela. Čulo mirisa je na kraju ostalo slabije, desna ruka reaguje slabije na toplo-hladno, oči su ok.
Ono što mi smeta izbegavam koliko mogu, a to su stresne i konfliktne situacije, duži period bez obroka kao i duži period bez odmora, čim osetim da sam se preforsirao idem da prilegnem a sada razmišljam o promeni posla a sve u cilju opstanka
Eto prijatelji moji po MS-u i ostali, ovo je bilo ukratko ali stvarno ukratko. Ako ima pitanja, tu sam.
Sklerozica:
--- Citat: Zana ---Slicno je i kod mene pocelo: umor, trnjenje, slabost leve noge...
ali u manjem intezitetu. Pocetna dijagnoza je bila: paraparesa spastica, inekcije vitamina B12 su poboljsale stanje, ali vec sledece pogorsanje je uslovilo da primam kortizone i dijagnoza MS.
danas kada o tome razmisljam mislim da je uzrok produzeni stres, bez odmora i organizam je morao tako da reaguje.
Nikada se nisam pitala: zasto ja? Mislim da sam bila pravi kandidat za ovu bolest, ali ne kazem, ipak treba biti rodjen za ovakvo nesto, ne moze bas svako da se razboli od MS. :D )))))
--- Kraj citata ---
Sklerozica:
Hahaha, sada si me podsetila na jedan događaj. Kada mi je data konačna dijagnoza, dolazim ja kući i kažem mojoj mladi sve po redu i na kraju završavam priču sa rečenicom "jesam ti rekao da ovakvih kao ja ima vrlo malo" :D :D :D To je bio komentar da od MS oboli jedan na 300 000 ljudi :D
Sklerozica:
Setio sam se još jednog događaja koji je prethodio prvom pravom simptomu, možda i cele 4 godine. Naime imao sam problema sa okom t.j. nisam mogao da svesno zatvorim kapak. Dobio sam tad neke lekiće i terapiju kod fizijatra koji me terao da se kezim ispred ogledala. Zanimljivo je šta mi je tada rekla medicinska sestra koja je tu radila. "Ovo ti je opomena i moraš podhitno nešto da menjaš u životu"
Kakva baba Vanga :D
Ja sam to pripisao problemu koji sam imao na korenu zuba ali je moj doca nekoliko godina kasnije rekao da je to bio prvi "udar".
Sklerozica:
Sklerozica napisao:
--- Citat ---Ja sam to pripisao problemu koji sam imao na korenu zuba ali je moj doca nekoliko godina kasnije rekao da je to bio prvi "udar".
--- Kraj citata ---
--- Citat: ljudskobice ---I ja sam tog leta pre jeseni kad su poceli bolovi u kicmenoj mozdini
imao, uporno zapaljenje korena zuba.
--- Kraj citata ---
Navigacija
[0] Indeks poruka
[#] Sledeća strana