Tema: Moja priča,G80 Litl-dečija cerebralna paraliza

[Džudi]

Hvala Barbika

Toliko sam depresivna i bezveze i nervozna zbog ove današnje Komisije, da to nije normalno.

Imala sam utisak da me posmatraju kao nekoga ko se folira...jedva sam sklapala rečenice, i nisam mogla odmah da navedem kako mi se tačno zove Odsek u kome trenutno imam Rešenje.

Padanje na ulici ih je totalno zbunilo.

I priča o mobingu bivše šefovice i ne znam zaista kakav će biti Zaključak.

[angely]

nadamo se da ce biti reseno u tvoju korist 

[barbika]

ne znam zaista kakav će biti Zaključak.

bice to sve u redu,samo hrabro i glavu gore 

[tatijana]

ne ,brini za to..oni svakog posmatraju kao da se folira..

[angely]

da...a sta onih koji se foliraju i prodje...

[Džudi]

Čula sam da će mi ocena biti 1 - male, neznatne prepreke i zapošljavanje pod opštim uslovima-parafraziram taj deo, ne znam napamet.

Nemam nikakva prava iako imam 80 posto tel. oštećenja! Tako su mi rekli.

Zaključak Komisije još nisam dobila. Na bolovanju sam. Osećam ovih dana nenormalne bolove u donjem delu kičme i u nogama, jedva hodam. Ne pomažu ni lekovi protiv bolova. Ne mogu da spavam zbog bolova.

U ponedeljak idem kod otropeda, jer su i skočni zglobovi jako otečeni.

Čekam da se jedna lekarka neurolog vrati sa odmora....idem preko veze...

[tatijana]

Kako sa tolikim tel.ostecenjem i takvim bolovima covek moze raditi  i nemati nikakva prava na lakse rad.mesto?

[Džudi]

Kako sa tolikim tel.ostecenjem i takvim bolovima covek moze raditi   i nemati nikakva prava na lakse rad.mesto?

Ne znam. Meni nije problem da sedim tamo za kompom par sati i da radim...i malo da prošetam i ponovo da radim.

Problem je ova inkontencija i problem je dolazak na posao i odlazak sa posla. Ne mogu da idem prevozom ujutru, a ponekad ni popodne.

Taksi je preskup da bih se i vraćala, dovoljno što odlazim na posao taksijem. Tako od 2005.godine.

[Džudi]

Zaboravljam. Sve više i više. Danas, tj, juče, javi mi se neki momak na ulici, kaže " Dobar dan, kako ste " ja kažem " Dobar dan, dobro " i on gleda zbunjeno u mene i gleda, a ja ćutim i on ode.

Nemam pojma ko je.

U šumici, dok sam išla kod kozmetičara sa mamom, pitam mamu kako se zove ono " malo žuto cveće ". Zaboravila sam da je to maslačak!  A o maslačku smo pričale pre neki dan.

Juče mami kažem da je spisak za kupovinu na frižideru, a on danima stoji magnetom zalepljen iznad šporeta.

Zaboravila sam kako se igra veliki, a kako mali remi.

Zaboravila sam kako se zove mesto/selo gde živi majka mog dečka.

Sto puta mi je to ponovio i ja ne znam.

U " Maxiju " ne znam gde šta stoji, a xyz sam bila tamo, i ništa nisu menjali. Kao ludak šetam sa onim kolicima juče i tražim mamu, a ona iza mene...

Ja bez šale mislim da ovo nije blag kognitivni poremećaj, već da je nešto mnogo strašnije.

Inkotencija - nekad iz čista mira, nekad kada se smejem, ili kada se naprežem i kašljem.

Plašim se!

Dečko me hrabri i ponavlja da će on biti tu iako ga zaboravim....

Osećam se kao da imam 89 a ne da punim 39 godina ove godine. Strašno.

[Džudi]

Bila sam kod neurologa u Domu zdravlja. Dao mi je lek za kognitivni poremećaj i uput za neurologa u Kliničkom centru.

Zvala sam danas da zakažem, i kažu da prvi put mora lično da se dođe da se zakaže.

Strašno.

Plašim se-rekao mi je dr da ću raditi MR, EEG, plus neka dodatna neurološka ispitivanja. I rekao mi je da sam nestabilna na nogama i da zato padam, i da je greška bila operacija...i tako, nije me utešio...

I on je spomenuo " pomagalo " tačnije štap.

Kupila sam. Ne znam da hodam sa njim. Znam sa štakama, nažalost...

I osećam se.....ne samo umorno, već i prazno i strašno....

[Lili123]

Zbunjena, ne brini toliko...
I hodanje sa stapom je stvar navike...
U vreme kada sam lomila noge i hodala sa stakama prilikom prelaska na hodanje sa stapom mi je bilo grozno...
I danas znam da uzmem stap (kada je led i sneg...) i nije me briga sto sam relativno mlada i sve tako sa stapom dodjem na posao (a radim u skoli)...

[Džudi]

Učim da hodam sa štapom. Ozbiljno, potreban mi je. Osećam sigurnost ili je to placebo efekat, ne znam.

Sutra zakazujem kod psih, a onda ću -po povratku iz njene ordinacije da zakažem kod neurologa. Moram da imam i taj nalaz zbog komisije. Ponovne, nadam se pozitivnom odgovoru na žalbu.

***
Pijem Ginko kapsule za koncentraciju. Videću kako deluju.

Kiss for all

[Džudi]

Bila sam juče kod neurologa na Kliničkom. Predložio je banju i dao mi nekoliko vrsta lekova i dijagnozu G80. Dečija cerebralna paraliza.

A ja imam hemiparezu leve strane. Ja se saplićem po kući, padam po ulici... boli me često glava. Zaboravljam sve više i više. Očekivala sam da će tražiti CT mozga, EEG, ili neke slične analize, ali ništa od toga. A ovo je bio prvi pregled.

Bez komentara sam.

Inače, koristim štap kada se vraćam kući sa posla, i polako se navikavam na njega. U početku sam se osećala strašno, jer su komšije, poznanici, kolege, bili radoznali....i bilo je dosadno svima da pričam istu priču, o padanju na ulici...

[Džudi]

Da li mi verujete da me boli koleno, tj.ispod kolena-mesto na koje sam pala pre par meseci?

Dobih i od prijatelja -ortopeda neku čudnu dijagnozu i kremu da mažem koleno-tada kada sam pala.

E, sada..to mesto me boli, trne mi, imam osećaj kao da je opekotina!

U DZ ne radi rengen. A moram da snimim kolena pre odlaska u banju-biće pozitivno rešeno, tako su rekli mojoj mami.

[angely]

a jel imas tu kremu pa da namazes msm jel to za bol ili sta?