Tema: Bez kompjutera kao bez štapa ili kolica

[sand]

Računar je sredstvo koje osobama sa invaliditetom omogućava da se obrazuju i zaposle, ali im država ne pomaže da dođu do tog, za mnoge preskupog pomagala

Udruženje slepih i slabovidih Srbije „Beli štap“ predstaviće Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike novi projekat obuke osoba sa ovom vrstom invaliditeta za rad na računaru. U Srbiji ima oko 12. 000 slepih osoba, od kojih samo oko 1.000 koristi ili može da koristi računar. Međutim, ne mogu svi da priušte kompjuter, a pogotovo softver. Programi koji su slepima potrebni za rad na računaru koštaju oko 1.500 evra, što je suma za koju se mogu kupiti četri računara na kojima bi taj softver funkcionisao bez problema.

- Rad na računaru za nas ne predstavlja prozor u svet, već prozor u realna dešavanja u okruženju, mogućnost da komuniciramo, koristimo internet, štampane medije, radimo na kompjuteru.., ali je teško doći do legalnog softvera. Ministarstvo nam je prošle godine podelilo sintetizator glasa, anrider (unReader). Ovaj program omogućava glasovnu komunikaciju sa računarom, ali program koji zamenjuje operativni sistem, JANJS, košta 1.200 evra. Ova dva programa, ili dva programa ovakve vrste moraju da rade u isto vreme, ali nam Ministarstvo nije dalo i JANJS, tako da nam ni anrider ne treba. Računar je za slepe pomagalo i mora biti dostupan kao i našim prijateljima koji koriste kolica, slušne aparate i sva ostala pomagala koja im daje država - kaže predsednica udruženja „Beli štap“ Vesna Nestorović.

Istraživanje Centra za razvoj inkluzivnog društva pokazuje da je 79 odsto osoba sa invaliditetom u Srbiji nezaposleno. Zbog nedostatka sredstava, slepi imaju dva izbora, ili da ne koriste računare ili da koriste piratski softver.

- LJudi koji odlučuju o našem radu ne shvataju da mi nismo oni koji treba da dobijaju mrvice, već da hoćemo da radimo legalno i da naš svaki polaznik škole računara bude u prilici i da u svom domu radi sa legalnim softverima. Ovo će uključiti slepe i slabovide u sve sfere društvenog života - napominje Nestorovićeva.

Vlada Slovenije je 2000. godine platila 60.000 maraka Institutu „Jožef Stefan“ da kreira sintetizator glasa, koji se može besplatno preuzeti sa Interneta. Ovaj institut radi na novoj verziji ovog softvera, koji će takođe biti besplatan. Ovaj sintetizator, zajedno sa češkim i hrvatskim, koriste slepi u Srbiji, zbog jezičke sličnosti. Ipak, oni ne funkcionišu tako efikasno kao lokalizovani softver. Nemar države Srbije prema slepim i slabovidim ljudima najbolje se ogleda u mizerno malim sredstvima koje treba da se izdvoje iz budžeta za ovakve projekte. Na primer, lokalizacija JAVS-a za srpsko govorno područje košta oko 15. 000 evra, što je smešna cifra za jednu državu.

glas javnosti

[Sladjana_Boj]

Za mene licno je komp izlazak u svet ali kako kupiti kómp i govorni program od cega pa tako se mí slepi samo sekiramo i sutra nas nema i koga je briga za to nikoga