Tema: Oni (ni)su uz nas

[Maca]

O sazaljenju nema govora!
To niko od nas ne voli.

Dajemo si lahko samo podporo, ker najbolje razumemo kaj se nam dogaja.

[amia]

ma kad boljr razmislim nisam lose prosla......evo slava mi se priblizava ......prvi put da cu mozi da zakeram da mi sa pomogne......dalje gosti ce da gledaju vise u casu nego u tanjir pa i moja ranija manijacenja od spremanja ce se redukovati ......a niko nece da se ljuti ili ogovara.......ih kad zapevaju (onako pijani i disharmonicni treba preziveti.......

[MiSteriozna]

Sta je bre vama ljudi?
Drugacij oblik postojanja ne podrazumeva nistavnost takvog oblika postojanja. Odsustvo siroko prihvacenih oblika vrednosti ne podrazumeva nepostojanje drugih oblika vrednosti. Zivite dalje i podarite okolini ono najlepse kod sebe, i verujte da toga ima kod svakoga.

Da se kladimo?

Uzivajte

e pa dragi moj, nije sve u zivotu bas tako jednostavno, pogotovo kad je MS u pitanju.Ljudi su skepticni prema takvim stvarima,znam iz licnog primera, posle dijagnoze ne mogu da izbrojim na prste ljude koji su ostali uz mene.Dok sam bila zdrava ,svi su bili tu pogotovo kad su  izlasci i druzenja u pitanju.Sada je sve drugacije.Ljudi me izbegavaju na indirektan nacin, ali se to vrlo jasno vidi.Kao da ne daj Boze imam SIDU.A i kod takvih stvari mrzim diskriminaciju.

[raca]

Pozdrav MiSteriozna drago mi je da si postala novi clan foruma.
Sto se tice teme u pravu si ljudi te pocinju izbegavati na indirektan nacin (oni valjda misle da su tako fini i kulturni) a u stvari samo prikazu svoje pravo lice. Meni se cine da nas smatraju osobama drugog reda. Meni to preterano ne smeta vise, mozda u pocetku jeste, ali pocetak je bio davno pa sam to prevazisla A ima i onih koji ti pocnu pronalaziti neke cudotvorne lekove koje su oni zamisli otkrili jer je tetka njihove ujne na taj nacin izlecila neku neizlecivu bolest. Neznas da li bi se smejao ili plakao. Jeste ponekad obeshrabrujuce ali u krajnjoj liniji ne zivis ti od njih i vrlo verovatno mozes i bez takvih, a uvek i ostane neko ko ti pruza podrsku. Nisu svi ipak tako losi nadje se uvek neko sasvim OK.

[Maca]

MiSteriozna!
Meni je drago, da sada znam ko mi je pravi prijatelj. Neki su otišli, a dobila sam druge mnogo bolje. Svi koji su mi ostali, stoje uz mene i samo takvi prijatelji nama trebaju.
I ti češ upoznati ovo i neče ti smetati više diskriminacija. Svejedno možemo biti sretni i uživati u životu sa ovim što imamo. Život je još uvjek lep. Pružajo nam se nove mogučnosti. Treba ih je samo koristiti.
Lep dan!

[Maka]

Ja uopste nisam primetila promenu u ponasanju ljudi oko mene. Sem blize okoline koja stalno davi, sedi, smanji dozivljaj, bas sad to moras da uradis, kao da niko drugi ne moze to da uradi. Ali ja to vidim kao dobronamerne recenice, zele da me zastite.
A i medju prijateljima uvek ima neko ko je nesto procitao, ali meni to ne smeta. Ja mislim da oni zele da pomognu. Mislim da su sve to dobre namere i ne vidim zasto bi smetale. Mozda se u nekoj i nadje stvarno nesto pametno.

[Sklerozica]

Mako, pa ti sama rekla da malo ljudi i zna za tvoju muku. Onaj ko je saopštio malo širem krugu, ima drugu situaciju.

[Maka]

Oni koje zovem prijatelji, pa cak i ono malo sire drustvo zna.
Kao i familija.
Na poslu odabrani.
Prosto ne vidim ni potrebu da ostalima kazem. Ne bih im rekla ni da imam kamen u zuci
Mislim da puno i tih problema krece iz nasih glava, kao i uvek. Mislim da mi sami sebe gledamo drugacije, pa nam se cini da i drugi to rade.
Kako ovo meni nije jedina "muka", zamisli kada bi ih o svemu davila. Bila bih smor, pa ko bi voleo sa takvom osobom da provodi vreme.
Cak ni ja sama sa sobom kada bih stalno analizirala.

[raca]

Verovatno vecini nas to kako nas gledaju drugi nije najveci problem inace da je suprotno mi bi bili psihijatrijski a ne neuroloski bolesnici. Samo situaciju konstatujemo onakvu kakvu je vidimo.
 Za sebe ne mislim da sam drugacija. Nikoga ne gnjavim sa svojom bolesti bar ne nikako sire okruzenje a nastojim i blize da postedim koliko mogu. Mislim da nisam ni bolja ni gora zato sto imam MS ali ne mogu da ne primetim nekad cudno ponasanje nekih ljudi (jos da napomenem da nisam paranoicna, ne prividjaju mi se stvari i ne cujem zvukove).
Po meni najbolje i najduhovitije taj odnos drugih ljudi prema nama je objasnio onaj profesor na sajtu http://multiplesclerosissucks.com/
Ali citajuci sam pocetak ove teme(tek sada) koliko sam ja shvatila tu smo trebali pisati o odnosima sa onim ljudima koji su nam najblizi i cije nam misljenje nesto znaci i da li su oni uz nas ili nisu (na svu srecu sa njima je vecinom bolja situacija), a ne generalno o svim ljudima u okruzenju. Ja sam se temi prikljucila kasnije i uglavnom pisala o ovim drugim. Mea culpa.

[Sklerozica]

Verovatno vecini nas to kako nas gledaju drugi nije najveci problem inace da je suprotno mi bi bili psihijatrijski a ne neuroloski bolesnici. Samo situaciju konstatujemo onakvu kakvu je vidimo.

Bravo.    Lepo rečeno.

[Maka]

Ja ipak nista ne razumem, ali nije mnogo ni bitno.
Ja samo mislim da mi u necemu i jesmo razliciti i da je to cinjenica.
To nas ne menja kao ljude, ali su nase navike i mogucnosti definitivno drugacije od drugih.

[MiSteriozna]

e ljudi, mene nije bilo ovih dana, bila sam u bolnici, na neurologiji, primila sam kortice i ne mozete da verujete mnogi su mi se nasli i to me je jako obradovalo.puno pozdrava od misteriozne!

[Sklerozica]

Pozdrav.

[Ena]

Ja polako pronalazim temu po temu(bravo za mene)Sto se tice moje porodice imam puno razumevanje i od supruga i od dece,moja mama mi pomaze maksimalno dok svekrva misli da se foliram i da samo koristim njenog sina.Mene za to boli uvo.Meni su vazni oni kojima je stalo do mene.Sa suprugom sam od 16-te god.i u avgustu ce biti 20 god da smo zajedno.Troje dece imamo i nedam nikome da ga truje protiv mene pa makar to bila i njegova mama.Iako sam na nogama i mogu sama mnogo da uradim ipak mi on prvi govori'odmori malo'.A sto se tice samoce....to neznam da li bih podnela,jer kad deca odu svako na svoju stranu suprug na posao a mama nije tu osecam se grozno.Znam da nekome prija samoca ali ja sam valjda poseban slucaj,SAMO DA NISAM SAMA.malo kasnim jer se polako ukljucujem.Veliki pozdrav svima

[Maki]

  bravo za tvoga supruga
kod mene je situacija potpuno drugacija
porodica moga muza zali njega sto mora da zivi sa mnom,njega im je najteze,a on isti ne pokzuje znake razumevanja.i tek sad kad sam saznala da imam ms i da je ustanovljeno da ga imam vec 9 godina ispade da sam ja sve znala i krila. moji roditelji ne zele da im pricam o bolesti ubijedjeni su da ja imam probleme sa kicmom.ostaje jedino moj brat koji je upoznao bolest bolje nego ja,prevodio mi kuvare sa engleskog posto ja bas i nisam vjesta sa engleskim.to mi teze pada nego sama bolest.evo placem i dok kucam.djeca su mi mala i od njih imam utjehu bas zato sto su mali i sto sam im  potrebna a sad suprugova porodica hoce da im ostavim djecu posto govorim da nekad nemam snage (ne znam sto mi je  i trebalo to  da pricam).
grozno je kad ste ne shvaceni u ovakvoj situaciji.ne znam zasto imam ms (to ni dr ne znaju),ne znam zasto sam toliko umorna.znam da mi je jos teze kad sam sama u svemu ovome,znam da ce mi biti jos gore ako nastavim sa ovakvim bedakom,ali osjecam se sama,pez podrske.treba li da sjednem u kolica pa da razumiju kad  kazem da nemam snage,da sam pospana.ostaje mi samo da nadjem nacin da se trgnem i da mislim samo na sebe i moja dva andjela i da budem sretna sa njima i sa saobom jer hodam jer trpim sve sto bolest nam donosi .
pozdrav,nadam se da nisam bila preveliki crnjak