Tema: Oni (ni)su uz nas

[Maki]

ovih dana sve vise osjecam da sam sama,zaboli kad se pozalite nekome za koga smatrate da ce vam se naci i dobijate odgovor,pa dobro,podji kod dr,mozda neke stvari i mogu da se srede i bez dr,mozda sam upravo zbog takvog stava ,koje i nije od juce,i klonula .jja pokusavam da budem jaka i da se razveselim uz djecu,plus briga koju nosim kao majka,ali nekako mi ne uspijeva zadnjih dana,nikako.sad cu pokusati da svalim krivicu na ovo blesavo vrijeme ali ne mogu uvijek ni traziti drugog krivca...
bas se ucrnjacih
BICE BOLJE,BICE BOLJE

[BorisD]

Porodica je veliki podsticaj i veliki stub podrške. Ako u njoj ne bi bilo toliko snage verovatno ne bih mogao sve ovo da preguravam. Smatran da za sve postoji vreme. tako i za objačnjavanje porodici.Naročito onim najmlađima. Ne očekujem da Sara (2,5 god) shvati i razume ono što mi se dešava. Srećom još sam potpuno pokretan i , osim bavljenja sportom i isličnim aktivnostima, nemam većih ograničenja i polako je uvodimo u priču. Gori problem su oni drugi, oni van porodice, kojima je teško da razumeju i u nekim slučajevima ponašaju se sasvim nerazumno.

Iskusio sam to i zaista nisam siguran da bih mogao da ulazim u bilo kakve aranžmane sa ljudima koji ni ne pokušavaju da razumeju. NPR imao sam dosta dobar položaj i posao u jednoj stranoj kompaniji. Šef stranac je imao potpuno poverenje u mene do prvog relapsa....I pored mog objašnjenja da sam imao problem sa očima i da nisam mogaoi da radim jedino što je mogao da kaže je "Ala ti je objašnjenje , pa dao sam ti notebook da radiš od kuće" ?!

posle toga nastaje ludilo. Čovek me isključuje iz svega , izbegava bilo kakvu komunikaciju samnom i pokušava da me otera iz kompanije...to mu je i uspelo .

Naravučenije koje sam izvukao iz toga : Nikada više saradnja sa ljudima koji nemaju razumevanje za radne karakteristike koje neminovno nosi ovakva dijagnoza. Oni definitivno nisu sa nama. 

[ammara]

Meni su svi ljubazni i brižni.Ali ja sam za sada jako dobro i ne treba mi neka usluga ili pretjerano razumjevanje,pa im i ne otežavam.Šta bi bilo kad bi bilo,ne znam,ali se nadam dobru.Mislim,ipak,da iako me razumiju da sam bolesna,ne shvaćaju u potpunosti što mi se dešava sa psihom,i onda to nekad malo bude kamen spoticanja.
Ne radim,imam 4 djece,hvala Bogu,a oni su dosta razumni,i trude se da me ne opterećuju.Mada su još mali,vidim da bi mi željeli dati do znanja da su tu za mene,uvijek.Zato me jako ražalostila Amiina priča,jer ipak je to već odrasla djevojka,a tako je tretira...Valjda će ovi moji ostat ovako dobri i brižni,ako Bog da..A i tebi,Amia,želim da se stanje što prije popravi i okrene u tvoju korist.I svima vama!:)

[Maki]

interesantno je da sam ja imala veliko razumijevanje od strane mog bivseg direkora,ja sam morala napustiti firmu zbog selidbe ali covjek mi je ujedno rekao i ako pozelim raditi negdje u struci da mu se javim,dozvolio  je i da ostanem kuci dokle ne budem spremna da se vratim na posao cak je i primanja htio da mi uveca.eto,neko od koga se najmanje nadas ,razumije te i u neku ruku pomaze vise nego li je svjestan toga.

[Sklerozica]

posle toga nastaje ludilo. Čovek me isključuje iz svega , izbegava bilo kakvu komunikaciju samnom i pokušava da me otera iz kompanije...to mu je i uspelo .

Naravučenije koje sam izvukao iz toga : Nikada više saradnja sa ljudima koji nemaju razumevanje za radne karakteristike koje neminovno nosi ovakva dijagnoza. Oni definitivno nisu sa nama. 

Takvih je zaista malo. Većina bi uradila što i ovaj koga pominješ. Doduše, znam za iskustvo (ne moje) da je stranac u sličnoj situaciji ispao ljudina.

Možda bi mogli da pravimo i Black listu firmi koje posluju kod nas. 

[Ena]

Moja "drugarica" je otvorila skoro prodavnicu sa proizvodima za higijenu.Rekla mi je da ću raditi kod nje kad joj krene posao jer sam radila kao trgovac godinama.Ali...samo sam jednog dana videla drugaricu od moje ćerke (koja je završila drugu struku)da radi kod nje.
Tako da me više ništa ne može iznenaditi.

[BorisD]

Možda bi mogli da pravimo i Black listu firmi koje posluju kod nas. 

Covek je samo pasosem stranac....
Rodjen u Novom Sadu, Studirao u Sarajevu.....
Sada je vracen u sarajevo...nije da sam zloban ali dobio je dovoljno...(ne zbog Sarajeva vec zbog posla koji ce raditi)

Licno sam protiv lista.

Ova kompanija nije kriva , mislim, genije je sve to drzao za sebe. Otkrice se ...zena na porodiljskom koja je prosla isto sprema tuzbu....

Definitvno mislim da je stvar u ljudima ne u firmamam. Nasmejem se kada pomislim da nas mogu juriti za godinu ili dve kada im zaposljavanje ljudi sa zdravstvenim problemima bude donosilo korist. (kao sa trudnicama svojevremeno)

Mislim da je vreme da se napravi jedno povezano udruzenje koje ce imati snage za ovakve slucajeve. Sadasnje se pokazalo kao nedeovoljno i neefektivno...iako ne radi se tu samo o ljudima....

[Maki]

ako mi majka bude još jednom rekla da ja nemam ms i da su doktori pogriješili poludjeću...

[U prvom licu]

I meni niko neveruje, niko me ne razume. Mozda zvucim trivijalno ali tako je..
Nemam decka, i prijatelji se proredjuju, normalno kad ih izbegavam, jednostavno nisam paspolozena za druzenje. Niko me ne cuje sta govorim...Najblizi beze od stvarnosti, zatvaraju oci, mozda na taj nacin samo zele da me utese. Ne zameram im.

[Maki]

mogu da razumijem ali ne i da shvatim...

[naca]

ako mi majka bude još jednom rekla da ja nemam ms i da su doktori pogriješili poludjeću...

Ja sam se trudila da moju mamu razumem i digla sam ruke.
Ona je sa mnom u kući,isto mi priča.Sve što kaže ja pustim da mi napravi promaju u glavi.Nemoj da se nerviraš,boli kad ti najrođeniji osporavaju,sve.
Okreni se dečici i mužu.

[Asja]

Sve je to taština. Ponekad mi se čini da svet ne pokreće ljubav i dobrota već ljudska taština.

Zašto roditelji ne mogu da przinaju sebi da je njihovo dete bolesno? Zato što to smatraju ličnim neuspehom(ko zna akve su planove imali sa nama). Moje mišljenje koje ne mora da bude tačno.

A zašto nas nervira što se oni tako ponašaju? Zato što smatramo, očekujemo da naši najbliži trebaju, moraju da nas razumeju. A eto ne moraju. To što se neko naziva našim roditeljem ne znači odmah da zna ili mora da ispunjava tu ulogu onako kako valja i trebuje.
I da li smo mi dovoljno odrasli da prihvatamo njihov izbor da ne žele da znaju da njihovo dete, eto, ima zdrastveni problem. Ako jesmo onda nema ljutiš. Svako ima svoju stvarnost onako kako je kreira. Ako su je oni tako kreirali onda imaju potpuno pravo na to, jer je to njihov izbor.

I na kraju ostajemo sami. Uostalom čovek uvek ostaje sam, samo se postavlja pitanje koliko smo spremni da prihvatimo tu realnost.

I naši roditelji su nečija deca..

[Ena]

Ja od mojih roditelja imam veliku podršku,pomoć i razumevanje.To što se meni desilo da imam ms ne smatraju svojim neuspehom.Desilo mi se to i gotovo,mogla je možda da bude neka teža bolest i bolnija i za mene i njih i opet bi bili uz mene.
Ulogu roditelja moja mama ispunjava tako da ja nekad ne mogu da zamislim  dan da ona nije tu samnom.Ona bez obzira na to što ja mogu sama ipak dođe i meni pomaže oko kućnih poslova.Imam dve ćerke koje su odrasle i od kojih isto imam veliku pomoć i razumevanje,od supruga takođe.
Ipak bez obzira na sve to ja se trudim da sama neke stvari dovedem u red i da uradim ono što oni misle da ja ne mogu.Ja to naravno uradim ako znam da mogu.Nikada mi nisu rekli "zašto si to uradila ti to ne smeš" ili slično jer znaju i poznaju mene i moje mogućnosti.Ono što ne volim kod mojih jeste saželjenje i oni se toga drže i poštuju to.

Nisu svi isti ni kao roditelji ni kao deca,imam u svojoj blizini svakavih i jednih i drugih,tako da sam srećna što imam moje najmilije takve kakvi su.

[sama]

Svaki roditel trebalo bi isunjavati tu ulogu roditeljakako valja i kako treba, naravno sve u svoje mogucnosti, ali posebno kada je njegovo djete bolno.,onda mora da razumje svoje dete i da ga podrzava , ohrabruje , mislim da se to od njega i ocekuje, pa ko bi drugi najbolje trebao razumeti, roditelji deca i deca roditelji.Zasto ne prihvatiti, zasto kreirati laznu stvarnost, dali to neko radi kako bi zastitio samog sebe?Bice bolje i toliko?
A to da smatraju da je licni neuspeh?/Mozda se roditelj pita stalno gde sam pogresio, dali sam postupio kako treba, i milion drugi pitanja ali, to se valda pita svaki roditelj u vezi svoje dece. ja sam i roditel i dete, pa se i mojamajka pita gde je to ona pogresila, zasto se meni neke stvari desavaju, ali je ona meni najveca potpora, majvise me razume, i zna kad treba da se povuce.
.

[naca]

Kako kažu,sto ljudi sto ćudi,ne ponaša se svaki roditelj kako si opisala Sama.
I ja sam roditelj i naravno da bez obzira na ovo čudo što me snašlo,dajem sve od sebe da im pomognem u svemu i da ne osete koliko je moguće moju bolest.Oni i muž mi pomažu u svemu.
Moja mama...Kakav njen neuspeh,to joj nije ni na kraj pameti.