Hvala Ana, očito je da sam olako prešao preko tog linka kada sam ga video.
Devojka se zove
Dragana Rodić i iz Niša je.
Gde sve možemo pomoći
Fondacija “ Dragana Rodić ” upućena je u lečenje raznih oblika poremećaja lokomotornog sistema pruzrokovnih oštećenjima bilo da je para- ili kvadriplegija, sarađujući trenutno sa bolnicom u Kini,
Multipleks skleroza -ista bolnica u Kini koja pomaže pacijentima sa para- ili kvadriplegijom ,
Leukemija -u kontaktu smo sa prof.dr Pavletom Milenkovićem koji u našoj zemlji može pomoći i uputiti na dalja lečenja.
Fondacija Dragana Rodić :
http://fondacijadraganarodic.izlog.org/ Lek u matičnoj ćeliji? Dvadesetsedmogodišnja Dragana Rodić, koja je pre šest godina u teškoj saobraćajnoj nesreći ostala invalid, prva je iz SCG koja se podvrgla eksperimentalnoj operaciji ubacivanja stem-ćelija u ozleđen deo kičmene moždine. Operacija je urađena u Kini.
Dragana Rodić je posle nesreće bila u teškom psihičkom stanju. Imala je podršku porodice i prijatelja, ali je od lekara mogla da čuje samo surovu realnost. "Odmah su mi rekli da sam povredila kičmu i da treba da se prilagodim", kaže ona.
Pored upornih vežbi u rehabilitacionim centrima, Dragana Rodić je svakodnevno sa svojim verenikom, koji je s njom preživeo nesreću, na Internetu i preko ostalih veza pokušavala da sazna ima li nekakvih šansi za oporavak. Posle pet godina je našla doktora Bojana Pejovića, koji joj je objasnio da postoji nova, eksperimentalna operacija u kojoj se koriste matične ćelije. Te ćelije, prema nekim istraživanjima, imaju mogućnost reprodukcije oštećenih tkiva i nervnih završetaka.
Dragana je u junu operisana u Pekingu. Na povređeno mesto su joj transplantirane matične ćelije iz sluzokože nosa. Danas, Dragana Rodić kaže da oseća promene. "Osećam za mene neke bitne promene. To su minijaturne, ali za mene ipak velike. Na primer, osećam stopalo", kaže ona
Pavle Milenković se godinama bavi istraživanjem matičnih ćelija. On smatra da ima razloga za optimizam. "Nade su velike i postoje teoretske mogućnosti da se premosti povreda koja je oštetila njenu kičmenu moždinu", kaže Milenković ali i upozorava i na moguće neželjene posledice te transplatacije. "Postoji strah da će se te ćelije pretvoriti u maligne, pa je potrebno dodatno ispitivanje", kaže on.
Dragana Rodić vežba u Zavodu za rehabilitaciju u Niškoj banji. Lekari u Kini rekli su joj da bi, ako stalno ide na terapiju, za dve do šest godina mogla da prohoda. Iako naglašavaju da uspešnost ubacivanja matičnih ćelija još nije naučno dokazana, terapeuti u banji kažu da Dragana Rodić odlično napreduje.
Izvor:
http://www.b92.net/info/komentari.php?nav_id=178492 Nada za nepokretne Dok je skoro godinu dana tragala za brojem telefona bolnice u Pekingu koja se bavi metodom ubacivanja matičnih ćelija u prekinuti deo kičmene moždine Nišlijka Dragana Rodić shvatila razmere medijskog vakuuma koji okružje paralizovane osobe iz naše zemlje.
Zato je prva osoba iz SCG koja se podvrgla ovom eksperimentalnom zahvatu čvrsto odlučila je da osnuje organizaciju koja bi paraplegičarima i kvadriplegičarima pomagala da sa što manje muke dođu do preko potrebnih informacija o najsavremenijim metodama lečenja paralize, ali i u prevazilaženju drugih problema. Udruženje „Dragana Rodić“, koje je i zvanično registrovano prošle nedelje u Nišu, prati još jedan kuriozitet - to je prva takva asocijacija na prostorima bivše Jugoslavije.
- Većina osoba koje su ostale nepokretne usled bolesti, saobraćajnog udesa ili druge traume, trenutno nema pristup pravim informacijama o, recimo, najsavremenijim dostignućima u lečenju paralize, uspešnosti i rizicima tih medicinskih zahvata, gde se šta radi i koliko košta. Poslednjih meseci zvalo me je više stotina ljudi iz naše zemlje i inostranstva, koji imaju isti problem kao ja i koji su želeli da im ispričam svoje iskustvo. Svako od njih je prepušten sebi u potrazi za informacijama o lečenju. Udruženje će pre svega to informisanje podići na viši nivo ali i pokretati projekte koji bi omogućili lečenje najsavremenijim metodama - priča Dragana za „Blic“. U stalnom je kontaktu sa našim poznatim genetičarom dr Miodragom Stojkovićem, koga će uskoro i posetiti na novoj adresi na kojoj je nastavio istraživački rad - u Valensiji.
Jedan od prvih planova Udruženja „Dragana Rodić“, koje je registrovano kao nevladina, neprofitna i nestranačka organizacija sa sedištem u Nišu, biće otvaranje info-centra. Ali, prethodno moraju da reše pitanje prostorija, uslužnog telefona i finansiranja osnovnih troškova. Planiraju da se obrate Skupštini grada Niša i donatorima, nadaju se razumevanju i podršci.
Sa Draganom je gotovo nemoguće razgovarati duže od deset minuta a da joj ne zazvoni telefon. Svakome bi da pomogne, da mu ispriča svoji priču - zna kako je ljudima koji imaju takve probleme i šta za njih znači topla reč od nekoga ko ih razume. Nikoga, veli, ne može da odbije iako je zbog toga vreme planirano za vežbe i rehabilitaciju u toku dana svela na minimum.
B. Janačković
Izvor:
http://www.blic.co.yu/arhiva/2006-03-28/strane/drustvo.htm Drugi pacijent iz Srbije u Kini
27. decembar 2005. | 18:52 | Izvor: B92
Peking -- Drugi pacijent iz Srbije će se u Pekingu podvrgnuti operaciji ugradnje matičnih ćelija u povređeni deo kičmene moždine.
Operacija je predviđena za sutra, 28. decembar. Zoran Marković iz Aleksinca u kolicima je već 11 godina. Do sada je imao dve operacije, kao i mukotrpne rehabilitacije po raznim bolnicama u svetu. Kada je saznao za mogućnost operacije u Kini, obratio se za pomoć fondaciji Dragane Rodić, koja se i sama operisala u toj bolnici.
Marković je, iako svestan da su ovakve operacije još neispitane, u potpunosti optimista i nada se da će se oporaviti. Marković je samo jedan od velikog broja ljudi koji se interesuje za ovakvu metodu operacije, kaže Ivana Protić, jedan od osnivača fondacije Dragana Rodić: "U Peking smo poneli veliki broj nalaza i snimaka od pacijenata iz Srbije. Ljudi ipak unapred treba da znaju kakve su im šanse jer nemaju svi iste izglede za oporavak."
Naučnik u klinici u Pekingu, doktor Hu An, kaže da će tradicionalni koncept da povrede kičme ne mogu da se leče uskoro pasti u vodu. On navodi primer pacijenta iz Amerike, koji do operacije nije mogao da se pomeri, a sada, dve godine kasnije, uz pomoć pomagala može da se kreće: "Operišemo tako što napravimo mali rez iznad i ispod obolelog mesta, a zatim ugrađujemo matičnu ćeliju. Ukoliko je prošlo 10 godina od povrede, pacijent ne može očekivati da će prohodati za dva dana. Naš metod može da poboljša neke funkcije, da ojača rad mišića."
U ovoj bolnici leče se pacijenti iz celog sveta. Jedan Inbdijac kaže: "Meni su doktori u Indiji rekli da mi je ovo poslednja šansa za oporavak".
"Odmah po operaciji osetio sam napredak. Bio sam jači i dobio sam snagu u nogama", kaže jedan Englez.
Ovakva operacija u mnogim zemljama je zabranjena. Glavni razlog je etika, s obzirom na to da se matične ćelije uzimaju iz abortiranih fetusa. Na to doktor Huan kaže: "Ako je u zemlji dozvoljen abortus, mora tu biti i fetusa. On može da pomogne ljudima, zašto da se baci?"Da li je na pomolu novo senzacionalno otkriće koje će pomoći mnogima da stanu na noge videće se u periodu od tri do šest godina, koliko ovdašnji lekari predviđaju da je potrebno za oporavak pacijenata posle operacije.
Izvor:
http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2005&mm=12&dd=27&nav_id=183671&Itemid=59
Tema: Transplantacija matičnih ćelija (Pročitano 174222 puta)