Tema: HOBP-Hronična opstruktivna bolest pluća

[Tia]

Hronična opstruktivna bolest pluća (HOBP) ili Chronic obstructive pulmonary disease (COPD) je bolest pluća sa opstrukcijom (suženjem) disajnih puteva. Uzrok je pojačana zapaljenska reakcija pluća na inhalativne agense koja dovodi do progresivne opstrukcije disajnih puteva. Usko je povezana sa hroničim korišćenjem duvana. Pretpostavlja se da 20% muškaraca boluje od hroničnog bronhitisa. HOPB se može nazvati i hronični opstruktivni bronhitis .

Hronični bronhitis

Postoje tri vrste hroničnog bronhitisa koje se nastavljaju jedan na drugi:
1. jednostavni, hronični bronhitis: kašalj sa iskašljavanjem beličastog šlajma, bez bronhijalne opstrukcije. Tifnoov indeks je normalan, iznad 70%
2. HOPB: kašalj sa iskašljavanjem i bronhijalnom opstrukcijom Tifnoov indeks (FEV/FVC *100%) je manji od 70%
3. Opstruktini emfizem: HOPB i ireverzibilo povećani rezidualni volumen

Faktori rizika

Većina pacijanata su pušači, ili su u prošlosti bili pušači. Zagađenje vazduha takođe igra ulogu i nastanku HOBP. Hemijska sredstva,pare, prašina takođe mogu da igraju ulogu, ali najznačajnije je pušenje. Manje značajni faktori rizika su: nedostatka α1 Antitripsina, Kartagenerov sindrom: situs inversus, bronhiekazije, infertilitet.

Klasifikacija

Težina HOPB je određena GOLD klasifikacijom






Legenda: FEV1 je forsirani ekspirijumski volumen u pevoj sekundi,maksimalno izdahnuta količina vazduha u prvoj sekundi. Kod zdravih osoba je iznad 80%, njegovo smanjene je znak opstrukcije.

VK je vitalni kapacitet, količina vazduha koja se može maksimalno udahnuti ili izdahnuti, normalno oko 5 litara. Njegovo smanjenje je znak restriktivnih bolesti pluća.

Patogeneza

U ranoj fazi dominira hipertrofija bronhijalne sluzokože (sluzokoža)sa hipersekrecijom iz bronhijalnih žlezda-diskrinija usled zapaljenske reakcije. Mehanizam čišćenja bronhijalnog epitela je poremećen što olakšava infekciju. Osetljivost sluzokože na spoljašnje faktore je povećana, tako da lakše dolazi do opstrukcije disajnih puteva. Vremenom dolazi do uništavanja treplljastog, bronhijalnog epitela, kolapsa bronhija i zarobljavanja vazduha-air trapping. U toku zapaljenskih procesa iz ćelija zapaljenja: makrofaga, neutrofila... dolazi do oslobađanja enzima koji razaraju alveole, što dovodi do emfizema pluća.

Simptomi

Tipični simptomi su hronični kašalj, iskašljavanje gustog šlajma obično je bele boje, zapaljenja disajnih puteva. ZA HOBP du karakteristični znaci opstrukcije disajnih puteva: zamor pri naprezanju, noćni kašalj, osećaj gubitka vazduha-dispneja, periferna cijanoza, centralna cijanoza. Znaci hiperkapnije (hiperkapnija-povećana koncentracija uglen dioksida u krvi): nemir, tremor, dilatacija vena-crvene oči, somnolencija. Znaci hipertrofije desnog srca-cor pulmonle: edemi na nogama, venski zastoj krvi u vratnim venama, cijanoza.

Kod prgleda se mogu uočiti cijanoza-plava prebojenost delova tela, staklasti nokti, kod emfizema bačvast grudni koš, disanje usnama.

Postoje dva osnova tipa pacijenta s HOPB:
Pink puffer-borac: kahektični-mršav, sa dispnejom-osećajem gubitka vazduha, relativno normalnom saturacijom (zasićenjem) kiseonika
Blue bloater-zadovoljni, debeli pacijent, ali sa padom saturacije kiseonika

Većina pacijenata se nalazi između ova dva ekstrema.

Komplikacije
 
- Usled hronične hipoksemije(hipoksemija), razvija se sekundarna poliglobulija (policitemija).
- Takođe hronična hipoksemija uzrokuje i pulmonalnu hipertoniju, što dovodi do opterećenja desnog srca i njegove hipertrofije. Hipertrofija desne komore dovodi i do dilatacije, što uzrokuje edeme, poveđanje jetre, venski zastoj.
- Pacijenti često dobijaju i zapaljenje pluća.
- Usled opstrukcije javlja se i emfizem pluća, stadijum 4 GOLD klasifikacije.

Izvor: http://sr.wikipedia.org/sr-el/Хронична_опструктивна_плућна_болест

[Tia]

Koliko je opasna hronična opstruktivna bolest pluća?

Četvrti uzročnik smrti u svetu

- Hronična opstruktivna bolest pluća (HOBP) četvrti je (zajedno sa sidom) uzročnik smrti u svetu, posle bolesti srca, šloga i zapaljenja pluća, a svake godine od ove bolesti umre 2,75 miliona ljudi.

Prema procenama Globalne inicijative za HOBP, više od polovine obolelih od ove bolesti nemaju postavljenu dijagnozu i nisu svesni da su bolesni i upravo to je bio razlog da se ustanovi Svetski dan posvećen HOBP-u kako bi se što pre shvatila opasnost od ove bolesti. Stotine miliona ljudi bori se svakodnevno sa njenim simptomima, ali je HOBP i dalje među bolestima koje se nedovoljno dijagnostikuju.

Glavni faktor rizika za nastanak hronične opstruktivne bolesti pluća, koja uključuje i osobe sa hroničnim bronhitisom i emfizemom, jeste pušenje, zatim pasivno izlaganje duvanskom dimu, udisanje prašine i hemikalija na radnom mestu (gasovi, iritansi, isparenja) i unutrašnje aerozagađenje nastalo od organskih goriva koja se koriste za kuvanje i grejanje u nedovoljno provetravanim prostorijama. Na ovu bolest bi trebalo, savetuju lekari, da pomisli svaka osoba koja je izložena ovim faktorima rizika a pri tom kašlje, iskašljava, ima osećaj nedostatka vazduha pri naporu. Dijagnoza se ipak potvrđuje uz pomoć posebnog aparata - spirometra.

Ipak, mnoge osobe sa ovim simptomima ne obraćaju se za pomoć lekaru pa se zato ne postavlja dijagnoza sve dok se bolest ne pogorša toliko da onesposobljava bolesnika. Ispitivanje sprovedeno u Americi pokazalo je da je 2000. godine lekarska dijagnoza postavljena kod deset miliona odraslih osoba, a da je spirometrijskim merenjem čak kod 24 miliona osoba. Lekari su sebi postavili za zadatak da nauče bolesnike da što ranije primete simptome i počnu lečenje to su optimističniji izgledi za dalji tok lečenja.

HOBP nije isto što i astma. Ipak između astme i HOBP-a ima preklapanja i ista osoba može da oboli od obe bolesti.

Upitnici

Medicinski fakultet u Beogradu po prvi put u našoj zemlji sprovodi ispitivanje učestalosti bronhijalne astme i HOBP-a pomoću upitnika koji su upućeni na 10.000 adresa u Beogradu. Na ove upitnike odgovorilo je 60 odsto ispitanika, a upitnici se sastoje od 14 pitanja vezanih za simptome. Uzorak je napravljen u saradnji sa beogradskim Zavodom za statistiku i informatiku i uključuje isti broj osoba ženskog i muškog pola, od 21 do 77 godina.

D. Stanimirović

Izvor: http://arhiva.glas-javnosti.co.yu/arhiva/2003/11/25/srpski/D03112403.shtml

[Tia]

Hronična opstruktivna bolest pluća HOBP

Hronična opstruktivna bolest pluća se karakteriše ograničenjem protoka vazduha koje nije potpuno reverzibilno. Ograničenje protoka vazduha je obično progresivno i udruženo s poremećenim imflamacijskim odgovorom pluća na štetne čestice ili gasove.

U ovoj definiciji se ne koriste termini hronični bronhitis ( koji se definiše na osnovu postojanja kašlja i stvaranja sputuma tokom najmanje 3 meseca u dve uzastopne godine) i emfizem ( definiše se kao destrukcija alveola i koji predstavlja patološki termin).

Simptomi HOBP uključuju:

-Kašalj
-Stvaranje sputuma
-Dispnoju (otežano disanje) pri fizičkom naporu



Epizide pogoršanja ovih simptoma su česte. Hroničan kašalj i stvaranje sputuma često prethodi mnogo godina azvoju ograničenja protoka vazduha, iako se u svih osoba koje kašlju i iskašljvaju neće razviti HOBP.

Faktori rizika: Šta izaziva HOBP?

Pušenje duvana: Najvažniji faktor rizika za HOBP je pušenje cigareta, lula, cigara ili neki drugi način pušenja duvana.

Drugi utvrđeni razlozi su prašina i hemikalije na radnom mestu, zagađenje u zatvorenom prostoru nastalo od upotrebe bioloških goriva za zagrevanje i kuvanje u slabo provetrenim prostorijama, zagađenje vazduha na otvorenom prostoru mada specifična uloga udisanja čestica iz zagađenog vaduha u izazivanju HOBP još nije u potpunosti jasna. Pasivno pušenje cigareta takođe doprinosi respiratornim simptomima i HOBP.

Dijagnostikovanje HOBP

Dijagnozu HOBP treba razmotriti kod svake osobe sa karakterističnim simptomima bolesti i podatkom izloženosti faktorima rizika za bolest, posebno pušenje cigareta.

Ključni indikatori za razmatranje dijagnoze HOBP su: hroničan kašalj koji se javlja povremeno ili svakodnevno, često postoji tokom celog dana, retko samo noću, hronično stvaranje sputuma, ponovljene epizode akutnog bronhitisa, dispnoja koja može biti progresivna, perzistetna, pogoršava se tokom fizičkog napora, pogoršava se tokom respiratornih infekcija.

Dijagnoza treba da se potvrdi spirometrijom. Spirometrija je jednostavan test kojim se meri količina vazduha koju bolesnik može da izduva - forsirani vitalni kapacitet (FVC) i vreme koje je potrebno za to FEV1 - forsirani ekspirijumski volumen u prvoj sekundi. Izračunava se odnos FEV1/FVC. Spirometrijski rezultati se izražavaju kao procenti ostvarenja predviđenih vrednosti, uz upotrbu odgovarajućih normalnih vrednosti na osnovu pola, godina i visine. Oboleli od HOBP tipično pokazuju smanjenje i FEV1 i FEV1/FVC.

Klasifikacija HOBP prema težni:

Stadijum 0 : U riziku - Hroničan kašalj i stvaranje sputuma, plućna funkcija još uvek normalna.

Stadijum I: Blaga HOBP - Blago ograničenje protoka vazduha (FEV1/FVC<70% ali je FEV1>ili =80% od predviđenih vrednosti) i obično ali ne uvek, hroničan kašalj i stvaranje sputuma. U ovom stadijumu osobe moraju biti svesne da je njihova plućna funkcija oštećena.

Stadijum II: Srednje teška HOBP - Pogoršanje ograničenja protoka vazduha (50< ili =FEV1 <50% predviđene vrednosti), i obično progresija simptoma sa otežanim disanjem koje se tipično ispoljava pri naporu.

Stadijum III: Teška HOBP - dalja pogoršanja opstrukcije (30%< ili=FEV1<50% predviđene vrednosti), pogoršanje nedostatka vazduha i ponovljene egzarcebacije koje utiču na zdravstveno stanje bolesnika.

Stadijum IV: Vrlo teška HOBP - Teško oštećenje protoka vazduha (30%< ili FEV1<50% plus hronična respiratorna isuficijencija). U ovom stadijumu kvalitet života bolesnika se primetno pogoršava, a egzarcebacije mogu da ugroze život bolesnika.

Ciljevi efikasnog zbrinjavanja HOBP su: sprečavanje progresije bolesti, ublažiti simptome, poboljšati podnošenje fizičkog napora, poboljšati zdravstveno stanje, sprečiti i lečiti komplikacije, sprečiti i lečiti egzacerbaciju, smanjiti mortalitet i sprečiti ili svesti na najmanju meru neželjene efekte lečenja.

Deo teksta iz publikacije:"Dzepni vodič za dijagnostikovanje, lečenje i prevenciju HOBP - Vodič za zdravstvene radnike.

Izvor: http://www.topvita.info/clanak.asp?id=619

[angely]

Imam HOBP i jako tesko se nosim s njim...
iako nemam mnogo sta da iskasljem to se sve drzi cvrsto u plucima
poslednji lek koji mi je jako pomogao je Spiriva ali je jako skupa(oko 60 eura)traje oko mesec dana i zbog kontraindikacija ne preporucuje se cesto koriscenje.
sad sam na pumpicama i bila na infuziji pre mesec dana (aminofilin,longacef i urbazon) pored toga i durofilin 2 puta....dakle samo jos da me prikace na aparate za disanje i resili problem...
jako lose reagujem na promene vremena a svaka prehlada ili grip meni vec drugi dan prelazi na upalu pluca...vec drugi put mi rade skener jer sumnjaju da cu od tolikih upala ili dobiti vodu u plucima ili neku fleku...ne zna se sta je lepse,al uglavnom zlo nikad ne dolazi samo.

[Tia]

Znam kako ti je Angely !

btw, jedna moja prijateljica ima sina sa astmom i kaze da su njoj lekari u nemackoj i holandiji zabranili da daje sinu pumpicu jer je to i stetan i prevazidjen nacin lecenja! da li si ti cula nesto o tome?

[angely]

pa na svakom uputstvu pise da od ceste upotrebe moze doci do problema sa srcem cini mi se...tako nekako...mada ja od njih osecam promenu u glasu ujutro...mislim da ce meni najpre da otkaze glas zbog njih i iskreno pokusavam da ih izbegnem uvek kad mogu da IMALO disem...

inace od Spirive nisam imala te posledice.
Ovde su u bolnici u Brezoviku (kod Niksica)dobili aparat koji povecava kapacitet pluca ne znam zaista na kom principu radi ali kazu da je extra...mada sumnjam da tom 'maHinom' zna neko da rukovodi....cekacu da ubiju 10-15 pacijenata pa cu onda da idem na proveru 

[angely]

dishem kao kroz jastuk

[Sklerozica]

Nisam te pitao, koristiš li možda kiseonik?

[Tia]

Nisam te pitao, koristiš li možda kiseonik?

Ovo je ok pitanjce, ja imam slicne probleme kao ti i redovno primam kiseonik!

Zanimljivo je i to da ja kad odem na more prodisem i da puno problema koje imam tada nestanu. Budva nije toliko vlazna kao Kotor gde sam ja bila, ili je mozda i to previse vlazno za tebe???

[Sklerozica]

Na osnovu tvog iskustva sam i pitao.

[angely]

kiseonik sam koristila samo kad sam imala upalu pluca treci put...mada nisam osecala da mi je od njega bilo nesto extra bolje

[Sklerozica]

Brokoli štite pluća

Grupa američkih naučnika s medicinskog fakulteta "Džons Hopkins" u Baltimoru konstatovala je da brokoli pomaže pacijentima koji pate od hronične opstruktivne bolesti pluća.

Radi se o tome, kako su istakli naučnici, da brokoli u sebi sadrži supstancu sulforafan koja sprečava nestanak proteina NRF2 koji, između ostalog, štiti pluća od atmosferskog zagađenja i duvanskog dima.

Hronična opstruktivna bolest pluća (HOPB), bolest respiratornog porekla koja "napada" bronhije, danas predstavlja peti uzrok smrtnosti u svetu, a mogao bi, kako predviđa Svetska zdravstvena organizacija, da ubrzo postane i treći uzrok smrtnosti izazvane nekom od bolesti, zbog sve većeg broja pušača.

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, HOBP usmrti u proseku po jednu osobu svakih 10 sekundi. Iako se može izbeći, ta bolest nije izlečiva i obično se polako vremenom pogoršava.

Najčešći simptomi hronične opstruktivne bolesti pluća su "gubljenje vazduha", prekomerno lučenje sekreta i hroničan kašalj.

U svetu, prema procenama Svetske zdravstvene organizacije, postoji 210 miliona ljudi obolelih od HOBP-a, bolesti od koje je 2005. godine umrlo tri miliona ljudi.

Izvor: RTS

[angely]

kod mene zvanicno preslo u astmu

[Tia]

koleginice, kod mene nije zvanicno, kad sam poslednji put bila kod dr. rekao mi je da imam pocetak astme!

eh, kad li cemo se nas dve nadisati 

[angely]

paaa...mislim da smo s tim zavrsile