Nije mali broj proučavanja antropologa i psihologa ne temu kletvi u šamanističkim kulturama u kojima šaman ili vrač prokune nekoga i ukleti se potom izdvaja iz društva, porodice, prestaje da jede i slabi. Zabeleženi su i slučajevi smrti do kojih je došlo na taj način. Tzv. Vudu – smrt je najbolji primer negativne placebo reakcije. U egzotičnim kulturama (za naše poimanje sveta) ta pojava kletve je česta pojava, kod nas bi se reklo da smo daleko od takvog sistema verovanja. Ipak tako nešto se dešava u našoj kulturi, u bolnicama, na klinikama i u lekarskim ordinacijama. Veliki broj lekara je duboko pesimistički raspoložen u pogledu ozdravljenja svojih pacijenata i svoj pesimizam prenose na pacijente i njihove porodice. Koje su najčešče reči lekara ?
NIŠTA VIŠE NE MOGU DA UČINIM ZA VAS!
MORATE OČEKIVATI DA ĆE VAM U BLISKOJ BUDUĆNOSTI BIVATI SVE GORE!
SA TIM JEDNOSTAVNO MORATE DA ŽIVITE!
PREOSTAJE VAM JOŠ ŠEST MESECI ŽIVOTA...
Ove izjave su veoma uznemirujuće i takav stav jednostavno predstavlja svojevrsnu „medicinsku kletvu“.
Ima bezbroj priča na tu temu. Jedna od njih je priča o devojci koja je obolela od multipleks skleroze, posle veoma dugog pročavanja i utrošenog vremena na uspostavljanje dijagnoze, neurolog ju je doveo u svoj kabinet, uneo invalidska kolica i rekao joj da na vreme počne da vežba. Totalno deprimirana i depresivna, obratila se terapeutima koji su sa njom radili po pitanju tela, uma i načina života. Posle više meseci redukovane ishrane, treninga uma, vizualizacija i boravka u prirodi, mnogo se bolje osećala i počela optimističnije da gleda na svet i život. NJOJ JE BIO VEOMA BITAN I VAŽAN RAZLOG ZBOG KOJEG JE OBOLELA, TAKOĐE JOJ JE BIO BITAN I NEKAKAV OSLONAC KAKO BI PRONAŠLA SMISAO ZA DALJI ŽIVOT. IPAK BILO JE I VRLO VAŽNO DA SHVATI DA SE OTARASILA RAZARUJUĆEG DEJSTVA REČI KOJE JOJ JE UPUTIO LEKAR, ČEMU BI UOPŠTE SLUŽIO TAKAV PESIMIZAM?
Lekari bi još kao studenti zaista trebalo da shvate da su reči veoma moćno sredstvo i još bolje bi trebalo da shvate kakvu moć im pridaju pacijenti. Ta moć bi se svakako mogla iskoristiti za boljitak stanja pacijenta, a ne za pogoršanje zdravstvenog stanja. Mnogi ljudi upravo lekarima daju onu ulogu, koju šamani i sveštenici imaju u starim kulturama. Medicinska kletva veoma često može da izazove osećanje beznađa, a zaista je pitanje koliko beznađe može da pomogne ozdravljenju. Nikako nije dobro lečiti se kod lekara koji smatra da ne može da vam bude bolje.
Zašto je to tako?
Jedan od uzroka je u medicinskom obrazovanju, studije medicine su usredsređene na bolesti i njihovo lečenje, a ne na zdravlje i njegovo očuvanje. Konvencionalna medicina traži samo fizičke uzroke bolesti, u potpunosti odbacuje mogućnost delovanja uma na telo, kao i funkcije organa. Kineska tradicionalna medicina kaže da ceo ljudski organizam ima sferu odbrambene funkcije, dok zapadnjački lekari u poptunosti odbacuju funkciju pojedinih organa koji prema njima nemaju nikakvu funkciju kao što su krajnici, timus žlezda i slepo crevo – sastavni delovi odbrambenog sistema. Konvencionalnu medicinu interesuje samo bolest, ona se ne bavi zdravljem. Nigde nema nikakvog instituta za zdravlje, tu su institut za kancer, Alergološki institut, Institut za infektivne bolesti, za kožne bolesti itd. Ima li termina „zdravlje“ i u jednom od naziva za institucije ovakvog tipa.
Studenti medicine brzo ulaze u bolnice i tamo se suočavaju sa najtežim bolesnicima, tamo je spektar svih bolesti, a ako lečite samo ljude kojima je život ugrožen ili one koji su u poslednjoj fazi hronične bolesti, ne možete a da ne budete pesimistički raspoloženi. Ipak, ispod takvog jednog pesimizma postoji i jedan drugi motiv. Medicina stvara iluziju upravljanja životom i smrću. Svaki put kada im pacijent umre, lekari moraju da se suoče sa smrću pacijenta i tada se suočavaju sa činjenicom da je njihova kontrola bila iluzorna. Predviđanje negativnih rezultata može da pruži mir pacijentu. Ako paijentu bude bolje, doktor može prijatno da se iznenadi i da sebe smatra zaslužnim za to. Ali ako pacijentu bude loše ili umre, lekar je to predvideo i još može da izgleda da sve drži u svojim rukama, tako da duboko ukorenjeni pesimizam lekara, može da predstavlja i njihovu psihološku odbranu od nesigurnosti. Ovo je izneo kao činjenicu i dr Endrju Vejl koji se celog života bavio proučavanjem isceliteljskog sistema čoveka , čiji ću osmonedeljni program za postizanje dobre isceliteljske sposobnosti ( sposobnost samoiscelenja) uskoro predstaviti. .
Na kraju možemo zaključiti da je medicinsko obrazovanje uvek usmereno na bolest, atmosfera nepoverenja je zatrovala odnose pacijenata i lekara, istraživanje isceljenja i alternativne medicine je retko, jer konvencionalna medicina polazi od materijalističkog shvatanja, a ljudi koji određuju prioritete i sredstva za istraživanje, odlučuju gde će ta sredstva biti usmerena.