Kombuha gljivaDrugi nazivi: Kombuha, japanska gljiva, kombuku, gljiva za dugovecnost, kargašok caj, cembuja orijentalis
Opis: Kombuha gljiva je široko poznata u svetu. Zovu je ruskom, japanskom, kineskom, indijskom cajnom gljivom. Samo ime kombuha je japanskog porekla. Cajnu gljivu zapravo cini simbioza dve vrste organizama: gljiva (kvasci) i bakterija sircetnog vrenja. Kvasci iz šecera stvaraju alkohol, a bakterije taj alkohol koriste kao izvor energije i pretvaraju ga u sircetnu kiselinu. Pri tom kvasci saharozu pretvaraju u glukozu i fruktozu i time omogucuju bakterijama da stvaraju glukonsku kiselinu, koja štiti kvasce od konkurentnih mikroorganizama. Vrsta kvasaca koja ucestvuje u ovoj simbiozi zavisi od geografskog podrucja u kome se cajna gljiva gaji.
Smatra se da ovaj napitak vraca mladost: „pegla” bore, potamnjuje kosu, ali i povecava imunitet, odlaže „staracke” bolesti, pa cak i
prevenira pojedine vrste raka
Kombuha, … iako joj u imenu stoji rec „gljiva”, nije samo to. Naime, to je smesa razlicitih organizama, ukljucujuci i lišaj, kvasac i neke bakterije (bacterium džylinum, bacterium gluconicum, acetobacter ketogenum), kao i pichie fermentantsa. Gradena je u obliku višeslojne membrane, sivkaste boje i ne jede se.
Kombuhom se naziva debela, sluzava, smeda navlaka pihtijaste mase koja pliva na površini zasladene tecnosti, koju nakon fermentacije koristimo kao cajni napitak, ali takode i kao kiselinu koja se može koristiti kao zacin umesto sirceta. Citav proces se odvija u staklenoj tegli. Može se staviti u obicnu, zasladenu vodu i tada ima ukus obicnog sirceta. Ime je dobila upravo po tome što se stavlja u ohladene cajne napitke od raznih lekovitih bljiki. U tecnosti se drži nekoliko dana, dobro zatvorena, dok se ne postigne željena kiselost, a to se meri lakmus papirom.
Izuzetno je važno da napitak bude blag, pošto se u njemu nalazi glukonska kiselina, koju inace u normalnim metabolickim okolnostima proizvodi jetra coveka. Ova kiselina ide direktno u krv i ima zaštitnu ulogu za ljudski organizam. Povecanjem procenta ove kiseline u krvi dolazi do prekomernog zakišeljavanja krvi, što može u mnogome da poremeti ravnotežu organizma, a u težim slucajevima da izazove i smrt. Umereno konzumiranje napitka koji proizvodi cajna gljiva pruža zaštitu od zagadenja raznih vrsta koja dospevaju putem respiratornih organa i drugacije u naš organizam i mogu izazvati pojavu kancerogenih oboljenja. Rusi su dokazali da je rudarima na Uralu narocito pomogla u cišcenju organizma i sprecavanju prerane smrti zbog udisanja ugljene prašine.
Kombuhu možete i sami napraviti. Nakon vinskog vrenja i cedenja vina u kominu treba dodati odredenu kolicinu vode i malo šecera, a posudu zatim ostaviti izloženu vazduhu. Vec nakon 7 dana vinski kvasci iz komine ce se udružiti sa sircetnim bakterijama iz vazduha i dobicete smedi, sluzavi pokrivac koji se ponaša kao cep i prekriva vinsko sirce.
Caj od kombuhe vekovima se koristi u Rusiji i Aziji i smatra se da potpomaže dugovecnost. Ovaj caj sadrži koncentrisane visokokvalitetne belancevine koje organizam odmah može da iskoristi. „Gljiva” mora da se gaji u rastvoru crnog ili zelenog caja i šecera u vodi, uz dodatak jabucnog sirceta ili prethodne „ture” istog caja, i, na odgovarajucoj temperaturi ce se stalno razmnožavati (potrebno joj je nedelju dana da se samoreprodukuje), proizvodeci glukuronsku, mlecnu i sircetnu kiselinu. Prva potpomaže stvaranje nekolicine važnih polisaharida: hijaluronske kiseline, neophodne vezivnom tkivu, kondroitin-sulfatske kiseline, koja je osnovica naše hrskavice, mukoitin-sulfatske kiseline, bitne sa našu sluz i staklasto telo oka, kao i heparin, dok je mlecna kiselina izuzetno korisna za debelo crevo. Kombuha proizvodi i nekoliko vitamina, kao i enzime koji su korisni za ljudsko telo. Deluje i kao prirodni antibiotik.
Zanimljivo je da narodi koji svakodnevno piju po dva i po decilitra caja od kombuhe nemaju bore na licu ni druge vidljive znake starenja, poput sede kose ili starackih pega po rukama. Utvrdeno je, takodje, da ovaj napitak snižava krvni pritisak, podstice rad žlezda, stimuliše metabolizam, odnosno pomaže sagorevanje masnoce, pa tako smanjuje telesnu težinu, snižava ureju, šecer i holesterol u krvi, pomaže kod reumatskih i artritickih smetnji (povecava pokretljivost zglobova i elasticnost kicme i krsta), nepravilnosti u radu želuca, jetre i bubrega, kostobolje, arterioskleroze, oboljenja kože… Obnavlja i crevnu floru, pa time i pomaže kod zatvora i ubrzava cirkulaciju, a pomaže i osobama pod stresom.
Uz to, kombuha prevenira pojedine vrste raka,
povecavajuci imunitet organizma, a tokom menopauze smanjuje „valunge”, mada se neposredno posle pijenja ovog caja može osetiti vrucina – ali, to je znak da je ubrzan krvotok, što ce pomoci procišcavanje organizma od toksicnih hemikalija i tecnosti. Pomaže i astmaticarima i obolelim od bronhitisa, kao i kod kašlja, cisti žucnu kesu, pomaže kod kolitisa, zaustavlja zarazni proliv, pomaže i kod nesanice, a tvrdi se i da ponovo uspostavlja rast kose.
Postoji dosta razlicitih mišljenja o lekovitosti napitka od kombuhe. Izveštaji iz naroda pokazuju veliku simpatiju dok službena nauka sa skepsom gleda na cudotvornost napitka. Podaci iz sveta, prenošeni usmenim predanjem, govore o velikoj moci caja u sprecavanju i lecenju najtežih oboljenja. Naucno dokazati sve navode je, naravno, nemoguce.
Izvor:
Narodni lijek
Tema: kombuha lek koji je izlecio od ms (Pročitano 83650 puta)