Prva slepa studija pojave CCSVI kod Msa daje obećavajuće rezultateStudija neurologa Roberta Živkova pokazala je da suženje ekstrakranijalnih vena, u najmanjoj meri, u velikoj vezi sa multipla sklerozom.
Bafalo, NY – Na više od 55% pacijenata obolelih od MS, koji su učestvovali u početnoj fazi prvog nasumičnog kliničkog istraživanja radi određivanja da li osobe sa MS imaju suženje ekstrakranijalnih vena, uočeno je da poseduju tu abnormalnost.
Rezultati su saopšteni danas od strane istraživača neurologa sa Univerziteta Bafalo.
Kada je isključeno 10,2% ispitanika kod kojih su rezultati granični, učešće pogođenih MS pacijenata se popeo na 62,5%, pokazuju preliminarni rezultati, u poređenju sa 25,9% zdravih kontrolnih učesnika.
Ovi preliminarni rezultati su zasnovani na prvih 500 učesnika u CTEVD Studiji, koja je počela na UB u aprilu 2009. Istraživači planiraju da pregledaju još 500 dodatnih osoba, koji će biti ispitani u drugoj fazi studije, sa naprednijim dijagnostičkim alatima. Kompletni rezultati o prvih 500 učesnika biće prikazani na sastanku Američke neurološke akademije u aprilu.
Dr Robert živadinov, vanredni profesor neurologije na UB i glavni istraživač na studiji, kaže da je „oprezno optimističan i uzbuđen“ zbog preliminarnih rezultata. Živadinov rukovodi BNAC, lociranim u Kaleida bolnici opšte prakse, gde se ispitivanja sprovode.
„Podaci nas ohrabruju da nastavimo u istom pravcu“, kaže on. „Oni pokazuju da je sužavanje ekstrakranijalnih vena, najblaže rečeno, u velikoj vezi sa multipla sklerozom. Znaćemo više kada budu raspoložive slike magnetnih rezonanci i ostali podaci prikupljeni tokom CTEVD studije.“ Analize izvodi nezavisni statističar.
Istraživanje je prvi korak u određivanju da li stanje zvano hronična cerebralnospinalna vensta insuficijencija (SSCVI) predstavlja glavni faktor rizika za MS. CCSVI je kompleksno vaskularno stanje otkriveno i opisano od strane Dr Paola Zambonija, lekara sa italijanskog Univerziteta Ferare. Zambonijevo prvobitno istraživanje na grupi od 65 pacijenata i 235 kontrolnih subjekata, pokazalo je jaku vezu CCSVI sa MS, povećavajući rizik od dobijanja MS 43 puta.
Hipoteza Zambonija i Živadinova (Bog ih blagoslovio, prim.prev.) je da ovo suženje ometa normalni odliv krvi iz mozga, rezultujući u promenama tokova krvi u mozgu, koja na kraju izaziva oštećenje na tkivu mozga i degeneraciju neurona.
Prvih 500 pacijenata, odraslih kao i dece, bili su grupisani na osnovu dijagnoza: MS, klinički izolovan sindrom (CIS) i „ostale neurološke bolesti“ (OND), uz zdravu, kontrolnu grupu.
Svim pacijentima u prvoj fazi urađeno je ultrazvučno (Dopler) snimanje glave i vrata, u različitim položajima da bi se video pravac i smer venske krvi. MS pacijenti su takođe uradili magnetnu rezonancu mozga, radi merenja naslage gvožđa u lezijama i susednim oblastima mozga, koristeći metod nazvan snimanje ponderisane osteljivosti. Nalazi gvožđa na ovim snimcima biće poređeni sa invalidnošću subjekata i neuropsihološkim simptomima.
Od svih učesnika, 92,7% su bili odrasli, sa 280 MS pacijenata, koji su činili najveću grupu obolelih koja je do sada ispitana. Većina MS subjekata ima dijagnozu relapsno-reminentnog oblika MS. Bilo je 161 zdravih u kontrolnoj grupi. Rezultati Dopler snimanja vršeni su na osnovu pet specifičnih kriterijuma koji utiču na protok krvi. Pacijenti koji su ispunili najmanje dva kriterijuma su smatrani da imaju CCSVI. U toku je detaljnija analiza specifičnih Dopler kriterijuma i njihova veza sa bolešću.
Kada je 10,2% graničnih pacijenata uključeno u „normalnu“ kategoriju (bez venske insuficijencije), učešće CCSVI je bilo 56,4% kod MS pacijenata i 22,4% kod zdrave kontrolne grupe.
U ovoj velikog MS grupi, prisustvo CCSVI je sugerisalo vezu sa progresijom bolesti, nalaz koji nije postojao u Zambonijevoj maloj grupi, naglašava Živadinov.
Nalaz da je 22,4% zdravih učesnika takođe ispunjavalo CCSVI kriterijume zahteva dalja istraživanja, navodi on.
Bianka Vajnstok-Gutman, lekar, vanredni profesor neurologije na UB školi medicine i biomedicinskih nauka i zamenik glavnog istraživača na Studiji, naglašava da će rezultati CTEVD istraživanja postaviti nova i provokativna pitanja o CCSVI teoriji.
Dr Murali Ramanahan, docent na Odseku farmaceutskih nauka UB škole farmacije i farmaceutskih nauka i Dr Ralf Benedikt, UB profesor neurologije i psihijatrije, su takođe značajno doprineli ovom istraživanju.
Bufalo univerzitet je glavni državni istraživački univerzitet u sistemu Njujorškog državnog univerziteta i njegov najveći i najsveobuhvatniji deo. Više od 28,000 UBovih studenata pohađaju više od 300 dodiplomskih, diplomskih i profesionalnih programa. Osnovan 1846, Bufalo Univerzitet je član Asocijacije Američkih univerziteta.
Izvor:
http://www.buffalo.edu/news/fast-execute.cgi/article-page.html?article=109370009/Izvinjavam se ako nije baš nešto. Hteo sam da bude što pre./
Tema: Prva CCSVI studija - Bafalo (Pročitano 31943 puta)