Tema: da nije tuzno bilo bi smesno

[Bill]

RZZO – Rigurozno Zlonamerno Zlostavljanje Osoba sa invaliditetom

uz dosta cekanja, zakazivanja i strapaciranja u domu zdravlja dosao sam do uputa i popunjenog obrasca za antidekubitalni jastuk.

u rzzo su odbili da mi overe nalog uz objasnjenje da moram da trazim i jastuk i kolica. a ja kolica vec imam, i prvi put treba da se smestim u njih posle 20 godina bolesti.
   
i sve to iako u pravilniku o medicinsko – tehnickim pomagalima koja se obezbedjuju iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja jasno stoji:

-standardna kolica, sa sifrom 126 se izdaju sa rokom trajanja od 60 meseci.
 
-anti dekubitus jastuk sa sifrom 086 se izdaje sa rokom trajanja 36 meseci.

dakle nemoguce je da se invalidska kolica i antidekubitus jastuk moraju izdati uvek istovremeno i na isti nalog.   

da li se radi o svojevoljnom tumacenju pravilnika od strane sluzbenice rzzo, ili o necem drugom, procenite sami.tek, nije htela da mi izadje u susret i to bez ikakvog racionalnog objasnjenja.

u razgovoru sa sluzbenicom rzzo-a, u jednom momentu samo sto nisam prasnuo u smeh. otprilike kao da hocu da kupim carape a dobijem odgovor “e ovde ne mozes ako ne kupis i cipele”

zamislite mene nezahvalnog, bezobraznog - kakav mi samo to luksuz pada na pamet, ad jastuk, pa jos na teret drzave, e ne moze!

sitnodusnost, notorno siromastvo duha birokratskih caura je mozda i za ocekivati ovde. ali opet se stvar lomi na ugrozenima.
 

[Roxi]

Mislim da cu da opsujem.... i to zestoko!!!!!!! >:

[Roxi]

Treba im samo pozeleti da im isti zatreba - i nista vise!
Znam da sam odvratna ali i to im je malo!!!!!!!!!!

[Sklerozica]

RZZO – Rigurozno Zlonamerno Zlostavljanje Osoba sa invaliditetom

    Priča je tužna svakodnevnica ali tumačenje imena .......

[Bill]

Treba im samo pozeleti da im isti zatreba - i nista vise!
Znam da sam odvratna ali i to im je malo!!!!!!!!!!

-nisi
to je normalna reakcija. meni je svasta proslo kroz glavu, onda shvatis da je bolje da sacuvas svoju savest za nesto pozitivno, a oni sa svojom nek rade sta hoce.
ne brini, izboricu se ja.
zilavi smo mi. 

[Bill]

  Priča je tužna svakodnevnica ali tumačenje imena .......

pa sta nam drugo preostaje. taman te ovakve situacije podsete s kim imas posla, daju ti snage da se uhvatis s njima u kostac i razrade ti mastu.

[Tia]

Ne odustaj!!! 

[Bill]

-naravno

NO PASARAN

[Asja]

Bill pomenuo si da posle 20 godina bolovanja koristis invalidna kolica. Kako si uopste prosao kroz to psihicki i da li to dozivljavas kao "poraz" ili neminovnost ili mozda privremenu situaciju ili jednostavno prevozno sredstvo koje ti pomaze da se lakse kreces?

[Bill]

Bill pomenuo si da posle 20 godina bolovanja koristis invalidna kolica. Kako si uopste prosao kroz to psihicki i da li to dozivljavas kao "poraz" ili neminovnost ili mozda privremenu situaciju ili jednostavno prevozno sredstvo koje ti pomaze da se lakse kreces?

kao neminovnost u svakom slucaju. objektivno jer to postane  jedino resenje. subjektivo jer sam osetio da je tako lakse zbog ostalih zivotnih okolnosti. tj. dalje borbe. a nikako ne kao poraz.

verovatno ces vise saznati ako pitas nekog ko je duze u kolicima. ja sam tu nov. jedino sto mogu pouzdano sada da osetim je da mi je “ova nova kompjuterska stolica” cak nesto udobnija. a jos i mogu s njom napolje neki put.

nazalost ne mogu bas nista lepo da ti kazem na celu tu temu, sem da probam da te nasmejem.

[Roxi]

Mozda bih mogla ja nesto o tome da ti napisem.
Meni je dijagnoza postavljena u 24-oj godini, bila sam student u BG, zivela punim plucima do tada. Borila sam se narednih par godina i posle 5-6 godina definitivno sela u kolica!
Meni je to bila konacna katastrofa! Za mene je zivot bio gotov, apsolutno.
Medjutim, posle 2-3 godine (na zalost, prilicno dugo) shvatim da umreti necu, da sam jos relativno mlada i da ovo malo zivota treba sto kvalitetnije proziveti.
Tad sam pocela da se mirim sa situacijom jer sam shvatia da ovo ne mora biti i konacno moje stanje.
Danas se osecam dosta dobro. Nabavila sam odlicna kolica, vezbam koliko mogu, tj. radim na tome da mi bude jos bolje - a bice, sigurna sam!
Uostalom, ja cu do kraja zivota raditi na poboljsanju svog zivota, u tom ce i starost, ... i jednom kraj svemu.
Tesko je pomiriti se s cinjenicom da postajes vezan za kolica ali nije to najgora stvar koja moze da se desi.
Uvek od zla ima gore!

[Asja]

Ne znam sta da kazem. Ja jesam za invalidska kolica, znam to. Ali to ne mogu da prihvatim kao da je ne kraj svemu nego jos gore, muka me hvata od toga. Posle i mojih 20 godina bolovanja jesam i dalje pokretna, po kuci nemam potrebu za bilo kakvom pomoci, ali za vani...mozda skuter? Ko ce ga znati....znam tu pricu "sve je to tebe i tako to... ako ti prihvatis i drugi ce bla bla bla..." Ne, definitvno ne mogu sebe da zamislim u toj poziciji i jos kazem sebi: pa gde bi isla, kuda bi??? Sedi di si. Mozda sam lencuga - jesam, mozda sam pijana - nisam, mozda sam zanovetalo - jesam, mozda sam bolesna od MS-a - bice da je to.

[Bill]

pa to osecanje "muka me hvata" ce da prodje vremenom. ocigledno.
roxi me je ohrabrila optimizmom. problemi sa kretanjem stvarno nisu "nesto najgore" i vec na to gledam kao na novi podstreh za vezbanje, snalazljivost u novoj situaciji.
mozda da montiras kolica i povremeno sednes u njih? mislim, ako je to neizbezno, bolje da postanes bliska sa njima sto pre.   

[Sklerozica]

Rekao sam Vam ko je Roxi. 
Asja, ne sedaj u kolica ni povremeno. Klecne i meni koleno ponekad a i vidim da najviše osećam MS na nogama ali ne razmišljam o tome. Kad dođe, ako dođe, imaćemo nova pravila i prilagodiđemo se tome. Do tada, borimo se kako možemo.

[Roxi]

Ja se bas i ne slazem sa Sklerozicom (nemoj mi uzeti to za zlo).
I ja sam ranije, pre nego sto sam sela u kolica smatrala da nikako ne smem sesti u kolica ali nisam bila u pravu. sad kad mi to ne predstavlja problem (silom prilika) vidim i sama sta sam sebi uskracivala u vreme kad nisam mogla dovoljno dobro da hodam.
Zasto bi Asja morala biti vezana za svoju kucu i da ne ide nigde jer ne moze fizicki da izdrzi setnju?! Pa sta ako jednu deonicu puta odsedi u kolicima i kad stigne tamo gde je krenula - ustane odmorna i predje na stolicu ili gde god zeli?
Nikom nije lako da se pomiri s cinjenicom da sedne u kolica. ako se mora - mora ali ako se ne mora, svak mora sam da odluci.
Uostalom, budimo realni, ni ja ne bih sela u kolica da nisam dosla u fazu da cak ni po kuci nisam samostalno funkcionisala. Ali posle nekog vremena sam navikla na to i sad sam dovela sebe u fazu da mogu da odem u banju (Kanjizu) bez pratioca jer sam uspela da prevazidjem sve prepreke samostalnog zivota.
Verujte mi, nije to malo.
Jako sam srecna zbog toga!