Šta je to povreda kičmene moždine? Povreda kičmene moždine (PKM) je oštećenje kičmenog stuba, koje dovodi do gubitka pokreta, kao i osećaja u ekstremitetima. Veoma česti uzroci oštećenja su traume (saobraćajne nesreće, padovi, povrede iz vatrenog oružja itd.) ili bolesti (polio,spina bifida...). Kičmena moždina ne mora da bude skroz presečena da bi se izgubio osećaj i motorika ekstremiteta, ustvari kod većine ljudi sa PKM, kičmena moždina nije presečena ali i najmanje njeno oštećenje dovodi do gubitka njene osnovne funkcije. PKM se veoma razlikuje od leđnih oštećenja kao sto su: diskus, priklještenje nerava..
Čovek moze da "polomi ledja ili vrat" ali ako nije pretrpeo povredu kičmenog stuba, ako je samo polomio kosti oko njega on nece biti paralizovan, već će se oporaviti.
Šta su prsljenovi i moždina? Moždina se proteže od baze mozga preko sredine leđa, pa sve do nivoa pojasa. Nervi koji su u moždini su gornji motorni neuroni (UMNS) i njihova uloga je da prenose poruke od centra mozga do nerava duž moždine. Nervi koji se granaju i idu od moždine do drugih delova tela zovu se donji motorni neuroni (LMNS). Ovi nervi izlaze i ulaze u svaki nivo pršljena i komuniciraju sa određenim delovima tela. Čulni delovi donjih neurona nose one poruke do mozga, koji su vezani za senzilibitet kože i drugih organa. Motorni delovi ovih nerava nose poruke od mozga do različitih delova tela, i oni dovode do pokretanja mišica.
Kičmena moždina je deo tela koji sadrži najvecu mrežu nerava koji nose poruke od mozga do raznih delova našeg organizma. Mozak i kičmena moždina čine CENTRALNI NERVNI SISTEM. Motorni i senzibilni nervi van Centralnog nervnog sistema čine PERIFERNI NERVNI SISTEM, i treći, koga čine nervi za kontrolu krvnog pritiska i regulaciju temperature zove se SIMPATIČKI I PARASIMPATIČKI NERVNI SISTEM.
Kičmena moždina je okružena prstenom kostiju-prsljenovima. Što je viša povreda prsljenova u kičmenom stubu, to je veće oštećenje.
Nazivi pršljenova zavise od njihove lokacije. Osam pršljenova u vratu nazivaju se Cervikalni pršljenovi. Najviši pršljen naziva se C-1, sledeći je C-2, itd. Oštećenje tih pršljenova uzrokuje oduzetost ruku i nogu tzv. Kvadripligia. Dvanaest pršljenova u grudima nazivaju se Torakalni. Povrede u torakalnom delu uzrokuju oduzetost nogu i naziva se Paraplegia. Pršljenovi u donjem delu leđa nazivaju se Lumbalni pršljenovi. Sakralni pršljenovi su između kukova pa do kraja kičmene moždine. Povrede ovih pršljenova uzrokuju nemogućnost nekih pokreta u kukovima i nogama.
Koje su posledice oštećenja kičmene moždine? Posledice zavise od nivoa i vrste oštećenja. Mogu se podeliti u dve grupe: delimične i totalne. Prva grupa su one povrede u kojima nema nikakvih pokreta ispod nivoa povrede. U drugu grupu spadaju oni koji imaju nekih pokreta. Ljudi sa ovakvim oštećenjem mogu da pokreću jednu nogu više od druge, da osete delove tela koje ne mogu da pomeraju. Sa napretkom medicine sve češće su delimične povrede. Znajući visinu povrede veoma lako se može odrediti težina i koji delovi tela su zahvaćeni paralizom.
Cervikalne (vratne) povrede obično dovode do Kvadriplegie. Povrede u nivou C-4 mogu prouzrokovati poteškoće sa disanjem. Osobe sa visinom povrede C-5 najčešće mogu kontrolisati pokrete u ramenima i bicepsima, ali nemaju pokrete u šakama. Povrede u visini C-6 omogućuju kontrolu nad ručnim zglobom, ali ne i šake. Osobe sa povredama C-7 i T-1 mogu da se isprave u ramenima, ali i dalje imaju problema sa prstima i rukama. Povrede u torakalnom delu i niže uzrokuju Paraplegiu, i nisu zahvaćene ruke.
Kod povreda izmedju T-1 i T-8 uspostavljena je kontrola nad rukama ali je kontrola trupa veoma slaba kao rezultat loših abdominalnih mišića. Niže T povrede (T-9 do T-12) omogućavaju dobru kontrolu trupa i trbušnih mišića. Sedeći balans je veoma dobar.
Lumbalne i sakralne povrede popuštaju smanjenju kontrole u gornjim flexorima i nogama. Pored gubitka motorike i osećaja osobe sa ovim povredama trpe još neke gubitke. Na primer smanjenje funkcije creva i bešike. Nedostatak seksualnih funkcija su veoma učestale i plodnost ljudi može da bude ugrožena. Veoma visoke povrede (C-1,C-2), mogu da prouzrokuju oštećenje nekih osnovnih životnih funkcija kao što su: disanje, korišćenje pomoćnih aparata za disanje kao sto su mehanički ventilator, dijafragmatički pejsmejker. Neke povrede mogu da prouzrokuju niski krvni pritisak, smanjenu kontrolu telesne temperature, nemogućnost znojenja ispod nivoa povrede, hroničan bol.
Oštećenja kože (dekubitusi) su glavne komplikacije kod povrede kičmene moždine. Oni su rezultat stalnog pritiska na kosti stražnjeg dela. Kod povrede kičmene moždine ima i drugih promena kao sto su; nedovoljno snabdevanje tkiva i mišića krvlju, poremećena je i elastičnost tkiva ispod kože, a samim tim i koža postaje kruća, mišićni tonus je oslabljen i neotporan na pritisak.
Ovaj pritisak se smanjuje korišćenjem antidekubitalnih jastučića koji mogu biti želatinski ili tzv. roho jastuk.
Osteoporoza i frakture Veliki broj ljudi sa povredom kičme dobijaju osteoporozu. Usled neaktivnosti mišića oni atrofiraju jer ne vrše svoju funkciju, kosti počinju da gube kalcijum i postaju krte i lomljive. Generalno posle dve godine se može dobiti osteoporoza. Ona se može izbeći ili bar odložiti ako se bar malo koristimo nogama pri transferu. Stajanje, koristeći razboj ili neko drugo pomagalo povećava otpornost kostiju. Elektro stimulacije mišića takođe smanjuju mogućnost dobijanja osteoporoze. Najveći rizik kod ove bolesti su frakture.
Pneumonija i ostale plućne bolesti Povrede u nivou T4 su podložne respiratornim bolestima i one se mogu razvijati godinama. Kako medicina napreduje, sve se brže leče ovakve bolesti.
Okoštavanje je pojava izletanja kostiju iz normalne konstitucije a najčešće se javlja u velikim zglobovima kao sto su kukovi i kolena. Najveci problem kod ove bolesti je sto se zglobovi ukrućuju i spajaju. Ako se to dogodi potrebna je hiruška intervencija da bi se koleno oslobodilo i dozvolila sloboda pokreta.
Spazam Posle povrede kičmene moždine nervne ćelije ispod nivoa povrede nisu u kontaktu sa mozgom. Posle spinalnog šoka dešavaju se promene na nervnim ćelijama koje kontrolišu mišićnu aktivnost. Spazam je nevoljna, uvećana reakcija tela koja je u tom trenutku na neki način stimulisana.
Mišićni spazam se javlja uvek kada se ispod nivoa povrede telo na neki način stimuliše. Bol, češanje ili neki drugi osecaji iz tela idu do kičmene moždine ali zbog nepovezanosti nerava sa mozgom ovi osećaji će prouzrokovati kontrakciju mišića ili SPAZAM. Neke stvari kao što su infekcija mokraćnih kanala ili bešike dovode do povećanja spazma. Kod ljudi koji neredovno vežbaju, mišići se opuste, pa se i kod najmanjih pokreta pojavljuje spazam. Najbolji način da se spazam smanji je svakodnevni program vežbi. Postoje i lekovi za regulisanje ove pojave: Baklofen, Valium i Dantrium.
Spazam ima i svojih prednosti. On moze da vas upozori na bol ili neki problem koji postoji u onom delu tela gde nemate osećaj. Takođe sprečava totalnu atrofiju mišića i pojavu osteoporoze, kao i bolju cirkulaciju u nogama.
Izvor: http: //defektologija.net/phpBB2/index.php
Tema: Glavne komplikacije kod povrede kičmene moždine (Pročitano 32888 puta)