Tema: Otkazi u zdravstvenim ustanovama zbog dugova

[naca]

Otkazi u zdravstvenim ustanovama
Direktori spiskali tri milijarde dinara namenjenih za lekove
Autor: Sonja Todorović  08.08.2009.

Direktori u pojedinim zdravstvenim ustanovama po Srbiji ne plaćaju struju niti lekove, ali bez bilo kakvih problema zapošljavaju po 200 ljudi više nego što je propisano. I dok oni primaju plate, čak i stimulacije, takvi zdravstveni centri tonu u dugove, koji su u ovom trenutku oko tri milijarde dinara. Zbog neodgovornog ponašanja menadžmenta uskoro bi mogli biti smenjeni direktori oko 20 takvih institucija.

Republički zavod za zdravstveno osiguranje nedavno je kontrolisao zdravstvene ustanove i registrovao njihova dugovanja od oko tri milijarde dinara. Uz to, neke bolnice su u ovom trenutku u problemima jer njihovi dugovi, pre svega za lekove i sanitetski materijal, prevazilaze godišnje budžete predviđene za te namene. Između ostalih, tu su apoteke Užice, Pančevo, Leskovac, zdravstveni centri Zrenjanin, Knjaževac, Sremska Mitrovica, Vrbas, kao i Klinički centar Niš i Dom zdravlja Grocka. Neki od direktora u tim ustanovama primali su nove zaposlene, a onda ih plaćali od sredstava namenjenih za kupovinu lekova.

Dugovanja zdravstvenih ustanova ranije su iznosila više od 100 miliona evra. Krajem 2007. godine izmireni su svi dospeli dugovi, tako da je svaka zdravstvena ustanova u Srbiji bila na pozitivnoj nuli.
- Direktori nemaju opravdanje da je dug nastao ranije i da nisu mogli da ga reše. Od kraja 2007. godine morali su da budu odgovorni za poslovanje ustanove i da se kreću u okviru opredeljenih sredstava, pogotovo što se ona raspoređuju na osnovu određenih parametara koji su unapred poznati i jednaki prema svima. Sve ustanove prema obimu svoga rada i kapacitetu dobijaju novac, i to za plate zaposlenih, lekove, sanitetski materijal, energente. Generalno, nije bilo razloga da prave nove dugove ukoliko se menadžment racionalno i odgovorno ponaša - objašnjava Svetlana Vukajlović, direktorka RZZO.

Direktori moraju da budu menadžeri
Svaki menadžer zdravstvene ustanove mora da shvati da je to što prihvata mesto direktora bolnice ozbiljna funkcija koja mora da se radi 12 sati. Tu bi se moglo postaviti pitanje kako neko može da radi dva posla odjednom, jer mnogi direktori su istovremeno i doktori. Kao da je posao direktora nešto što se radi usput. Dok ne nađemo takve ljude koji će drugačije shvatiti ovaj posao, ne možemo imati ni napredak ni reformu, kaže Svetlana Vukajlović.

Ceo tekst : Blic