Tema: deca sa ostecenim sluhom

[msv]

cao svima imam devojciu sa ostecenjem sluha ima 10 godina ali svuda ima problem nece deca da se igraju sa njoma

[Tia]

Ja cu copy/paste odovora iz predstavljanja, da zapocnemo pricu

Pozdrav Msv  !

Inace i ja kad sam bila mala drustvo u skoli me je mahom izbegavalo (to je valjda "krst" nas koji smo zbog necega drugaciji), mada sam imala prijatelje van skole sa kojima nikad nisam imala problema. Druga stvar je sto sam se ja osecala razllicitom kad god nisam mogla isto sto i oni, a to se desavalo cesto!
Moram priznati da je ovo tema za razmisljanje ..... ovde ima dosta mama, mozda ce neka od njih znati da ti da neki odgovor ....
Ja mislim da je sa tvoje strane najbitnije da budes uz nju, da je volis takvu kakva je i da ona ne pomisli da je manje vredna zbog svog problema. Jednog dana ce shvatiti da nije problem u njoj vec u ljudima oko nje, i sto pre to shvati to bolje! Samo da ima samopouzdanje!
.....
Bas tema za razmisljanje ......

[naca]

Mama,nisi nam rekla da li je tvoja devojčica išla u vrtić pre škole,da li sad ide u običnu školu ili specijalnu.Imate li prijatelje sa decom,njenim vršnjacima,kako je od njih prihvaćena.

Problem "ne igranja" ima i među zdravom decom,jednostavno drugi ih izbegavaju iz tamo nekih glupih razloga,dečijih.Pogotovo ako vide da izbegavano dete pati,oni su još gori.

A još je gore ako na decu utiču roditelji.
Moj sin je kao mali imao ekcem po licu i rukama,crvena otečena koža,kako ga je svrbelo on se češao i raskrvario ta mesta.Kad bi izašla s njim napolje mame bi sklanjale svoju decu panično,kao da je šugav i zarazan.Ok,onda se igrao sam,ali ja nisam stajala po strani nego sam namerno prilazila tim mamama i uključivala se u razgovor ,objasnila im o čemu se radi i one su polako popuštale,razgovarale sa svojom decom i mi smo bili prihvaćeni,a deca su se igrala.Pozivala sam tu decu na druženje kod nas kući i oni su nas zvali na druženje kod njih.
Drugo.Moja devojčica je promenila razred u istoj školi u koju je i išla.Prihvatanje nje kao novog đaka trajalo je više godina,bez obzira što su se znali iz kraja,jednostavno ona je dugo bila nova u razredu.Nisu hteli da se druže s njom,čak sam imala problem da kad je bolesna niko od nazovi drugara iz razreda nije hteo da joj da sveske da prepiše.I to sam rešila na roditeljskom sastanku.Ustala sam i pred svima rekla za problem s kojim se moje dete sreće,postidela roditelje i malo po malo,pretpostavljam da su razgovarali sa svojom decom sve se promenilo.

Mislim da sve zavisi od toga kako se postaviš prema detetu i ostalima.Ako je previše štitiš od okoline koja je sve samo ne naklonjena deci koja su makar malo različita,biće problema i dalje jer neće moći da nauči da se nosi s problemima koje život nosi.Ja sam se gurala i izborila za moju decu i osamostalila ih,sada sami krče svoj put u društvu.
Ako je stimulišeš da bude samostalna,da sebe prihvati da je osoba kao i ostali,da ima stav i svoje ja,da se bori za sebe biće joj lakše.

[jovanka]

Draga MSV  ,
kao mama deteta koje se razlikuje u potpunosti te razumem. Moj  sin (8 god.) ima disfaziju (veci problem u komunikaciji).
U svemu mogu podrzati Nacin stav, deca dok su mala prihvataju i gledaju na zivot kako im mi organizujemo. Imali smo mnogo neprijatnih iskustava, ali se trudimo da iz svakog pre ili kasnije izadjemo jaci. Nije lako biti virtuoz u borbi za njihovo mesto pod suncem, ali je za nas najvaznije i najlepse. Pokusamo razgovorom, ako ne uspe bolje odustati i naci bolje drustvo. Ko prihvati nas problem kao normalan deo zivota , prosao je test covecnosti i zasluzio da bude u nasoj okolini. Ako nema razumevanja , takve osobe ne zasluzuju nasu paznju, to gledam kao znacajan filter u svom zivotu.
 Budi posrednik, nauci je i pomozi joj da pronadje prave prijatelje. Polako , niko od nas nije prihvacen od svih i uvek.

Samo hrabro koracajte kroz zivot, a on ce vam na putu doneti dovoljno prijatelja, ostale vesto zaobidjite, ne dozvoli da vas usporavaju u vasoj ljubavi i zajednicoj sreci.

^{,,Imati jednog prijatelja je sreca, imati dva je neverovatno. Reci da imate tri ili vise prijatelja, je velika greska...onda nemate ni jednog pravog prijatelja.''} Dusko Radovic

[msv]

cao svima i hvala na podrsci .devojcica ide u treci razred  u redovnu skolu a isla je i u preskolsko i sa tom decom sto je isla ona su pobunila drugare iz odeljenja da sene igraju sa njom zato sto ona necuje dobro.

[jovanka]

Draga msv,
mi smo menjali skolu na polugodistu prvog razreda. Razlog je bila uciteljica koja je na pocetku omalovazavala nas problem, da bi kasnije donela ,,ekspertsku" dijagnozu limitiranosti.

Moj savet iz iskustva
^{Ko prihvati nas problem kao normalan deo zivota , prosao je test covecnosti i zasluzio da bude u nasoj okolini. Ako nema razumevanja , takve osobe ne zasluzuju nasu paznju,}

Ni u novoj skoli nije idealno, ali je mnogo bolje, vec na pocetku smo ukazali na dogadjaje iz predhodne, sto su direktor i pedagog skole prihvatile vrlo revnosno da kontrolisu i ne dozvole da ponovo dodje do slicnog problema.

Nije nam bilo lako, ali se isplatilo.

Pozdrav,  

[naca]

Ona je 4 godine sa istom decom.
Pa za sve ovo vreme ste mogli da probate da stupite u kontakt sa njihovim roditeljima i da popričate,čak da se družite s njima,pa učiteljica i školski pedagog i sa njima ste mogli da razgovarate čim ste primetili problem.
Dok ne dobijem vaš odgovor,jedino sad mogu da razmišljam u pravcu da ste se i vi zbog devojčice izolovali od svih.

[jovanka]

Naco, nadam se da se neces naljutiti, ali nije isti nacin pristupa problemu kada imas dete sa posebnim problemima i ono koje to nije. Kao mama imam iskustvo i sa jednim i sa drugim.
 Nazalost mi smo sredina koja je izuzetno nekorektna prema deci sa posebnostima. Uzrok su mnoge predrasude i za nas ,,normalni" odnos da takvi ljudi ne izlaze na ulice i da ih porodice kriju. Smatra se da smo mi roditelji ili nasi predci nesto skrivili te nam je sudbina donela takve probleme.

http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Danijelina-borba-protiv-predrasuda.lt.html

Ovo je prica Danijele Vukovic. Jedini nacin je da se donese zakon o inkluziji, dotle smo na milosti i nemilosti svakoga. Nas ismejavaju, iza nasih ledja se pricaju najruznije price. Meni je jednom prilikom nacelnica .... ustanove, drsko preporucila da kao i svi ^normalni ostavim dete u instituciji za to , a ne da njih maltretiram (verovatno je mislila na Kulu). Naravno prijavila sam nadleznima, odreagovali su .

http://forum.b92.net/index.php?showtopic=47605

Predpostavljate dobro, ovo je nasa prica.

Puno vas sve pozdravljam , pokusajte da shvatite sa cim se mi i nasa deca susrecemo.

Inkluzija je jedini put Srbije ka humanom drustvu.

[naca]

Jovanka,kako da se ljutim.Ja znam da ja kao mama „zdrave“dece nemam šta da tražim na ovoj temi,ali dozvoli mi da dam komentar.

Prvi i veliki problem je porodica,predrasude u okviru nje same.
Srela sam se sa tim udajom,ne bih da iznosim detalje,ali znam da se na predrasude može uticati,samo treba biti uporan.Meni je uspelo da srušim predrasude i presrećna sam što jedan čovek sad ima ispunjen život.

Čitam šta si sve uradila za svog dečaka i kako si se izborila za njega.
To samo može da bude podsticaj mami da se bori za svoje dete.

A priča o Danijeli Vuković je na forumu od kad je objavljena u medijima.
http://www.hendidrustvo.info/forum/index.php/topic,135.msg91882.html#msg91882

[jovanka]

Ja znam da ja kao mama „zdrave“dece nemam šta da tražim na ovoj temi,ali dozvoli mi da dam komentar.

Naravno da je svaki komentar , pogotovo kada je dobronameran , dobrodosao. Tu nije vazno da li imas ili ne dete sa posebnostima.

Neverovatno je koliko ima predrasuda u nasoj sredini i osecaja u okruzenju da mi nekoga ugrozavamo svojim prisustvom. To coveka zna da porazi, posebno kada je vaspitan u takvom drustvu.

Molim te msv, pricaj o sebi, o svojoj princezi. Otvori srce i dusu, bice ti lakse, boplje ces razumeti svoja osecanja. I mi cemo imati vise informacija kako da ti pomognemo. Ovako predlazemo na ,,slepo", mozda gresimo. Veruj mi ovde su svi dobronamerni, pokusacemo da ti pomognemo na najbolji nacin.

Pozdrav i pisi nam .......

[msv]

cao svima moja priceza je sada u skoli i ja strahujem kad dode kuci sta ce da mi kaze kad je pitam kako joj je bilo .ja sam pricala sa uciteljicom o tom problemu a ona kaze da to nije ni primetila do sada .sada se zavrsava skola ali sam joj stavila do znanja da to vise necu da trpi mije dete.ja mislim ko nema taj problem nemoze sa svati kroz sta smo sve prosli i sta nas sve ceka .ja svaki dan vodim dete u skol i vidim kako je odbacena od drustva jer sam tamo i za vreme odmora jer je vodim kod zubara a ona sama dok se sva deca igraju a ona stoji igleda meni je to mnogo tesko .

[bebac]

zdravo. ja imam bebicu sa teskim ostecenjem sluha. Saznanje je bilo strasno...  Medjutim, ne pada mi na pamet ni sebi a ni njemu da stvaram komplekse radi toga. On je jedna divna i napredna beba, ko zeli neka se druzi sa njim a ko ne zeli ni ne mora. Ne mogu svi ni da nas vole, zar ne? Te ovaj ima pege, te ova nosi naocare, ima veliki nos, debela je... jako bitno... ljudi uvek nadju neku manu drugome i cemu da se narugaju. Glavu gore, pa sta i ako ne cujem, pa sta i ako nosim aparate?!
Nas ceka dug i mukotrpan rad, idemo na implant krajem ove ili pocetkom sledece godine. Ovde sam pronasla neke negativne komentare u vezi implanta. Uplasila sam se.

[Tia]

...  Medjutim, ne pada mi na pamet ni sebi a ni njemu da stvaram komplekse radi toga.

Bebac, ovo je fantasticno sto si rekla!!!
Drzim vam palceve da budete dobro i da se hrabro borite sa svim problemima !

[bebac]

Hvala Tia !

[surdoaudiolog]

Jao ljudi,ne mogu a da ne prokomentarisem ovo...Buduci sam surdoaudiolog po struci,ne mogu ostati ravnodusna na ovakve stvari, a opet nikako ne mogu da shvatim da nam se to u ovo vrijeme i u ovom stoljecu jos uvijek desava.ja imam rehabilitanta kojem je 17 god.,ide u redovnu srednju skolu,i jedan dan je dosao meni na vjezbe sa idejom da mijenja skolu i da ide u drugi grad u skolu za gluhe.kad sam pitala zbog cega,on veli zbog druge djece u skoli,koja ga izbjegavaju,cak se i smiju njegovom nacinu govora (artikulacija mu je tesko razumljiva jer ima prakticnu gluhocu)

uglavnom, osjeca da nije prihvacen i zeli da mijenja skolu. nisam bila iznenađena, znam gdje zivimo,to je i za ocekivati.onda sam mu pokusala objasniti par stvari. pokusala sam mu reci da zelim da postane svjestan koliko je on poseban u odnosu na nas ostale, dijete se koristi znakovnim jezikom, i mozda nisam u pravu, mozda sam pristrasna zbog svoje struke, ali sam mu rekla ti znas nesto sto niko u tvojoj skoli ne zna, ti znas znakovni jezik, oni ne znaju.imas nesto sto nema niko od njih.polusaj s te strane gledati na taj problem,cak sam mu rekla da jednog kolegu(samo jedan djecak se u skoli druzi s njim) pokusa nauciti par gesti i da pred ostalima tako komunicira s njim, pa ce vidjeti reakciju tih istih koji ga omalovazaju.ne znam da li sam bila u pravu, uglavnom dosli smo do toga, da je odlucio ostati u istoj skoli, juce mi je poslao poruku prosao je peticom, mislim da smo malo napredovali i da je zadovoljniji sobom.naravno nista od ovoga se nije desilo odjednom, danima sam ga pokusavala izvuci iz depresije i jos uvijek ne mogu reci da sam sto posto uspjela, ali bar je sad vedriji nego prije.

tako vas razumijem kad kazete da strahujete kad vam curica dođe iz skole sta ce reci i kako ce joj izgledati svaki dan.strasne su predrasude kod nas,ja se kao lavica pokusavam boriti protiv toga, ali na zalost ne uspijeva,ali eto bar pokusam naci nacin da pomognem svojoj djecici,ne mogu vam opisati koliko ih volim, koliko su posebni...ima nesto posebno u djeci ostecenog sluha.izvinjavam se sto sam se ovako raspisala,ali samo sam vam htjela reci da razumijem kako vam je i da niste sami,nema instant rjesenja za taj problem

ali odvagnite sve solucije, nemojte kategoricno iskljucivati ni soluciju prebacivanja u drugu skolu, ali naravno dobro treba razmisliti.ja sam imala djevojcicu za koju sam trebala odluciti da li ce ici u redovnu ili u skolu za gluhe,pa sam je odvela i u jednu i u drugu skolu, objasnila djeci o cemu se radi.da ne duljim, danas je u redovnoj skoli i zaista,zaista prihvacena među vrsnjacima.tu naravno i skola mora odraditi dosta posla,ali to je sad vec nova prica..ne zelim vas dalje zamarati...ako neko bude zainteresovan,mozemo pricati o tome naknadno.zelim vam puno srece i strpljenja,i uspjeha vasoj djevojcici.