Tema: Promene raspoloženja

[Maki]

kako iščitavam ovu temu shvatih da mi se javljaju problemi i od prije,da li je to ok ili ne,ne znam, ali barem nije ništa novo   jako sam nervozna,užasni strahovi...dosadna sam sama sebi

[U prvom licu]

Maki, ako se javljaju problemi i od prije, dobra okolnost je sto poznajemo problem i znamo bolje da se nosimo s njime.

[Maki]

sama sebi sam dokazala da ms nije problem vezano za promjenu raspoloženja ,do prije nekih godinu dana ja sam stalno tražila da popijem bromazepan a sad iako mi je dr sam prepisao brzpn ja ga ne pijem,nervoza brzo prodje a i nadam se da će tako i ostati 

[Džudi]

Ja se izvinjavam što upadam u temu, a nemam MS, već cerebralnu p.

Sve ozbiljnije bolesti, MS, CP, kardiološke dijagnoze...i na kraju ono najstrašnije kancer...sve te bolesti, pa čak i reumatološke i ortopedske bolesti, ostavljaju trag na našoj psihi.

Ličnost se od početka pa tokom bolesti menja, i ta promena je najupadnija kod onih obolelih od kancera.

Znam to zbog svoje lične tragedije, pa tek onda zbog svoje bolesti i 9 dijagnoza pored CP....imam i 3 F dijagnoze, nije mi to problem da priznam.

Smatram da su promene raspoloženja "normalne" i da su deo bolesti...Pomoć porodice, prijatelja, psihologa i psihijatra je uvek dobrodošla...ako porodica "zataji" tu su uvek prijatelji i psihijatar...Samo je potrebno osloboditi se predrasuda, to je najvažnije.

[Daša]

lepo si to napisala...."Samo je potrebno osloboditi se predrasuda, to je najvažnije."...istinito,ali kod mnogih, veoma
tesko...

[Džudi]

Dašo, u Evropi, Americi, ma svuda u svetu maltene svaka druga osoba ima svog psihoterapeuta. Jako me nervira to što na ovim podnebljima, mislim na celu ex Yu, vlada takav strah od psihologa, a kamoli od psihijatra..kao da ti ljudi ujedaju..

Psihički poremećaji zaista "idu" uz ove naše bolesti, i to je nesporno. Treba se boriti i živeti što kvalitetnije.

Ta borba često ne može da bude samostalna, već je potrebna i stručna pomoć.

Kada me zaboli zub-idem kod mog čika zube, kada imam jake flešbek fenomene i kada sam nervozna duže od 2 nedelje-idem kod moje psih. I to nije strašno. Ništa razgovor ne boli. A pomogne puno.

Ne volim eksponiranje u javnosti, ali dođe mi da se dogovorim sa jednim prijateljem sa velike TV i da napravimo prilog o ovim predrasudama i znam koga bi još pozvali u emisiju...od stručnjaka..ili da sve prenesem u štampane medije, bez straha da će o meni misliti komšije ovo, ili ono..

Ne zanima me šta će svet da kaže.

DOPUNA

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, do 2020-te godine, depresija će biti druga po redu bolest po broju smrtnih ishoda.

Zato je bolje sprečiti na vreme nego se dugo lečiti..znam iz iskustva.

[Daša]

U potpunosti se slazem sa tobom,ali imala sam prilike upoznati mlade ljude,koji ne izlaze iz kuca zato sto ne zele prihvatiti neko od pomagala,a da ne govorimo o inv.kolicima.
Pocev od prihvacanja dg,znam neke koji to ne mogu i kada ih neko upita koji problem imaju,da tesko hodaju,odgovaraju da su se povredili na skijanju i tada cesto dolazi i do komicnih situacija...,pa i od onih najbanalnih...nosenje naocara...
Tu bi pomoc psihoterapeuta bila od velikog znacaja,ali predrasude,edukacija,nase zdravstvo,...od svega po malo i tu smo gde smo...