Tema: Promene raspoloženja

[Sklerozica]

Prvo posmatrajući sebe a onda posmatrajući druge osobe, što lično što preko interneta, stekao sam utisak da sam sada dosta "senzibilniji" i sklon promenama raspoloženja. Čak neki put, iznervira me situacija kojoj bih se ranije smejao. Problem je u stvarnom svetu, dok na internetu uvek mogu polako izmeriti, izbrojati do 10 pa odgovoriti ako smatram da je to uopšte i potrebno. Zaista se trudim da izbegavam "konfliktne" situacije jer mi to ne prija i ne želim da dovodim sebe u situaciju koja mi može pogoršati stanje. Daleko od toga da ne smem da se upustim u raspravu, ali ako vidim da ni argumenti ne pomažu, bolje je da se sklonim od takve negativne energije, da ne kažem neku "težu" reč. Da li je to i kod drugih tako? Da li je to samo posledica MS-a ili kombinacija nje i opšte društvene situacije, da li .....?

[Peca_Le]

Mislim da je to daleko od toga da je to posledica nase bolesti. A mozda i gresim. Pre svega, rekao bih da veoma veliki uticaj ima drustveno okruzenje. Cak i zdravi ljudi (uslovno receno) u danasnje vreme vrlo lako "puknu". Sta ce mo, to je tranzicija .
   Kod sebe sam takodje primetio snizen prag tolerancije na neke stvari, ali ne bih to pripiso svojoj bolescu. Mozda bolest utice na veci senzibilitet desavanja oko mene (manje se krecem pa sam uvek nekako u zizi zbivanja), ali ja, za sada, sve konflikte resavam uspesno. Na internetu, ne volim da se upustam u preterano velike rasprave, da dokazujem sve i svasta.

[Sklerozica]

To da je vezano za MS sam negde čitao. Više ne mogu da pohvatam odakle mi koja informacija. Možda je ima i ovde. Što se tranzicije tiče, jel to ide??? Jako slabo ili nikako, pratim te dnevne informacije. Ako gledam TV, to je neki film, tako da me to nešto i ne dotiče.

Edit: nađoh ja.

EMOCIONALNE REAKCIJE KOD OBOLELIH OD MS

“Ne ovo mora da je neka greška!? Nemoguće da se to meni dešava.
Ako je to tačno, bolje da me nema. Ovo je kraj.
Očajan sam...

Osim fizičkih simptoma koji prate MS, kod obolelog se javlja i niz promena u osećanjima, ponašanju, reagovanju. Jednim imenom ih nazivamo - promene u emocionalnom životu. Mogu da se jave kao posledica samog demijelinizacionog procesa, mogu biti reakcije na saopštenu dijagnozu, ali i posledica upotrebe nekih lekova kao što su, na primer: stereoidi. Najčešće se ova dejstva preklapaju pa bi svaka podela emocionalnih reakcija na neke grupe bila netačna i na silu izvedena. Kao što je MS oboljenje sa veoma raznovrsnom simptomatologijom, tako se i emocionalne reakcije razlikuju po vrstama, trajanju i po jačini od obolelog do obolelog. Nekada se javljaju pojedinačno, nekada istovremeno, a u nekim slučajevima proizlaze jedne iz drugih. Pregled emocionalnih reakcija kod MS-a, koji smo ovde izložili predstavljaju samo pokušaj njihovog nabrajanja, što znači da se one moraju javiti ovim redom ili da se moraju javiti uopšte u životu svakog obolelog. Neke od emocionalnih izmena koje se uočavaju kod obolelih od MS-a su:
- depresivne reakcije
- patnja usled gubitka sposobnosti izazvanih bolešću
- negiranje bolesti
- stres i reakcije na stresnu situaciju
- osećanje krivice
- strepnja i uzmenirenost
- emocionalna labilnost i promenljivo raspoloženje
- nemogućnost kontrole emocionalnih reakcija
- ispadi u ponašanju i neprikladno ponašanje

Izvor: http://www.multiplaskleroza.org.yu/Brosure/Reakcije_obo_kod_MS.htm

[Sklerozica]

Eto, ja juče otvorih ovu temu i kao da sam čačkao mečku. Dakle, ubedačih se samo tako. Upravo ona situacija kada ni argumenti ne vrede.

[Peca_Le]

[Asja]

Imala sam promene raspolozenja kada sam bila na kortikosteroidima: brzo planem, nesanica, razdrazljivost.....ali to je bilo davno, jer od tada ne koristim vise hemiju za lecenje jer sam uvidela da vlada mnome (ponekad se prepustim ljubavnoj hemiji ali i tu se pazim

Sada kada su manje-vise prosle sve etape i kada sam saznala sto se saznati moze, kada sam se srela sa mnogo onih koji dele moju sudbinu, itd. i tome slicno, sada sam mirna, gledam, i pitam se : sta sad? U redu, bolest je tu ali sta sad kada tacno sve znam i sta mogu i sta ne mogu i sta moze i sta ne moze medicina : STA SAD?

Shvatim da mi je dosadno. I to je jedna vrsta bolesti. Oni trenuci kada namirisem prolece pa se to poklopi sa nekim sentisem sa radija, pa ne znam kud sa sobom.....dosadno mi je....

[Sklerozica]

Nesanica je jedino osećanje koje pamtim u vezi sa kortiko steroidima. Ni sa tabletama nisam uspevao da se naspavam. Raspoloženje u tim slučajevima je bilo više-manje stabilno. Bio sam ubijen u pojam jer se radilo o jakim "udarima".
I to za proleće, i ja kao da dobijem neki elan, snagu čim vidim vitamin D.
    

[Maki]

nadjoh ovu temu jer iscitavam lagano forum,a bas sam htjela da pitam ,ima li ko neuobicajene promjene raspolozenja ,ujutru sam super a popodne placem ili obrnuto i da li je to povezano sa ms-om.ovdje ,na ovjoj temi sam uglavnom nasla i odgovor i znam da nisam samo ja ta koju to li slicno tome ,pogadja promjena raspolozenja.

[naca]

Glava 24h puna misli i od njih se ne mogu odbraniti.Imam utisak da se ove reakcije kod mene vrte u krug. 

[Ena]

Raspolozenje mi se menja cesto u poslednje tri god.Primetila sam da me sitnica neka izbaci iz koloseka i da planem za tren.Moji se ljute na mene a oni uglavnom tu odigraju neku ulogu.Ranije sam bila skroz hladna na sve.Sada da izbegnem nerviranje,bes i viku po kuci,ako mi neko stane na zulj samo se okrenem i zatvorim u sobu pustim muziku i sednem za komp.kako sam pronasla ovaj forum tu pronalazim i mir,oraspolozim se i skroz opustim. 

[Asja]

nadjoh ovu temu jer iscitavam lagano forum,a bas sam htjela da pitam ,ima li ko neuobicajene promjene raspolozenja ,ujutru sam super a popodne placem ili obrnuto i da li je to povezano sa ms-om.ovdje ,na ovjoj temi sam uglavnom nasla i odgovor i znam da nisam samo ja ta koju to li slicno tome ,pogadja promjena raspolozenja.

Sve ti je to MS draga moja, vrti te oko malog prsta!

[amia]

dugo sam se opirala hemiji da me digne
racunajuci da je sve u glavi i da snagom volje mogu da
pobedim
ali avaj.....
stres i konflikte
pokusavan da izbegnem...ali retko mi polazi za rukom
ovan ostaje ovan
i vecito ispravljanje krive drine
kada li ce da je isprave.....
da sam preosetljiva ....jesam  i to pojacano od kako se druzim sa ms
uglavnom se dobar deo vrti oko mog osecanja nemoci
i potrebe da trazim nesto
nisam navikla a ni okolina izgleda

[janja]

Mislim da sve sto je bilo hladno postaje vremenom mlako, a ono mlako postaje vruce i to generalno. Kod mog supruga su sve osobine koje ima samo izrazajnije od kada ima MS. Ali s druge strane i kod mene i kod vecine ljudi u okruzenju. Ko je na ovom podneblju ostao neostecen (inflacija, stabilizacija, sankcije, izbeglistvo, bombardovanje, tranzicija, zatvaranje firmi, ...), plus individualni problemi!  Ne trosite se na trivijalije, izbegnite sta ne mozete promeniti, gledajte da plivate kroz svoje brzake sa sto manje udaraca o stene, a globalna zagrevanja su tu pa tu!

[cecam]

Neuropsiholoski deficit kod MS

UVOD
Neuropsiholoske smetnje se javljaju kao sastavni deo entiteta multiple skleroze (MS), pored
kognitivnih smetnji često susrećemo smetnje afektiviteta, ličnosti, odnosa prema realitetu.
Pojedini autori smatraju da teši psiholołki stresovi mogu dovesti do egzacerbacije, pa i pojave bolesti.
U celini se neuropsiholoski i psiholoski deficit smatra integralnim delom evolucije bolesti kao i
adaptaciju na hronično tesko oboljenje sa neizvesnim tokom.

Nepoznavanje osobenosti neuropsiholoskog deficita i instrumenata neuropsihologije sa jedne
strane, nerazlučivanje smetnji koje su uslovljene izmenama afektiviteta od kognitivnih smetnji sa druge strane, kao ni reaktivnih psiholołskih i psihijatrijskih izmena od organskih izmena koje dovode do kognitivnih smetnji su tri osnovna razloga za neadekvatno prepoznavanja neuropsiholoskog deficita kod obolelih od multiple skleroze.
Upravo neuropsiholoski testovi omogućavaju diferenciranje deficita uslovljenog organskim
lezijama od reaktivne kliničke fenomenologije, kao i rano otkrivanje kognitivnih smetnji. Kako
neuropsiholołki testovi većinom nisu specifični postoje mnogi činioci koji mogu dovesti do pogresne interpretacije njihovih rezultata.
Da bi se izbegle greske u interpretaciji kliničke fenomenologije, prikazaćemo releventnu
psiholosku i psihijatrijsku fenomenologiju koja se javlja kod ove bolesti. Ova fenomenologija vrlo često maskira postojanje neuropsiholskog deficita i dovodi do minorizacije u proceni
neuropsiholoskog deficita na kliničkom planu. Istovremeno moze uticati i na validnost
neuropsiholoskih testova.
Zbog nespecifičnosti većine neuropsiholoskih testova neophodno je znati koja oboljenja i
stanja kod bolesnika mogu uticati na gresku u interpretaiciji rezultata testiranja i dovesti do
precenjivanja neuropsiholoskog deficita. Cilj rada je da ukaze na ove faktore.

PSIHOLOSKA, PSIHIJATRIJSKA I NEUROLOSKA FENOMENOLOGIJA
KOD OBOLELIH OD MULTIPLE SKLEROZE

1. Depresivnost
Charcot (1877), Gowers (1893) ne spominju depresivnost u opisu psihičkih promena kod
obolelih od MS. Sem Bracelanda i Giffina (1950) do sedamdesetih godina ne nalazimo u literaturi validne podatke o depresivnosti obolelih od multiple skleroze. Prvi relevantan rad, bez mogućnosti prigovora na metodologiju, je rad Whitlocka i Siskinda (1980), koji su za procenu depresivnosti upotrebili Beckovu skalu depresivnosti. Ustanovili su da je 26% bolesnika bilo aktuelno depresivno (skor > 15 na Beckovoj skali), te da je oko polovina bolesnika imala depresivnu epizodu od momenta saznanja da ima MS. Značajna je izrašenija depresivnost u momentu testiranja, usled koje su rezultati na neuropsiholołkom testu većinom slabiji i samim tim rezultati ne odrašavaju realni kognitivni
deficit.

2. Eutonia, euforija i labilnost afektiviteta
Euforia, eutonia i labilnost afektiviteta je rano prepoznata od strane Charcota i Gowersa jos u
proslom veku, smatrajući kad konstituentom trijasa kod MS, kao i ostali . Eutonia po njima konotira sa neadekvatnim dobrim osećanjem fizičkog zdravlja. U kasnijim studijama učestalost ovih simptoma se pokazala daleko ređom.
Neki autori  nalaze kod 7% obolelih od MS euforiju a kod 29% spremnost da lako zaplaču.
Dok drugi nalaze euforiju kod 10% obolelih od MS, eutoniju , odnosno potcenjivanje tezine svoje bolesti nalazi kod 31% obolelih, a 11% ispoljava kompletnu anosognoziju. Rezultati ovih i    u kasnijim istrazivanjima  kao i nasa iskustva  ukazuju da se ove promene javljaju pretezno u
kasnijoj fazi bolesti, a retko u ranoj i srednjoj fazi bolesti.

3. Psihoza
Psihotične simptome različitog intenziteta, prvenstveno u vidu izmena u misljenju,
halucinacija i bizarno ponasanje, tokom bolesti ispoljava oko 5% bolesnika tokom bolesti po podacima iz literature. Po nasem iskustvu, u grupi od preko sesto bolesnika, kod 2 bolesnika psihotična epizoda je bila prisutna pre pojave kliničkih simptoma MS. Od preostalih 6 bolesnika kod jednog se javlja interiktalno a kod 5 bolesnika tokom egzacerbacije bolesti, kada su bili na kortikosteroidnoj terapiji.
Kod četiri bolesnika sa manjim neuropsiholoskim deficitom i kraćim trajanjem bolesti reakcija na
psihofarmake je bila promtna i potpuna, a kod preostala 2, sa ranije izrašenim neuropsiholoskim deficitom, sporija i samo delimična. Ovo ukazuje da se psihoza moze javiti i kao zasebno oboljenje kod obolelih od MS, ali i kao simptom multiple skleroze, većinom u egzacerbaciji.

4. Histerija
Histerični simptomi su, čini se mnogo ređi nego sto su opisivani u literaturi. Oni mogu
koegzitirati sa mnogim somatskim oboljenjima , i pored negativnih konzekvenci mogu imati po
bolesnika i pozitivne, dati bolesniku osećaj smisla i vrednosti o sebi, i osećaj kontrole nad okolinom.


Autor rada je prof.dr Congor Nadj , sa Klinike za Neurologiju u Novom Sadu

[cecam]

Sta mislite pronalazimo li se nekada u ovakvim problemima ili da drugacije pitam preoznajemo li kod sebe ovakve probleme?