Tema: Mobing

[sand]

Najčešće žrtve mobinga su „poštenjaci", zatim mlade, tek zaposlene osobe koje traže savremene uslove rada i više samostalnosti u radu, ali i osobe sa invaliditetom i stariji radnici - kaže dr Zoran Ivanov, specijalista za medicinu rada.

S druge strane, osnovna karakteristika ličnosti mobera, osobe koja psihološki, moralno, seksualno i na druge načine zlostavlja one za koje smatra da joj smetaju, jeste egocentričnost, odnosno narcisoidnost, objašnjava Ivanov.
Modaliteti napada ispoljavaju se kroz ograničavanje mogućnosti da se žrtva izrazi, izolaciju, neosnovane priče o njenom privatnom životu, ogovaranje, ismevanje, osporavanje kvaliteta rada, preteranu kontrolu, stalna kažnjavanja...
Uočljiv je i sindrom „praznog stola", kada se žrtvi daju zadaci neprilagođeni profesionalnoj kvalifikaciji, suviše laki ili preteški poslovi koji zahtevaju od žrtve sposobnosti koje nema, s ciljem da se natera da pogreši, navedeno je u studiji Ivanova.

Oblici mobinga su i davanje žrtvi zadataka koji narušavaju njeno zdravlje, uskraćivanje godišnjeg odmora i slobodnih dana, ali i seksualno zlostavljanje...

Sedam evropskih zemalja izglasale su zakone protiv mobinga i u tim državama se poslodavac kažnjava za psihička maltretiranja. Takav zakon imaju Francuska, Norveška, Finska, Holandija, Danska, Belgija i Švajcarska. Švedska je regulisala zaštitu od mobinga krivičnim zakonom, po kom je mober krivično odgovoran, a žrtva može zatražiti odštetu za nanesenu „biološku štetu". U ostalim zemljama Evrope ovakvi zakoni ne postoje, ali postoje propisi koji govore o odšteti.

24 sata

[Sklerozica]

DEFINICIJA MOBINGA

Prema Leymannu: "Mobing ili psihološki teror u poslovnom životu odnosi se na neprijateljsku i neetičku komunikaciju koja je usmjerena na sistematičan način od strane jednog ili više pojedinaca, uglavnom prema jednom pojedincu, koji je zbog mobinga stavljen u poziciju u kojoj je bespomoćan i u nemogućnosti da se obrani i držan u njoj pomoću stalnih maltretirajućih aktivnosti. One se odvijaju s visokom učestalošću (najmanje jednom tjedno) i u dužem razdoblju (najmanje 6 mjeseci). Zbog visoke učestalosti i dugog trajanja neprijateljskog ponašanja, to maltretiranje dovodi do značajne mentalne, psihosomatske i socijalne patnje".
Aktivnosti kojima se radnik zlostavlja mogu se podijeliti na:
1.) Napadi na mogućnost adekvatnog komuniciranja
- nadređeni i/ili kolege ograničavaju mogućnost izražavanja žrtve; žrtva se prekida u razgovoru; odbijaju se neverbalni kontakti sa žrtvom (izbjegavaju se pogledi, ne primjećuju se znakovi npr. dizanje ruke itd.)
2.) Napadi na mogućnost održavanja socijalnih odnosa
- žrtva se stalno izolira, nitko joj se ne obraća, svi se ponašaju kao da žrtva ne postoji, žrtva je premještena u ured daleko od kolega, ne poziva se na zajedničke sastanke, neformalna druženja kolega i slično.
3.) Napadi na osobnu reputaciju
- izmišljanje priča o žrtvi i njenom privatnom životu, ogovaranje, ismijavanje, negativni komentari osobnih karakteristika žrtve itd.
4.) Napadi na kvalitetu profesionalne situacije
- stalne kritike i prigovori, vrijeđanja, pretjerana kontrola, stalna kažnjavanja i niska ocjena rada, žrtvi se ne daju radni zadaci i oduzimaju joj se sredstva za rad npr. telefon, računalo (sindrom "praznog stola"), zadaju joj se zadaci neprilagođeni profesionalnoj kvalifikaciji (zadaci su ili prejednostavni ili preteški i zahtijevaju od žrtve sposobnosti koje nema, cilj je natjerati žrtvu da pogriješi), zatrpavanje zadacima i određivanje kratkih rokova (sindrom "punog stola"), stalno mijenjanje radnih zadataka.
5.) Napadi na zdravlje
- žrtvu se prisiljava obavljati zadatke koji narušavaju njeno zdravlje, ne dopuštaju se godišnji odmori i slobodni dani, prijeti se fizičkim napadima, žrtvu se seksualno zlostavlja (u nekim istraživanjima pod terminom "mobbing" se podrazumijeva samo psihološko zlostavljanje i pručava se odvojeno od sekusalnog zlostavljanja i tjelesnog nasilja, dok su u drugim tjelesno i seksualno nasilje samo jedan od oblika mobinga -moralnog maltretiranja).
Po Leymannu svaki radnik tijekom svog radnog vrijeka ima 25% šanse da bude barem jednom žrtva mobinga.
Mobing je daleko više od povremenih konflikata ili uredskih svađa. Tko prakticira mobing ima svjesnu namjeru (rijetko nesvjesnu) da naškodi radniku i/ili da ga na kraju prisili da napusti radnu sredinu.

VRSTE MOBINGA

S obzirom na smjer akcija mobing dijelimo na okomiti i vodoravni.
Okomiti se mobing odnosi na situacije u kojima:
- pretpostavljeni zlostavlja jednog podređenog radnika
- pretpostavljeni zlostavlja jednog po jednog radnika dok ne uništi čitavu skupinu (strateški mobing, "bossing")
- jedna skupina radnika (podređenih) zlostavlja jednog pretpostavljenog.
Vodoravni mobing se javlja između radnika koji su u jednakom položaju u hijerarhijskoj organizaciji. Osjećaj ugroženosti, ljubomora i zavist mogu potaknuti želju da se eliminira neki kolega pogotovo ako postoji uvjerenje da njega eliminacija vodi napretku u karijeri. Čitava skupina radnika zbog unutrašnjih problema, napetosti i ljubomore može izabrati jednog radnika "žrtvenog jarca" na kojem će dokazati da su snažniji i sposobniji.
U Italiji u 55% slučajeva mobinga radi se o okomitom mobingu, a u 45% o vodoravnom mobingu. U samo 5% slučaja radi se o mobingu skupine radnika prema nadređenom.

Izvor: www.mobbing.hr

[Sklerozica]

Prvo suđenje za mobing u Srbiji

Radnica fabrike biskvita “Jafa” u Crvenki Vesna Samardžić tužila je firmu zbog psihičkog zlostavljanja na poslu. Kako prenosi Građanski list, prošle nedelje je pokrenut postupak u Opštinskom sudu u Kuli. Samardžićeva je posle 25 godina rada u računovodstvu, zbog neslaganja sa rukovodstvom firme, prebačena u magacin.Ovo je prvo suđenje za mobing u Srbiji, dok je u razvijenim evropskim zemljama mobing zakonski sankcionisana pojava i označava moralni teror na radnom mestu koji dovodi do mentalne, psihosomatske i socijalne patnje žrtve.

Izvor: mooshema.com

[Tia]

"Nema zakona protiv mobinga"

Mobing u Srbiji dostigao razmere epidemije, Srbija nema zakon u toj oblasti, rečeno danas na okruglom stolu.

Uznemiravanje na radnom mestu je dostiglo ogromne razmere, a krajnje je vreme da se ta vrsta psihičkog šikaniranja zaposlenih zakonski sankcioniše, rečeno je na okruglom stolu u Skupštini Vojvodine.

Predsednik nevladine organizacije Stop mobing iz Vršca Aleksandar Ilić rekao je da i Srbija mora da ispuni direktivu Evropske unije i da u odgovarajuće zakone ugradi sankcije protiv mobinga. Prema njegovim rečima, mobing je ogroman problem, pogotovo ako se ima u vidu da je na listi strahova kod građana Srbije na prvo mesto izbio strah od gubitka posla, zbog čega se zaposleni često plaše da prijave da ih neko uznemirava na radnom mestu.

Ilić je rekao da mobing može da bude i okidač za psihijatrijske poremećaje, a s druge strane, uznemiravanje zaposlenih ne odgovara ni poslodavcima jer zaposleni gube motiv za rad, a produktivnost opada.

Pomoćnica pokrajinskog sekretara za rad i zapošljavanje Jelica Rajačić-Čapaković kaže da će Izvršno veće Vojvodine formirati radnu grupu koja će imati zadatak da sačini predlog izmena zakonodavstva, koji bi omogućio kažnjavanje mobinga.

Ona je navela da će radnu grupu činiti predstavnici vojvođanskih vlasti, nevladinih organizacija, sindikata, udruženja poslodavaca i inspekcijskih službi.

Predstavnice sindikata su navele da su najčešće žrtve mobinga mladi, novozaposleni, zaposleni na određeno vreme i stariji radnici.

Predstavnice Udruženja poslodavaca kažu su da su sistem vrednosti i moral u društvu u Srbiji u velikoj krizi, pa pojedini poslodavci često i ne znaju šta je mobing, niti imaju svest o društvenoj odgovornosti.

Zamenica pokrajinskog ombudsmana Danica Todorov je rekla da je klima u društvu takva da se žrtvama mobinga često ne veruje i da se misli da je reč o neradnicima.

Izvor: Beta

[naca]

Prva presuda za mobing
5. septembar 2008.
Jagodina -- Opštinski sud u Jagodini zbog mobinga osudio na četiri meseca zatvora, dve godine uslovno, Zorana Milovanovića, urednika "Novog puta".

U Srbiji doneta prva presuda zbog mobinga. Milovanović je v.d. glavnog i odgovornog urednika nedeljnika "Novi put". On je osuđen zbog toga što je maltretirao novinarku tog lista Ivanu Delić Janković, koja je u julu prošle godine prijavila ceo slučaj policiji. Suđenje je trajalo gotovo pola godine.

Ivani Delić Janković, koja u Javnom-informativnom preduzeću "Novi put" radi kao novinarka i urednica sedam godina, Milovanović je govorio da je "glupa, da kupi prnje i tornja se", te da mu smetaju njen miris, glas, smeh i prisustvo.

Komentarišući ceo slučaj, Ivana kaže da su za njom dve teške godine i da se nada da će sve što je doživela brzo zaboraviti.

Milovanović je osuđen za krivično delo zlostavljanja i mučenja iz člana 137 Krivičnog zakonika Srbije.

Navode iz optužnice potvrdila je i većina od desetoro zaposlenih u nedeljniku "Novi put".

Jelena Zdravković, zamenica glavnog i odgovornog urednika, kaže "da je bilo vrlo mučno prisustvovati scenama dranja, vike i lupnjave vratima i da je sve to uticalo veoma loše na rad cele redakcije, kao i da je sve to moglo da se dogodi i bilo kojoj drugoj koleginici".

Goran Stefanović, grafički saradnik, potvrdio je za B92 da je koleginici Ivani Delić Janković bilo onemogućeno da radi i da je urednik Milovanović često isterivao iz redakcije, iako je zakonom regulisano pravo na rad, što je uticalo na stvaranje loše slike o redakciji.

Aleksandar Dobrosavljević, fotoreporter, naglašava da je Ivana imala podršku ne samo porodice, već i svojih kolega koji su pisali peticiju Upravnom odboru.

On tvrdi da krivicu zbog svega što se desilo snose Upravni odbor i menadžment firme jer nisu preduzeli ništa da se problemi reše.

Jasmina Tošković, portparolka Opštinskog suda u Jagodini, navodi da je ovo da je prva tužba zbog mobinga i da su navode optužnice potvrdili svedoci.

"Optuženom se stavlja na teret da je tokom 2006. i 2007. godine zlostavljao oštećenu, vređao njeno ljudsko dostojanstvo, isterivao je iz kancelarije i govorio joj uvredljive reči", kaže Toškovićeva, uz podsećanje da je za ovo krivično delo predviđena kazna od tri meseca do tri godine.

Presuda Zoranu Milovanoviću, koji je zbog mobinga osuđen na četiri meseca zatvora, odnosno dve godine uslovno, prva je u istoriji srpskog sudstva. Milovanović nije hteo da komentariše ceo slučaj za B92.

Mobing podrazumeva sve vrste psihičkog maltretiranja i ponižavanja na radnom mestu, s ciljem da se ugroze ugled i dostojanstvo. Istraživanja pokazuju da su najčešća meta žene, osobe pred penzijom, ali i mladi koji su tek zasnovali radni odnos.

Srbija nema Zakon o mobingu, iako je to jedna od preporuka Evropske unije.

Izvor B92

[naca]

petak, 31. okt 2008,
Nacrt zakona o mobingu

U Srbiji je čak 45 odsto zaposlenih izloženo maltretiranju na poslu, saopšteno je na javnoj raspravi o nacrtu zakona o mobingu. Ovaj zakon je donet samo u osam evropskih država.


"Postoji više snažnih razloga za donošenje posebnog zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu, jer su u Srbiji, umesto dijaloga, sve prisutniji problemi suočavanja sa autokratskim menadžmentom kao posledicom svetske globalizacije i liberalizacije", rekao je profesor novosadskog pravnog fakulteta Predrag Jovanović.

"Mobing ima i indirektne socio-ekonomske posledice. Kod zlostavljanog produktivnost je bitno smanjena, što dalekosežno gledano ima utiče na ekonomski razvoj društva", ističe Jovanović, koautor nacrta zakona o mobingu.

Prema njegovim rečima, lekari upozoravaju da su 33 zdravstvena simptoma povezana sa mobingom, zbog čega i pravni razlozi navode na donošenje tog zakona.

Nacrt zakona propisuje prava i obaveze poslodavaca i zaposlenih u vezi sa zlostavljanjem, postupak za zaštitu od zlostavljanja, stepenovane mere, sudsku zaštitu, nadzor i kaznene odredbe.

Radnu veziju nacrta zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu, iniciranu od profesora novosadskog Pravnog fakulteta, prihvatili su Pokrajinski sekretarijat za rad, zapošljavanje i ravnopravnost polova i Ministarstvo rada i socijalne politike.

Pomoćnica ministra za rad i socijalnu politiku Srbije Radmila Katić Bukumirić je navela da je zakon o mobingu donet samo u osam evropskih država.
Izvor RTS

[naca]

Usvojen zakon o mobingu

Skupština Srbije usvojila je danas Zakon o sprečavanju zlostavljanja na radu, koji zabranjuje bilo koji vid zlostavljanja na radu i u vezi sa radom.

Zlostavljanje, prema tom zakonu, predstavlja svako aktivno ili pasivno ponašanje prema zaposlenom ili grupi zaposlenih koje se ponavlja, a koje za cilj ima ili predstavlja povredu dostojanstva, ugleda, ličnog i profesionalnog integriteta, zdravlja, položaja zaposlenog.

ceo tekst : vestionline

[naca]

З А К О Н О СПРЕЧАВАЊУ ЗЛОСТАВЉАЊА НА РАДУ
http://www.minrzs.gov.rs/cir/index.php?option=com_docman&task=doc_download&gid=390&Itemid=223

[Džudi]

Ukoliko zaposleni smatra da ima osnov za pokretanje žalbe i tužbe protiv mobinga, u većini državnih organa i preduzeća postoji pored Sindikata i lice odgovorno za pokretanje postupka protiv lica koje je vršilo mobing.

To lice je obično zaposleni u preduzeću ili državnom organu i zajedno sa licem koje je doživelo mobing sastavlja dopis nadležnom rukovodiocu, višoj istanci od lica koje je izvršilo mobing.

U skladu sa Zakonom obrazuje se disciplinska komisija i ide se na medijaciju-posredovanje i rešavanje problema mirnim putem.

U slučaju da medijacija ne uspe, da disciplinska komisija odluči negativno po pitanju zaposlenog nad kojim je izvršen mobing i  da više istance "brane" lice koje je vršilo mobing, zaposleni koji je doživeo mobing može u roku od 6 meseci da tuži i onoga ko je vršio mobing i samo preduzeće ili državni organ ili privatnu firmu.

Tužbu sastavlja advokat, predaje se nadležno mesnom sudu i ta procedura spada u radne sporove.

Znači, po pravilu na sud se odlazi tek kada se iscrpe sve mogućnosti koje postoje u okviru same firme.

U slučaju da je mobing vršen nad više osoba, a mobing je vršilo jedno ili dva lica, procedura može biti ista kao u gore navedenim slučajevima, ne mora svako ponaosob da se javlja Sindikatu i licu koje je u firmi zaduženo za bezbednost i zdravlje zaposlenih, i za slučajeve mobinga.