Tema: voće

[sand]

Vjerojatno je najvažnije ljekovito i zaštitno svojstvo voća to što sadrži antioksidanse, prije svega vitamin C, karotenoide (beta–karoten i dr.) i flavonoide (katekline, flavone, antocianine i dr.).

Antioksidansi imaju veliku ulogu u zaštiti zdravlja jer onemogućuju štetno i opasno djelovanje slobodnih radikala koji, ako se stvaraju prekomjerno – npr. zbog češćeg udisanja duhanskog dima ili ispušnih motornih plinova, ili zbog nekontroliranog sunčanja, ili zbog redovnog uzimanja hrane koja ih sadrži, kao što su pržene namirnice, meso na žaru, suhomesne namirnice koje sadrže nitrate, ili zbog preobilnog unošenja kalorične hrane – oštećuju tjelesne stanice u krvnim žilama te u drugim tkivima i organima.

Pogubni slobodni radikali

Oštećenje tjelesnih stanica djelovanjem slobodnih radikala jedan je od načina nastanka i razoja ateroskleroze (bolest nakupljanja kolesterola i drugih nakupina u arterijama, zbog čega se sve više otežava cirkulacija krvi, a najteže posljedice su infarkt srca i moždani udar) i preobrazbe normalnih u zloćudne stanice, čime nastaju zloćudne bolesti, tj. rak. Osim antioksidansa, voće sadrži i mnoge druge tvari koje pridonose zdravlju i sprječavanju bolesti, kao što su minerali kalij, kalcij, magnezij, mangan, bakar, zatim pektin i druga biljna vlakna, limunska i druge organske kiseline, razni enzimi. Važno je i djelovanje voća nakon njegove probave. Naime, kao i povrće, voće djeluje u tijelu alkalično (bazično) pa time neutralizira kiselo djelovanje mesa, jaja, sira, kruha i druge žitarične hrane, čaja, kave i alkoholnih pića, a kada ima previše kiselosti u tijelu, poremećuje se acidobazna ravnoteža te mogu nastati razne vrste acidoza, odnosno razni poremećaji, kao što su teškoće u probavi, glavobolja, reumatske smetnje, bolovi u mišićima, iscrpljenost. Osim toga, voće obiluje fruktozom, vrstom prirodnog šećera koji, za razliku od običnog, tzv. stolnog šećera (čiste saharoze dobivene kemijskim postupkom), u umjerenim količinama djeluje povoljno na zdravlje, uz ostalo kontrolira, tj. smanjuje apetit i pomaže da ne debljamo, zbog čega onaj tko ima prekomjerni apetit može ga smanjiti tako da 30 – 60 minuta prije ručka i večere jede npr. 1 – 2 jabuke. Također, redovito i obilno uzimanje voća, uz puno povrća, djeluje povoljno na redovno pražnjenje debeloga crijeva, otklanjajući tvrdu stolicu i začep stolice. Voće je važno i zbog vrlo kvalitetne tzv. biološke vode koju sadrži: svježe voće sadrži prosječno 85% vode od svoje težine, dakle 3 jabuke, tj. oko 300g, dat će nam oko 250 ml vode. Općenita je preporuka da bi trebalo dnevno pojesti najmanje 300 g voća, od toga obvezno nekoliko jabuka te oko 40 – 50 g oraha, lješnjaka i badema, a zatim drugog sezonskog i južnog voća, u svježem ili suhom stanju. Postoje 2 skupine voća, i to voće koje daje mnogo kalorija i malo vode, a to je orašasto voće (daje oko 600 kalorija, oko 10% vode, bogato uljima, više od 50%, tj. više od 50 g na 100 g takvog voća, a obiluje i bjelančevinama, 15 – 20%) i suho voće (daje oko 200 – 250 kalorija, oko 20% vode, bogato šećerima, 44 – 64%) te ostalo voće (jabuka, šljiva, marelica, grožđe, kruška i sl.) koje daje malo kalorija (npr. jabuka 45 kalorija), puno vode, oko 85%, šećera oko 10%, bjelančevina manje od 1%, masnoća praktički ništa, 0,1 – 3%.
Napomena: uz naziv svakog voća navedeno je koliko na 100 grama sadrži u gramima (g): bjelančevina (BJ), ugljikohidrata (UH), uglavnom raznih vrsta šećera, najviše fruktoze i masnoća (M), od kojih uglavnom linolne, tj. omega – 6, u voću ima minimalno, iza toga naznačeno je koliko dotično voće daje kalorija (kcal).

ANANAS, BJ 0,5 + UH 12 + M -, kcal 46

- važniji sastojci: probavni enzimi bromalin i papain, beta – karoten, limunska kiselina, kalij, antikancerogeni enzim peroksidaza;
- svojstva (djelovanje): stomahik (naročito olakšava probavu mesa i ribe), diuretik (pospješuje diurezu, tj. izlučivanje mokraće), antiseptik (sprječava razvoj mikroorganizama); antiflogistik (djeluje protuupalno);
- indikacije (bolesti kod kojih djeluje povoljno): artritis, giht, teške probave, debljina, celulitis, bronhitis, upala grla, pneumonija, tj. upala pluća i druge infekcije, odnosno infekcijske bolesti dišnih organa, sinusitis, ozljede atletičara, odnosno traume, opekline, ekhimoze (veća krvarenja), dizmenoreja (menstruacija praćena bolovima), edemi (otekline), insuficijencija gušterače, sklerodermija, tromboflebitis; postoji više od 200 medicinskih studija o terapijskoj primjeni bromelina;
- kontraindikacije (kada ne djeluje povoljno): pretjerana potrošnja ananasa (kao i banane, avokada i rajčice) može izazvati veći porast arterijskog tlaka (vjerojatno zato što su te namirnice bogate serotoninom), s rizikom za fibrozu miokarda i hipertireozu;

BADEM, BJ 18 + UH 17 + M 54, kcal 600, 100 g = oko 120 badema, jestivi dio

- važniji sastojci: bjelančevine (16 g), fruktoza, nezasićene masnoće (51 g, od toga 41 g oleinske, tj. omega – 9, a 10 g linolne masne kiseline, tj. omega – 6), kalij, kalcij, fosfor, cink, željezo, vitamini E, B1, B2;
- jača živce i mišiće, djeluje povoljno i uravnoteženo na živčani sustav, antiseptik je za crijeva, opskrbljuje tijelo mnogim mineralima (kalcijem, kalijem, cinkom, željezom i dr.), pospješuje probavu za žitaričnu i drugu škrobnu hranu;
- indikacije: razne upale, bolovi i grčevi u želucu, crijevima i mokraćnim putovima, trudnoća i dojenje, fizički i intelektualni umor, živčana iscrpljenost, oporavak nakon bolesti, korisna hrana za dob rasta; primjena u obliku bademovog ulja: laksativ 30 g za odrasle, a oko 10 g za djecu, mokraćni kamenci, bronhalni kašalj, za mazanje kod suhe kože, suhog ekcema, opeklina, svrbeži i popucane kože;
- kontraindikacije: herpes simpleks i druge slične infekcije herpesnim virusom jer je badem bogat argininom (jednom od dvadesetak aminokiselina od kojih se sastoje bjelančevine u tijelu) koji aktivira takav virus (a aminokiselina lizin ga sprječava);
Napomene: bademovo mlijeko osvježava, jača i stimulira za rad, a pravi se tako da se za jedan obrok stavi oko 20 badema nekoliko minuta u vruću vodu, zatim se odstranjuje smeđa kožica, nakon čega se u 250 ml (1/4 litre) hladne vode 1 – 2 minute miksira; može se dodati 1 – 2 žlice meda;

BANANA, BJ 1 + UH 19 + M 0,3, kcal 80

- važniji sastojci: fruktoza i glukoza, kalij (350 mg), karoteni (provitamin A), vitamini B-kompleksa, pektin, jabučna kiselina;
- svojstva: smanjuje štetni LDL – kolesterol, dobra je za živce, lako probavljiva i hranjiva ako se jede potpuno zrela (ima na kori tigraste mrlje) pa se preporučuje predškolskoj i školskoj djeci za vrijeme učenja te starijim osobama (naročito ako je zgnječena i pomiješana s malo meda);
- indikacije: gastritis i čir želuca ako je banana poluzrela (jer jača i zaštićuje njegovu sluznicu, ugroženu npr. aspirinom), Parkinsonova bolest (jer sadrži L – dopa, treba pojesti dnevno 5 – 6 potpuno zrelih banana);
- kontraindikacije: arterijska hipertenzija, v. kod ananasa;

JABUKA, BJ 0,2 g + UH 11 g + M 0,3 g, kcal 45

«jabuka jedna svaki dan, liječnik iz kuće van» - vrjednije su manje jabuke;
- važniji sastojci: pektini (vrsta vlakna, najviše u voćnoj kori, s važnim mnogostrukim djelovanjem, naročito jer vežu i odstranjuju iz crijeva razne otrove te smanjuju štetni kolesterol, upijaju štetna zračenja, fagocitiraju, tj. zarobljuju patogene bakterije), karotenoidi (od onih vrsta koje djeluju kao antioksidansi, ali nisu provitamin A, tj. ne pretvaraju se u vitamin A), jabučna i druge organske kiseline, među kojima i elagična, klorogenična i kafeična (djeluju antikancerogeno, tj. protiv raka); sadrži i brojne mineralne tvari, među kojima kalij, brom (zato djeluje umirujuće);
- svojstva: jača (tonik) živce i mišiće, diuretik, antireumatik, smanjuje loš LDL, a povećava dobri HDL – kolesterol, stomahik i digestiv (olakšava i pospješuje probavu), antiseptik za crijeva, stimulira rad jetara, čisti (depurativ) krv, lagani laksativ, osvježava, antikancerogenik (jer sadrži kafeičnu i klorogeničnu kiselinu), snižava krvni tlak, smanjuje apetit, stabilizira glicemiju-šećer krvi), jača srce, djeluje antivirusno;
- indikacije: tjelesna i intelektualna astenija (slabost), anemija, višak lošeg LDL-kolesterola, artritis i giht (otklanja uričku kiselinu), mokraćni kamenci, oligurija (smanjeno mokrenje, tj. diureza manja od 400 ml u 24 sata, a normalno je 800 do 1500 ml), dječji proljevi (daje se naribana jabuka 500 do 1500 g dnevno u 5 obroka), aerofagija ili flatulencija (prekomjerno nakupljanje plinova, odnosno zraka u želucu i crijevima, zbog čega dolazi do nadutosti trbuha), nesanica, glavobolja, acidozna, tj. kisela stanja, lijena jetra, povišena tjelesna temperatura, gastritis, čir želuca i dvanaesnika, oslabljeni rad jetara, oporavak nakon bolesti, trudnoća, nervoza;
- kontraidikacije: ne postoje, jedino neke osobe ne podnose jabuku ili zbog toga što ju ne žvaču dovoljno, ili zbog alergije, ili im je probava poremećena.

[sand]

Kajsije

Pored njihovog sjajnog ukusa i mirisa, kajsije su zdrave i bogate vitaminima. Kajsije su jedan od najbogatijih prirodnih izvora vitamina A, C, B kompleksa, kalijuma i beta karotena pa pomaže organizmu da se odbrani od bakterijskih infekcija, obnovi oštećena tkiva, u razvoju jačih zuba i kostiju i poboljšava vid.

Kinezi koriste kajsije kao lek i kao voćku dugovečnosti, miris cveta kajsije služi za pravljenje parfema.

Nutritijenti iz kajsije štite srce i oči a biljna vlakna štite od bolesti. Na zdravlje srca izuzetno povoljan efekat ima visok sadržaj beta-karotina i likopena koji štite LDL holesterol od oksidacije.

Vitamin A, koji je snažan antioksidans štiti ćelije i tkiva od oštećenja koja prouzrokuju slobodni radikali, utiče i na bolji vid jer slobodni radikali mogu da oštete sočivo oka.

Degenerativan efekat slobodnih radikala ili oksidativni stres može da vodi razvoju katarakte ili slabijem snabdevanju oka krvlju što prouzrokuje makularnu degeneraciju. Unosom vitamina A za 40% se smanjuje verovatnoća pojave katarakte.

Kajsije su i dobar izvor biljnih vlakana, koja povoljno utiču na digestivni trakt pa su kajsije dobra prevencija protiv konstipacije ili pojave bolesti kao što je divertikoloza. Zahvaljujući celulozi i pektinima služi kao blagi laksativ, a blago alkalnom reakcijom povoljno utiče na varenje ukoliko se jede pre svakog obroka.

Preporučuje se anemičnim osobama zbog njenog visokog sadržaja gvožđa, takođe povećava količinu hemoglobina.
Svež sok od kajsije se koristi kao lek kod groznice i kožnih bolesti, rashlađuje i ubrzava eliminaciju otpadnih materija varenja. Povoljno deluje na kožu pa bi ih trebalo jesti ukoliko patite od ekcema, opekotina.
Bogata je vitaminom B 17- amigdalin, koji pomaže u borbi protiv raka jer uništava ćelije raka i pomaže u prevenciji njegove pojave. Amigdalin napada ćelije raka tako što uništava enzim kancerogenih ćelija koji se razlikuje od istog enzima u normalnim ćelijama.

Vitamin B17 se korist kao glavna terapija obolelih od raka u klinikama širom sveta pored ostalih netoksičnih lekova i odgovarajućeg načina ishrane.
Seme kajsije je bogato proteinima i esencijalnim masnim kiselinama, koje se koriste u kozmetičkoj industriji u preparatima namenjenim suvoj, starijoj i izboranoj koži.

[sand]

Grejpfrut

Samo polovina grejpfruta obezbeđuje dnevne potrebe za vitaminom C, dobar je izvor biljnih vlakana i vitamina A. Osvežavajući, sočan plod grejpfruta ima dodatnu vrednost jer stvara osećaj sitosti a za uzvrat ima vrlo malo kalorija. Pomaže u gubljenju viška kilograma, naučnici smatraju da je ovakvo dejstvo grejpfruta vezano za njegovo dejstvo da snižava nivo insulina u krvi. Insulin koristi u metabolizmu šećera, što se šećer efikasnije metaboliše veća je verovatnoća da će biti skladišten kao masne zalihe u telo.

Grejpfrit, pogotovo crveni grejpfrut može da pomogne u snižavanju holesterola prema novoj studiji. Prema ovoj novoj studiji antioksidansi mogu da imaju neki pozitivan efekat ali ovo pozitivno dejstvo nije najvažnije.

Ispitanike su podelili u tri grupe kod kojih su primenili dijetu sa smanjenim unosom masnoća i smanjenim brojem kalorija, prvoj grupa je dnevno unosila jedan crveni grejpfrut, druga žuti a treća je samo bila na dijeti.

Grupa koja je koristila crveni grejpfrut je najviše snizila LDL holesterol, za njima grupa koja je unosila običan grejpfrut na kraju grupa koja je samo bila na specijalnoj dieti.

Kod grupe koja je uzimala crvani grejpfrut se snizio i nivo triglicerida u krvi, a njihov nivo se nije značajno promenio kod ostale dve grupe.

Crveni grejpfrut sadrži više antioksidanasa od običnog grejpfruta, pa je možda to uzrok njegovog povoljnog delovanja na trigliceride. Preporuka ovog istraživačkog tima je da bi ljudi koji pate od visokog nivoa holesterola u krvi trebali da uključe u svakodnevnu ishranu grejpfrut, bolje crveni ako je moguće. Pre početka redovnog uzimanja grejpfruta ipak je potrebna konsultacija sa lekarom jer sok grejpfruta stupa u interakciju sa nekim lekovima kao što su lekovi za snižavanje nivoa holesterola u krvi, neki lekovi za sniženje krvnog pritiska, srčani ritam, antidepresivi, i lekovi protiv anksioznosti.

[sand]

Breskva (Prunus persica) je veoma rasirena vocka u svetu (postoji oko 2 500 sorti). Iako se, prevedeno s latinskog, zove persijska šljiva, breskva je, zapravo, poreklom iz Kine i smatra se da je u Evropu doneo Marko Polo.Postojbina joj je Kina odakle je preko Persije i Grcke dospela u tople vinogradarske krajeve sveta. Koristi se u sirovom stanju a pogodna je i za pravljenje kompota, sokova, dzemova kao i za susenje. Cvet breskve se bere u martu, aprilu i maju a plod od pocetka juna do septembra. U plodu breskve ima secera, karotina, vocnih kiselina, belancevina, skroba, mineralnih sastojaka, vitamina A, B, C i gvozdja. Koristi se u ishrani, industriji i medicini. Izuzetno je poznata u narodnoj medicini kao sredstvo za ciscenje creva. Poznata su i lekovita svojstva sokova, sirupa i cajeva od breskve. Od vitamina, ove vocke su prava riznica beta-karotina (to jest provitamina A) – u breskvama ga ima 0,5 a u nektarinama 0,44 miligrama. Tu je i vecina vitamina grupe B, ukljucujuci folacin (B9) i nijacin (B3, odnosno PP), vitamin C (10 mg% u breskvama, upola u nektarinama), Vitamin E (1,5 mg%), i biotin (vitamin H), kojeg ima 0,4 mikrograma..

Lekovito delovanje: Vazno je naglasiti da je odnos kalijuma i natrijuma sedam naprama jedan, zbog cega su ove aromaticne i socne vocke korisne onima koji imaju problema s oticanjem. Dobre su i protiv malokrvnosti, za crevna oboljenja, smanjenje žucne kese. Sok od breskve preporucuje se onima sa srcanom aritmijom, smanjenim lucenjem želudacne kiseline, osetljivim nervnim sistemom, kao i za cišcenje organizma. Breskve i njihov sok ne preporucuju se dijabeticarima i alergicnim osobama.. Breskva se koristi u ishrani, kozmetici i industriji. U ishrani je pogodna kod probavnih poremecaja, a ima laksativno i diuretsko delovanje. Dobra je za smirenje živaca i uopste za rad probavnih organa.

[sand]

Drugi nazivi: funja, kunja, dgunja
Latinski naziv: cydonia oblonga
Eng - Quince

Opis biljke: dunja je drvo visine do 7 metara. Stablo dunje nalikuje stablu jabuke; njezin je bliži srodnik iako se cesto pojavIjuje u rastu grmolika oblika. Kora je glatka i smedja. Listovi nalikuju listovima jabuke samo sto su po rubovima celoviti i s donje strane sivo pustenasti. Ima velike cvetove svetlocrvene do bele boje, rastu pojedinacno, a ne u cupercima kao u jabuke. Plod je oblika jabuke ili kruške, nepravilno je grbav, zlatnožute boje i pokriven dlacicama koje se lako skidaju. Raste na mestima gdje uspeva i vinova loza

Stanište: raste na karnenjarima primorskih krajeva i na rubovima šuma.

Lekoviti deo biljke: za lek se upotrebljavaju plod, listovi i seme dunje

Lekovito delovanje: plod dunje izvrsno je sredstvo u lecenju anemije. Sluz pripremljena od dunjina semena koristi se u lecenju rana što nastaju dugotrajnim ležanjem bolesnika (decubitus) i opekotina. Koristi se za pripremanje obloga kod upaljenih ociju i otvorene raspucane kože, narocito na prsnim bradavicama. Dunja je veoma pogodno sredstvo u lecenju sluznice ždrela, krajnika i dišnih putova. Kod upale želucane i crevne sluznice preporucuje se kuvana dunja. Budući da dunja steže, preporuca se za lecenje rana, a iznutra za ublažavanje jakih proliva.

[sand]

ZOVA ili BAZGA

Drugi nazivi: baz, baza, bazgovina, crna bazga, cma zova, zova, zovika...
Latinski naziv: sambucus nigra
Eng - elder

Opis biljke: zovina ili bazga raste kao grm ili drvo visoko 3 do 10 metara. Na donjem delu stabla kora je svetlosmedja, a u gornjem delu sivo-bela, pomalo izbrazdana i bradavicasta. Vec u blizini zemlje izbijaju postrane krhke i lako lomljive grane. Drvo okružuje plutasta, bela i veoma lagana srž. Nasuprotni listovi ne-pravilno su perasti s jajastim, zašiljenim, tamnozelenim liskama, koje su po rubu pilasto nazubljene. Cvetovi su sakupljeni u plosnati paštitac, a boja im je bela do žuckasto-bela. Iz cvetova se razvijaju bobe, u pocetku zelene, zatim crveno-smedje i naposletku sjajnocme. Bobe su male i socne. Cvetovi su jakog i veoma ugodnog mirisa, koji u suvom stanju postaju blaži. Ukus cvetova je gorkast i aromatican. Sirove bobe (plodovi) imaju neprijatan ukus, dok su pripremljeni kao kompot ukusni. ... ,

Stanište: raste na rubovima šuma i osuncanim šumskim krcevinama. na zapuštenim mestima i u blizini naselja.

Lekoviti deo biljke: mladi izboji i mladi listovi sabiru se u prolece, cvetovi za vreme cvatnje, plodovi nakon dozrevanja, a kora od od februara do novembra. ..

Lekovito delovanje: caj od listova i mladica zovine ili
bazge koristi se za pospešivanje izlucivanja mokrace, nakupljene tecnosti u telu, za lecenje šeceme bolesti kao i za cišcenje i poboljšanje krvi. caj od cvetova bazge koristi se u lecenju prehlade, bronhitisa, kašlja, gripe, pocetne upale pluca, jake kijavice, ospica, šarlaha, teškog disanja, astme, kod pocetne tuberkuloze i kod svih reumaticnih bolesti. Kora od grana i stabla koristi se za pripremanje caja kojim se odstranjuju poteškoce kod mokrenja, smetnje u radu bubrega i mehura, leci vodenu bolest, razne edeme te tvrdu stolicu. Kod nje su korisni i cvet, i kora, i plod, i list, i koren. Neka u vašoj kuci uvek bude zove. Caj od njenih cvetova pomoci ce da se preznojite kod bilo koga oblika prehlade ili gripa, što je znatno olakšati bolest. Suština je u tome što se sa znojem izbacuju sve štetne materije koje su bolesti doprinele. Zova spira bolesti i tako što pospešuje mokrenje i olakšava ga. Cajevi od kore pomažu kod regulacije stolice i olakšavaju mokrenje, ali se mora pomno i pažljivo dozirati, jer preterane kolicine mogu biti opasne. Upotrebljava se jedna manja, i to ravna (nikako napunjena!) kafena kašicica za jednu šolju. U toku dana sme da se popije samo jedna kafena šoljica - maksimalno dve - i to u vecim razmacima, gutljaj po gutljaj. Zreli plodovi zove su takode vrlo korisni. Pored mnogih drugih za zdravlje važnih materija, ove bobice, naravno kada su potpuno zrele, imaju više vitamina B nego i jedna poznata namirnica. Pošto se ne jedu sveži, plodovi zove se kuvaju bilo kao kompot, bilo kao džem. Lekovito deluju protiv nesanice.
Sok od svežih boba koristi se u lecenju neuralgije trigerninusa (neurlagija licnog živca), za jacanje, za blago regulisanje stolice, cišcenje krvi, umirenje trbušnih grceva i crevnih kolika, za apetit i poboljšanje cirkulacije krvi .

[davor.v]

Jabuka na dan štiti od srčanih bolesti i karcinoma

Od svog popularnog voća, jabuke su najsnažniji antioksidant i prava su ´nutricionistička bomba'.
Izreka 'jabuka na dan otjerat će doktora' još je jednom znanstveno dokazana. Nova je studija, naime, dokazala da jedna jabuka dnevno smanjuje rizik od srčanih bolesti, ali i određenih vrsta karcinoma.
Ponovna revizija znanstvenih istraživanja provedenih u posljednjih deset godina pokazala je da su jabuke 'nutricionistička bomba'.
Osim što smanjuju rizik od srčanih bolesti i pojedinih tipova karcinoma, jabuke štite od astme, smanjuju rizik obolijevanja od dijabetesa tipa II i pomažu pri mršavljenju. Od svog popularnog voća, jabuke su najsnažniji antioksidant.
Jedna jabuka ima dva puta više antioksidanata od šalice čaja i čak tri puta više antioksidanata od jedne naranče i čak osam puta više od banane, tvrde nutricionisti.

Izvor : Javno

[naca]

SMOKVA
HRANA I LEK

Veruje se da ova „biblijska" biljka potiče iz Turske i jugozapadne Azije, dok se danas uzgaja u svim toplijim krajevima.

Kao hranljivo i lekovito voće, smokva je bila poznata čak i pre 4000 godina u Mesopotamiji. Dalje se širila preko Krita do antičke Grčke, gde je postala osnova tradicionalne ishrane. Tu je smokva bila toliko poštovana da je donesen zakon koji zabranjuje izvoz najkvalitetnijih plodova. U starom Rimu smokva je čak smatrana svetim voćem. Već u ovom najranijem periodu bilo je poznato 29 različitih vrsta smokava, a danas, naravno, vrsta ima mnogo više.
 
  Energetska vrednost smokve

  Smokva je vrlo zdravo, ali i kalorično voće. Suvi plod sadrži 50-70 odsto šećera zbog čega dijabetičari ne smeju da je jedu. Osim toga, smokva sadrži važne vitamine B-grupe, vitamin C i beta-karoten. Od minerala sadrži kalcijum, kalijum, magnezijum, fosfor, gvožđe i bakar. Količina magnezijuma u suvim plodovima je tri puta veća nego u svežim. Zato su suve smokve važan izvor ovog minerala neophodnog za mišiće, krvne sudove i nervne ćelije.
 
  Lekovito delovanje

  Osim što o lekovitosti smokve postoje mnogi stari zapisi, dokaz je i upotreba njenih plodova kao leka protiv mnogih bolesti, kao i za jačanje i obnavljanje energije i vitalnosti. Po svetu je raširena upotreba smokve kao preventivnog i tradicionalnog sredstva protiv raka. Smokve i njihov mlečni sok imaju jako antiseptičko sredstvo, fungicidno i dezinfikujuće delovanje. Mlečni sok takođe pomaže kod glista i ostalih crevnih napasti, a leči i gljivice, bradavice na koži i omekšava kurje oči i žuljeve. Ova voćka je poznata i kao blago sredstvo za čišćenje, pri tom ne izazivajući grčeve i dijareju.
  Pomažu u snižavanju povišenog krvnog pritiska, jer su dobar izvor kalijuma, minerala bitnog za kontrolu krvnog pritiska.
  Mogu da budu od pomoći čak i pri mršavljenju. One su dobar izvor vlakana, koja održavaju osećaj sitosti i odgovarajući nivo energije. Dakle, smokve ne goje, a dovoljno su hranljive, tako da su dobar izbor za svaku dijetu.
  Održavanje kostiju u dobrom stanju je još jedna funkcija smokvi, jer su odličan izvor kalcijuma.
 http://www.stil-magazin.com/clanak/broj-83-28-jul-2008/hrana-i-lek

[naca]

ŠTA JE NONI?
KRALJICA ZDRAVLJA
Noni spada u grupu najlekovitijih biljaka na planeti, a zahvaljujući ogromnom broju hranljivih materija, ovo voće može da zameni većinu zdravih namirnica


U svetu nazvana kraljicom zdravlja, egzotična voćka poreklom iz Indonezije nazvana noni (Morinda citrifolia), prava je prirodna riznica od čak 155 biološki delotvornih sastojaka i pripada grupi od 80 najdelotvornijih biljki sveta. Njen plod ima 800 puta više prokseronina nego ananas. Noni sadrži vitamine, minerale, amino-kiseline, četiri enzima koji deluju na nivou ćelije i još sto pedeset pet delotvornih sastojaka. Pospešuje funkcije štitne žlezde, povećava nivo serotonina i melatonina u organizmu, sprečavajući time česte promene raspoloženja, a povoljno utiče i na sposobnost prilagođavanja i reguliše ciklus sna. Noni pospešuje proizvodnju azot-oksida i omogućava opuštanje arterija, čime u znatnoj meri smanjuje visok krvni pritisak koji nastaje usled napetosti i stresa. Azot-oksid učestvuje u poboljšanju prokrvljenosti tkiva, smanjuje mogućnosti nastanka ugrušaka, čime brani organizam od infarkta i izliva krvi u mozak. Svojim antioksidativnim dejstvom brani organizam od oksidacije LDL-holesterola, i doprinosi zaštiti od kardiovaskularnih oboljenja.

  Dobro raspoloženje
  Kseronin i prokseronin imaju izvanredno antidepresivno dejstvo, a takođe se nalaze u ovoj čudesnoj biljci. Ove materije pospešuju lučenje endorfina, čije oslobađanje rezultira razdraganošću i dobrim raspoloženjem. Pored toga, umanjuju iscrpljujuće bolove nastale usled upale zglobova, pri čemu ne izazivaju zavisnost. Pored svega toga, kseronin pokreće u organizmu mehanizam zaštite od upala, a takođe povećava otpornost na bakterije i viruse. Zbog toga se preporučuje svima koji često obolevaju od infekcija gornjih disajnih puteva. Noni sadrži 18 amino-kiselina koje pospešuju razvoj mišića i ujedno sprečavaju njihovo razgrađivanje. Natrijum, kalijum, gvožđe i magnezijum, doprinose zadovoljenju dnevnih potreba organizma za mineralnim materijama. Sadrži i takve specijalne materije koje pospešuju protok materija između ćelija, tako da imaju regenerativno dejstvo.

  Čudotvoran sok
  U Americi i Kanadi više od 400.000 ljudi tvrdi da su se rešili svih patnji nakon što su redovno uzimali noni sok. Noni je voćni sok koji svako može da pije bez ikakvih posledica (čak i trudnice i deca). Proces prerade nonija počinje prirodnom fermentacijom koja traje od tri do šest meseci. Ne koriste se gljivice, bakterije i šećer za fermentaciju. Kad se fermentacija završi, voće se presuje i dobija se sok koji potom može da se koristi.

  Za opšte zdravlje i prevenciju
  Noni voće i njegovi preparati mogu da budu korisna dopuna u terapiji raznih bolesti zavisnosti (pušenje, alkoholizam, narkomanija) jer doprinosi smanjenju simptoma odvikavanja.
  Rezultati najnovijih istraživanja potvrđuju da je noni jedan od najefikasnijih antioksidanata. Dokazano je njegovo blagotvorno dejstvo na:
  - imunološki sistem i opšte zdravlje,
  - regeneraciju i podmlađivanje,
  - zaštitu od malignih oboljenja,
  - antivirusno i antibakterijsko dejstvo,
  - antidepresivno dejstvo i regulaciju sna,
  - manjak energije i koncentracije,
  - kardiovaskularna oboljenja,
  - razvoj mišića,
  - varenje,
  - lečenje dijabetesa, artritisa, reume, osteoporoze,
  - ublažavanje alergije,
  - lečenje disajnih tegoba i astme,
  - u terapiji pušenja, alkoholizma i narkomanije.

http://www.stil-magazin.com/clanak/broj-82-21-jul-2008/kraljica-zdravlja

[naca]

8. septembar 2008.
     Pregleda (94)
Šljiva - vredan izvor zdravlja u "malom pakovanju"

Malo je voća koje poznajemo u toliko širokom rasponu boja i izrazito sočnim, slatkim ukusima. Sezona šljiva proteže se od maja do oktobra.

Prve sazrevaju japanske vrste, a u Evropi je doba sazrevanja šljiva nešto kasnije – tokom avgusta i jesenjih meseci – što je karakteristično i za naše krajeve. Šljive pripadaju rodu Prunus, a u srodstvu su s breskvom, nektarinom i bademom. Za ovo voće karakteristična je tvrda koštica koja štiti njihovo seme.


Uticaj na zdravlje

Sveža i sušena verzija šljive poznata je pod imenom Prunus domestica, a ovaj plod u žarištu je naučnih istraživanja zbog svog jedinstvenog sadržaja fitonutrijenata, posebno neohlorogenične i hlorogenične kiseline. Ove materije, poreklom iz šljiva, klasifikuju se kao fenoli, a njihova antioksidativna svojstva dobro su dokumentovana.

Fenoli su molekule koje nalazimo i u drugim biljnim vrstama, posebno je intaresantan njihov udeo u vinu. Povoljno delovanje ovih materija sastoji se u neutralizaciji izrazito destruktivnih kiseonikovih radikala, ili popularno "slobodnih radikala", a dokazano im je i preventivno delovanje na očuvanje strukture telesnih lipida. Na taj način, ova namirnica pomaže u očuvanju moždanih membrana i neurona.

Naučne studije ukazale su na dobru apsorpciju gvožđa kod redovine konzumacije svežih i suvih šljiva. Ova sposobnost pripisuje se bogatstvu vitamina C koji se nalazi u ovom plodu. Vitamin C vredan je nutrijent koji je potreban u telu pri izgradnji tkiva, a njegova uloga u očuvanju snažnog imunog sistema je nezamenjiva. Zbog svog antioksidativnog učinka, vitamin C štiti holesterol i onemogućuje njegovo taloženje na ćelijama krvnih žila. Dodatne količine vitamina C nisu naodmet osobama s aterosklerozom ili bolestima srca uzrokovanima dijabetesom.

Priroda nam tako "zapakovala" potrebnu količinu vitamina C u namirnicu koja će nas uvesti u jesen i zimu, odnosno sezonu prehlade i gripe.

Uz zavidnu količinu vitamina C, šljive su dobar izvor vitamina B1, B2, B6, beta karotena, vitamina E, kalijuma i prehrambenih vlakana.


Šljive i oksalati

Šljive pripadaju maloj grupi namirnica koje sadrže merljive količine oksalata, materije koja je prirodno prisutna u biljkama, životinjama i ljudima. Dođe li do izrazitog povišenja koncentracije oksalata u organizmu, oni se mogu kristalizirati i uzrokovati zdravstvene probleme. Zbog ovog razloga, osobe s bolestima bubrega i žuči, trebale bi ograničiti svoju konzumaciju šljiva.

Oksalati u organizmu utiču i na apsorpciju kalcijuma, stoga se osobama koje uzimaju suplemente kalcijuma preporučuje konzumacija šljiva 2-3 sata pre uzimanja suplemenata.


Suve šljive

Čini se da suve šljive imaju problem s izgledom. Naime, ova izrazito korisna namirnica nema popularnost koju zaslužuje, jer joj smežuran, naboran i tamno ljubičast "outfit" ne ide preterano u korist.

Na policama apoteka nalaze se brojni lekovi koji pomažu kod zatvora ili konstipacije. Međutim, dodatak 5 suvih šljiva dnevnoj ishrani može biti jednako delotvoran ili delotvorniji postupak od celog niza lekova. Suve šljive sadrže čak tri sastojka koja pridonose pravilnoj probavi. Za početak, suve šljive sadrže visok udeo netopljivih prehrambenih vlakana, koja su verojatno "ključ" prevencije konstipacije. Netopljiva vlakna ne mogu se razgraditi u našem probavnom sistemu te ove dugačke molekule ostaju u probavnom sistemu, gde apsorbuju vodu i čine feces voluminoznijim, te mu olakšavaju prolaz kroz crevo. Dalje, suve šljive sadrže sorbitol, prirodni šećer koji takođe ima sposobnost upijanja vode i na taj način pomaže u otklanjanju konstipacije. Treći važan sastojak suvih šljiva je dihidroksifenil-isatin, tvar koja potiče kontrakciju creva, a ovaj proces esencijalan je za redovno pražnjenje creva.

Suve šljive zadrže sve vredne vitamine i minerale tokom procesa sušenja, te predstavljaju vredan izvor energije u "malom pakovanju".

http://www.vesti.rs/izvor/Sljiva-vredan-izvor-zdravlja-u-malom-pakovanju.html

[naca]

Plod bogova za jače srce

Sočnu i slatku krušku (Pyrus communis) Homer je u „Odiseji” nazvao darom bogova, dok je na trpezi Luja XIV smatrana luksuznim voćem. Poreklom je iz zapadne Azije, a njena istorija duga je tri hiljade godina. Postoje, međutim, spekulacije o tome da je ona još starija i da su u njenom ukusu mogli da uživaju i ljudi kamenog doba. Sve do 18. veka nije imala meko i sočno meso po kome je danas poznata, ali se od tada velika pažnja poklanja ukrštanju i uzgajanju krušaka.



Postoji hiljade vrsta ovog voća, a svaka je različita po obliku, veličini, boji, ukusu... U zemljama koje su vodeće po proizvodnji kruške u Evropi dominiraju sorte “abate fetel”, “konferans” i “viljamovka”.
Iako ima mnogo novih vrsta krušaka moglo bi da se kaže da ni jedna nova sorta po kvalitetu nije prevazišla viljamovku otkrivenu 1796. godine. To je stara engleska sorta koja se gaji na svim kontinentima. Koža joj je u nijansama od žute do svetlo zelene, ali postoji i crvena. Mogu da se prerađuju, jedu sveže, kuvaju, a ukusan je i kvalitetan i njihov sok. Od ove sorte se pravi i rakija “viljamovka”.

SASTAV I DEJSTVO

Kruška je dobar izvor vlakana, vitamina C i K i bakra. Vitamin C je izuzetan borac protiv slobodnih radikala, dok bakar, kao neophodan sastojak superoksid dismutaze (SOD), eliminiše superoksidišuće radikale. Ako se oni brzo ne eliminišu iz organizma oni mogu da unište ćelijske membrane.

Vlakna iz kruške pomažu u prevenciji konstipacije kao i raka debelog crijeva.

Činjenica da se smanjeni unos bakra dovodi u vezu sa rizikom od raka debelog creva još je jedan razlog zašto kruška blagotvorno deluje na debelo crevo.

U koži kruške se nalazi mnogo vlakana, pa je najbolje da se ne ljušti.

LIČNA KARTA

( u 166 g) - 97,94 kalorije - 3,98 g vlakana - 6,64 mg vitamina C - 0,19 mg bakra - 7,47 mcg vitamina K

SAVET PLUS

Kada isečete krušku brzo će da potamni, a da bi to sprečili, poprskajte je sokom od limuna ili pomorandže. Napravite salatu od krušaka, potočarke, praziluka, peršuna i oraha. Kruške sa kozjim sirom poslužite kao dezert. Za zdrav doručak predlažemo da kaši od prosa dodate kruške iseckane na kockice, narendan đumbir i med.

[naca]

Voće kao mala kućna apoteka

Svejedno da li je u pitanju jabuka, kruška ili ananas, svako voće sadrži druge kombinacije vitalnih materija. Zato bečki profesor Hademar Bankhofer savetuje da kod kuće postavite korpu sa voćem - kao malu „kućnu apoteku".


Jedan griz jabuke nas čini jakim protiv prehlada i pomaže protiv stresa. U jabukama se osim vitamina C i kalijuma nalazi i bioaktivna supstanca kvercetin koja zaustavlja alergije. Balastna materija pektin s druge strane snižava povišeni ili visoki LDL-holesterol. Zato jabuke jačaju srce i krvotok i štite od prevremene arteroskleroze, objašnjava Bankhofer.

Kruške sadrže brojne elemente u tragovima - među njima i fosfor i bakar - koji naš mozak čine aktivnim i sprečavaju zaboravnost.

Grožđe osim vitamina C sadrži i mnoge vitamine B i time jača naše nerve. Ono nas zbog visokog procenta magnezijuma štiti od posledica stresa, ali poboljšava i naše raspoloženje. Grožđe nas čini mladim, jača srce i disajne puteve.

U korpi voća ne bi trebalo da nedostaju ni slatke narandže i blago gorki grejpfrut. Pored toga što nas snabdevaju vitaminom C, grejpfrut ima i prednost da podstiče sagorevanje masti.

Ananas rasterećuje gušteraču, izbacuje otrove iz tela, sprečava nadimanja i razgrađuje ogromnu količinu želudačne kiseline. „Kada je najzreliji on podstiče ljubavnu želju i snagu kod žena i muškaraca", kaže Bankhofer.

Dok još ima lubenica Bankhofer savetuje da ih jedemo, kao i žute i zelene dinje, jer sadrže važni betakaroten. On jača imunitet, disajne puteve i vid. Vitamini B i element u tragovima mangan dodatno popravljaju raspoloženje i jačaju nerve, a folna kiselina daje novu snagu srcu i krvotoku.

http://www.poslovnazena.biz/zdrava-ishrana/voce-kao-mala-kucna-apoteka-28-2003

[naca]

Grožđe čisti organizam


Grožđe, osim što osvežava, uzima se kao lek za čišcenje krvi, regulisanje varenja, uklanjanje masnih naslaga iz tela, za lečenje upalnih procesa organa za varenje, kao i za uklanjanje reumatičnih poteškoca i kožnih alergija. Sveži sok od grožda bogat je vitaminima A, B i C i raznim mineralima. Grožđe deluje kao prirodni tonik organizma, a osim toga je i izrazito hranljiva namirnica. Sadrži oko 20 odsto šećera, pa je i energetski vredna namirnica. Ovo voće je takođe veoma važan izvor bioflavonida, koji štite organizam od slobodnih radikala. Zbog različitih antioksidansa, grožđe ima i snažan efekat protiv bakterija, virusa, upala i alergija. Preporučuje se protiv loše cirkulacije, a važno je i u usporavanju starenja, odnosno sprečavanju demencije i degenerativnih očnih bolesti. Kupujte samo zrele grozdove jer jednom ubrani više ne sazrevaju. Grozd sa bobicama mora da bude zelenkastožute boje. Grožde operite neposredno pre jela, a kako biste ga očuvali svežim, držite ga u plastičnoj kutiji u frižideru. Belo grožđe ima vrlo sličnu energetsku vrednost crnom, nešto manje kalijuma i kalcijuma, ali siromašno je fenolima u odnosu na crno grožđe.


Crno grožđe 

Bobice grožđa moraju da budu što tamnije, skoro crne, a kad grozd protresete, bobice ne smeju da ispadaju. Kožica crnog grožđa obiluje fenolnim materijama, koje mu daju boju i ukus, a nama zdravlje. Polifenoli (resveratroli, antocijani, katehini i kvercetini) su antioksidanti koji uništavaju štetne supstance, slobodne radikale koji mogu da izazovu tumor. Oni čuvaju prohodnost arterija, pa tako smanjuju rizik od bolesti srca.
Crno grožđe bi trebalo jesti često zbog hranljivog bogatstva, najviše kalijuma, vitamina C, B1 i B6 i mangana. Crno grožđe obiluje i flavonoidima, od kojih su najvažniji kvercitin i rezveratrol jer smanjuju zgrušavanje krvi i snižavaju loš LDL holesterol, smanjujući tako rizik od srčanih bolesti.
Nedavno istraživanje pokazalo je da konzumacija crnog grožđa povećava nivo hormona melatonina, neophodnog za dobar san. Od određenih vrsta grožđa prave se groždice koje obiluju biljnim vlaknima, kalcijumom i gvožđem, a mogu zameniti i šećer u kolačima. Visoka koncentracija rezervatola je u ljusci crnog grožđa. Rezervatol pozitivno utiče na motorne i mentalne funkcije mozga i smanjuje rizik od moždanog udara, a pomaže i fleksibilnosti i zdravlju srčanog mišića. Neka istraživanja su pokazala da rezervatol ima važnu ulogu u sprečavanju malignih bolesti i da čak može da ubrza uništavanje već postojećih ćelija raka.


Suvo grožđe

Iako se za namirnice koje su slatke i lepljive, kao što je suvo grožđe, smatralo da prouzrokuju propadanje zuba, novija istraživanja su potvrdila suprotno. Pokazalo se da supstance iz suvog grožđa suzbijaju rast bakterija odgovornih za nastanak karijesa i bolesti desni pre svega zato što obiluju fruktozom i glukozom, a ne saharozom koja je glavni krivac za oboljenja usne duplje.


Vinsko sirće

Vinsko sirće hladi i steže, smiruje dijareju i krvarenje. Od vinskog sirćeta se pripremaju obloge za razne bolesti. Povremeno pranje celog tela mešavinom sirćeta i vode cisti kožu i otvara pore, pospešuje cirkulaciju krvi, a time organizam postaje otporniji na razne bolesti i štetne spoljašnje uticaje.



Vinsko sirće

Vinsko sirće hladi i steže, smiruje dijareju i krvarenje. Od vinskog sirćeta se pripremaju obloge za razne bolesti. Povremeno pranje celog tela mešavinom sirćeta i vode cisti kožu i otvara pore, pospešuje cirkulaciju krvi, a time organizam postaje otporniji na razne bolesti i štetne spoljašnje uticaje.

http://www.poslovnazena.biz/zdrava-ishrana/grozdje-cisti-organizam-28-555

[naca]

Banana - izvor zdravlja


Banane nam mogu pomoći i u prevladavanju ili spriječavanju znatnog broja bolesti

Kao što ste već sigurno znali, banane su prava mala skladišta energije, no osim što nam pomažu da ostanemo u dobroj formi, mogu nam pomoći i u prevladavanju ili sprečavanju znatnog broja bolesti.


Banana kao lijek za živce

Banane sadrže visoke količine B vitamina koji pomaže smirivanju živčanog sustava.

Banana, borac protiv stresa

Kalij je vitalni mineral koji pomaže u normaliziranju otkucaja srca, šalje kisik u mozak i regulira količinu vode u tijelu. Kada smo pod stresom, naš se metabolizam ubrzava i tako se smanjuje razina kalija. Ravnotežu možemo vratiti uz pomoć zalogaja bogatog kalijem - banane.

Banana pomaže pri depresiji

Prema nedavnom istraživanju provedenom među ljudima koji pate od depresije, mnogi od njih osjećali su se znatno bolje nakon što su pojeli bananu. Razlog tome je tryptophan koji se nalazi u banani. Tryptophan je vrsta bjelančevine koju tijelo pretvara u serotonin koji je poznat po tome da nas opušta i poboljšava nam raspoloženje.

Bananom protiv povišenog krvnog tlaka

Banana je izrazito bogata kalijem, a sadrži malo soli što ovo voće čini savršenim kod problema sa krvnim tlakom.

Banana ublažava PMS

Vitamin B6 koji se nalazi u banani regulira razinu glukoze u krvi koja utječe na naše raspoloženje.

Banana za anemičare

Banana je bogata željezom i može potaknuti stvaranje hemoglobina u krvi i tako pomoći kod nekih slučajeva anemije.

Banana pomaže poboljšanju pamćenja

Istraživanja su pokazala da banana, zahvaljujući silnom kaliju kojim obiluje, može pomoći u koncentraciji i pamćenju.

Banana kao lijek protiv mamurluka

Frape od banane zaslađen medom jedan je od najzdravijih prirodnih lijekova protiv mamurluka. Banana umiruje želudac i uz pomoć meda nadograđuje potrošenu razinu šećera u krvi, dok mlijeko hidrira i blagotovorno djeluje na cijelo tijelo.

Bananom protiv čira na želucu

Banana je jedino sirovo voće koje se može uzimati bez posljedica kod kroničnih bolesti. Zbog svog mekog sastava i glatkoće koristi se kao hrana kod poremećaja rada crijeva . Ona neutralizira prejaku kiselinu i smanjuje nadraženost oblažući unutrašnjost želuca.

Bananom uklonite bradavice

Ukoliko želite maknuti bradavice, uzmite komadić kore od banane, stavite ga na bradavicu sa žutom stranom okrenutom gore. Tako okrenutu koru banane držite sa flasterom ili kirurškim zavojem na bradavici.

Banana za kontrolu temperature

U mnogim kulturama banana se smatra voćem koje hladi i koje može sniziti fizičku i emocionalnu temperaturu trudnica.

žena

[naca]

Nar – krunsko voće



 
Nar je simbol plodnosti, ljubavi, zdravlja i obilja

Nar ili šipak je voće sezone. Osim što je ukusno voće i sok, esenciju nara možete staviti na kosu ili na kožu. Posljednjih nekoliko godina na tržištu su se pojavile stotine novih proizvoda na bazi tog voća.


Nar je voće bogate povijesti, mitologije i simbolizma. Iako se smatra da potječe iz Perzije, danas se može naći svugdje od Španjolske do Kalifornije. Ljudi ga uzgajaju još od predhistorijskih vremena i jedna je od prvih kultiviranih voćki. Njegov plod se spominje u mnogim kulturama i religijama, a čak se kaže da je drvo nara cvalo u rajskom vrtu Adama i Eve. On simbolizira plodnost, ljubav, zdravlje i obilje. Tijekom povijesti koristio se za liječenje raznih bolesti -  koristio se kao protuupalno sredstvo, antihelmintik (protiv crijevnih glista), protiv kašlja, za liječenje dizenterije i kronične dijareje, za jačanje kapilara, kao pomoć u prevenciji ateroskleroze, astme, upale krajnika i bronhitisa.

Voće puno vitamina

Nar prozivaju i novim super- voćem. Pun je antioksidanata, vitamina A, C, E, kalija, folne kiseline i željeza. Znanstvenici kažu da može pomoći ljudima kod srčanih bolesti, raka i problema vezanih uz starenje – ima anti-aging učinak.

Fitoestrogeni iz koštica mogu umanjiti sindrome menopauze i postmenopauze, uključujući valove vrućine. To je jedna od malobrojnih biljaka koja sadrži tvari slične estrogenima.

Prema novijim istraživanjima nar se uspješno primjenjuje u liječenju opeklina. Nedavno je otkriveno i da nar sadrži izuzetno velike količine fenolne elagične kiseline. Ova fitokemikalija je jak antioksidant i djeluje protiv raka. Istraživanja su pokazala da pomaže u prevenciji najranijih kemijskih reakcija koje mogu dovesti do raka dojke.

Izraelski znanstvenici su dokazali da jedna čaša soka od nara dnevno smanjuje rizik od kardivaskularnih bolesti. “U odnosu prema drugim voćnim sokovima, vinu i zelenom čaju, sok od nara sadrži najveći udio antioksidanata.”, kaže prof. Michael Aviram, voditelj tima. Antioksidanti štite tijelo od slobodnih radikala koji se nalaze u krvi. Slobodni radikali mijenjaju kolesterol u procesu oksidacije, za koji se smatra da ubrzava proces zadebljanja krvnih žila i smanjenja njihove elastičnosti. Prema istraživanjima dok od nara smanjuje oksidaciju kolesterola za pola.

izvor