Tema: Kognitivna disfunkcija

[Asja]

Poremećaji pažnje i koncentracije se često javljaju kod obolelih od MS.
Oslabljeno pamcenje, rezonovanje, koncentracija, analiza situacije, teze se nalaze adekvatne reci....
Ne postoji povezanost kognitivne disfunkcije sa stepenom fizicke ostecenosti.

Da li i koliko imate kognitivnih problema i da li vas to ometa u svakodnevnim aktivnostima?

Primetila sam da u poslednje vreme sam sigurnija ako zapisem sta me ceka od obaveza za taj dan, papir i olovka su mi postali saveznici.

[BorisD]

To je stvar, naročito sa koncentracijom, koju nisam priznavao sebi. Sada ... i dalje ne želim verujem  da imam problem ...iako olivka i papir čine dobro savezništvo...ukoliko se setim gde sam zapisao...

[Asja]

Sto se tice koncentracije ranije sam mogla da drzim paznju i do dva sta citajuci knjigu neprestano, sad vise ne tako, svakih deset minuta zastanem, pa nastavim. Sada mi vise odgovaraju eseji ne vise romani (dosadilo mi da pratim glavnog junaka) Ili, predstavlja mi problem da naucim nesto napamet, npr. pesmu.
Ili cesto ne mogu da se setim reci "na vrh jezika".
Zato u poslednje vreme kada razgovaram to cinim polako i pravim dramske pauze...
Pored toga pocela sam opet da pisem dnevnik sto mi pomaze oko sortiranja  misli i dogadjaja
Odavno ne gledam filmove, ne mogu da pratim radnju dva sata, ili sam vec odavno provalila sve scenarije, pa mi je postalo dosadno, zato humoristicke serije od pola casa su sasvim OK.

[Sklerozica]

Koncentracija mi je i dalje ok. Čitam kao zmaj ali mi se dešava ovo "na vrh jezika".

[Asja]

http://www.geocities.com/HotSprings/3468/ms_cognization.html

[naca]

Imam problem sa trenutnim pamćenjem,tj,kaže mi neko nešto,samo dok se okrenem ,ono što mi je rečeno ode,ne uvek al dešava se.
Za prodavnicu mi deca zapišu šta treba da se kupi ako ima više od 3 stvari ,a idem sama (ja više ne pišem olovkom,ne mogu ni da se potpišem kako treba)
Kad pričam zaštopam i nikako da nađem reč da izgovorim,pa ponekad zvučim, kao da mucam.
Ako je film dinamičan drži me koliko god da traje,tako i knjige,samo ako ima dijaloga,bez puno opisa,da radnja teče.

[Sklerozica]

ddddddd da prebacim ovo u alchajmera?
Htedoh da kažem, ne se brineš. Zaštopam i ja neki put. Spazam u jeziku. 

[Ena]

Desi mi se nekad taj "spazam u jeziku" ali ja to odmah okrenem na šalu i počnem se smejati i onda i onaj sa kim pričam to ne primeti.(isto se počne smejati)i u međuvremenu se setim šta sam trebala reći
A u prodavnicu idem po par puta dnevno nekada.I uz to koristim priliku da se izmigoljim iz kuće  ;)Volela sam da čitam,međutim sada sve manje jer osećam da čim duže čitam počnu slova da mi se mute i onda odustanem.Inače na desno oko slabije vidim odnosno nejasnije.

[Maka]

Imam problem sa trenutnim pamćenjem,tj,kaže mi neko nešto,samo dok se okrenem ,ono što mi je rečeno ode,ne uvek al dešava se.
Za prodavnicu mi deca zapišu šta treba da se kupi ako ima više od 3 stvari ,a idem sama (ja više ne pišem olovkom,ne mogu ni da se potpišem kako treba)
Kad pričam zaštopam i nikako da nađem reč da izgovorim,pa ponekad zvučim, kao da mucam.
Ako je film dinamičan drži me koliko god da traje,tako i knjige,samo ako ima dijaloga,bez puno opisa,da radnja teče.

Potpisujem.
I kada hocu da prepricam neki trac, uvek naglasim da sam mozda nesto dodala, jer po pravilu zapamtim samo po neki detalj, a ostalo znam da je nesto bilo, ali...

[Maka]

ddddddd da prebacim ovo u alchajmera?
Htedoh da kažem, ne se brineš. Zaštopam i ja neki put. Spazam u jeziku. 

Da li je to onaj Nemac sto nam sakriva stvari po kuci

Ja stvarno nekada tako zvucim

[Maka]

Jedino lepo kod zaboravljanja je sto i ruzne stvari odmah zaboravim.

[Asja]

Svetiti se zivotu zaboravom. - Ivo Andric

[Asja]

Kakav je tretman za kognitivnu disfunkciju?

Kognitivna disfunkcija može da se tretira na tri različita načina: (1) korišćenjem tehnike ispravljanja greške, (2) tehnikama kompenzacije, (3) adaptivnim pristupom. Eksperti smatraju da je najuspešniji program rehabilitacije onaj koji uključuje sve ove tehnike. U Srbiji i Crnoj Gori danas ne postoje centri koji rade na poboljšanju kognicije ovim tehnikama, već tretman za kognitivne probleme zavisi od psihijatra ili psihologa kome se osoba sa problemima obratila. Zbog toga ćemo ove tehnike opisati samo u kratkim crtama, radi vaše upućenosti.

DEFINICIJA:
Kognitivna rehabilitacija podrazumeva praktikovanje vežbi i tehnika koje omogućavaju poboljšanje u određenim vidovima kognicije i fokusirana je na funkcionalni rezultat.

Tehnike ispravljanja greške

Tehnike ispravljanja greške se zasnivaju na vežbama pomoću kompjutera, papira, olovke i grupnim aktivnostima. Neke od ovih tehnika daju naglasak na vežbe i ponavljanja da bi odredile šta je narušeno i to ispravile. Druge tehnike više koriste testiranja da bi odredile koji je deficit u pitanju i da bi izmerile uspeh terapije. Po temama, neke se više orijentišu na svakodnevne životne probleme i zadatke, a ne na specifične kognitivne probleme. Jedna od ovih tehnika uključuje: poboljašanje neuropshiološog funkcionisanja, osvešćivanje stila učenja, promociju optimalnog kognitivnog funkcionisanja, promociju svesti o socijalno emotivnom kontekstu itd..

Tehnike kompenzacije

Tehnkike kompenzacije se zasnivaju na “trgovini”. Drugim rečima, kompenzacija postoji da bi se različitim stredstvima stiglo do istog cilja. Na primer, ako neka osoba ide u kupovinu i ne može da zapamti 5 artikala koje treba da kupi, onda se može reći da ta osoba ima lošu verbalnu memoriju. Ali, ukolko ta osoba može da sortira tih 5 artikala u 3 grupe, kao što su: mlečni proizvodi, grickalice i hrana za mačke, pa da se onda pomoću tih grupa podseti da se cela lista artikala sastoji od mleka, jogurta, čipsa, soka i konzerve za mačke, onda se može reći da je ta osoba koristila mnemoničku strategiju koja se oslanja na organizaciju da bi kompenzovala za nedostatak memorije.
Strategije kompenzacije kod osoba koje nemaju kognitivnu disfunkciju mogu da se pojave spontano. Što će reći, mnogi ljudi otkriju kako da rade stvari koristeći svoje predonsti, koje će kompenzovati njihove slabosti. Osoba sa kognitivnom disfunkcijom često nema fleksibilnost da vidi stvari iz drugog ugla, druge perspective ili da menja ideje o načinu na koji treba da uradi nešto. Kod njih menjanje ponašanja ne dolazi sponatno.
Zbog toga, ljude sa kognitivnom disfukcijom nekad treba naučiti kako da koriste tehnike kompenzacije.
Kada se uče tehnike kompenzacije cilj je da se dođe do efikasnosti koja će omogućiti da se u akcije ulaže najmanje napora. Mnogi ljudi sa kognitivnom disfunkcijom imaju ograničene sposobnosti za obradu informacija i ne ponašaju se dobro kada se povećavaju očekivanja od njih.
Posmatranje osobe tokom vremena i analiza metoda koje koristi da bi uradila određene zadatke, kao i razumevanje stila učenja i preferenci je korisno kada se definišu strategije kompenzacije. U našoj zemlji ne postoji centar u kojem bi se učile ove veštine, pa zbog toga ovaj tekst služi samo kao informacija vama o stilovima tretiranja kognitivnih disfunkcija.

Adaptivni pristup

Adaptivni pristup se više odnosi na okolinu nego na individuu. Ovaj pristup se koristi kada druge tehnike popoljšanja kognicije ne pomažu. Na primer, ako osoba zna da ne može da zapamti listu stvari koje treba da uradi preko vikenda, onda je zgodno da na primer ta osoba ima kod sebe mali kasetofon na koji će snimati sebi podsetnik. Članovi familije se često adaptiraju na obolelu osobu i prihvataju neke dužnosti umesto nje. Ovakav način prilagođavanja učvršćuje zavisnost i nije idealan pristup adaptaciji okoline. Može da dovede do toga da članovi porodice osećaju teret, frustraciju i eventualno odbijanje obolele osobe. Na primer, sin koji je oboleo razbacuje svuda svoje stvari za pranje i ostavlja prepune pepeljare svuda, ne isključuje električne uređaje i slično. U tom slučaju, pametno je organizovati dobro njegov prostor, staviti kante za prljave stvari ispred njegove sobe, na dohvat ruke, nabaviti veliku i siguronosnu pepeljaru i staviti je na vidno mesto itd.
Ukoliko osoba sa teškom kognitivnom disfunkcijom živi samostalno, korisno je primeniti adaptivni pristup u organizaciji njenog života
http://www.indjijaforum.com/archive.php?topic=11274.30

[Asja]

Kognitivne (saznajne) smetnje

Uticaj na svakodnevni život

Kada ljudi imaju problema sa usmeravanjem pažnje, pamcenjem ili jasnim razmišljanjem, to utice na njihovu mogucnost da funkcionišu u društvu, u školi, na poslu ili u vezama.

Društvo: Problemi s pamcenjem ili rešavanjem problema otežavaju samostalni život.

Škola: Tokom školovanja osoba se formira, razum se razvija i znanje pojedinca i kriticko mišljenje se razvijaju.  Problemi sa pažnjom, koncentracijom, i razmišljanjem mogu da uticu na teško pracenje nastave i dešava se da su studenti koji su nekada bili odlicni postaju obeshrabreni gubitkom vremena ili lošim ocenama. Kada takvi studenti popuste u odnosu na svoje vršnjake, pocinju o sebi da razmišljaju negativno i cesto odustaju rade nego da sebe dalje izlažu neuspesima. Takode gube mogucnost da ucvrste svoje navike u ucenju ili, što je još gore, mogu da izgrade loš stil ucenja, kognitivni problemi mogu da doprinesu tome da je otežano dobijanje bilo kakvih potrebnih diploma.

Posao: Istraživanja su pokazala je da ce ljudi sa poteškocama u pamcenju, rešavanju problema, smanjenom brzinom obrade informacija ili sa slabijom pažnjom, verovatnije biti nezaposleni ili ce imati niži status na poslu. Iz mnogo razloga to ne iznenaduje. Kriticko mišljenje je identifikovano kao jedno od važnih veština u modernim poslovima.
 Problemi koji mogu da nastanu na poslu ukoliko neko ima problema sa usmeravanjem pažnje ili koncentracijom ili pamcenjem su ocigledni. Mnogi poslovi današnjice nisu jednostavni i repetitivni, vec zahtevaju od ljudi da pamte nove informacije ili da izlaze na kraj sa nametnunitm promenama. Ovo može da bude teško kada kognicija ne radi kako treba.

Personalni odnosi:Jedna od stvari koje cine personalne odnose vrednim je davanje i primanje podrške, pažnje i brige. Ljudi žele da ih drugi ljudi zaista slušaju i da obrate pažnju na njih. Kada neko  ne može da prati ili da zapamti šta njihov prijatelj govori, njihov prijatelj se može osetiti uvredenim što nije saslušan pažljivo. Na poslu, kolege ili šefovi mogu da misle da ih je baš briga za posao ili da su lenji, kad u stvari nisu misaono sposobni da izvedu odredene zadatke. Sposobnost da se obrati pažnja, da se fokusira ili da se ignorišu spoljne smetnje su važne za socijalno funkcionisanje.
http://www.indjijaforum.com/archive.php?topic=11274.30

[Asja]

Druženje nas čini pametnijima

Ljudi su društvene životinje. Dosta vremena provodimo u grupama sa drugim ljudima. Takođe smo i pametni. Ne razlikujemo se od drugih sisara po veličini, brzini i snazi nego po inteligenciji. U kakvoj su vezi naša socijalna priroda i pamet?

Oskar Ibara i njegove kolege sa Univerziteta u Mičigenu su istraživali mogućnost da socijalna interakcija poboljšava mentalno funkcionisanje. U nizu povezanih studija, oni su testirali nivo kognitivnog funksionisanja učesnika, poredeći ga sa učestalošću njihovih socijalnih interakcija.

Ustanovili su da ljudi koji se upuštaju u socijalne interakcije ostvaruju viši nivo kognitivnog učinka od ispitanika iz kontrolne grupe. Socijalna interakcija je pomogla intelektualni učinak.

"Socijalna interakcija," kaže autor, "pomaže u vežbi ljudskog mozga. Ljudi ubiraju kognitivne koristi od druženja." Naučnici pretpostavljaju da socijalna interakcija "vežba" kognitivne procese koji se mere na intelektualnim zadacima. "Moguće je," zaključuju oni, "da kada ljudi otpočnu socijalnu i mentalnu komunikaciju sa drugima, to gotovo neposredno pospešuje njihovu kogniciju."

(ScienceDaily)
psihologija blog