Tema: Blesak u očima

[naca]

Блесак у очима
Вера Бошковић
[објављено: 25/01/2009]

Различите светлосне промене које се изненада појављују у очима су упозорење да се у организму догађа нешто што ремети нормалну циркулацију крви и што захтева хитно лечење
 


После четрдесете године живота скоро да нема особе која бар једном није доживела непријатан блесак пред очима, најчешће беле, тамно жуте, чак и црвене боје. Изненадна, наизглед ничим изазвана појава подсећа на тренутак када се пали шибица, на блесак сијалице, или варницу коју даје сагоревање прскалице. Бол у највећем броју случајева није њен пратилац, али флеш у очима није нимало пријатан. Напротив, особе које се први пут суочавају с овим феноменом веома су уплашене и најчешће хитно одлазе лекару.

Шта изазива блесак, и да ли је то безазлена и пролазна појава или упозоравајући знак озбиљне болести?

По речима др Љиљане Максић-Матић, офталмолога у Дому здравља „Вождовац“, изненадни блесак у очима резултат је спазма, односно грча крвних судова, а јачина и боја светла зависи од количине крви у циркулацији ока. Што је спазам крвних судова јачи и њихово сужење веће, то је проток крви у оку мањи, а слика тамнија. Са потпуним прекидом циркулације слика је црна, а болесници је описују као „мрак пред очима“.

Лелујање завесе

Иначе, сваки поремећај протока крви у оку утиче на вид и препознаје се по цик-цак линијама у видном пољу или по светлуцању, треперењу, или краткотрајном губитку вида. Сви ови симптоми у већини случајева трају од неколико секунди до неколико минута.

– Поремећаји вида настају у највећем броју случајева због тренутног грча малих крвних судова у оку и обично пролазе без последица. Али, ако ови симптоми трају дуже од десет минута и праћени су слабљењем вида и појавом сенке у видном пољу која подсећа на завесу која се лелуја, такво стање је најава делимичног или потпуног запушења артерија или вена у оку. У свим таквим ситуацијама болесник треба хитно да оде лекару, да би предузео лечење стања које је изазвало поремећај циркулације крви у оку – наводи наша саговорница.

Смањена очна циркулација може да има више узрока. Најчешћи је повишен или снижен крвни притисак, а затим повећана количина масноћа (липида, холестерола и триглицерида) у крви које стварају атероматозне наслаге на крвним судовима. Такође, поремећај метаболизма шећера (дијабетес мелитус) значајно ремети циркулацију, будући да изазива оштећења крвних судова ока. У млађем животном добу напади мигрене могу да утичу на неправилности у протоку крви и појаву блеска у очима, а прате их и јака главобоља и бол у једном оку.

Осим ових, чести разлози за појаву различитих светлосних феномена у очима су акутни стрес, промене срчаног ритма (аритмије), измењен састав крви, или притисак пршљенова на вратне артерије, због којих настаје њихово сужење и последично смањење циркулације крви у глави и очима.

Наша саговорница наглашава да су то општа стања због којих се најчешће јављају ове краткотрајне и пролазне светлосне појаве. Блесак и светлуцање се јављају и у склопу офталмолошких обољења као што су акутни глауком, одвајање (аблација) ретине и као последица дегенеративних промена на мрежњачи код високе кратковидости. Могуће су и код прскања жуте мрље (макуле), излагања физичким чиниоцима као што су блештање и дуготрајно излагање ултраљубичастим зрацима.

Губитак вида је неприметан

Спазам крвних судова, као што је нагласила докторка Максић, може бити краткотрајан, без икаквих последица, али и дуготрајан, и тада због недовољне количине крви и неисхрањености местимично пропада мрежњача и у њој се формирају ситни ожиљци. Зависно од њихове локализације, настају различити поремећаји вида, као што су криве линије, или се опажа само један део слике (испади у видном пољу). Понекад је могуће и да централни вид буде сачуван, а периферни ослабљен, или чак и замућен.

Код потпуног затварања крвног суда, међутим, престаје циркулација и настаје трајни губитак вида. Особе с оваквим променама на крвним судовима ока најчешће не знају шта се догодило и одлазе лекару жалећи се на ослабљени вид и траже да им се препишу јаче наочари.

Прекид циркулације крви у оку могу да изазову тромб у венском крвном суду или масне наслаге у артерији ока. Када се накупине од холестерола и других масноћа одлепе од артеријског крвног суда у оку и уђу у циркулацију, спајају се са различитим крвним ћелијама и формирају веће лоптице (емболуси) које затварају артеријски крвни суд. Ова појава је честа у последњих десетак година, која је по речима наше саговорнице настала због последица стреса и занемаривања препорука лекара у вези са дијететско-хигијенским режимом.

И минерали чувају очи

По речима наше саговорнице очи су право огледало различитих процеса у организму. Први блесак у очима је веома значајан за лекара који током прегледа треба да утврди да ли постоје промене на крвним судовима ока и колики је степен њиховог оштећења. Уколико се открију, оне су упозоравајући знак да иста таква оштећења крвних судова постоје и у централном нервном систему, бубрегу и срцу.

Не постоји ниједан лек који би изоловано деловао на крвне судове ока. Превентива је најважнија у чувању вида. Подразумева редовну контролу код офталмолога, као и проверу притиска, холестерола, триглицерида и шећера. Особама с атероматозним наслагама саветује се правилна исхрана, са што мање масноћа, повећана физичка активност, узимање витамина А, Це, Е, лутеина и минерала – посебно цинка, магнезијума и селена, да би се сензорне ћелије мрежњаче, без којих нема вида, храниле и чувале од пропадања. Примењују се и лекови којима се вишак масноће уклања из циркулације.

Од наше саговорнице сазнајемо да осим промена на задњем делу ока, које најављује блесак, свакодневни и дуготрајни рад на компјутеру може код појединих особа да изазове промене на предњем делу ока. Последице су треперење, титрање пред очима, а понекад и двоструке слике. Очи сврбе, сузе, црвене су и натечене. То је зато што гледање у екран компјутера захтева изузетан напор свих делова ока.

Минимални недостаци, као што су разлика у оштрини вида између два ока, скривена (латентна) разрокост или потреба за наочарима која се испољава при одређеном напору, дискретно запаљење ивице капака, вежњаче и других делова спољног ока – обично су незапажени, јер не праве нарочите сметње, али за рад на компјутеру и те како сметају. Уколико их приметите, саветује др Максић-Матић, неопходно је отићи очном лекару.

Izvor : Politika