Autor Tema: Razno  (Pročitano 7073 puta)

Van mreže naca

  • Global Moderator
  • *****
  • Poruke: 113519
  • Pol: Žena
  • kad porastem,samo će mi se kasti...
  • Dg: MS
  • Grad: NBgd
Razno
« poslato: Januar 22, 2009, 05:22:19 posle podne »
Podaci za opštu uzbunu
Autor: Ivan Mišković | Foto:d. goll | 22.01.2009.

Čak 96 odsto predškolske dece na teritoriji opštine Savski venac ima neki od deformiteta kičme ili stopala, dok 82 odsto osnovaca u trećem, petom ili sedmom razredu ima neku od dijagnoza koja se odnosi na poremećaje u kičmenom stubu ili stopalima.

 
 
Sistematske preglede tokom 2007. i 2008. godine, koji su obuhvatili 1.092 dece predškolskog uzrasta i 841 dete u osnovnim školama, uradila je i statistički obradila prim. dr Svetlana Matijašević, fizijatar reumatolog u Domu zdravlja „Savski venac“.
Od ukupnog broja pregledanih predškolaca samo kod njih 98 nalaz je uredan, što znači da nemaju nikakvih deformiteta. Deformitete stopala ima oko 83 odsto mališana, a kičme 14 odsto pregledane dece.
Bolje stanje nije među osnovcima, jer 36 odsto njih ima deformitet kičme, a skoliozu, odnosno teži oblik poremećaja kičme, ima oko osam odsto osnovaca u opštini Savski venac. Deformiteti stopala nađeni su kod 320 učenika.
Dr Svetlana Matijašević kaže da većina dece ima ovako ozbiljne probleme zbog urbanog načina života, višesatnog sedenja ispred televizora i monitora računara, ali i zbog „otaljavanja“ časova fizičkog vaspitanja.
- Deci u školama i vrtićima nedostaje fizička aktivnost. Časovi fizičkog najčešće se odrađuju bez ikakvog plana ili ih učitelji preskaču. Znam primere da se i u gimnazijama ti časovi preskaču. Poenta je u preventivi, ali to u školama ne shvataju. Kad dođe do deformiteta to je dodatno opterećenje i za nas lekare i za roditelje - kaže dr Matijašević za „Blic“.
Problem nije samo neaktivnost nego i odnos stolice i školske klupe, čija visina treba da bude primerena uzrastu dece. Doktorka tu dodaje i pretešku đačku torbu koja je preglomazna za mala dečja pleća.
Ovi poremećaji mogu da se isprave dok se ne završi period rasta, najčešće tokom 18. ili 19. godine.
- O ovome treba razmišljati na vreme, jer ako ostanu deformiteti u kasnijem dobu dolazi do spondiloze i degenerativnih promena kičme i zglobova. Usled brzog načina života roditelji nemaju vremena da decu vode na korektivne vežbe koje traju mesecima i zato je na školama i vrtićima velika uloga da do poremećaja ne dođe - upozorava doktorka.
Ona savetuje da decu treba usmeravati na fizičke aktivnosti već od četvrte ili pete godine i to devojčice na ritmičku gimnastiku ili balet, a dečake na fudbal ili plivanje.

Ne vode decu na korektivne vežbe
Nakon sistematskih pregleda pisane informacije o zdravlju dece dobijaju i roditelji i to preko razrednih starešina ili vaspitača u vrtićima. Nakon upozorenja o deformitetima mali broj roditelja ipak dovede dete na korektivne vežbe, iako ovi problemi ako se ne leče izazivaju ozbiljna degenerativna oboljenja posle 30. godine.
Izvor : Blic

Hendi-društvo

Razno
« poslato: Januar 22, 2009, 05:22:19 posle podne »

Van mreže naca

  • Global Moderator
  • *****
  • Poruke: 113519
  • Pol: Žena
  • kad porastem,samo će mi se kasti...
  • Dg: MS
  • Grad: NBgd
Odg: Razno
« Odgovor #1 poslato: Januar 29, 2009, 12:15:42 pre podne »
Neurohirurzi VMA obavili 400 operacija kičme

Stabilizacija kičmenog stuba titanijumskim implantatima pomogla bolesnicima sa teškim povredama, ali i onima sa bolovima u leđima

Stručnjaci Klinike za neurohirurgiju Vojnomedicinske akademije u Beogradu obavili su dosad 400 operacija stabilizacije kičmenog stuba titanijumskim implantatima, a pre tačno tri godine u istoj klinici je urađena prva ugradnja veštačkog međupršljenskog diskusa. Kako je objašnjeno juče na skupu u VMA posvećenom ovim jubilejima i uspehu vojne i srpske medicine, stabilizacija kičmenog stuba može da doprinese poboljšanju zdravstvenog stanja ili izlečenju pacijenta sa posledicama teških povreda ili tumora kičme, a intervencije mogu pomoći i pacijentimakoji imaju stalne bolove u leđima i infekciju kičme.

Tanja Andan (38), avio-mehaničar iz Kraljeva, operisala je kičmu prošle godine u ovoj kući i kaže da se sada odlično oseća.

– Ranije nisam mogla da sedim ni pet minuta zbog bolova, a odmah posle operacije vratila sam se svakodnevnim aktivnostima. Nekoliko nedelja kasnije mogla sam i da igram – rekla je Andanova.

Pukovnik dr Zoran Roganović, načelnik Klinike za neurohirurgiju VMA,istakao je da je prva operacija stabilizacije kičme u toj ustanovi obavljena u saradnji sa lekarima Instituta za ortopedsko-hirurške bolesti na Banjici, 11. novembra 2001. godine, a da su operisani pacijenti različitog uzrasta – od dvogodišnjaka sa tumorom kičme do građanina starog 76 godina.

– U Klinici za neurohirurgiju sada postoji tim za spinalnu neurohirurgiju sastavljen od pet neurohirurga koji je neprekidno pripravan. Spinalni imlantati napravljeni su najčešće od titanijuma. Set tog materijala košta od 100.000 do 150.000 dinara, ali ima i onih koji staju 400.000 dinara. Njihova ugradnja obuhvaćena je obaveznim zdravstvenim osiguranjem, pa je operaciju moguće obaviti i uz uput Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje – istakao je Roganović.

Na skupu je naglašeno da je uovoj klinici godišnje obavljano po 40 intervencija, dok je u toku 2007. godine operisano 79 pacijenata, a u 2008. godini 103.

Dr Milenko Savić je naglasioda kičma posle operacije stabilizacije zadržava prirodnu pokretljivost, što je prednost pomenutog načina lečenja u odnosu na standardne metode.

– Sa istim uspehom se kod nas obavljaju operacije koje se rade u Švajcarskoj ili Nemačkoj. U poslednjih sedam godina prošli smo kroz sve faze razvoja metoda. Problemi sa kičmom mogući su kod ljudi koji imaju genetsku predispoziciju za nastanak oboljenja, a poželjno je redovno bavljenje fizičkom aktivnošću – dodao je dr Savić.

Lekari Klinike za neurohirurgiju očekuju da će uskoro ovde biti osnovan odsek za spinalnu hirurgiju i da će se ova oblast i dalje uspešno razvijati. Njihov cilj je, kako su naglasili, da u narednom periodu što veći broj pacijenata sa bolestima i povredama kičme dobije šansu da se leči na način na koji se leče bolesnici u najrazvijenijim zemljama sveta.

D. Davidov-Kesar
[objavljeno: 29/01/2009]

   Izvor : Politika

Van mreže naca

  • Global Moderator
  • *****
  • Poruke: 113519
  • Pol: Žena
  • kad porastem,samo će mi se kasti...
  • Dg: MS
  • Grad: NBgd
Odg: Razno
« Odgovor #2 poslato: Februar 07, 2009, 12:03:51 pre podne »
Otvoren Centar za dijagnostiku osteoporoze
Petak, 6. februar 2009.     
U Institutu za ortopedsko-hirurške bolesti "Banjica" u petak je otvoren Centar za dijagnostiku osteoporoze u kojem će pacijenti moći da obave specijalistički pregled najsavremenijim rentgen aparatom za merenje gustine kostiju.

Uz lekarski uput, na institutu "Banjica" dnevno će moći da se pregleda desetak pacijenata, pregledi će se zakazivati, a oni koji ne žele da čekaju će moći da obave pregled uz novčanu naknadu od 2.000 dinara.
ceo tekst na Izvor Mondo

 

Tekstovi objavljeni na ovom sajtu su autorsko delo korisnika i vlasništvo sajta www.hendidrustvo.info. Svaki korisnik ovog sajta je odgovoran za sadržaj svoje poruke koju objavi na sajtu. Sajt se odriče svake odgovornosti za sadržaj tih poruka. Dalja distribucija tekstova dozvoljena je isključivo u nekomercijalne svrhe i uz jasno citiranje izvora i autora poruke, kao i internet adrese na kojoj se original nalazi. Ako su u pitanju tekstovi, koji prenose lične događaje i sudbine korisnika ovog sajta, za njih morate dobiti dozvolu od autora. Takođe, za ostale vidove distribucije, obavezni ste da prethodno zatražite odobrenje od administratora www.hendidrustvo.info sajta ili autora teksta.